VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusija pokrenula hipersonični raketni napad na Ukrajinu

    Rusija pokrenula hipersonični raketni napad na Ukrajinu

    Mediji su u prethodnim danima izvještavali o tome da Rusija priprema novu ofanzivu, a jutros/kasno sinoć je Moskva pokrenula “strašan” hipersonični raketni napad nakon što je Velika Britanija obećala da će poslati hiljade dronova u Kijev.

    Protivzračna odbrana oborila je ruske projektile jutros u najmanje pet regija širom Ukrajine, prema lokalnim zvaničnicima iz tih pokrajina.
    “Usljed gađanja neprijateljskog projektila oštećeno je više privatnih kuća i nestambenih objekata, jedan objekat je praktično uništen”, napisala je policija i dodala da je jedan pas stradao, ali da nema povrijeđenih.

    Još uvijek nema dovoljno informacija o napadima, ali je poznato da su oborena najmanje dva ruska aviona iznad Azovskog mora.

    Također, ukrajinski Generalštab navodi da je u okrugu Nikopolj uništeno nekoliko apoteka i prodavnica, dvije petospratnice i dvije privatne kuće, no srećom nema ljudskih žrtava. Zbog napada je više od 2.000 porodica ostalo bez struje.

    Još jedna informacija je došla od ukrajinske policije, koja kaže da su Rusi napali silose za žito u gradu Vovčansk u Harkovskoj oblasti. Tom prilikom nije bilo žrtava, ali je uništeno skladište žita te mlin za preradu.

    Napad nakon obećanja Britanaca da će pomoći Ukrajini

    Velika Britanija se obavezala da će poslati najveći broj vojnih dronova od bilo koje zemlje u Ukrajinu dok je Rishi Sunak iznenađujuće posjetio Kijev, što je jedan od razloga za ljutnju Vladimira Putina.

    Sunak je prilikom posjete rekao: “Ukrajina nikada neće biti sama. Putin bi možda mislio da nas može nadživjeti, ali nije u pravu. Stojimo uz vas danas, sutra i koliko god je potrebno.”

    Britanska vlada je zatim objavila da će povećati svoju podršku ukrajinskoj borbi protiv Putina na 2,5 milijardi funti iduće finansijske godine što je povećanje od 200 miliona funti.

    Nova ruska ofanziva

    U prethodnim danima su različiti medijski izvori upozoravali na potencijalnu novu ofanzivu u Harkovskoj oblasti. To tvrde i iz Instituta za proučavanje rata (ISW), koji su nešto ranije kazali da je u toku priprema ofanzive prema Kupjansku.

    No, treba imati na umu da takve izvještaje treba uzimati s oprezom. Prošle zime bilo je sličnih upozorenja, i od medija i od ukrajinskih dužnosnika, o nadolazećoj drugoj ruskoj ofenzivi na Kijev, koja se nije dogodila.

    Jutrošnji napadi su prema prvim informacijama bili opširni i mogu ukazivati na novu ofanzivu, međutim još uvijek je premalo informacija za takav zaključak.

  • Ukrajinska vojska ima veliki problem

    Ukrajinska vojska ima veliki problem

    Ukrajinskoj vojsci su preko potrebni mlađi regruti, jer je prosečna starost vojnika preko 40 godina, rekao je Aleksej Tarasenko, komandant 5. jurišne brigade.

    Govoreći za “Espreso TV” u nedelju, Tarasenko je rekao da je “čudno i zbunjujuće” čuti da neki ljudi sumnjaju u potrebu za još jednom mobilizacijom.

    “Vojska željno iščekuje nova pojačanja jer je situacija u mnogim jedinicama kritična kadrovski”, objasnio je on.

    “Čak i oni koji dođu, nisu da se požele. Uglavnom su to muškarci mnogo starijih godina sa mnoštvom problema koji se obično javljaju.”

    Vojsci su očajnički potrebni “mladići” jer su oni koji su se u vojsku priključili na samom početku sukoba uglavnom “otišli”, rekao je on i dodao da je prosečna starost vojnika preko 40 godina.

    Tarasenkove primedbe usledile su nakon što je parlament zatražio od vlade dodatne revizije predloga zakona o kojem se mnogo raspravljalo i kojim bi se proširio broj muškaraca koji su dostupni za regrutaciju. Predloženi zakon bi smanjio maksimalnu starosnu granicu sa 27 na 25 godina, ograničio bi odlaganja i povećao kazne za izbegavanje regruta. Kritičari kažu da predlog zakona sadrži odredbe koje krše ustav i otvaraju put korupciji.

    Prošlog meseca predsednik Vladimir Zelenski je otkrio da je vojska zatražila mobilizaciju između 450.000 i 500.000 ljudi. Valerij Zalužni, najviši ukrajinski general, međutim, negirao je da je vojska tražila određeni broj novih boraca. Ipak, situacija je podstakla vlasti da razmotre opcije za popunu gubitaka na bojnom polju, uključujući uvođenje elektronskih poziva, i da istraže regrutaciju žena.

    Guverner Nikolajevske oblasti Valerij Kim upozorio je tada da regrutovanje pola miliona ljudi “nije dovoljno” i da Ukrajina treba da angažuje najmanje 2 miliona.

    Ukrajina ne otkriva broj žrtava. Prema procenama Rusije, oko 400.000 ukrajinskih vojnika je ubijeno ili ranjeno tokom sukoba, uključujući 125.000 tokom neuspele kontraofanzive Kijeva od početka juna do kraja novembra.

  • “Zapad neće uvući Moskvu u svoju zamku”

    “Zapad neće uvući Moskvu u svoju zamku”

    Zapad neće uspeti da ”uvuče Moskvu u svoju zamku” nudeći pregovore o Ukrajini pod uslovom napuštanja ruskih principa.

    Ovoje danas izjavila portparolka ruskog Ministarstva odbrane Marija Zaharova.

    Komentarišući predlog švajcarskog ministra spoljnih poslova Ignasija Kasisa, koji je ranije danas nakon sastanka savetnika za nacionalnu bezbednost u Davosu naveo da bi Rusija trebalo da bude uključena u razgovore o sklapanju mira sa Ukrajinom, Zaharova je napomenula da Zapad mora da ”prestane da isporučuje oružje Ukrajini, da odustane od antiruskih sankcija i da ne daje rusofobične izjave kako bi pronašao izlaz iz ćorsokaka u koji je Vašington ušao i uvukao neke zemlje EU”, prenosi RIA Novosti.

    U Davosu je danas održan sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost zemalja širom sveta o mirovnoj formuli za Ukrajinu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nije bio na sastanku, ali će se pojaviti na Svetskom ekonomskom forumu koji sutra počinje u Davosu.

    Zelenskog je predstavljao šef kabineta Andrij Jermak, koji je rekao da je sastanku prisustvovalo 18 azijskih, 12 afričkih i šest južnoameričkih zemalja, odnosno da je bilo više od 80 učesnika.

  • “Ukrajina će pobjediti ili nestati”

    “Ukrajina će pobjediti ili nestati”

    Šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak rekao je danas da su pred njegovom zemljom dve opcije – da pobedi u ratu s Rusijom ili da nestane.

    On je ovo saopštio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

    “Rusi ne žele mir. Oni žele dominaciju. Dakle, izbor je jednostavan: ili ćemo izgubiti i nestati – ili pobediti i živeti dalje. Ali mi se borimo”, naglasio je Jermak.

    On je takođe podsetio da su za dve godine rata ukrajinske snage oslobodile više od 50 odsto teritorije koju je okupirala Rusija i, sa malim sopstvenim pomorskim kapacitetima, uništile petinu potencijala ruske crnomorske flote, prenosi Ukrinform.

    “Ako se međunarodno pravo i teritorijalni integritet Ukrajine ne povrate, bilo koji agresor bilo gde u svetu sutra će moći da zauzme deo bilo koje zemlje i tamo održi lažne izbore.

    Mir koji Ukrajina traži mora da garantuje njen opstanak, integritet, suverenitet i razvoj i mora da spreči ponavljanje agresije. Zajedno smo stvorili sveobuhvatan okvir za postizanje takvog mira.

    Njegovi elementi su usko povezani, i to je jedini put napred”, dodao je Jermak. Šef kabineta Volodimira Zelenskog istakao je da će se na samitu u Davosu raditi na još pet tačaka, koje uključuju povlačenje ruskih trupa, obnavljanje pravde, ekološku bezbednost, sprečavanje ponavljanja rata i potvrđivanje kraja rata.

    Prema njegovim rečima, u Davos je svoje predstavnike delegiralo 39 zemalja iz Evrope, 18 iz Azije, 12 iz Afrike, šest iz Južne Amerike, tri iz Severne Amerike i dve iz Okeanije.

    “Dobar znak je kontinuirani rast broja zemalja koje udružuju napore na zajedničkom akcionom planu zasnovanom na ukrajinskoj formuli mira. Veoma je ohrabrujuće što se globalni jug sve više uključuje u naš rad. Ovo ukazuje na razumevanje da je ovaj sukob u Evropi izazov za celo čovečanstvo”, zaključio je Andrej Jermak.

  • Čime će Ukrajinci ratovati?

    Čime će Ukrajinci ratovati?

    Rusko vazduhoplovstvo je 13. decembra izvršilo značajan napad balističkim projektilima na ključne ukrajinske vojne ciljeve.

    Mete su uključivale objekte za izradu artiljerijskih metaka 155 mm i 152 mm i radionice za dronove.

    Dodatne mete uključivale su fabrike baruta i lokacije za proizvodnju 125 mm tenkova. Rusko Ministarstvo odbrane proglasilo je da su svi udari bili uspešni.

    Problem za zapadne saveznike Ukrajine je da većina ukrajinske artiljerije i oklopa i dalje koristi staru sovjetsku municiju. Shodno tome, smatraju da je teško nabaviti municiju od 155 mm, 152 mm i 125 mm jer je obično ne proizvode zapadne države.

    Postoji velika šansa da neutralisanje odbrambenih industrijskih ciljeva značajno pogorša ionako ozbiljne nestašice municije koju doživljava ukrajinska vojska.

    Ovaj nedostatak se manifestuje u raznim jedinicama, uključujući njihove elitne mehanizovane brigade i artiljeriju. Potencijal ruskih oružanih snaga za lansiranje balističkih raketnih napada na ukrajinske ciljeve je značajno porastao.

    Ovo je prvenstveno zbog povećane proizvodnje naoružanja kao što su raketa sa vazdušnim lansiranjem Kh-47M2 Kindžal i 9K720 – raketa zemlja-zemlja koju sistem Iskander-M koristi – njihove količine su se višestruko povećale u odnosu na ono što su bile pre rata.

    Prema izveštajima Bele kuće, postoje dokazi da severnokorejske balističke rakete dopunjuju ove zalihe. Od njih, korejski KN-23B ističe se kao najmoćnija operativna taktička balistička klasa raketa širom Evrope do sada.

  • Oštro odbrusio Zapadu: Kako možete mirno da živite?

    Oštro odbrusio Zapadu: Kako možete mirno da živite?

    Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski izrazio je oštre primedbe zapadnim partnerima.

    On je uveren da toliko ljudi ne bi stradalo u napadima ruskih balističkih raketa da je Zapad Ukrajini isporučio moćnije sisteme protivvazdušne odbrane, prenosi Ukrajinska pravda.

    “Kako možete mirno da živite i spavate kada shvatite da imate na desetine ovih sistema Patriot? Da ste danas poslali sedam sistema u Ukrajinu, ljudi u Harkovu, Hersonu i Odesi ne bi stradali. Možete li da živite normalnim životom znajući ovo? “, upitao je ukrajinski lider na konferenciji za novinare u Rigi.

    Inače, Zelenski je juče posetio Letoniju, gde se sastao sa letonskim predsednikom Edgarsom Rinkevičsom.

    Ovim se završava njegova turneja po baltičkim državama, nakon posete Estoniji i Litvaniji ranije ove nedelje.

    Ukrajinski predsednik je ukazao na kašnjenje u isporuci zapadnog naoružanja, napominjući da mnogi Ukrajinci ginu dok Kijev čeka pomoć.

    On je rekao da ne razume stavove Zapada, ali je ipak zahvalio zapadnim partnerima na pomoći koju su do sada uputili.

  • Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

    Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

    Većina ljudi u Ukrajini želi da izdrži u odbrambenoj borbi protiv Rusije. Ali, ove 2024. godine, teret rata bi trebalo drugačije da se preraspodeli.

    Za mnoge ljude u Ukrajini, godina je počela onako kako su mnogi očekivali cele zime: ponovo vazdušni udari Rusa, ponovo rakete i dronovi na infrastrukturu i naselja. Ono što je novo jeste žestina pojedinačnih talasa napada: s više raketa i više dronova, Rusija želi da savlada ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

    Agencija UN za hitnu pomoć OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs) u Ukrajini izveštava da su napadi vojske Kremlja ostavili “stotine hiljada ljudi bez struje i vode”. I to dok bi, “prema prognozama, temperature u narednim danima mogle da padnu do minus 20 stepeni Celzijusa”.

    Napadi Rusije ciljaju na moral Ukrajinaca, njihovu volju da pružaju otpor. Ali, neposredno pred drgu godišnjicu rata, Ukrajinci su se očigledno pripremili za to. Stalno ima izveštaja da uprkos zavijanju sirena za uzbunu, ljudi više ne jure dole u duboke tunele kijevskog metroa. Umesto toga, čuče u svojim hodnicima bez prozora, podalje od spoljnih zidova, što bi trebalo da pruži određenu zaštitu od zidova i prozora koji se razmrskavaju.

    Anketa: 58 odsto želi da nastavi borbu i bez Zapada

    Anketa renomiranog kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja KIIS (Kyiv International Institute of Sociology) takođe pokazuje da su se Ukrajinci psihički pripremili za rat: 58 odsto anketiranih kaže da kontranapadi moraju da se nastave posle zime, čak i ako ne bude pomoći više od 50 nacija predvođenih SAD.

    “Istovremeno, svaki treći ispitanik (32 odsto) smatra da je bolje prekinuti neprijateljstva pod uslovom zaista ozbiljnih bezbednosnih garancija sa Zapada, čak i ako bi se oslobađanje okupiranih teritorija odložilo na neodređeno vreme”, piše KIIS.

    U prethodnoj anketi tog instituta, 80 odsto Ukrajinaca odbacilo je trajno odricanje od ukrajinske teritorije. I to u situaciji u kojoj su vojnici na frontu mesecima morali da racionalizuju municiju, posebno artiljerijske granate – jer su isporuke zapadnih nacija bile mnogo manje od obećanih. Ali, poraz od ruskog agresora očigledno nije opcija za ogromnu većinu u zemlji.

    Oleh (38), koji skoro dve godine služi u sanitetu u vojsci, i kao i većina vojnika hoće da ga citiraju bez prezimena, u intervjuu za DW kaže: Smanjenje zapadne pomoći je potpuno prirodno i očekivano”. Biće ovo “dug rat”. Ukrajina treba sama da proizvodi mnogo više municije i oružja, kaže vojnik.

    Protesti – više pomoći za front

    U Kijevu se često održavaju demonstracije. U decembru, dok se unutra raspravljalo o budžetu za 2024, nekoliko desetina ljudi su ispred zgrade gradske uprave skandirali: “Novac za vojsku!”

    Demonstranti su zahtevali da se odustane od infrastrukturnih projekata u gradu i da se novac upotrebi za vojnike na frontu. Među njima je bio i Ilja, koji je kritikovao politički spor u prestonici. “Lokalne vlasti ne vode rat. Bave se politikom”, rekao je 26-godišnjak u intervjuu za DW.

    Na jednom drugom protestu, porodice vojnika pozvale su na demobilizaciju onih koji služe više od godinu dana. “Moj muž je otišao vojsku na početku velike invazije”, rekla je za DW 18-godišnja Alina Straško. Kao i mnogi dobrovoljci, mislio je da će posle nekog vremena stići zamena. Ali, on se bori već skoro dve godine. „Odsustvo kući nije dovoljno da se oporave od svega što su doživeli na frontu“, kaže Alina.

    Nova mobilizacija – poziv na zamenu boraca na prvoj liniji
    Predsednik Volodimir Zelenski nedavno je pozvao na mobilizaciju 500.000 novih vojnika. U ukrajinskom parlamentu postoji nacrt zakona kojim bi mobilizacija trebalo drugačije da se reguliše. Poslanici procenjuju da neće biti procesa lutrije, niti će biti pozivane žene. Mnoge žene se inače bore dobrovoljno, ali i njihov broj je sve manji.

    Veliki pritisak se vrši na Zelenskog da rastereti posebno dugogodišnje borce. To primećuje Vasilina Duman, koja, kao i mnogi drugi, prikuplja donacije za jedinice na frontu – još od 2014. od ruskog pokušaja da osvoji Donbas. Te grupe pomagača često na front donose toplu odeću, hranu, pa čak i dronove kupljene od donacija.

    “Ljudi koji se bore dve godine zaslužuju da budu demobilisani”, kaže 37-godišnja žena u intervjuu za DW. “Moraju da znaju da će užasnim uslovima u kojima žive, jednog dana doći kraj”.

    Rusija: “Izvor problema za svet”
    Nešto slično kaže i 38-godišnji sanitetlija Oleh: “Nije demotivisan, kaže, ali jeste umoran”. Želi da bude demobilisan, dodaje za DW. Istovremeno, jasno mu je da se to neće dogoditi brzo, jer: “nema ko da nas zameni”.

    Pa ipak, Oleh i Vasilina Duman se slažu: lak i ako se zapadna pomoć smanji, “Ukrajina će nastaviti da se bori”. Čak i ako se poveća pritisak na vođstvo njihove države da uđe u pregovore, “to Rusiju neće promeniti”.

    Štaviše, Vasilina Duman odlučno izjavljuje: “Ako ostane nekažnjeno, zlo raste. Rusija mora da izgubi ovaj rat da bi se promenila. U suprotnom će biti stalni izvor problema za ceo svet.”

    Za to vreme, rasplamsava se rasprava o tome kako će se u Ukrajini podeliti teret te borbe.

  • SAD se povlače; Zelenski očajan

    SAD se povlače; Zelenski očajan

    Pomoć SAD za Ukrajinu je obustavljena, saopštila je Bela kuća, navodeći da se nastavljaju pregovori o paketu za bezbednosne mere na granici.

    “Pomoć koju smo pružali trenutno je obustavljena”, rekao je novinarima u četvrtak portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, preneo je Rojters.

    Američki Stejt department objavio je pomoć od 250 miliona dolara za Ukrajinu, 27. decembra, čime je iscrpeo preostala sredstva koja su bila određena. Nacrt zakona, u kojem je i 61,4 milijarda dolara pomoći za Ukrajinu, blokrali su republikanci u Senatu ranije u decembru jer nije sadržao striktne mere o američkim granicama i imigracionoj politici.

    Kirbi je ranije rekao da će zbog kašnjenja između potpisivanja paketa finansiranja i njihove stvarne isporuke, Ukrajina i dalje primati stavke dodeljene 27. decembra “narednih dana i sedmica”. Nakon toga, Kirbi nije siguran da se išta može uraditi bez odluke Kongresa.

    Nezavisna američka senatorka Kirsten Sinema rekla je 3. januara da je Senat “blizu” dogovora o pograničnim bezbednosnim merama, koji bi otvorio put za odobravanje pomoći Ukrajini. Međutim, pojedini republikanski poslanici sumnjaju da će nacrt proći u Predstavničkom domu i Senat

  • Oružje koje su SAD slali Ukrajini je… ukradeno?

    Oružje koje su SAD slali Ukrajini je… ukradeno?

    Više od milijardu dolara vredne vojne pomoći koju su SAD poslale Ukrajini američki zvaničnici nisu pravilno pratili, navodi se u izveštaju Pentagona.

    Prema pisanju Njujork tajmsa, zaključci Pentagona izazivaju zabrinutost da su vredni projektili, dronovi i uređaji za noćno osmatranje ukradeni ili prokrijumčareni, u trenutku kada Kongres raspravlja o tome da li da pošalje još vojne pomoći Ukrajini.

    U izveštaju se navode dokazi o tome da li je neko oružje zloupotrebljeno nakon što je otpremljeno u Poljsku, odakle je poslato u Ukrajinu.

    “Bilo je van naših mogućnosti da utvrdimo da li je došlo do preusmeravanja takve pomoći”, piše u izveštaju.

    Međutim, otkriveno je da američki odbrambeni zvaničnici i diplomate u Vašingtonu i Evropi nisu uspeli da obračunaju skoro 40.000 komada oružja koje je po zakonu trebalo pomno pratiti jer ih njihova osetljiva tehnologija i relativno mala veličina čine privlačnim za krijumčare oružja, piše američki list.

    Iz Pentagona ističu da veliki broj komada oružja koje je nestalo “može povećati rizik od krađe ili preusmeravanja”.

    Naoružanje koje se razmatra u izveštaju predstavlja samo mali deo od oko 50 milijardi dolara vredne vojne opreme koju su Sjedinjene Države poslale Ukrajini od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim.

  • Zelenski na “udaru”

    Tenzije između SAD i Ukrajine su sve veće iz dana u dan, prenose mediji. Očekuje se i jačanje pritiska na Zelenskog.

    Amerika želi da Ukrajina jasno definiše svoj plan za borbu protiv ruske invazije kako rat ulazi u treću godinu, a očekuje se da će Džejk Salivan, savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost, sledeće nedelje pokrenuti to pitanje sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, prenosi Blumberg.

    Američki zvaničnici će nastaviti da insistiraju na ovoj temi i narednih nedelja, potvrdili su Blumbergu izvori upućeni u temu, koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

    Nove tenzije između Ukrajine i ključnog saveznika
    Kako navodi Blumberg, ovo je najnoviji znak napetosti između Ukrajine i njenog najvažnijeg saveznika.

    Više od 110 milijardi dolara evropske i američke pomoći Kijevu je i dalje blokirano, a prošlogodišnja ukrajinska kontraofanziva, snažno podržana američkim i evropskim naoružanjem i obukom, nije donela značajniji teritorijalni napredak.

    Zvaničnici u Vašingtonu su zabrinuti da neslaganja između Zelenskog i njegovog najvišeg generala Valerija Zalužnog usporavaju napore da se kristalizuje nova strategija, rekli su izvori iz Vašingtona za Blumberg.

    Portparoli Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće odbili su da komentarišu te informacije. Podsetimo, Zelenski je juče upozorio da oklevanje saveznika “samo povećava hrabrost i snagu Rusije”.

    Govoreći u Litvaniji, on je upozorio da je ukrajinska protivvazdušna odbrana manjkava jer je Rusija poslednjih nedelja pojačala raketne napade.

    Ukrajinci prave planove
    Saveznici se i dalje nadaju da bi pomoć Ukrajini mogla biti isplaćena do sledećeg meseca, rekli su Blumbergovi izvori, iako još nema znakova dogovora u Vašingtonu.

    Ukrajinska vojska trenutno razvija planove za ovu godinu i razmatra niz opcija, rekao je jedan od izvora. SAD žele da odrede kako najbolje uskladiti svoju podršku kako bi pomogle Ukrajini da se odbrani u narednoj godini, dodali su oni.

    Uz odlučujući prodor koji je malo verovatan u narednim mesecima, saveznici Kijeva kažu da je ključno osmisliti jasnu vojnu strategiju za odbranu trenutnih pozicija i probijanje ruskih linija.

    Tenzije između ključnih ljudi u Kijevu
    Tenzije između Zelenskog i njegovog vrhovnog komandanta pojavile su se u novembru, kada je Zalužni javno rekao da je rat u ćorsokaku, iritirajući predsednika, koji je više puta obećavao da će proterati ruske snage sa ukrajinske teritorije.

    Zalužni to kasnije nije želeo da komentariše, ali su tenzije i dalje prisutne uprkos zvaničnim tvrdnjama da je ukrajinsko rukovodstvo jedinstveno. Njih dvojica su se sukobili oko potrebe da se snizi starosna granica za regrutaciju da bi se obnovila ukrajinska vojska, koja je pretrpela velike gubitke.

    Zalužni je u decembru kritikovao sporost zapošljavanja nakon što je Zelenski odložio potpisivanje zakona kojim bi se snizila starosna granica za zapošljavanje. U međuvremenu, vlada je poslala parlamentu novi nacrt zakona, a Zelenski je rekao da su ukrajinski vojni lideri zatražili mobilizaciju čak 500.000 ljudi.

    Savezničko odugovlačenje usporava Ukrajinu Istini za volju, pokušaji ukrajinske vojske da se probije na prve linije fronta znatno su otežani sporim isporukama ključnih zaliha, poput raketa većeg dometa i borbenih aviona, a neke zemlje saveznice čak ni ne ispunjavaju obećanja koja su ranije dale.

    Ukrajinu, posebno one sa više naoružanja i artiljerijske municije. Poslednjih nedelja Rusija je izvela svoje najveće raketne napade od početka invazije.

    Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da se još više ohrabri nakon što je ponovo izabran za predsednika u martu, rekao je zvaničnik G7 za Blumberg.

    Cela ukrajinska vojska, a posebno protivvazdušna odbrana, koja je ovih nedelja pod ogromnim pritiskom ruskih napada, zavisi od stalne pomoći zapadnih saveznika.

    Amerika želi jasan plan
    SAD i njihovi saveznici iz G7 takođe rade sa Ukrajinom na finalizaciji dugoročnih bilateralnih bezbednosnih obaveza, za koje se nadaju da će zaključiti u narednih mesec dana, rekli su izvori Blumbergu.

    Republikanska opozicija u Kongresu mesecima je blokirala zahtev Bajdenove administracije za pomoć Ukrajini od 61 milijarde dolara ove godine. Republikanci su, između ostalog, pozvali Ukrajinu da dostavi SAD jasne planove za nastavak borbe.

    “Moramo da znamo kakav je njihov plan, a siguran sam da je to ono što Bajdenova administracija traži”, rekao je juče republikanski senator iz Ajove Džoni Ernst i dodao:

    “Izgleda da im je takođe teško da definišu kako pobeda treba da izgleda.”

    SAD i Ukrajina su se i ranije razlikovale u vojnoj strategiji. Američki zvaničnici, prema Blumbergu, sugerisali su da je Ukrajina trebalo da fokusira prošlogodišnju kontraofanzivu na probijanje ruskih odbrambenih linija u južnoj Ukrajini umesto da širi svoje resurse na veći front.

    Kijev, ali i pojedini saveznici, smatraju da je pristup Ukrajine, zasnovan na iscrpljivanju ruskih snaga i zaliha, bio ispravan s obzirom na to da nisu imali borbene avione i da bi Ukrajina pretrpela još veće gubitke da je nemilosrdno napadala bez vazdušne podrške. .