VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusi potvrdili vazdušni napad

    Rusi potvrdili vazdušni napad

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je danas da su Vazdušno-kosmičke snage Rusije u Kremenčuku u ponedeljak uništile skladište naoružanja i municije, a da je detonacija municije izazvala požar u obližnjem tržnom centru koji nije radio.

    Ukrajina je, međutim, prethodno saopštila da je najmanje 18 ljudi poginulo u ruskom raketnom napadu na prepun tržni centar u Kremenčuku.

    Ministarstvo navodi da je “visokopreciznim oružjem iz vazduha izvršen udar na hangare sa oružjem i municijom dobijenim iz Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, u oblasti Kremenčuške fabrike drumskih vozila”.

    Dodaje se da je detonacija uskladištene municije izazvala požar u nefunkcionalnom tržnom centru koji se nalazi u blizini fabrike.

    Rusko ministarstvo ističe da je više od 100 ukrajinskih vojnika i stranih plaćenika likvidirano prilikom napada na punkt odreda Azov u Harkovu.

  • Zelenski razgovarao sa Stoltenbergom

    Zelenski razgovarao sa Stoltenbergom

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je u telefonskom razgovoru generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu poručio da su njegovoj zemlji potrebni raketni odbrambeni sistemi da spreči ruske napade.

    “Imao sam telefonski razgovor sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. Usaglašeni su stavovi uoči NATO samita u Madridu”, objavio je na Tviteru Zelenski.

    Dodao je da je u razgovoru naglašena važnost snažnog sistema protivraketne odbrane za Ukrajinu, kako bi se sprečili, kako je rekao, ruski teroristički napadi.

    U Madridu danas počinje samit NATO, na kojem se očekuje da jedna od glavnih tema bude novi strateški koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za Alijansu.

  • “Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Putin ima toliko gotovine…”

    “Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Putin ima toliko gotovine…”

    Postavljanje limita cijene na rusku naftu, što je ključni zaključak sastanka grupe G7 bogatih i moćnih zemalja, otvoriko je više kompleksnih pitanja.

    Na primer, Vol strit džornal ideju je opisao kao “stvaranje kartela zapadnih nacija i njihovih saveznika” te je preneo izjave američke ministarke finansija Dženet Jelen, prema kojima Sjedinjene Države vode “ekstremno aktivne” razgovore o uspostavljanju kartela koji će ograničiti cenu ruske nafte tako što će zabraniti osiguravaocima pokrivanje rizika transporta nafte ako je njena cena previsoka.

    Čak i ako se zanemari pitanje kako će se sprovoditi taj neobični mehanizam limitiranja cene, počela su upozorenja kako je cela priča vrlo čudna.

    “Cenovni limiti ne rade”

    Ugledni ekonomista Majk Šedlok upozorio je na svom blogu kako “nikada pre u istoriji međunarodna grupa kupaca nije krenula da formira kartel kupaca”, te je uz to naglasio: “Cenovni limiti ne rade. Ekonomska je ludost pokušati ih. Umesto da prodaje naftu EU, Rusija će je prodati Indiji i Kini. U najboljem slučaju ova runda besmislica neće učiniti ništa nego preusmeriti snabdevanje sa jednog mesta na udaljenija mesta uz povećane cene za sve”.

    Uz to je postavio cinično pitanje: “Ako je tako lako, zašto to nisu uradili pre nekoliko meseci? Zašto nisu postavili cenu na 15 dolara za barel?”

    Nadalje, otvorio je pitanje – šta ako Rusija na ovakve nove mere odgovori svojim sankcijama zapadnih zemalja. Oko moguće promene narativa o tome ko će kome i kako uvesti sankcije još prošle nedelje pisao je i Jurointelidžens (EuroIntelligence):

    “Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Ali čak i slavni dramatičari u ovoj predstavi muče se kako da izađu s nekim tako apsurdnim kao što je priča o Nemačkoj i gasnim sankcijama. Najpre je prioritet bio omogućiti dotok gasa. Stoga su nemačka vlada i EU odlučili da uvedu sankcije za ruski ugalj i naftu, ali su razvodnili vlastite sankcije plaćajući Gaspromu u rubljama. Rezultat toga je da Vladimir Putin ima toliko gotovine da može da priušti sankcije protiv EU”.

    Ruske sankcije prema EU

    Sve se više čini da su ruske sankcije prema EU zaustavljanjem snabdevanja gasom realni scenario, iako je teško proceniti da li je Rusija dovoljno finansijski stabilna za takvu odmazdu, prenosi Jutarnji list.

    BBC izveštava kako je “…šef Međunarodne agencije za energiju upozorio da Rusija ove zime može zaustaviti snabdevanje Evrope gasom” te je predložio pripremu za takav scenario.

    I Blumberg primećuje mogućnost da Rusija uvede sankcije Evropskoj uniji: “Cena prirodnog gasa u Evropi raste treći dan zaredom zbog pretnje smanjenih isporuka iz Rusije, zbog čega se skladišta gasa pune sporije od očekivanja. Gaspromove pošiljke kroz Severni tok ostaju na 40 odsto kapaciteta, što smanjuje snabdevanje kupaca u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama”.

    Njujork tajms pak upozorava na to da su se već intenzivirale evropske rasprave o kriznim scenarijima te prenose izjavu nemačkog ministra ekonomije koji kaže: “Čak i ako to još ne osećate, mi smo u gasnoj krizi. Gas je roba koje će ubuduće nedostajati”.

    Ovome treba dodati kako je Nemačka već počela da zagovara gasnu solidarnost u EU, a Njujork tajms prenosi i reči nemačkog ministra finansija Kristijana Lindnera, koji kaže kako bi visoki troškovi energije mogli da povuku najveću evropsku ekonomiju u ekonomsku krizu, te je pozvao građane i preduzeća da štede gas. Nemačka već ima plan racionalizacije potrošnje gasa. Koliko je situacija kritična govori činjenica da je nekoliko članica EU pokrenulo stara energetska postrojenja koja sagorevaju ugalj.

    Duboka recesija na pomolu

    “I kako je moguće da u takvom metežu lideri zemalja G7 govore kako će oni reći kolika će biti cena ruske nafte? To je pitanje za sada bez odgovora dok se ne vide detalji plana o nametanju ‘price capa’ za naftu. Hoće li, recimo, taj plan važiti samo za rusku naftu, ili sve isporuke? Ako će važiti za sve isporuke, šta će na to reći zemlje poput Saudijske Arabije?”, piše Jutarnji list.

    Bilo kako bilo, ekonomista Šedlok spekuliše da će Putin, isprovociran ovim potezom, “dramatično redukovati snabdevanje gasom EU, te zatražiti punu cenu”.

    Iako je nemoguće znati hoće li Putin nametnuti sankcije EU ukidanjem isporuke gasa, utisak je da bi taj potez mogao da gurne EU u duboku recesiju.

    Izgledno je da recesija dolazi u drugom delu 2022. ili tokom 2023, bez obzira na to šta će sledeće učiniti Putin, piše Jutarnji list. Novu ekonomsku krizu već je najavio celi niz uglednih poslovnih lidera i ekonomista. Sada se pojavljuju i prvi indikatori neobičnih pomaka cena na tržištima roba koji ukazuju na to da će ekonomske aktivnosti svakako usporiti. Fjučersi (ugovori koji određuju kupovinu neke robe u budućnosti po danas određenoj ceni) već padaju kod celog niza roba.

    Iz pada cena roba u fjučersima ne treba doneti zaključak da inflatorni trend prolazi, već samo da pada tražnja, što je prečica do recesije. Konkretno, zabeležen je pad cena u fjučersima kod pamuka, bakra, čelika, uglja, pa čak i kod prirodnog gasa na američkom tržištu.

  • Bijela kuća gubi nadu da će Kijev vratiti teritorije

    Bijela kuća gubi nadu da će Kijev vratiti teritorije

    Bijela kuća gubi vjeru da će Ukrajina ikada vratiti teritorije koje sada kontrolišu ruske snage, javio je Si-En-En, pozivajući se na američke zvaničnike.

    Si-En-En je objavio da su savjetnici predsjednika SAD DŽozefa Bajdena počeli da razgovaraju o tome kako i da li predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski treba da “promijeni svoju definiciju pobjede” i prihvati mogućnost da se njegova zemlja smanjila.

    Zvaničnici su naglasili da ovakva pesimistička procjena ne znači da će SAD vršiti pritisak na Ukrajinu da napravi formalne teritorijalne ustupke, prenosi TASS.

    Međutim, Si-En-En napominje da nisu svi u američkoj administraciji toliko zabrinuti. Savjetnik za državnu bezbjednost DŽejk Saliven i dalje je u kontaktu sa ukrajinskim kolegama i prošle sedmice je “proveo sate na telefonu” razgovarajući sa komandantom Oružanih snaga Ukrajine Valerijem Zalužnim, tvrde zvaničnici upoznati sa tim pozivom.

    “Da li Ukrajina može da vrati ove teritorije u većem dijelu, ako ne potpuno, zavisi od toga koliko podrške im damo”, rekao je za Si-En-En jedan od pomoćnika u Kongresu SAD.

    On je dodao da je Ukrajina zatražila od SAD najmanje 48 višecijevnih sistema za ispaljivanje raketa, ali da je Pentagon do sada obećao samo osam.

  • Medvedev kaže da bi svako miješanje NATO-a u status Krima dovelo do novog svjetskog rata

    Medvedev kaže da bi svako miješanje NATO-a u status Krima dovelo do novog svjetskog rata

    Bivši ruski predsjednik Dimitrij Medvedev u razgovoru za list Argumenty i Fakty kazao je da bi bilo kakvo zadiranje stranih sila u status Krima značilo početak novog svjetskog rata.

    Nekadašnji predsjednik Ruske Federacije kazao je da bi status Ukrajine kao članice NATO-a za njegovu državu “bilo mnogo opasnije pitanje od ulaska Švedske i Finske u taj savez jer sa tom državom postoje neriješeni teritorijalni sporovi”.

    “Za nas, Krim je dio Rusije. I to znači zauvijek. Bilo kakav pokušaj zadiranja u Krim je objava rata našoj zemlji”, rekao je Medvedev.

    Sada zamjenik predsjedatelja Vijeća sigurnosti Rusije, Medvedev je također rekao da ako se Finska i Švedska budu pridružile NATO savezu, Rusija namjerava učvrstiti svoje granice i da bi bila “spremna za odmazdu” što bi moglo uključivati i postavljanje hipersoničnih projektila Iskander “na njihov prag”.

    “Zapad nas, kao i obično, podcjenjuje. Ovo nije prvi put u našoj historiji da smo na sve načine stavljeni pod pritisak. Moramo se osloniti isključivo na vlastite resurse i inteligenciju. Ni u najtežim vremenima nismo podlegli pritiscima. Siguran sam da će i sada biti isto”, istakao je Medvedev.

    Nekadašnji predsjednik kazao je i da osjeća duboko poštovanje prema ukrajinskom narodu.

    “Građane Rusije s njim povezuju najbliže veze, rodbinske, historijske, kulturne. Posljednjih godina Ukrajinci su imali tešku situaciju. Nasumične i čudne figure u predsjedničkoj fotelji, stalni pokušaji Zapada da od Ukrajinaca napravi poslušne sluge doveli su do ekonomskih poteškoća. Ali siguran sam da će ukrajinski narod prebroditi ova iskušenja. Uopšte nisam siguran da će taj model biti povezan sa Evropskom unijom. Štaviše, ponavljam, šanse Ukrajine da joj se pridruži, uprkos statusu kandidata, su iluzorne”, zaključio je.

  • Ukrajinski ministar otkrio koliko mesečno košta rat protiv Rusije

    Ukrajinski ministar otkrio koliko mesečno košta rat protiv Rusije

    Zvanični Kijev troši mesečno pet milijardi dolara na tekući konflikt sa Rusijom, naveo je ministar finansija te zemlje Sergej Marčenko.

    Marčenko je to izjavio u intervjuu za španski El Pais, odakle je delove razgovora prenela ukrajinska Strana.”Borbene operacije koštaju pet milijardi dolara mesečno. Podrška zemalja Zapada koju dobijamo sada nije dovoljna da pokrije sve troškove”, istakao je Marčenko.Takođe je naveo da su trenutni troškovi bili podnošljivi u vreme kada se očekivalo da konflikt potraje jedan do tri meseca, ali pri sadašnjem stanju stvari “gubici (ukrajinske) privrede se povećavaju iz dana u dan”.

  • Mađarska neće razgovarati o zabrani isporuke ruskog gasa

    Mađarska neće razgovarati o zabrani isporuke ruskog gasa

    Mađarski ministar vanjskih poslova Peter Szijjarto izjavio je kako Mađarska čak ni ne planira da razgovara sa drugim zemljama o zabrani isporuke ruskog gasa, jer bi ograničenja upropastila ekonomiju zemlje.

    Szijjarto je na sastanku Evropskog savjeta o transportu, telekomunikacijama i energetici u Luksemburgu rekao da je na sastanak došao sa jasnim mandatom prema kome Mađarska ne želi da vodi razgovore o embargu na gas.

    “To bi praktično onesposobilo našu ekonomiju i cijelu zemlju”, naveo je Szijjarto na “Fejsbuku”, prenio je TASS.

    O pitanju stvaranja zajedničke platforme EU za kupovinu gasa, o čemu je planirano da se razgovara na sastanku u Luksemburgu, mađarski ministar je rekao da ne vidi probleme ako Evropska unija traži nove izvore gasa.

    “Ali učešće u tome može samo biti dobrovoljno, a države članice ne mogu biti podložne bilo kakvoj obavezi u vezi sa kupovinom”, rekao je šef mađarske diplomatije.

    Sijarto je rekao i da je isporuka ruskog gasa Evropi znatno smanjena zbog ozbiljnih tehničkih problema sa opremom gasovoda “Sjeverni tok”, koji su nastali zbog zapadnih sankcija.

    Mađarska očekuje da Evropska komisija ispita da li je to, zaista, zbog činjenice da oprema koja je poslata na održavanje nije vraćena iz Kanade.

    “Ako je to tačno, onda očekujemo neke akcije od Evropske komisije kako bi se osiguralo da isporuke gasa Evropi ne dođu u kriznu situaciju u kratkom roku”, rekao je Sijarto.

    On je napomenuo da nedostatak gasa dovodi do daljeg poskupljenja na evropskom energetskom tržištu.

    “Gazprom” je 14. juna saopćio da mora da smanji isporuke prirodnog gasa preko gasovoda “Sjeverni tok”, s obzirom na to da neke pumpne jedinice za gas nisu bile vraćene sa popravke od “Siemensa” na vrijeme. Njemačka kompanija je saopćila da nije u mogućnosti da isporuči jedinice iz Kanade, jer je ta zemlja uvela sankcije Rusiji.

  • Rusija prihvatila učešće na samitu G20, državu će predstavljati Vladimir Putin

    Rusija prihvatila učešće na samitu G20, državu će predstavljati Vladimir Putin

    Ruski predsjednik Vladimir Putin prihvatio je poziv Indonezije da učestvuje na samitu Grupe 20, ali se detalji još preciziraju, rekao je danas medijima pomoćnik predsjednika Jurij Ušakov.

    “Da, potvrdili smo. Naše učešće je izvjesno”, rekao je on.

    Istovremeno, on nije bio siguran da li će Putin prisustvovati sastanku lično ili će učestvovati putem videolinka.

    “Ne znam. Poziv je upućen za lično učešće, ali ostalo je još dosta vremena. Nadam se da će situacija u vezi sa pandemijom omogućiti da se ovaj važan forum održi licem u lice, ali ne bih da nagađam”, rekao je Ušakov.

    On je rekao da su Rusija i Indonezija tokom pandemije bile zatvorene.

    “Dobili smo zvaničan poziv, što je veoma važno u svjetlu pritiska kojem su Indonežani bili i još su izloženi“, dodao je Ušakov.

    On je rekao da će ovo pitanje biti na dnevnom redu posjete indonežanskog predsjednika Joka Widoda Moskvi 30. juna.

    Ušakov je rekao da je Rusija zahvalila na pozivu i da je zainteresovana da učestvuje.

    On je podsjetio da je Widodo pozvao Putina da učestvuje na samitu G20 na Baliju od 15. do 16. novembra, navodi TASS.

  • Moskva: Pronašli smo ih i kaznili. Likvidirani su

    Moskva: Pronašli smo ih i kaznili. Likvidirani su

    Rusko ministarstvo odbrane saopštilo da su likvidirane dve grupe gruzijskih plaćenika koje su mučile i ubile ruske zarobljenike.

    Kako se navodi, reč je o grupi zvanoj “Gruzijska legija”, koja je okupila etničke Gruzijce ali i druge strane plaćenike koji su optuženi za zverska mučenjai na kraju za ubistva ruskih vojnika, o kojima postoji i video-snimak.

    “Ruske snage likvidirale su dve grupe stranih plaćenika, uključujući članove ‘Gruzijske legije”, izzjavio je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.”26. Juna, u borbama udaljenim tri kilometra od Lisičanska, ruske trupe uništile su sve strane plaćeničke grupe, koje broje 14 članova. Prva grupa je bila međunarodna, a sastojala se od državljana više evropskih zemalja. Druga je bila sačinjena isključivo od Gruzijaca, koji su bili deo ‘Gruzijske legije’”, izjavio Konašenkov danas na brifingu za novinare.

    “Ministarstvo odbrane Rusije ima informacije o svakom plaćeniku koji je umešan u zlostavljanje i ubistva naše vojske. Pronašli smo ih i kaznili“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    Ruska vojska je saopštila da su ukrajinske snage izgubile kontrolu u pravcu Lisičanska.

  • Oglasili se Rusi

    Oglasili se Rusi

    Rusija se oglasila nakon što su na društvenim mrežama osvanule fotografije i vidozapisi navodno raketiranog tržnog centra u Ukrajini.

    Dopisnik The Economista Oliver Karol na Tviteru je preneo izjavu zamenika ruskog predstavnika pri UN-u.

    “Puno je nekonzistentnosti u Kremenčuku, to izgleda kao provokacija kakve smo već videli u Buči”, rekao je ruski diplomata.