VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Raskol u EU – zbog Srbije

    Raskol u EU – zbog Srbije

    Sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi.

    JOŠ jedna pukotina među članicama Evropske unije, kada je reč o ratu u Ukrajini, mogla bi da se otvori već naredne nedelje na okupljanju lidera država članica u Briselu, i to zbog – Srbije.

    Naime, sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi, a koje “gura” Berlin, jer smatraju da je takva politika kontraproduktivna, da bi samo mogla dodatno da osnažni naše veze sa Rusijom.

    U ovom frontu evropskih zemalja koje se zalažu za veće razumevanje za specifičnu poziciju i stavove Srbije, kada je reč o očekivanjima da odaberemo stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, trenutno su Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Portugalija, zatim Češka i Slovenija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.

    Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo naše zemlje u Uniji priznavanjem lažne kosovske države i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije. U prilog tezi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za “srednji put”, kada je reč o politici Unije prema Beogradu, navode i njegov predlog o stvaranju Evropske geopolitičke zajednice, kako bi se zemljama-kandidatima dala određena evropska perspektiva, ali i nagradio napredak u reformama otvaranjem briselskih kasa.

    Sličan kurs zauzeo je i zvanični Beč, odakle je posle Makronovog predloga stigao “non-pejper” o postepenoj integraciji zemalja kandidata, a koji takođe podrazumeva i značajnu finansijsku pomoć iz Brisela.

    I Rama na strani Srbije
    Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki naši susedi, tačnije Hrvatska.

    Da bi politika pritisaka na Srbiju Briselu mogla da se vrati kao bumerang, upozorio je i albanski premijer Edi Rama, koji je pozvao EU da ne pritiska Beograd da uvede sankcije Rusiji. On je poručio da treba imati više razumevanja za stav Srbije s tim u vezi, i upozorio da bi pritisak Zapada mogao biti štetan za ceo region.

    Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže za “Novosti” da je ovakav Ramin stav rezultat realpolitike i činjenice da su srpsko-albanski odnosi u uzlaznoj putanji:

    “To, naravno, ne znači da će Tirana promeniti stav oko KiM, ali su ove poruke dobre, jer stvaraju povoljan ambijent da se napreduje u odnosima bez obzira na nerešena pitanja između Srbije i Albanije. Kada je reč o EU, tu postoje dva nivoa država, one koje su na liniji tvrđeg pristupa prema Srbiji, i one koje se zalažu za što konstruktivniju politiku, kako bi se izbegli negativni kontraefekti ucena i uslovljavanja. Najvažnija tema u EU trenutno su sankcije Rusiji, i tu ključne države slede politiku Vašingtona da se na tim merama bezuslovno insistir”.

    Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da se, iako se u EU odlučuje konsenzusom i da glas svake članice ima podjednaku težinu, zna i čiji se glas najviše sluša:

    “S jedne strane najveće države, poput Nemačke, imaju i najveći uticaj, ali je i ukrajinska kriza pokazala da je dovoljan samo jedan veto da u potpunosti blokira proces donošenja odluka. Zato je od vitalnog značaja za Srbiju gotovo bezuslovna podrška koju imamo od Mađarske, a tu su i neke druge zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju. Dobro je da u EU postoji svest da za politiku žestokog kažnjavanja Srbije, ipak, ne bi imali jedinstvenu podršku”, smatra Milivojević.

    U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona.

  • Peskov: Rusija planira da završi cilj u Donbasu

    Peskov: Rusija planira da završi cilj u Donbasu

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas za Si-En-En da Rusija planira da izdrži sankcije Zapada i završi svoj cilj u regionu Donbasa na istoku Ukrajine.

    Odgovarajući na pitanje o namjeri Rusije da okupira dijelove ukrajinskih teritorija u Odesi, Harkovu i Hersonu, Peskov je rekao da će odluka zavisiti od “volje lokalnog stanovništva”.

    “Cilj broj jedan je da se zaštiti narod Donbasa i Luganska od onih koji trenutno granatiraju Donjeck, na primjer, i tamo ubijaju civile. I to čine posljednjih osam do devet godina”, poručio je Peskov.

    Govoreći o drugim teritorijama i regionima Ukrajine, Peskov je rekao da što više ruska vojska “čisti teritoriju od tih nacionalističkih pukova, to ih više ljudi dočekuje i sve više ljudi izjavljuje da žele da prekinu svoj budući život sa modernim režimom u Kijevu”.

    Takođe je naveo da Rusija ne predstavlja prijetnju baltičkim državama, koje su prošlog mjeseca objavile namjeru da se pridruže NATO.

    “Sigurni smo da članstvo Finske i Švedske u NATO neće donijeti dodatne koristi za bezbjednost evropskog kontinenta. Naprotiv, to će donijeti dodatnu tenziju”, poručio je portparol Kremlja.

    Peskov je rekao da Moskva nije u “udobnoj poziciji”, nakon, kako je rekao, neviđenih ekonomskih sankcija Zapada protiv Rusije, ali tvrdi da se “ključni efekat” sankcija kojima se Zapad nadao nije desio.

    Poručio je da Rusija planira “veoma ozbiljan podsticaj” domaće proizvodnje i infrastrukture.

    “Da bismo reorganizovali uvoz, moramo da reorganizujemo pravac uvoza. Da kompenzuje zapadni pravac, povećanjem uvoza iz istočnog pravca”, kazao je Peskov, nagovještavajući povećanje uvoza iz azijskih zemalja.

  • “Imamo dogovor, na Ukrajini je da odluči šta će”

    “Imamo dogovor, na Ukrajini je da odluči šta će”

    Makron otkrio namjere Zapada u vezi sa naoružanjem Ukrajine.Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je juče u Kijevu da zapadne zemlje imaju dogovor da Ukrajini ne daju određene kategorije naoružanja, uključujući jurišne avione i tenkove, kako bi izbegle umješanost u rat sa Rusijom.”Vi govorite o neformalnom sporazumu, ali to je skoro zvaničan stav NATO partnera. Pomažemo Ukrajini da se odbrani, ali ne ulazimo u rat protiv Rusije. Zbog toga je dogovoreno da se ne isporučuju određena oružja, kao što su jurišni avioni ili tenkovi, a predsednik Zelenski je upoznat sa ovim sporazumom”, poručio je Makron ukrajinskim novinarima, prenosi Ukrinform.

    Kako je rekao Makron, Francuska pomaže Ukrajini uglavnom municijom i određenim kategorijama naoružanja, oklopnim vozilima, a obezbedila je i 12 haubica “Cezar”.

    “Ali predsednik Zelenski je tražio još, a u bliskoj budućnosti će se na ovih 12 dodati još šest”, poručio je francuski lider.

    “Ukrajina sama da odluči”
    Ukrajina sama treba da odluči da li da prihvati bilo kakve teritorijalne ustupke prema Rusiji u cilju okončanja rata, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za televiziju TF1 tokom posete Kijevu.

    “Ovo je na Ukrajini da odluči”, poručio je u četvrtak Makron odgovarajući na pitanje koje ustupke, uključujući i na svojoj teritoriji, Ukrajina treba da prihvati, prenosi agencija Rojters.

    Mišljenja je da je njihova dužnost da se drže vrednosti međunarodnog prava.

    Makron je rekao da Francuska i Nemačka neće voditi razgovore o primirju u Ukrajini sa Rusijom umesto Kijeva.

    “Niti će nuditi bilo kakve ustupke u ime zemlje ili razgovarati o njima”, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Kijevu, prenela je agencija TAS S.

    Na Ukrajini je i njenom rukovodstvu je da odluče kada i pod kojim uslovima će nastaviti razgovore sa Moskvom, rekao je Makron.

    “Kada dođe vreme da se okupimo za pregovaračkim stolom, Evropa će razgovarati o bezbednosnim garancijama koje proizilaze iz međunarodnih sporazuma, koje će ukrajinski predsednik sprovoditi u ime svoje nacije”, poručio je Makron i dodao da je to ono što će dominirati budućim razgovorima sa Rusijom.

    “Sada je u pitanju bezbednost na celom evropskom kontinentu”, rekao je Makron.

    Takođe je kazao da će Francuska, kao i Italija, Rumunija i Nemačka, čiji su lideri takođe danas u poseti Kijevu, nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god to bude bilo potrebno.

    “Evropa nije pokušala da izazove globalni sukob, zato se ograničila na ekonomske sankcije i političku podršku Kijevu”, naveo je Makron.

  • Makron: Ne isključujem posetu Rusiji, ali uz preduslove

    Makron: Ne isključujem posetu Rusiji, ali uz preduslove

    Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ne isključuje posetu Rusiji, ali da se za to moraju stvoriti uslovi.

    “Da bih otišao u Rusiju, moraju se stvoriti preduslovi, ali ne isključujem ništa”, rekao je Makron u intervjuu za televiziju TF1 odgovarajući na pitanje da li planira da poseti Moskvu, prenosi agencija RIA Novosti.

    Francuski lider je u četvrtak rekao da još uvek ne planira telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali i da ne isključuje takvu mogućnost u budućnosti.

  • Rusija upozorila SAD da će napasti položaje na jugoistoku Sirije

    Rusija upozorila SAD da će napasti položaje na jugoistoku Sirije

    Rusija je upozorila američku vojsku ranije ove sedmice da će izvesti zračne napade na lokalne borce na jugoistoku Sirije, a koji su saveznici SAD-a.

    Američke snage nisu morale da se kreću jer su bile dovoljno udaljene, ali lokalni borci jesu, rekli su zvaničnici za CNN. To je navelo SAD da hitno upozore borce da pomjere svoje položaje i osiguraju da nema američkih snaga u blizini.

    Čini se da su ruski zračni napadi vrlo proračunati i da dolaze u momentu kada su tenzije između Washingtona i Moskve visoke zbog rata u Ukrajini.

    Prvobitna američka procjena je da je ruskim snagama vjerovatno naređeno da obavijeste SAD prije vremena i izvedu zračne napade znajući da neće pogoditi američke trupe i da će Amerikanci upozoriti svoje saveznike, rekli su zvaničnici. Ali Rusi su vjerovatno ipak postigli svoj cilj, a to je da pošalju poruku SAD-u da mogu napasti bez brige o odmazdi, rekao je jedan zvaničnik.

    Rusko obavještenje je stiglo preko dugogodišnje bilateralne linije za dekonflikt koja djeluje nekoliko godina, gdje svaka strana obavještava drugu o vojnim operacijama i pokretima koji rizikuju pogrešnu procjenu ako svaka strana nije svjesna aktivnosti druge.

  • “Oružje iz Evrope ubija civile”

    “Oružje iz Evrope ubija civile”

    Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja danas je rekao da evropsko oružje ubija civile u Ukrajini.

    Ruski visoki diplomata naveo je da je kasetna municija nosila oznake nekih evropskih zemalja, kada je korišćena tokom nedavnog granatiranja Donjecka, prenosi TAS S.

    “Brisel je, preko Evropskog fonda za mir, što samo po sebi zvuči kao svetogrđe, već isporučio smrtonosno oružje Ukrajni u vrednosti od dve milijarde evra”, rekao je on i dodao da se tu ne računaju odvojene isporuke zemalja članica EU.

    On je dodao da Evropska unija nastavlja da preplavljuje Ukrajinu proizvodima vojne namene, zanemarujući sva pravila kontrole sopstvenog izvoza.

    Nebenzja je napomenuo da je nedavno granatiranje Donjecka odnelo živote šestoro ljudi uključujući i dete.

  • Šta su sve Rusi pronašli?

    Šta su sve Rusi pronašli?

    Ruski istražni komitet saopštio je danas da su istražitelji u mobilnim telefonima pripadnika bataljona Azov koji su se predali u fabrici Azovstalj u Marijupolju pored kukastih krstova i Hitlerovih portreta pronašli i fotografije civila koji su postali njihove žrtve.

    “Nastavlja se istraga protiv ukrajinskih vojnika i pripadnika bataljona Azov koji su se nalazili na teritoriji železare Azovstalj u Marijupolju”, navodi se u saopštenju, prenosi TAS S. Navode i da je u toku ispitivanje nekoliko stotina mobilnih telefona i drugih uredjaja koji pripadaju “nacionalistima”.

    “Utvrđeno je da se u memoriji uređaja nalaze fotografije koje ukazuju na privrženost vlasnika telefona nacističkoj ideologiji. Na njima su na primer, kukasti krst, portreti Hitlera i druge ilustracije na tu temu. Takođe, neki telefoni su sadržali slike civila koji su postali žrtve nacionalista”, saopštio je istražni komitet.

  • “Više NATO raketa – više žrtava”

    “Više NATO raketa – više žrtava”

    Zemlje NATO očigledno će pokušati da angažuju sve svoje resurse da spreče uspeh ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, što će neminovno povećati broj žrtava, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Kijevski režim se neprekidno pumpa sve smrtonosnijim naoružanjem, posebno raketnom artiljerijom, što će neminovno povećati broj žrtava. Pojava takvih komada naoružanja u zoni sukoba već je dovela do povećanja uništavanja civilne infrastrukture u LNR i DNR”, poručila je Zaharova, prenosi agencija TAS S.

    Kako je rekla portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, to nikome na Zapadu ne smeta, to je za njih kolateralna šteta.

    “Glavna stvar je ne dozvoliti Rusiji da uspešno završi specijalnu operaciju u Ukrajini. Očigledno, svi resursi koji su dostupni u NATO i njegovim zemljama članicama biće iskorišćeni za postizanje ovog cilja”, smatra Zaharova.

  • “Kijev bi se vratio pregovorima”

    “Kijev bi se vratio pregovorima”

    Izjava Moskve da je spremna da nastavi mirovne pregovore sa Ukrajinom je pokušaj da prevari svet, tvrdi savetnik ukrajinskog predsednika i glavni pregovarač sa Rusijom Mihail Podoljak.

    “Rusija je želela da ostavi utisak da je spremna da razgovara u trenutku dok planira da zabije nož u leđa Ukrajini”, poručio je Podoljak u onlajn objavi, prenosi agencija Rojters.

    Kako je dodao, Kijev bi se definitivno vratio pregovorima, ali samo u pravo vreme.

  • Direktor Gasproma: “Ne vidim rešenje”

    Direktor Gasproma: “Ne vidim rešenje”

    Gasprom ne vidi rešenje za aktuelni problem s opremom u kompresorskoj stanici Portovaja, izjavio je generalni direktor kompanije Aleksej Miler.

    Ta stanica je deo gasovoda Severni tok 1 kojim se ruski gas transportuje u Nemačku.Gasprom je poslednjih dana smanjio isporuke gasovodom Severni tok 1 na samo 40 odsto od uobičajenog nivoa, navodeći kao razlog zastoj u vraćanju njegove opreme koju servisira nemačka kompanija Simens Enerdži u Kanadi.

    Miler je rekao da sankcije sprečavaju kompaniju da vrati opremu, navodi Rojters dodajući da je Nemačka odbacila to objašnjenje kao “neutemeljeno”.

    Šef Gasproma je takođe naveo da kompanija ima mnogo opreme za taj gasovod na kojoj bi trebalo da bude urađeno redovno veliko održavanje sledećeg meseca i oštro je kritikovao Simens što se “ne oglašava” po tom pitanju.

    Rusi smanjili isporuke gasa još jednoj državi? “Nije namerno”

    Evropske kompanije, uključujući italijanski Eni, austrijski OMV i nemački Uniper, prijavile su značajan pad snabdevanja ruskim gasom danas i juče.

    Zvanični Kremlj je danas saopštio da smanjenje snabdevanja nije unapred smišljeno.