Lideri puka Azov, koji su se predali u Marijupolju, prebačeni su u Rusiju radi istrage, javlja ruska agencija TAS S pozivajući se na neimenovani izvor iz policije.
Kako navodi, među onima koji su prebačeni iz samoproglašene Donjecke Narodne Republike su i zamenik komandanta puka Azov Svjatoslav Palamar i komandant 36. brigade marinaca ukrajinskih oružanih snaga Sergej Volinski.
Prorežimski ruski mediji tvrde da su se pripadnici ukrajinskog bataljona “Ajdar”, uključujući komandni kadar, predali nedaleko od Severodonjecka pripadnicima snaga takozvane “Luganske Narodne Republike”.
Kako prenosi ruska agencija TASS, pozivajući se na izvore iz Narodne milicije LNR, predao se kompletan bataljon.
“Čišćenje naselja Metelkino je završeno. Predao se veliki broj pripadnika bataljona ‘Ajdar’, uključujući i njihov komandni kadar”, izjavio je jedan od izvora.
Ukrajina nije potvrdila ove navode.
Nešto ranije je predsjednik Čečenije Ramzan Kadirov objavio na svom profilu društvene mreže “Telegram” da je “oslobođeno” selo Metelkino.
On je naveo da je ukrajinska strana u borbama za preuzimanje kontrole nad selom izgubila do 700 ljudi.
Čelnik najveće ruske banke Sberbank Herman Gref rekao je da bi Rusiji moglo trebati 10 godina da se oporavi od sankcija koje im je Zapad nametnuo zbog agresije na Ukrajinu.
“Povratak na ekonomiju prije sankcija mogao bi potrajati 10 godina jer je nivo trgovine prepolovljen”, rekao je Gref na godišnjem međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.
Gref je dodao da je ruski uvoz, ali i izvoz prepolovljen jer je niz važnih zemalja prekinuo ekonomske veze s Rusijom.
“Govorimo o prijetnji oko 15% BDP-a. Većina naše ekonomije je na udaru”, dodao je Gref.
Rat u Ukrajini mogao bi trajati godinama, rekao je u nedelju Jens Stoltenberg, Generalni sekretar NATO-a dok Rusija pojačava svoje napade na Ukrajinu.
Stoltenberg je rekao da bi snabdijevanje ukrajinskih trupa najmodernijim oružjem povećalo šanse za oslobađanje njenog istočnog regiona Donbasa od ruske vojske, objavio je njemački list Bild am Sonntag.
“Moramo se pripremiti za činjenicu da bi to moglo potrajati godinama. Ne smijemo odustati u podršci Ukrajini”, kazao je Stoltenberg.
“Čak i ako su troškovi visoki, ne samo za vojnu podršku, već i zbog rasta cijena energije i hrane.”
Britanski premijer Boris Johnson, koji je u petak posjetio Kijev, također je tokom vikenda govorio o potrebi pripreme za dugi rat. To je značilo da se osigura da “Ukrajina dobije oružje, opremu, municiju i obuku brže od osvajača”, napisao je on u tekstu u londonskom Sunday Timesu.
“Vrijeme je vitalni faktor. Sve će zavisiti od toga da li Ukrajina može ojačati svoju sposobnost da brani svoje tlo brže nego što Rusija može obnoviti svoj kapacitet za napad.”
Obraćajući se novinarima u subotu, Johnson je naglasio potrebu da se izbjegne “umor od Ukrajine”. Saveznici moraju pokazati Ukrajincima da su tu da ih podržavaju dugo vremena, rekao je on.
Ukrajina je dobila značajan poticaj u petak kada ju je Evropska komisija preporučila za status kandidata, odluka koju bi zemlje Evropske unije trebale podržati na samitu ove sedmice.
To bi dovelo Ukrajinu na kurs da ostvari težnju koja se smatra nedostižnom prije ruske invazije 24. februara, čak i ako bi ulazak u EU mogao potrajati godinama.
U proteklih nekoliko sedmica povećane su količine uglja koje Indija kupuje od Rusije, uprkos sankcijama uvedenim Moskvi, izjavili su danas izvori.
Rusija je u aprilu upozorila EU da će sankcije na ugalj samo naškoditi članicama EU, jer će taj energent biti preusmjeren na druga tržišta.
Indija nije osudila rusku vojnu operaciju u Ukrajini, ali je zatražila prekid nasilja.
Prema podacima indijskih vlasti u koje je uvid imala agencija Rojters, kupovina uglja i sličnih proizvoda ušestostručena je u odnosu na isti period prošle godine.
Indijske rafinerije su na sličan način došle do jeftinije ruske nafte koju izbjegavaju zapadne države.
Vrijednost trgovine naftom između Indije i Rusije u proteklih 20 dana povećana je 30 puta i dostigla je 2,2 milijardi dolara.
“Ruski trgovci su liberalniji sa rutama plaćanja i prihvataju isplate u indijskim rupijima i dirhama Ujedinjenih Arapskih Emirata. Popusti su takođe povoljni i nastaviće se trend kupovine veće količine uglja iz Rusije”, rekao je izvor.
EU je zabranila sklapanje novih ugovora o dostavi uglja i članice do sredine avgusta moraju da prekinu postojeće dogovore sa Moskvom.
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je danas na sastanku sa gubernatorom Sankt Peterburga Aleksandrom Beglovom dogovoreno i da ljekari iz Republike Srpske dolaze na specijalizacije u ovaj grad.
“U ovom vremenu, a i još i ranije, kada je trajala pandemija virusa korona, imali smo ovdje razumjevanje i adresu koju smo mogli da pozovemo da nam pomognu. Oni su slali svoje ljekare u Univerzitetski klinički centar /Republike Srpske/”, rekao je Dodik za ATV.
On je naglasio da ga raduje i to što će Srpska svoje najbolje maturante iz cijele Republike slati da upoznaju ovj grad i podneblje.
Dodik je naveo i da je razgovarano i o ekonomskim temama.
“Nama je važno da imamo razumijevanje u vezi sa energentima i to što oni stoje na tome da nam pomognu u svemu, da u tome nema nikakvih zastoja”, naveo je Dodik.
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik i gubernator Sankt Peterburga Aleksandar Beglov dogovorili su danas da bude organizovan zajednički forum Republike Srpske i Sankt Peterburga o nastavku saradnje.
Glavni izvršni direktor Rosnjefta Igor Sečin ocenio je da Rusija može da zadovolji dugoročne svetske potrebe za pristupačnim energetskim resursima.
Sečin je istakao da u trenutnim uslovima Rusija predstavlja Nojevu barku svetske ekonomije.”Rusija sa njenim energetskim potencijalom i potrfeljem prvoklasnih projekata kao što su ‘Vostok Oil’, može da zadovolji dugoročne svetske potrebe za pristupačnim energetskim resursima i nesumnjivo, predstavlja upravo tu spasonosnu barku“, ocenio je Sečin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, preneo je Sputnjik.
On je objasnio da je već primetno kretanje ka novoj konfiguraciji naftnog tržišta gde se formiraju dva tipa cena: za prijateljske zemlje – poštena tržišna cena, a za neprijateljske – na cenu se dodaje premija, koja će biti usmerena na izmirivanje njihovih troškova, zbog toga što su bivši partneri prekršili pravila i obaveze.
Sečin je istakao da “Rosnjeft” već vrši proizvodnju na nalazištima Vankorskog klastera, koji su obuhvaćeni projektom “Vostok oil”.
On je, takođe, naglasio da se uspešno realizuje kompleksan program geološko-istraživačkih radova i da je na levoj obali reke Jenisej ove godine dobijena nafta prilikom ispitivanja dve istražne bušotine, te da se očekuje porast zaliha od oko 100 miliona tona.
Kako je dodao, “rezultati geoloških istraživanja umnogome prevazilaze prognoze, što omogućava da se samouvereno planira visoka proizvodnja nafte u narednim decenijama uz postepeno dostizanje obima do 115 miliona tona nafte 2033. godine”.
“U uslovima smanjenih investicija u razvoju naftnog i gasnog sektora ‘Vostok Oil’ je jedini projekat u svetu, koji može da stabilizuje tržište ugljovodonika, a istovremeno poseduje najviše indikatore efikansosti i održivosti” , istakao je on.
Pored toga, kako je naveo, zbog direktnog pristupa transportnoj arteriji Severnog morskog puta, smanjuje se zavisnost projekta od politički nestabilnih lanaca isporuke ugljevodonika cevovodima.
“Realizacija projekta za kompaniju ‘Rosnjeft’ ne izaziva ni tehnološke, ni resursne poteškoće. Posedujemo neophodne kompetencije, znanja i iskustvo u realizaciji ovakvih projekata. Oprema i materijal su 98 odsto domaće proizvodnje. Prema planu se realizuju isporuke cevovoda i drugih metalnih proizvoda u skladu sa integralnim sporazumima sa najvećim ruskim kompanijama”, objasnio je Sečin.
On je rezimirao da će “rado videti prijatelje u sklopu učesnika u projektu izgradnje Nojeve barke svetske ekonomije”.
Guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alikanov izjavio je danas da će ta ruska enklava predložiti saveznoj vladi da preduzme recipročne mjere protiv Litvanije zbog uvođenja, kako je rekao, “nelegalne zabrane želetničkog tranzita” robe, koja podleže sankcijama EU.
Alikanov je u snimku, koji je objavio na Telegramu, naveo da će Kalinjingradska oblast predložiti recipročne mjere protiv Litvanije, ukoliko ta zemlja ne ukine “ovakve nelegalne restrikcije”, prenosi TAS S.
Vlasti Litvanije saopštile su ranije da danas stupa na snagu zabrana tranzita robe pod sankcijama EU preko njihove teritorije ka ruskoj enklavi Kalinjingrad.
Vijest o zabrani objavio je u petak, na video snimku, guverner regiona Anton Alikanov, prenosi Rojters.
Na listi sankcija EU nalaze se ugalj, metali, građevinski materijali i napredna tehnologija, a Alikanov je saopštio da će zabrana obuhvatiti oko 50 odsto artikala koje Kalinjingrad uvozi.
Smješten između članica EU i NATO Poljske i Litvanije, Kalinjingrad se snabdjeva iz Rusije, željeznicom i gasovodima preko Litvanije.
Litvanija će značajno smanjiti železnički tranzit tereta u Kalinjingradsku oblast iz drugih regiona Rusije, saopštio je gubernator tog regiona Anton Alihanov.
“Željeznice Litvanije obavestile su Kalinjingradsku železnicu da će od ponoći prekinuti tranzit više vrsta robe pod sankcijama u Kalinjingradsku oblast i iz nje. Navodno, oni su dobili objašnjenje od EK da se na robu čiji uvoz je zabranila EU ne odnosi dozvola na osnovu koje se tranzit obavljao”, rekao je Alihanov.
Po njegovim rečima, prema preliminarnim procenama, to se odnosi na oko 40-50 odsto celokupnog asortimana tranzitnog tereta.
U pitanju su, kako je rekao, građevinski materijali, cement, metali i druge važne stvari, prenosi Sputnjik.
Dodao je da ova situacija zahteva od vlasti da povećaju uvoz robe brodovima.
“Pokušaćemo i da dobijemo korektna objašnjenja od Evropske komisije o ovoj situaciji. Smatramo da je ovo grubo kršenje protokola za pristupanje baltičkih zemalja EU, ovo je kršenje pravila o slobodnom tranzitu u/iz Kalinjingradske oblasti. To je bila obaveza EU i baltičkih država”, poručio je Alihaniv.
On je istakao da je u pitanju i humanitarno pitanje i, kako je naveo, pokušaj da se ekonomski uguši ruska eksklava.
Pauziran je plan administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena da Ukrajini proda četiri velika drona koji mogu da nose projektile.
Plan je pauziran zbog bojazni da bi sofisticirana oprema mogla da padne u neprijateljske ruke, izjavili su danas izvori upoznati sa situacijom.
Isti izvori navode da su tehničke primedbe iznete tokom dubljeg uvida u politiku Pentagona za bezbednost odbrambene tehnologije kojom treba da bude sprečen pad osetljive tehnike u neprijateljske ruke.
Protivljenje prodaji dronova izraženo je usled zabrinutosti da bi radarska i izviđačka oprema mogla da stvori bezbednosni rizik za SAD ukoliko bi letelice dospjele u ruke ruskih oružanih snaga.
Izvori navode da je ova mogućnost predviđena tokom prvobitne revizije, ali je izneta i na sastancima u Pentagonu tokom protekle sedmice.
Jedan od izvora istakao je da će odluku o tome da li će biti nastavljeno sa dogovorenom isporukom doneti administracija iznad ovlašćenja Pentagona ali da nije sigurno kada će se to desiti.
Drugi izvor smatra da bi jedno od rešenja za eventualnu prodaju moglo biti da se zameni postojeći radarski i senzorski paket sa nečim manje sofisticiranim.
Prema dostupnim dokumentima o vojnom budžetu, dron “Sivi orao” košta oko deset miliona dolara.