VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Još jednom – nije postojao drugi izlaz”

    “Još jednom – nije postojao drugi izlaz”

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija nije izvršila invaziju na Ukrajinu.

    Kao i da je specijalna operacija objavljena onda kada nije bilo drugog načina da se ukaže Zapadu na zločinačko uvlačenje Kijeva u NATO.

    Lavrov je u intervjuu za Bi-Bi-Si dodao da je Zapad brižno štiteći, brinuo i na sve načine gajio neonacistički režim čiji je predsednik Vladimir Zelenski još u septembru 2021. godine rekao da ako se neko u Ukrajini oseća kao Rus onda neka ide u Rusiju.

    Kako je istakao, Zelenski je to javno rekao.

    “Kada mu je dopisnik Si-En-En rekao da je puk ‘Azov’ u nekoliko stranih država, u SAD, Japanu, uvršten na listu ekstremističkih, terorističkih organizacija, Zelenski je slegnuo ramenima i rekao da oni imaju mnogo takvih bataljona i pukova i da su oni takvi kakvi su”, dodao je Lavrov, prenosi Sputnjik.

    Kako je istakao, ruska strana nikoga nije napadala u Ukrajini, već su u toj zemlji napadali Ruse.

    “Još jednom vam kažem: nismo imali drugi izlaz. Mnogo puta, hiljadu puta smo sve to objašnjavali. Sada vašim zapadnim oružjem ukrajinski režim napada civile, gradove, isto onako kako su to radili 2014. godine, kada su na vlast došli pučisti, kada su bombardovali centar Luganska iz aviona, kada su u Odesi spalili 50 ljudi“, istakao je Lavrov i retorički zapitao: „Da li se iko toga seća danas?”.

    O izjavi Zorane Mihajlović
    Lavrov je nazvao veoma čudnom izjavu potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Srbije Zorane Mihajlović, koja je rekla da bi njegova poseta zakomplikovala situaciju u Srbiji i da je dobro što odložena.

    “Potpredsednica Vlade, gospođa Mihajlović, dala je veoma čudnu izjavu, da nisu hteli da me vide tamo u Beogradu, kao da sam se ja sam pozvao. Ona je dalje rekla da ako Lavrov kaže da je prijatelj Srbije, nije trebalo ni da pomisli da dolazi kod nas kada smo pod pritiskom da uvedemo sankcije Rusiji”, rekao je ministar u intervjuu za NTV.

    “Ako si prijatelj, nemoj da dolaziš kod nas, jer će tvoja poseta iritirati Zapad, i to je sve”, objasnio je Lavrov logiku ministarke Mihajlović.

    Države susedne Srbiji – Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija, zatvorile su vazdušni prostor za prelet Lavrovljevog aviona, pa je otkazana poseta šefa ruske diplomatije, koja je bila zakazana za 6-7. jun. Lavrov je tada rekao da je Rusija pozvala srpskog ministra spoljnih poslova da poseti Moskvu u najskorije vreme.

    Podsećamo, Mihajlović je izjavila da je dobro što je otkazana najavljena poseta ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova Srbiji, jer je i sama najava te posete stavila Srbiju u komplikovanu poziciju.

    “Sama najava posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova bila bi komplikovana za Srbiju i za predsednika Aleksandra Vučića. Trudimo se da opstanemo u energetskom, finansijskom i političkom smislu u trenutku koji je zaista težak i mislim da nam je najmanje potrebno da se preko naših leđa rešavaju svetska pitanja”, rekla je tada Mihajlović.

    Ona je dodala da “stalno slušamo kako su Srbija u Rusija najveći prijatelji. Ako su nam prijatelji, pošto govore da jesu, onda nije trebalo da planira da dođe u ovom trenutku, da ne idem u onu krajnost da kažem da je trebalo da nas zamole da im uvedemo sankcije”, istakla je ona.

    Oružje isporučeno Ukrajini već na crnom tržištu Albanije i KiM
    Prenosivi raketni sistemi “Stinger” i protivtenkovski sistemi “Džavelin”, koje je Zapad isporučio Ukrajini, već se prodaju na crnom tržištu u Albaniji i na Kosovu, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, prenosi Politika.

    “Naravno, ne smeta da se malo bolje pogleda šta se već dešava sa oružjem dostupnim u Ukrajini, tim ‘Stingerima’, ‘Džavelinima’. Oni su već na crnom tržištu. Pojavili su se u Albaniji i na Kosovu, o tome se otvoreno govori i prodaju se sa popustom, da tako kažem. Sve u svemu, u toku je proces osvajanja crnog tržišta”, konstatovao je Lavrov, preneo je Sputnjik.

    On je dodao da se nada da vojska na Zapadu shvata sve rizike povezane sa isporukom teškog naoružanja Ukrajini.

    “Zaista se nadam da osim političara koji neodgovorno zahtevaju da se Ukrajini isporuči sve što želi, još uvek postoje vojna lica koja shvataju šta je u pitanju i koji shvataju rizike koji su sa tim povezani”, rekao je Lavrov u intervjuu za NTV.

  • Dodik: Velika očekivanja od sastanka sa Putinom

    Dodik: Velika očekivanja od sastanka sa Putinom

    Očekivanja od sastanka sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom su velika, izjavio je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.

    Dodik je za RTRS rekao da je njegov današnji sastanak sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom bio i neka vrsta pripremnog sastanka sa Putinom.

    “Imamo nešto važnijih tema za razgovor, oni su svakako ekonomske prirode. Pokušaću da saznam ono što mene interesuje na političkom planu, njegove procjene i opservacije dokle bi to moglo da traje, kako će svijet izgledati poslije”, rekao je Dodik.

    Dodik je istakao da “mi moramo da razmišljamo šta će se desiti i nama u novoj konstelaciji odnosa”.

    “Oni su nam rekli da ne napuštaju svoje prijatelje , da i dalje stoje iza prijatelja koji dijeli iste vrijednosti, a to su one identitetske vrijednosti vezano za narod, državu i sve ono što je važno. Veoma sam zadovoljan činjenicom da se stvari ovdje odvijaju u skladu sa ranijim planovima i da ću već sutra razgovarati i sa Putinom i sa generalnim direktorom Gasproma”, naglasio je Dodik.

    Srpski član Predsjedništva BiH istakao je da je sa Lavrovom razgovarao i o ALTEA misiji.

    “Oni ne žele da ugroze stabilnost po bilo kom pitanju u BiH i oni će apsolutno racionalno pristupiti tom pitanju u Savjetu bezbjednosti. Uvjeren samda će se pratiti i na neki način odobriti naše mišljenje o tome da ALTEU treba produžiti i da je to nešto što može da izgradi neko povjerenje u BiH. Јa mogu sada javno da kažem da je Lavrov razumio to pitanje, mi ćemo ostati u kontaktu po tome i potpuno sam siguran da ALTEA kao misija neće biti ugrožena u BiH”, poručio je Dodik.

  • Bocan Harčenko: Položaj Srpske prioritet spoljne politike Rusije

    Bocan Harčenko: Položaj Srpske prioritet spoljne politike Rusije

    Položaj Republike Srpske ostaje jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva Ruske Federacije, bez obzira na sve probleme sa kojima se ruska država trenutno suočava, izjavio je danas ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko.

    Govoreći na promociji ruskog prevoda knjige “Naoružavanje istinom”, autora Milana Ljepojevića u Ruskom domu u Beogradu, Bocan Harčenko je istakao da je opredjeljenje Rusije da se bori za očuvanje Republike Srpske i njenih prava jasno potvrđeno u razgovorima ruskog predsjednika Vladimira Putina sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i srpskim članom Predsjedništva BiH Miloradom Dodikom.

    “Odlično znam za veoma štetne pojačane aktivnosti na poništavanju dejtonskog principa i pokušaje isključenja Rusije u rješavanju problema koji se odnose na BiH. Ali, to je nemoguće, baš kao što nije moguće ni rješavanje pitanja Kosova bez Rusije, koja je stalni član Savjeta bezbjednosti UN”, naglasio je Bocan Harčenko.

    On je ocijenio da je očuvanje Dejtonskog sporazuma najvažniji zadatak ne samo u regionu nego i u Evropi ukoliko ona, zaista, želi stabilnost u ovom regionu, koji je evropski.

    “Međutim, sva dešavanja po nalozima iz Vašingtona, Brisela, NATO-a i EU, prvenstveno takozvano imenovanje takozvanog visokog predstavnika, ali i druge odluke, predstavljaju nastavak poništavanja Dejtona sa željom centralizacije BiH”, ukazao je Bocan Harčenko.

    On smatra da je najopasniji smjer tih štetnih aktivnosti želja da se smanje ili ponište specijalne veze Republike Srpske i Srbije, koje su bratske i prirodne, zbog čega ih je nemoguće uništiti.

    “Zato je jako važna borba za očuvanje Dejtonskog sporazuma i njegovih principa. Samo na osnovu Dejtona, BiH može da ostane decentralizovana zemlja, uz očuvanje Republike Srpske u punom obimu i kapacitetu”, naglasio je BocanHarčenko.

  • Dodik: “Akcenat na ulaganjima u Srpsku”

    Dodik: “Akcenat na ulaganjima u Srpsku”

    Sa ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejem Lavrovom razgovarao sam o mnogim važnim pitanjima, a akcenat je bio na ulaganjima u Republiku Srpsku, izjavio je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik nakon sastanka sa šefom ruske diplomatije.

    Dodik je za RTRS istakao da je Lavrov potvrdio da tema o gasovodu nije skinuta sa dnevnog reda.

    • Treba da nađemo načine kako ćemo nastaviti taj projekat, kao i onaj vezano za tečni gas koji smo razvijali zajedno sa Gaspromom u Zvorniku gdje su već riješeni lokacijski poslovi i nabavljena oprema. Preostaje samo da se to kompletira. Mi smatramo da je sasvim normalno i potrebno za nas, našu privredu i naše stanovništvo da obezbijedimo nesumnjive izvore snabdijevanja i u tom pogledu apsolutna je naša podrška svim tim projektima i želimo da to nastavimo – rekao je Dodik.

    Dodik je naveo da je jedna od tema razgovora bila i termoelektrane na gas.

    • Sutra ću nastaviti da o tome razgovaram i sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i direktorom Gasproma – poručio je Dodik.

    Nezaobilazna tema je bila rusko-srpski hram u Banjaluci koji gradimo.

    • Iskazali su spremnost da se u nekoj fazi uključe u finalizaciju izgradnje hrama – rekao je Dodik.

    Na sastanku je, kaže Dodik, bilo riječi i o situaciji u Ukrajini.

    • Naravno, moje zalaganje je išlo u tom smjeru da se što prije završe sukobi, da se uspostave pregovori i da se normalizuje situacija i oni to jednako isto tako žele – naglasio je Dodik.

    Dodik je poručio da se Lavrov zahvalio na činjenici da “mi nismo bili ti koji smo bili spremni podržati sankcije Ruskoj federaciji”.

    • Oni to dobro primjećuju. To je za njih beznačajna priča u ekonomsko – finansijskom smislu, ali je isto tako ogromna stvar u moralno – političkom smislu da se ne uvode sankcije jer to se čita kao osuda za krivicu. Naravno, s naše strane je apsolutno rečeno da mi ne smatramo da treba uvoditi te sankcije – istakao je Dodik.

  • Dodik: Zapad se ljuti zbog toga što BiH nije uvela sankcije Rusiji

    BiH nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i Zapad se ljuti zbog toga, žele da provode svoje politike u regionu, izjavio je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik na sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom u Sankt Peterburgu.

    Dodik je informisao Lavrova da i “francuski predsjednik Emanuel Makron uvodi specijalnog predstavnika u BiH što dovoljno govori o pokušaju uticaja, a iste predstavnike uveli su i SAD I Velika Britanija”.

    • Čekaju nas izbori, zapadnjaci promovišu svoje strukture i tu će biti teška politička borba. Nemam namjeru da izgubim – istakao je Dodik.

    Šef ruske diplomatije je rekao da Rusija zna sada ko su joj prijatelji.

    • Vi čuvate Dejtonski mirovni sporazum – poručio je Lavrov.

    Dodik se saglasio s Lavrovom o ovom pitanju, dodajući da je Zapad taj koji je srušio Dejtonski sporazum.

    • Slažem se sa Vašom ocjenom u vezi sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. Zapad je srušio Dejton. Činjenica da se trude da za visokog predstavnika stave nelegitimnu osobu, dovoljno govori. On je karikatura – rekao je Dodik.

    Dodik je dodao da Srpska mora da se bori za slovo Dejtonskog sporazuma.

    • Osnovni proces je da li se mi pridružujemo sankcijama Rusiji. Vi znate da mi to ne dopuštamo, drugi u BiH to žele, ali formalno-pravno BiH nije uvela sankcije – naglasio je Dodik.

    On je zahvalio Rusiji za cijene gasa, koje nisu rasle, ni za Srpsku, ali ni za FBiH, koja je najveći potrošač gasa u BiH.

    Šef ruske diplomatije izjavio je da su EU i Velika Britanija kolonijalna mašina i istakao da je srpski član Predsjedništva BiH jedini od članova ove institucije koji se bori za Dejtonski sporazum.

    Lavrov je tokom susreta u Sankt Peterburgu sa Dodikom rekao da zapadnjaci nastoje da odvlače pažnju od domaćih problema.

    Lavrov je podsjetio da je bivši evropski komesar za spoljnu politiku i bezbjednost Federika Mogerini govorila da Rusija ne treba bude na Balkanu jer je to teritorija EU.

    • Oni su kolonijalna mašina – rekao je Lavrov.

    Srpski član Predsjedništva BiH je izjavio da stranci žele ili podanike ili štićenike u BiH, te da je uloga Britanaca sada veoma ekspanzivna.

    Dodik je naglasio je da je britanska politika uvijek antisrpska.

    • Nikako da nas puste na miru, da sami uređujemo svoju zemlju – rekao je Dodik.

    Dodik učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu gdje će se sutra sastati i sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

  • Rusija ide ka pobjedi, a Ukrajina?

    Rusija ide ka pobjedi, a Ukrajina?

    Entoni Bivor je primetio da Zapad “nije mogao da se odluči” i da su zemlje koje su stale na stranu protivnika boljševika bile podeljene i kolebljive.

    Vojni istoričar je to kazao, upitan nedavno zašto međunarodne sile koje su se postrojile na strani Bele armije u ruskom građanskom ratu nisu uspele da utiču na ishod.”Drugi ključni faktor u porazu Кozaka i Bele armije na jugu Rusije bila je teškoća u njihovom snabdevanju. Crveni su imali ogromnu prednost sa unutrašnjim linijama snabdevanja”, rekao je Bivor.

    To je ono što je spaslo boljševike krajem 1919. godine, na užas tadašnjeg britanskog državnog sekretara za rat Vinstona Čerčila.

    “Ne mogu da verujem u ovo. Crveni su se potpuno povlačili, a sada se odjednom čini da pobeđuju na svim frontovima. Šta se desilo?”, primetio je ogorčeni Čerčil u memorandumu.

    Danas se čini da je rat u Ukrajini na ivici sličnog preokreta.

    Ruske snage ne pobeđuju Ukrajince na svim frontovima, ali njihova vojna kampanja napreduje, iako su mnogi zapadni vojni stratezi računali da će “preambiciozna” ofanziva završiti u ćorsokaku. Sada, usredsređene na proširenje teritorije koju kontrolišu u regionu Donbasa i konsolidaciju kopnenog mosta između ukrajinskog kopna i Кrima, ruske snage polako beleže sve veće dobitke.

    Ukrajinci danas imaju prednosti koje nije imala Bela armija, piše “Politiko”.

    Oni su ujedinjeni i brane domaći teren, i još uvek su ohrabreni svojom uspešnom odbranom Кijeva, koja je demoralisala ionako nedovoljno motivisane ruske trupe.


    Ali samopouzdanje ukrajinskih snaga počinje da erodira.

    Postoji osećaj da Rusija sprovodi veliki vojni preokret. Sukob je evoluirao u rat iscrpljivanja u kojiem se ruske snage oslanjaju na lakšu liniju snabdevanja. Moskva na liniji fronta napreduje sporo, ali stabilno.

    Iako rusko napredovanje nije dramatično, ono je istrajno i odražava novu strategiju. Odustalo se od neuspelih pokušaja šireg opkoljavanja ukrajinskih snaga u Donbasu, a umesto toga ruske jedinice se fokusiraju na manja opkoljavanja – ili “kotlove”.

    Ovo je potvrdio portparol separatističke donjecke operativne komande Eduard Basurin, koji je rekao da su ruske snage usvojile taktiku stvaranja manjih obruča oko ukrajinskih jedinica kako bi im uskratile logistiku i dolazak pojačanja umesto da pokušavaju da ih opkole na jednom velikom terenu.

    Ukrajina sada trpi sve veće žrtve, približno isto kao i Rusija, prema zapadnim zvaničnicima. Prošle nedelje ukrajinski zvaničnici su priznali da u borbama u Donbasu svakog dana gine oko 150 ukrajinskih vojnika, a oko 800 bude ranjeno.

    “Ukrajinski komandanti priznaju da moral počinje da opada, a umor i stanje šoka vladaju među trupama, uglavnom zahvaljujući intenzivnom artiljerijskom bombardovanju. Prijavljeni su i prvi slučajevi dezerterstva u ukrajinskim jedinicama.”

    Ako se želi sprečiti da ovaj sukob pređe u rat iscrpljivanja, koji Rusija favorizuje i koji bi mogao da ugrozi evropsku podršku Ukrajini – zapadni saveznici Кijeva će morati da podignu ulog i isporuče mnogo više sistema oružja dugog dometa, kažu ukrajinski komandanti na terenu. Slično kao što su učinili isporukom protivtenkovskih projektila ubrzo nakon početka ruske invazije, što je pomoglo u odbijanju ruskih oklopnih kolona koje su pretele Кijevu.


    Ukrajinci imaju na raspolaganju artiljeriju kalibra 152/155 milimetara i višecevne raketne sisteme Grad, koji ne mogu da se porede sa ruskim taktičkim balističkim raketama iskander, koje mogu da se lansiraju na skoro 300 kilometara od svoje mete, ili njihovim višecevnim raketnim bacačima BM-30 smerč i sovjetskim taktičkim balističkim raketama koje mogu da budu ispaljene sa dvostruko veće udaljenosti od one koju Ukrajinci trenutno mogu da dosegnu.

    Ovog meseca Amerika i Velika Britanija su se dogovorile da isporuče neke od sistema naoružanja koji su Ukrajini očajnički potrebni. Britanija će isporučiti višestruke raketne sisteme M270, koji mogu da ispale 12 projektila za manje od jednog minuta sa dometom od 80 kilometara, a Vašington će poslati njihov ekvivalent HIMARS.

    Ovi artiljerijski sistemi će nesumnjivo ojačati ukrajinsku odbranu, ali njihov stvarni uticaj će zavisiti od njihovog broja, količine municije i brzine obučavanja Ukrajinaca za njihovu upotrebu, kaže Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

    A ukrajinski komandanti su već razočarani brojem sistema koji su trenutno opredeljeni za slanje – tri iz Britanije i četiri iz Amerike.

    Kažu da to nije dovoljno, da je potrebno još mnogo da bi parirali Rusima, a kamoli da ih potisnu. Oni su takođe frustrirani što moraju da pristanu na zapadni uslov o njihovoj upotrebi – da ne smeju da se koriste za gađanje ruske teritorije. To Ukrajini uskraćuje opciju da poremeti rusku logistiku, kao što je Moskva počela da gađa skladišta opreme u Ukrajini.

    Pre nedelju dana Rusija je gađala tenkove iz istočne Evrope u Kijevu, kao i depo za popravku vozova u gradu, što je prvi put za više od mesec dana da je pogođen ukrajinski glavni grad. A ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi pomoćnici, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, upozorili su da će pojačati udare na logistiku u slučaju da Zapad isporuči raketne sisteme dugog dometa.

    Takve pretnje stoje iza kolebanja Zapada o tome šta da isporuči i kada, priznaju neki zvaničnici.

    Ali Ben Hodžiz, bivši komandant američke vojske u Evropi, požalio se da se previše vremena gubi zbog unutrašnjih debata među zapadnim saveznicima. U subotu je tvitovao: “Ako želimo da pomognemo Ukrajini da pobedi, onda prestanite da dozirate podršku”.

  • Završen sastanak

    Završen sastanak

    Sastanak lidera Ukrajine, Nemačke, Francuske, Italije i Rumunije u Kijevu je završen, saopštio je šef kabineta predsednika Zelenskog.

    “Ukrajina ima čvrstu podršku međunarodne koalicije”, napisao je Andrij Jermak u aplikaciji Telegram. On je dodao da je predsednik Zelenski predložio svojim kolegama novi paket predloženih sankcija Rusiji.

    “Moramo povećati pritisak na agresora, i raditi na sedmom paketu sankcija, koji će uključivati embargo na gas”, napisao je Jermak.

  • Lavrov zahvalio Dodiku na stavovima kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji

    U Sankt Peterburgu je u toku sastanak srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova.

    Lavrov je zahvalio Dodiku na stavovima kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji.

    Znam da i u BiH ima mnogo onih koji žele da se uruši prijateljstvo Republike Srpske i Rusije. Nadao sam se našem susretu u Beogradu, ali znate zašto nažalost do toga nije došlo – naglasio je Lavrov, piše RTRS.

    Dodik učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu gdje će a sutra i sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

    Lavrov: EU i Britanija su kolonijalna mašina
    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su EU i Velika Britanija kolonijalna mašina i istakao da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik jedini od članova ove institucije koji se bori za Dejtonski sporazum.

    Lavrov je tokom susreta u Sankt Peterburgu sa Dodikom rekao da zapadnjaci nastoje da odvlače pažnju od domaćih problema.

    Šef ruske diplomatije podsjetio je da je bivši evropski komesar za spoljnu politiku i bezbjednost Federika Mogerini govorila da Rusija ne treba bude na Balkanu jer je to teritorija EU.

    – Oni su kolonijalna mašina – rekao je Lavrov.

    Dodik je izjavio da stranci žele ili podanike ili štićenike u BiH, te da je uloga Britanaca sada veoma ekspanzivna, prenosi ATV.

    Srpski član Predsjedništva BiH naglasio je da je britanska politika uvijek antisrpska.

    – Nikako da nas puste na miru, da sami uređujemo svoju zemlju – rekao je Dodik.

    Dodik je napomenuo da u BiH predstoje izbori, a da je evidentno da zapadnjaci žele da se miješaju.

    On je informisao Lavrova da i francuski predsjednik Emanuel Makron uvodi specijalnog predstavnika u BiH, što dovoljno govori o pokušaju uticaja, a iste predstavnike uveli su i SAD i Velika Britanija.

    – Čekaju nas izbori, zapadnjaci promovišu svoje strukture i tu će biti teška politička borba. Nemam namjeru da izgubi – poručio je Dodik, koji je i lider SNSD.

  • Dodik: Zapad želi samo poslušnike

    Dodik: Zapad želi samo poslušnike

    Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH rekao je na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu da je Balkan okusio snagu SAD te da Velika Britanija koja je napustila EU sada pokušava da preuzme određenu ulogu na tom prostoru.

    “Dominantno je narativ da treba spriječiti maligni ruski uticaj kako oni to kažu. Naravno da ima uticaj ali nije maligni. Rusi nisu bacali osiromašeni uranijum. Zapadni svijet je odvojio Kovosov i rekao da mogu biti samostalna država, nisu vodili računa o teritorijalnom integritetu Srbije, a sada govore o teritorijalnom integritetu Ukrajine”, rekao je Dodik na jednom od panela Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

    On je rekao da je u svijetu evidentan deficit lidera te da Bosna i Hercegovina ostaje i dalje nestabilna i pod protektoratom zapadnog svijeta.

    “Sav problem tog pristupa je što je zapad želio da ima poslušnike i mislim da je došlo do kraha tog sistema”, rekao je Dodik naglašavajući da zapadnim vrijednostima ne može da se vjeruje.

    Govoreći o sukobu Rusije i Ukrajine, Dodik je rekao da se radi o globalnom odmjeravanju snaga u kojem zapad želi da dobije rat u kojem ne učestvuje, pitajući se kako je to moguće.

    “Do zadnjeg ukrajinca se vodi rat kako bi se Rusija dovela u poziciju da opet bude slaba i isporuči svoje resurse”, rekao je Dodik.,

    On je ponovio da BiH nije uvela sankcije Rusiji te da je BiH zbog toga pod velikim pritiskom. Takođe, Dodik je rekao da na globalnoj sceni postoji nekoliko važnih sistemskih kriza, koje traže ozbiljne analize.

  • Most zabrinuo Zapad?

    Most zabrinuo Zapad?

    Reka Amur decenijama razdvaja modernu Kinu i Rusiju, a njen tok proteže se na oko 1.600 od ukupno 4.000 kilometara granice.

    Međutim, reci je uvek nedostajala jedna stvar: most za vozila, piše CNN.

    Sada, dok ekonomska izolacija zbog napada na Ukrajinu, Rusiju gura sve bliže Pekingu, to se menja uz veliku pompu.

    Prošlog petka, Peking i Moskva proslavili su još jednu “novu vezu”, kako su državni mediji s obe strane nazvali prvi drumski most preko Amura. Tokom svečanosti začinjene vatrometom, lokalni zvaničnici aplaudirali su s obala reke, dok su im se njihovi nadređeni iz Moskve i Pekinga obraćali putem ogromnih televizijskih ekrana dopremljenih posebno za tu priliku.

    Očekuje se da će uskoro biti otvoren i drugi prelaz – jedini železnički most koji povezuje dve zemlje preko reke.

    Za to prvo putovanje auto-putem prošle nedelje, osam teretnih kamiona iz Kine i osam iz Rusije vozili su u koloni preko kilometar dugog mosta, a svaki je nosio dve velike nacionalne zastave dok su čitav spektakl snimali dronovi.

    Kineski teretnjaci prevozili su elektroniku i gume, a ruski sojino ulje i rezanu građu, navodi Moskva. A ako su neki gledaoci propustili da uvide simboliku – budući da je rat u Ukrajini prisilio Rusiju da pokaže kako još uvek ima prijatelje i trgovinske partnere – ruski potpredsednik vlade odagnao je sve nedoumice.

    “Most Blagovješčensk-Heihe ima posebno simboličko značenje u današnjem razjedinjenom svetu. Postaće još jedna nit prijateljstva koja povezuje narode Rusije i Kine”, rekao je Jurij Trutnev, izaslanik Kremlja za ruski Daleki istok.

    Projekat vredan 369 miliona dolara povezuje grad Heihe u kineskoj provinciji Heilongjiang s glavnim gradom regije Amur, Blagovješčenskom na ruskom Dalekom istoku. Moskva očekuje da će mostom, kad bude potpuno operativan, svake godine preći oko četiri miliona tona robe i dva miliona putnika.

    To će verovatno dodatno podstaći bilateralnu trgovinu između Kine i Rusije, za koju se već predviđa da će rasti jer Moskva sve više gleda prema Pekingu kao ekonomskom partneru, iako ostaje pitanje koliko daleko će Kina ići u podržavanju svog sankcijama pogođenog suseda.

    Trenutak u kojem je most pušten u saobraćaj ocrtava interese Pekinga u tom partnerstvu. Naime, Kina i dalje nastavlja s neumoljivim režimom “nultog kovida”, te konstantno pooštrava kopnene granične kontrole – postavljajući ograde prema Mjanmaru, zadržavajući stroge provere na granicama, pa čak i pozivajući svoje građane na granici sa Severnom Korejom da zatvore svoje prozore kako bi sprečili širenje virusa.

    Kina je “spremna da dočeka Rusiju na pola puta”, rekao je kineski potpredsednik Hu Čunhua na svečanosti puštanja mosta u saobraćaj u petak. Zemlja je “spremna da sarađuje ​​s Rusijom na kontinuiranom unapređenju saradnje i povezivanja”, rekao je.

    Sastanak na pola puta

    Dva mosta se grade već godinama, a projekat za železnički most nastao je 2014. Otvaranje mosta na auto-putu u petak sledilo je sličan put: gradnja je počela 2016. i sve je uglavnom bilo završeno pre više od dve godine, ali je njegovo otvaranje zastalo zbog pandemije.

    Novi prelazi preko reke naglašavaju sve čvršće veze između dve zemlje. One su se dodatno intenzivirale za vreme ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog čelnika Si Đinpinga i uključuju cilj, koji je Moskva izrazila ovog proleća, da do 2024. dosegnu trgovinu od 200 milijardi dolara, u odnosu na rekordnih 146 milijardi dolara prošle godine.

    “Donedavno Rusija i Kina nisu imale nijedan most preko reke Amur, ali sada imaju čak dva mosta, tako da je trend jasan”, rekao je Artjom Lukin, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Dalekoistočnom federalnom univerzitetu u Vladivostoku.

    Ali mostovi – svaki izgrađen u dva dela, jedan od strane Kineza, a drugi od strane Rusa, i reka koju premošćuju takođe naglašavaju nelagodne temelje tog odnosa.

    Obale reke koju Rusi zovu Amur, a Kinezi Heilongjiang, nekada su bile napete zone u kojima se intenzivno patroliralo.

    Pritoka Amura bila je mesto graničnog sukoba 1969, rezultat rastućih napetosti između Sovjetskog Saveza i mlade komunističke Kine, a teritorijalni sporovi su uglavnom rešeni tek 1990-ih.

    Tadašnji sporazumi o razvoju saradnje i saobraćaja preko reke godinama su bili mrtvo slovo, a pontoni, hovercraft i sezonski ledeni putevi ostali su jedini načini prevoza ljudi i roba, dok se kopnenim i pomorskim vezama na drugim mestima obavljalo daleko više trgovine.

    Ali prethodne rute nisu bile dovoljne zbog rastućeg obima trgovine između Rusije i Kine, kaže Lukin.

    “Kina se uvek zalagala za veću lučku infrastrukturu, ali Rusija je donedavno bila pomalo nesklona izgradnji ovakve infrastrukture, iz straha da ne postane previše zavisna od Kine”, rekao je Lukin.

    “Ali sada Rusija nema izbora”, rekao je i dodao da je Rusija od aneksije Krima 2014. i zapadne reakcije nakon toga, “mnogo otvorenija” za kineske inicijative za razvoj prekogranične infrastrukture.

    Nova era?

    Most na auto-putu, u svojoj izvornoj koncepciji, nije trebalo samo da omogući tranzit robe, već da dovede i do novih privrednih zona i putovanja putnika između kineskog grada Heihea, u kojem živi oko 1,3 miliona stanovnika, i Blagovješčenska, sa oko 250.000 stanovnika.

    Kineska politika “nultog kovida” mogla bi to za sada da stavi na čekanje, jer će se preko mosta prevoziti samo teret, rekli su zvaničnici. Čak i tokom ceremonije otvaranja u petak, radnici su stajali uz put i pozdravljali ruske teretne kamione, što je podsetilo na nekadašnje stroge kontrole.

    Ali izgledi za još prisnije prekogranične veze između Heihea i Blagovješčenska, koji su pre pandemije bili turistički i trgovački centri, mogli bi tu regiju uvesti u novu fazu. Kako javljaju lokalni mediji, vlada je naložila svim studentima u Blagovješčensku da od 1. septembra počnu sa učenjem kineskog jezika.

    Otvaranje mosta bi moglo ekonomski vitalizirati tu slabo naseljenu regiju Rusije, smatra Ju Bin, profesor političkih nauka na Univerzitetu Vitenberg u Ohaju i viši saradnik u Centru za ruske studije Istočnokineskog univerziteta u Šangaju.

    To bi takođe moglo signalizirati odmak od ruske “percepcije ili pogrešne percepcije” da bi takve veze mogle podstaći priliv kineskih državljana u ruske dalekoistočne regije, rekao je Ju.

    Postoje oskudni dokazi o takvom trendu, ali te su bojazni povezane s razlikama između dve strane reke. Heihe, deo pokrajine Heilongjiang sa otprilike 31 milionom stanovnika, tokom poslednjih decenija izrastao je u užurban grad čiji se obris reflektuje u reci Amur i u Blagovješčensku.

    Blagovješčensk beleži sporiji rast i već dugo doživljava odliv stanovništva u zapadnu Rusiju. Ta dalekoistočna regija čini više od 40 odsto Rusije, ali njenih osam miliona stanovnika čini samo pet odsto ruskog stanovništva.

    “Međutim, čini se da su zapadne sankcije Rusiji pomogle u ublažavanju ovih pogrešnih percepcija i zabrinutosti oko potencijalne kineske imigracije”, rekao je Ju.

    Na nacionalnom nivou, most, koji ruski državni mediji smatraju velikom diplomatskom i ekonomskom pobedom, takođe naglašava pitanje koje visi u vazduhu, a to je koliko daleko će Peking ići da podrži Rusiju usred međunarodne diplomatske krize koju je izazvala svojim napadom na Ukrajinu.

    Kina je dosad išla tankom linijom. Peking je rekao da podržava svetski poredak utemeljen na pravilima, iako odbija da se pridruži većini svetskih zemalja u osudi poteza Moskve i koristi svoj državni medijski aparat da ponavlja stavove Kremlja koji za sve okrivljuju SAD i NATO, prenosi Jutarnji list.

    Peking je takođe povećao uvoz roba iz svog suseda pogođenog teškim sankcijama, iako to radi vrlo oprezno, trgujući uglavnom visokom tehnologijom čiji su uvoz u Rusiju zapadne zemlje u velikoj meri blokirale.

    “Prva pošiljka tereta koja je prešla u Kinu iz Blagovješčenska na dan zvnaičnog otvaranja je sojino ulje što naglašava kakvu ulogu za Kinu ima Rusija kao dobavljač prirodnih resursa i roba”, rekao je Lukin sa Dalekoistočnog federalnog univerziteta.

    “Najzanimljivije pitanje je – šta će preko ovog mosta stići iz Kine u Rusiju?”, kaže.