SAD prate izveštaje o zarobljavanju dvojice bivših američkih vojnika kod Harkova, rekao je koordinator za strateške komunikacije Nacionalog saveta bezbednosti Džon Kirbi, navodeći da ne može da potvrdi tačnost tih izveštaja.”Ako je to istina, uradićemo sve što je u našoj moći da ih bezbedno vratimo kući”, rekao je Kirbi u sredu novinarima i podsetio Amerikance da vlada savetuje da se ne ide u Ukrajinu da bi se učestvovalo u ratnim dejstvima, prenosi TAS S.
Oznaka: Rusija
-
Amerikanci zarobljeni?
Dvojicu američkih državljana, Roberta Drukija i Endija Hjuina, koji su se borili za Ukrajinu, zarobile su ruske snage prošle nedelje na periferiji Harkova, javio je Dejli mejl.
U izveštaju britanskog medija u sredu navodi se da su i Druki (39) i Hjuin (27) iz Alabame, ali nije jasno da li su se poznavali pre nego što su dobrovoljno otputovali u Ukrajinu da pomognu u borbi protiv ruskih snaga.
Njih dvojica su kao pripadnici desetočlanog odreda koji je branio Harkov prošle nedelje upali u rusku zasedu, potvrdio je jedan od njihovih drugova. “Bili smo u misiji i raspolagali smo lošim informacijama.
Rusi su došli sa dva tenka T72, nekoliko BMP3 (borbena oklopna vozila) i oko 100 pešadinaca. Sačekao ih je samo naš desetočlani odred”, rekao je neimenovani borac.
Prema njegovim rečima, Druki i Hjuin su onesposobili jedan ruski tenk granatom, ali su se izgubili u magli uzvratne vatre. Kada se dim povukao njih više nije bilo, posvedočio je saborac nestalih Amerikanaca.
-
“Izjave Vladimira Zelenskog o Krimu nisu u dodiru sa stvarnošću “
Izjave Vladimira Zelenskog o “povratku” Krima pod kontrolu Ukrajine daleko su od stvarnosti, navodi se u članku nemačkog izdanja Der Tagesspiegel.
Ranije je Zelenski u video poruci obećao da će “vratiti kontrolu” nad Krimom, Donbasom , delom oslobođene Harkovske oblasti i regionima južne Ukrajine – Hersonskom i Zaporoškom oblasti .
“Da li je čovek izgubio osećaj za realnost? Ukrajinska vojska se povlači u Donbasu”, piše list.
-
Diplomatski izvor iz Francuske: Zelenski da kaže šta je vojna pobeda nad Rusijom
Francuska želi ukrajinsku vojnu pobedu nad Rusijom, kojom bi se ponovo uspostavio teritorijalni integritet zemlje, uključujući i Krim, koji je Rusija prisajedinila 2014. godine, saopštio je Rojtersu danas francuski diplomatski izvor. On je kazao da je na ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da definiše šta bi vojna pobeda mogla da podrazumeva.
-
“Sankcije su mač sa dve oštrice”
Negativne posledice sankcija Rusiji osetili su prvo Evropljani, a potom i Amerikanci, a nezadovoljstvo zbog toga će samo rasti, rekao je u intervjuu za RIA Novosti Dmitrij Peskov, sekretar za štampu predsednika Ruske Federacije.
Peskov je poručio da su “sankcije mač sa dve oštrice” i da stvaraju probleme i Rusiji i onima koji ih uvode. “Negativne posledice su u prvom redu za Evropljane, drugo, i Amerikanci su ih već dobro osetili na sebi. A ovaj teret, ova negativna osećanja će samo rasti”, rekao je portparol Kremlja.
-
“Moramo osloboditi sve ruske gradove uključujući i Odesu”
Šef samoproglašene Narodne Republike Donjeck Denis Pušilin izjavio je u intervjuu za rusku novinsku agenciju RIA kako vojne snage iz Donjecka i Luganska uz pomoć ruske vojske žele “osloboditi” sve gradove u Ukrajini koje smatraju kao ruske.
Tokom ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, Pušilin je komentirao situaciju u Ukrajini te je rekao kako se nada da će se rat okončati do kraja godine. Između ostalog, komentirao je i vijesti da se na njega sprema atentat.
“Što se tiče rata i njegovog kraja, zaista se nadam da će to biti do kraja godine. Kada je riječ o atentatu, vjerujem našim službama kao i Rusiji. Stoga se osjećam smireno i koncentrisan sam na posao. Svako treba da radi svoje, a ja imam zadatke koje moram ispuniti”, rekao je Pušilin.
Nakon toga, osvrnuo se na situaciju u Donbasu te je poručio kako se snage Donjecka i ruska vojska možda neće zaustaviti na administrativnim granicama regije Donjeck.
“Neprijatelj, primajući novo oružje, u suštini nas tjera da se ne zaustavljamo na granici. Zašto? Zato što moramo zaštititi građane Donjecka i Luganska. Ako neprijatelj dobije ozbiljno oružje s velikim dometom, onda ćemo, naravno, morati donijeti odgovarajuće odluke. Međutim, ono što treba naglasiti jeste da Ukrajina jednostavno možda neće postojati kao država u nekoj doglednoj budućnosti”, poručio je Pušilin.
Na pitanje novinara da li će ruska vojska pokrenuti napad na Odesu, Pušilin je rekao.
“Moramo osloboditi sve ruske gradove, uključujući i Odesu”, ističe prvi čovjek Donjecka.
Na kraju intervjua, Pušilin se osvrnuo i na situaciju s trojicom stranih vojnika koji su osuđeni na smrtnu kaznu te je pojasnio kako će se ona izvršiti za mjesec.
“Postoji period od mjesec za žalbu na odluku po Ustavu. Nakon što se razmotri žalba, onda dolazimo do zaključka gdje će Ministarstvo pravde Narodne Republike Donjeck donijeti odluku u okviru svojih ovlaštenja o izvršenju smrtne kazne. Ništa nam neće proći nezapaženo i ništa neće proći nekažnjeno”, zaključio je Denis Pušilin
-
“Putinov plan je toliko strašan da ga teško možemo shvatiti”
Ruski predsednik planira da dovede neke zemlje sveta do izgladnjivanja da bi tako dobio rat koji je započeo u Ukrajini, tvrdi istoričar sa univerziteta Jejl.
U nizu objava na Tviteru, Timoti Snajder poručuje da veruje da Vladimir Putin koristi nestabilnost lanca snabdevanja hranom u svoju korist, nazvavši takvu strategiju “poslednjim poglavljem u politici gladi”.
“Rusija ima plan stvaranja gladi. Vladimir Putin se sprema da izgladni veliki deo zemalja u razvoju, kao deo sledeće faze njegovog rata u Evropi”, napisao je Snajder.
Kako Index.hr prenosi, područje oko Crnog mora, koje uključuje Rusiju i Ukrajinu, često se naziva “žitnicom Evrope” zbog plodne zemlje i visoke stope proizvodnje žitarica. Ukupno iz te dve zemlje dolazi čak 30 odsto svetskog izvoza žitarica. Ukrajina sama proizvodi oko 12 odsto.
Podseća se da je već mesecima nerešena situacija oko blokade izvoza ukrajinskog žita. Putin tvrdi do će Rusija omogućiti taj izvoz morskim putem što su osim Ukrajine zatražili i mnogi svetski čelnici, ali luke su i dalje blokirane i ukrajinsko žito ne može da krene iz njih.
Snajder se osvrće upravo na tu činjenicu i kaže da će, ako se blokada nastavi, “desetine miliona tona hrane istrunuti u silosima, a desetine miliona ljudi u Africi i Aziji gladovati”.
“Putinov plan gladi toliko je strašan da ga vrlo teško možemo shvatiti. Takođe smo skloni da zaboravljamo koliko je hrana u središtu interesa politike”, kaže Snajder, koji takođe tvrdi da ideja da kontrolisanje ukrajinskog žita može promeniti svet nije nova, kao i da su to isto želeli da urade Staljin i Hitler.
-
Lideri tri najveće zemlje EU stižu u Kijev
Očekuje se da lideri tri najveće zemlje Evropske unije, Njemačke, Francuske i Italije, danas posjete Kijev i pokažu svoju podršku Ukrajini, neposredno pred odluku Brisela o statusu ukrajinske kandidature za članstvo u Evropskoj uniji.
Posjeta njemačkog kancelara Olafa Šolca, francuskog predsjednika Emanuela Makrona i italijanskog premijera Marija Dragija, koja nije zvanično najavljena iz bezbjednosnih razloga, dolazi dan prije nego što bi Evropska komisija trebalo da da preporuku o statusu Ukrajine kao kandidata za članstvo u EU, prenosi Rojters.
Tokom obraćanja u Rumuniji u srijedu, Makron je poručio da je vrijeme da Evropa uvjeri Ukrajinu u pogledu njenih ambicija prema EU.
“Došli smo do tačke kada treba da pošaljemo jasne političke signale, nama Evropljanima, Ukrajini i njenom narodu u trenutku kada se on herojski odupire”, rekao je Makron bez navođenja više detalja.
Zvanični Kijev je kritikovao Francusku, Njemačku i, u manjoj mjeri, Italiju, zbog navodnog odugovlačenja u podršci Ukrajini, optužujući ih da sporo isporučuju oružje i da svoj prosperitet stavljaju ispred slobode i bezbjednosti Ukrajine, navodi Rojters.
Aleksij Arestovič, savjetnik ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, izjavio je ove nedjelje njemačkom listu “Bild” da je zabrinut da će trojica lidera izvršiti pritisak na Kijev da prihvati mirovni sporazum povoljan za ruskog predsjednika Vladimira Putina.
“Oni će reći da moramo da okončamo rat koji izaziva probleme s hranom i ekonomske poteškoće… da moramo da sačuvamo Putinov obraz”, rekao je ukrajinski zvaničnik, pozivajući se na ovomjesečne komentare Makrona da je od vitalnog značaja ne ponižavati ruskog predsjednika.
U komentaru na ovu zabrinutost Kijeva, italijanski premijer Dragi je u utorak rekao da je važno da mirovni pregovori počnu što je prije moguće, ali je dodao da oni moraju biti “pod uslovima koje Ukrajina smatra prihvatljivim”.
Očekuje se i da će Zelenski iskoristiti ovu posjetu da zatraži od evropskih lidera da pošalju još oružja koje bi pomoglo ukrajinskoj vojsci da izdrži teške pritiske u odupiranju ruskim trupama.
Ukrajina je bila posebno kritična prema njemačkoj vojnoj pomoći, a ambasador te zemlje u Berlinu, Andrij Melnik, rekao je njemačkoj televiziji NTV da očekuje da će Šolc poslati teško naoružanje koje je obećano, ali još nije isporučeno, navodi Rojters.
-
Dodik u posjeti Rusiji, danas se sastaje sa Lavrovom i direktorom “Gasproma”
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će se danas u Sankt Peterburgu sastati sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejem Lavrovom i generalnim direktorom “Gasproma” Aleksejem Milerom.
On je naveo da će se sutra popodne u Sankt Peterburgu sastati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.
Dodik je rekao da će danas na zvaničnom otvaranju Međunarodnog ekonomskog foruma, koji počinje u 13 časova po lokalnom vremenu, iznijeti svoj govor.
– Želim da iskažem naše zabrinutosti i poglede vezano za aktuelnu situaciju – rekao je Dodik za ATV.
On je izrazio zadovoljstvo što već tradicionalno dolazi na ovaj forum u Peterbugru, dodajući da je važno biti tu i čuti ljude koji su uključeni u globalna kretanja na ekonomskom, političkom i bezbjednosnom planu.
Dodik je podsjetio da je prošle godine u Rusiji razgovarano o važnim pitanjima ekonomske saradnje.
– Želim da ojačam naše dogovore od ranije, da oni imaju podršku sada i u ovakvim uslovima i da vidimo koji su modaliteti da možemo da ih realizujemo. Oni su isključivo, da ne bude nekih spekulacija u vezi sa izgradnjom gasovoda, dvije elektrane na gas, dogovor oko izgradnje solarnih panela i električne eneregije na bazi toga – naveo je Dodik.
Dodik kaže da se želi vidjeti kako će se svijet kretati i kakvi su odnosi.
– Ne samo da je situacija u Ukrajini ratna nego se i svijet dosta destabilizovao i u pogledu energetske situacije, mnogi energenti su mnogo skuplji nego ranije. Želimo da čujemo procjene ovdje dokle će se to kretati, zna se da je Rusija značajan izvoznik energenata, danas najvažnijih u svijetu, kao i jedan od najvažnijih izvoznika hrane, prije svega pšenice – istakao je Dodik.
On je izrazio uvjerenje da će u Sankt Peterburgu biti završen dogovor u vezi sa gasom, te da se nada da će cijene biti iste kao i što ima Srbija.
Dodik ističe da u Rusiji znaju da BiH nije uvela sankcije Rusiji, da postoje neki pokušaji na multilateralnom planu neodgovornih ambasadora koji krše Ustav i zakone BiH da izražavaju neke svoje stavove.
– Ali Rusija je samom činjenicom da je prihvatila da Sarajevu isporuči određenu količinu gasa po stabilnim starim cijenama pokazala da apsolutno razumije tu situciju. Ja želim da samo dodatno pojasnim tu situaciju – dodao je on.
On je naglasio da Srpska nije spremna da bude dio sankcija prema Rusiji.
– Ovo nije sukob u koji smo mi upleteni i ne treba da imamo nikakve konsekvence. Ne želimo da budemo ni na jednoj strani svega toga, a nekima to nije dovoljno nego bi a priori da se svrstavamo. Nas niko nije pitao kada je to počinjalo, niti nas treba pitati sada kada traje – rekao je Dodik.
-
Njemačka reagovala nakon što im je Rusija znatno smanjila isporuku gasa
Njemačka je optužila ruskog državnog plinskog giganta Gazprom da pokušava dići cijene energenata najavljenim naglim smanjenjem isporuke gasa.
Gazprom je u prethodnim danima smanjio isporuku gasa Njemačkoj za više od 50 posto. U prvoj najavi rečeno je da će ukupna isporuka biti smanjena za 40 posto, a zatim su najavili i dodatno dnevno smanjenje isporuke gasa.
Iz kompanije je kao problem navedeno servisiranje opreme u gasovodu Sjeverni tok, odnosno tehnički problemi koje navodno imaju sa Siemens grupacijom.
Njemački ministar ekonomije Robert Habeck rekao je kako je riječ o “političkoj odluci, a ne tehničkoj” te ih optužio da na taj način podižu cijenu gasa.
“Odlična strategija za uznemiravanje i povećanje cijena”, rekao je on.
Gazprom je u srijedu također smanjio isporuku plina Italiji za oko 15 posto, saopštila je energetska kompanija ENI.
Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Danskoj i Holandiji već su obustavljene isporuke ruskog prirodnog gasa nakon što su odbile zahtjev Vladimira Putina da “neprijateljske zemlje” moraju plaćati plin u ruskim rubljama.