VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusi ušli u industrijsku zonu Severodonjecka

    Rusi ušli u industrijsku zonu Severodonjecka

    Ruske snage ušle su u industrijsku zonu teško opkoljenog ukrajinskog grada Sjeverodonecka, rekao je u ponedjeljak guverner Luhanska Serhij Hajdaj, dok borbe bjesne u istočnoj Ukrajini.

    Ruske snage jedino još nisu zauzele hemijsku fabriku Azot u tom području, napisao je Hajdaj na Telegramu. Obližnja sela su meta neprestanih napada.

    U fabrici Azot se skriva oko 300 civila, rekla je potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk, ali situacija se stalno mijenja.

    Vereščuk je dodala da će dužnosnici pokušati uspostaviti sigurnosni koridor za civile koji žele evakuaciju iz fabrike.

    Ruska novinska agencija Interfax izvijestila je da je 20 ukrajinskih civila napustilo tvornicu u ponedjeljak, koristeći prolaz koji nije pod kontrolom ukrajinskih snaga.

    Predstavnik separatista Rodion Mirošnik rekao je da su civili na sigurnom i optužio Ukrajinu da je spriječila evakuaciju civila iz regije “stalnim granatiranjem”, piše Interfax.

    Kijev je ranije priznao gubitak Metiolkinea, predgrađa Sjeverodonecka.

  • Peskov: Dvojica zarobljenih američkih plaćenika treba da odgovaraju za zločine

    Peskov: Dvojica zarobljenih američkih plaćenika treba da odgovaraju za zločine

    Dva američka plaćena vojnika zarobljena u Ukrajini trebalo bi da odgovaraju za počinjene zločine, izjavio je portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.
    „Vojnici su bili umiješani u nezakonite radnje na teritoriji Ukrajine, pucali su na naše vojnike, ugrožavali njihove živote. Oni moraju da odgovaraju za svoje zločine. Zločini moraju biti istraženi“, rekao je Peskov.

    Portparol Kremlja je u intervjuu američkom televizijskom kanalu MSNBC rekao ;da zločine američkih plaćenika treba da istraže vlasti i Rusije i Donbaskih republika, prenosi TASS.

    Kako je istakao Peskov, ovi plaćenici nisu pripadnici Oružanih snaga Ukrajine, na njih se ne primjenjuje Ženevska konvencija.

    “Ne bih ulazio u objašnjenja pravne strane zatočeništva. Jedno je jasno, oni su počinili zločine. Zločini će biti istraženi, ali Ženevska konvencija se ne može odnositi na vojnike sreće”, rekao je on.

    Ranije je britanski list Dejli telegraf prenio da su dvojica Amerikanaca, Aleksandar Drajuk i Endi Vin, privedeni u Ukrajini nakon što su se u grupi od deset ljudi sukobili sa ruskim snagama kod Harkova.

  • Dve evropske zemlje uvode hitne mjere

    Dve evropske zemlje uvode hitne mjere

    Holandija je danas saopštila da će aktivirati fazu plana za energetsku krizu pod nazivom “rano upozorenje”.

    Naime, ukinuće ograničenje proizvodnje u termoelektranama na ugalj, jer nastoji da smanji oslanjanje na ruski gas u jeku rata u Ukrajini.

    Holandija, koja je uvozila 15 odsto svog gasa iz Rusije, već kupuje LNG (tečni prirodni gas) i smanjuje potrošnju gasa, ali bi se ipak mogla suočiti sa nestašicom ove zime, prenosi Rojters.

    ”Sa ovim merama, manje novca će pristići Putinu”, rekao je holandski ministar energetike Rob Jeten.

    Faza “ranog upozorenja” trofaznog plana zemlje upozorava korisnike, regulatore i vlade na konkretnu pretnju od nestašice gasa. Rojters dodaje da plan takođe uključuje “alarmnu” i “vanrednu” fazu, mada ostaje nejasno kako će se racionalizovati snabdevanje gasom za industrijske korisnike u slučaju fizičkih nestašica.

    Očekuje se da će Holandija ukidanjem ograničenja za proizvodnju energije na ugalj uštedeti dve milijarde kubnih metara gasa godišnje. Rojters navodi da je ta zemlja već ograničila proizvodnju na 35 odsto kapaciteta u svojim elektranama na ugalj kako bi umanjila emisiju ugljen-dioksida. Holandska Vlada je takođe objavila planove za proizvodnju 2,8 milijardi kubnih metara gasa iz gasnog polja Groningen do oktobra 2023.

    Danska aktivirala prvi korak plana hitnog snabdevanja

    Danska agencija za energetiku saopštila je danas da je aktivirala prvi korak trostepenog plana hitnog snabdevanja gasom, što zapravo znači strože praćenje tržišta, zbog neizvesnosti u pogledu isporuke gasa iz Rusije.

    Kako se navodi u saopštenju agencije, isporuke gasa za sada su zagarantovane, prenosi Rojters.

    Danska agencija je pozvala potrošače i kompanije da smanje potrošnju i navela da ima plan za vanredne situacije u slučaju prekida isporuke gasa.

    “Rano upozorenje znači da može doći do situacije sa značajno pogoršanom situacijom u snabdevanju gasom. To je signal za igrače na tržištu gasa da se pripreme za pravu krizu u snabdevanju”, navodi se u saopštenju agencije.

  • Direktna poruka iz Evrope: Srbija mora da se odluči

    Direktna poruka iz Evrope: Srbija mora da se odluči

    Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    “Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju”, poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.

    Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.

    „Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta“, podvukla je predsednica EK.

    Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.

    „Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje“, rekla je ona.

    Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.

    „U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku“, rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999., da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas “udaljenija od članstva nego što je ikada bila”.

    Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.

    „Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Volodimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata“, istakla je predsednica EK.

    Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.

    Na pitanje šta ako vlade ne dogovore status kandidata za Ukrajinu, Fon der Lajen je izrazila uverenost da će biti pozitivne odluke.

    Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.

    „Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu“, rekla je ona.

    Na pitanje koliko je EU udaljena od sedmog paketa sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je istakla da je Unija bila ekstremno jedinstvena i uspešna oko prvih šest paketa, koji koštaju nešto i samu Evropu, ali više koštaju Rusiju.

    „Na primer finansijski sektor. Ruska centralna banka mora skupo plaćati održavanje stabilnosti rublje. U privredi smo mnogo učnili u kontroli izvoza. Nedostajući delovi postaju u svim oblastima problem, ruski avioni ne mogu gotovo nigde izvan zemlje sletati, jer nedostaju sertifikati. Delovi nedostaju i u železničkom saobraćaju, u autoindustriji nedostaju komponente. Sada moramo pogledati da nema rupa“, objasnila je ona.

    Kada je reč o energetici, prenela je da EU ima planove za vanredne situacije za zimu, na kojima je radila od početka rata u Ukrajini.

    “Trenutno je popunjenost naši skladišta gasa na 43 odsto, a želimo da do zime bude na 80 procenata“, objasnila je ona.

    Ukazala je da je cilj da se okonča zavisnost od ruskog gasa, što je i deo sporazuma sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, ali i dogovor sa Izraelom, Egiptom, Norveškom i Azerbajdžanom.

    Na pitanje da li je na stolu embargo na gas kao dalja sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je izbegla direktan odgovor.

    „Mi smo na putu da postanemo nezavisni od Rusije. Ukupna potrošnja gasa u EU je u prvom kvartalu pala za devet odsto. Ljudi razumeju koliko je važno i koliko je to povezano sa visokim cenama. Ruske isporuke su smanjenje za 30 odsto“, kazala je predsednica EK.

  • Kada će Zapad da se umori od rata bez kraja

    Kada će Zapad da se umori od rata bez kraja

    • Milijarda tamo, milijarda ovamo, i uskoro bude riječ o pravom novcu – jedna je od fraza sa vrhunca Hladnog rata koje su se ugradile u američki politički jezik.

    Dakle, kada su predsjednik Džo Bajden, ministar odbrane Lojd Ostin i predsjedavajući Združenog generalštaba Mark Mili istovremeno najavili još milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini, nametnulo se pitanje da li su potrebe i želje Ukrajine i njenog predsjednika Volodimira Zelenskog možda blizu tačke u kojoj prevazilaze sposobnost Zapada da odgovori na njih.

    Saopštenje nije moglo da dođe u povoljnijem trenutku, dan uoči dolaska lidera tri ključne evropske zemlje u Кijev. Francuski predsjednik Emanuel Makron, njemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi bili su u prvoj posjeti prestonici od početka rata, pridruživši se rumunskom predsjedniku Кlausu Lohanisu, koji je doputovao odvojeno.

    Na konferenciji za novinare poslije sastanaka lidera sa Zelenskim, Makron je rekao “možete da računate na nas”, pošto su lideri EU potvrdili svoju podršku proglašenju Ukrajine za kandidata za članstvo u bloku.

    Evropska komisija bi trebalo da u petak da svoje mišljenje o tome da li Ukrajinu, a možda i Moldaviju, treba smatrati kandidatkinjama za članstvo u EU, što će biti ratifikovano na samitu Evropskog savjeta sledeće nedelje.

    U međuvremenu, retorika iz Кijeva počinje da zvuči kao da su na granici očaja. Prije dolaska zapadnoevropskih lidera, glavni vojni savetnik Zelenskog Aleksij Arestovič rekao je njemačkom listu Bild da je zabrinut da će EU trojka sa sobom donijeti zahtjeve za predaju.

    Već su se viđali neki nagoveštaji da istrajnost ima svoje granice u izjavama Makrona i njegovih saradnika. Viši Makronov pomoćnik je ove nedelje rekao da su izjave francuskog predsjednika da će “ukrajinski predsjednik morati da pregovara sa Rusijom” izvučene iz konteksta. Pomoćnik je insistirao da je Makron misli onaj period “nakon što Ukrajina vojno pobijedi”.

    Ipak, francuski lider je bio prilično uporan u tome da ne želi da “ponizi” Putina – što je dovelo do naslova u Mondu koji je Makrona označio kao “nevoljnog saveznika Ukrajinaca”.

    Pitanje je kada će birači u Evropi i Americi, suočeni sa rastućim troškovima struje i inflacijom izazvanom sankcijama protiv Rusije, mogli da izgube apetit za rat kome se ne nazire kraj, sa potrebama koje se samo povećavaju kako obe strane idu ka zamrznutom sukobu. Zelenski je već neko vrijeme govorio da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamjenu za prekid vatre, piše CNN.

    Strah od rata bez kraja i troškova za Zapad posebno je akutan u Francuskoj, gdje se Makron suočava sa teškim parlamentarnim izborima u nedelju. Problem je u tome što bi, posebno i najhitnije za Evropljane, cijena ovog rata mogla u ne tako dalekoj budućnosti da nadmaši volju Evrope i Amerike da je plaćaju.

    Sada se priča da njemačka vojna oprema – od velikih samohodnih haubica do višestrukih raketnih sistema i štitova protivvazdušne odbrane – možda neće biti isporučena do jeseni. Intervju Bilda sa pomoćnikom Zelenskog nosio je veliki boldovan naslov: “Ovo oružje iz Njemačke nam treba SADA”. Druge zemlje, takođe, sporo reaguju.

    Zamjenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je nedavno da je isporučeno samo 10 odsto naoružanja potrebnog njenoj zemlji. A Zelenski je rekao da ruska artiljerija nadmašuje ukrajinsku sa 10-1.

    Ako Evropa počne da se povlači, to bi moglo ostaviti Ameriku kao jedini resurs Ukrajine. A u toj zemlji rat u Ukrajini već neko vrijeme izmiče sa radara. Prvi put od početka rata Ukrajina više nije među pet najtraženijih tema, piše CNN.

    Sve ovo čini nekoliko značajnih sastanaka koji će se održati ovog mjeseca posebno kritičnim. Evropski savjet će se 23. i 24. juna sastati u Briselu kako bi odgovorio na molbu Ukrajine za formalni status kandidata, što je prvi korak ka punopravnom članstvu u EU. Pošto takva odluka zahtjeva jednoglasnost svih 27 članica, još uvijek postoji mogućnost da će se neke skeptične zemlje usprotiviti kandidaturu – posebno Danska i Portugal, piše Blic.

    Nedelju dana nakon toga je samit NATO u Madridu gdje se očekuje povećanje podrške Ukrajini. Pritisak će biti posebno visok nakon potpune podrške koju je kineski predsjednik Si Đinping dao Putinu u četvrtak, obećavajući da će nedvosmisleno podržati “suverenitet i bezbjednost Rusije”.

  • Gasprom redovno isporučuje gas ka Evropi

    Gasprom redovno isporučuje gas ka Evropi

    Ruski energetski gigant “Gasprom” isporučuje 41,7 miliona metara kubnih gasa ka Evropi preko Ukrajine putem crpne stanice Sudža, izjavio je portparol “Gasproma” Sergej Kuprijanov.

    Prema njegovim riječima, isporuku preko gasovoda Sohranovka odbila je ukrajinska strana.

    • Gasprom isporučuje gas tranzitom preko teritorije Ukrajine u količinama koje je potvrdila ukrajinska strana preko gasne stanice Sudža, 41,7 miliona metara kubnih. Ukrajina je odbila zahtjev za isporuku preko stanice Sohranovka – rekao je Kuprijanov, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    Tokom prošlog mjeseca Operater gasnog prenosnog sistema u Ukrajini saopštio je da od 11. maja gase prenos gasa ka Evropi preko stanice Sohranovka jer kompanija navodno ne kontrološe kompresnu stanicu Novopskov koja se nalazi u regonu Lugansk.

  • “Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija”

    “Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija”

    Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija, koje se ne odnose na ove proizvode,rekao je danas Žozep Borelj.

    “Naše sankcije nisu usmerene na hranu, ni na đubriva. Svi koji žele da kupuju rusku hranu i đubriva mogu to da rade, nema prepreka. Dakle, mogu da posluju, mogu da kupuju, mogu da transferišu, mogu da se osiguraju“, rekao je šef za spoljnu politiku Evropske unije novinarima.

    Borelj je to izjavio uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU, posvećenog nalaženju načina za deblokadu ukrajinskog žita koje stoji u crnomorskim lukama zbog vojnog sukoba u toj zemlji.

    Međutim, kako prenosi Raša tudej, sankcije EU odnose se na rusko brodarstvo, što sprečava isporuke žita i đubriva iz zemlje na globalno tržište. To je, po oceni ovog medija, dovelo do rastuće prehrambene krize, pri čemu su cene pšenice dostigle rekordno visoke nivoe.

    Prema rečima Borelja: “Posledice krize u Ukrajini postaju veoma opasne, ne samo za Ukrajinu, već za ceo svet“.

    “Moram ponovo da upozorim na opasnost od velike gladi u svetu, posebno u Africi. Rat je taj koji izaziva poskupljenja i oskudicu energije i hrane. Podržavamo napore Ujedinjenih nacija za deblokadu izvoza iz Ukrajine“, rekao je on.

  • Mađarska nudi rutu za izvoz žita iz Ukrajine

    Mađarska nudi rutu za izvoz žita iz Ukrajine

    Mađarska je ponudila svoju teritoriju kao potencijalnu rutu za izvoz ukrajinskih žitarica, usljed problema sa uobičajenim rutama preko Crnog mora zbog ratnih dešavanja u Ukrajini, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    “Ponudili smo da pustimo preko mađarske teritorije i omogućimo prolazak bilo koje isporuke hrane ka raznim dijelovima svijeta iz Ukrajine, prije svega ka Sjevernoj Africi i Bliskom istoku”, naveo je Sijarto.

    Sijarto, koji je iznio prijedlog na sastanku ministara spoljnih poslova EU, nije saopštio detalje o količini žitarica koju bi Ukrajina mogla da izveze preko Mađarske, ali je istakao da bi za to mogla biti upotrijebljena dva logistička središta na istočnoj granici, javio je Rojters.

    “U slučaju da bilo koja vrsta žitarica ili drugi proizvodi trebaju da budu izvezeni iz Ukrajine na Bliski istok ili u Sjevernu Afriku kroz Mađarsku, to se može dogoditi brzo. Željeznički pristup lukama u Jugoistočnoj Evropi iz Mađarske je brz”, naglasio je Sijarto.

    Prema njegovim riječima, Mađarska je ponudila i prevozne kapacitete za ukrajinske žitarice.

    Ministar spoljnih poslova napomenuo je i da Mađarska ne očekuje ometanje isporuka ruskog gasa, nakon što u aprilu nije pristala da plaća gas Rusiji u rubljama.

  • Stoltenberg: Ukrajini dugoročna podrška od strane NATO i EU

    Stoltenberg: Ukrajini dugoročna podrška od strane NATO i EU

    EU i NATO će nastaviti da pružaju dugoročnu podršku Ukrajini usljed sukoba, izjavio je generalni sekretar Alijanske Jens Stoltenberg.

    “Zadovoljstvo je da dočekam predsjednika Evropske komisije Ursulu fon der Lajen pred samit NATO-a u Madridu sljedeće sedmice. NATO i EU stoje uz Ukrajince, dok oni nastavljaju da se brane. Nastavićemo da podržavamo našeg bliskog partnera Ukrajinu na duže staze”, napisao je Stoltenberg na Twitteru.

    Stoltenberg i Fon der Lajenova sastali su se u sjedištu NATO-a u Briselu pred samit lidera u Madridu 29. i 30. juna, gdje se očekuje da će Alijansa usvojiti novi Strateški koncept koji odražava ključne bezbjednosne politike i izazove za narednu deceniju.

  • Javili se nakon ruskog ultimatuma

    Javili se nakon ruskog ultimatuma

    Nakon svojevrsnog ultimatuma koji je Rusija uputila Litvaniji zbog transportne blokade Kalinjingrada, oglasila se i Litvanija.

    Naime, litvanski ministar spoljnih poslova izjavio je danas da je njegova zemlja takvu odluku donela nakon konsultacija i nakon što je za to dobila odobrenje od Evropske komisije.Gabrijelijus Landsbergis je na samitu šefova diplomatija zemalja članica EU rekao da je njegova zemlja počev od 17. juna zabranila železnički tranzit sve robe iz Rusije koja je pod sankcijama EU, preko svoje teritorije.

    “Ova odluka je doneta nakon konsultacija sa Evropskom komisijom i implementirana je pod vođstvom EK”, objasnio je Landsberg.

    Načelnik kaljiningradskog regiona upozorio je još prošle sedmice da zvanični Viljnus planira da prekine sav železnički trazit ruske robe kroz svoju teritoriju, a iz Moskve je danas saopšteno da “ako EU ne ispravi situaciju sa transportnom blokadom Kalinjingrada, zvanična Moskva će morati sama da reši taj problem”.

    “Evropska unija, ako odmah ne ispravi bezobrazluk Vilnjusa, sama će za nas dezavuisati legitimnost svih dokumenata o članstvu Litvanije u EU i odrešiće nam ruke da rešimo tranzitni problem Kalinjingrada koji je stvorila Litvanija na bilo koji način koji izaberemo”, naveo je ruski zvaničnik.