VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Zaharova navodi da Zapad stvara vještačku krizu

    Zaharova navodi da Zapad stvara vještačku krizu

    Rusija ne sprečava izvoz žitarica sa teritorije Ukrajine i spremna je da izveze desetine miliona tona sopstvenog žita ukoliko Zapad ukine blokadu isporuka hrane, rekla je danas na konferenciji za novinare portparol Miistarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je naglasila da Rusija ne sprečava izvoz žitarica iz Ukrajine i otvara bezbjedne koridore za tu aktivnost svakog dana, prenio je TASS.Zaharova je naglasila da će Zapad, ako je zabrinut za moguću pojavu gladi u svijetu, “prekinuti blokiranje isporuka hrane”.

    Prema njenim riječima, “Vašington, Brisel i London čine sve da se situacija vještački eskalira”.

    Zaharova je napomenula da krivicu za blokiranje izvoza žitarica iz Ukrajine snosi i kijevski režim, koji je odgovoran za deminiranje luka.

    Ona je kritikovala njemačkog ministra spoljnih poslova Analenu Berbok zbog izjave da Rusija koristi glad kao oružje.

  • Rat napravio haos u Rusiji – raspad?

    Rat napravio haos u Rusiji – raspad?

    U poslednjim danima Sovjetskog Saveza, bivši američki ministar odbrane Dik Čejni video je priliku da zapadni saveznici odu korak dalje.

    Želeo je da vidi kako se Rusija raspada.

    “Dik je želeo da vidi raspad ne samo Sovjetskog Saveza, već i same Rusije, tako da ona nikada više ne bude pretnja ostatku sveta”, zapisao je direktor CIA Robert Gejts u svojim memoarima.

    “Demontaža” je takođe bila omiljena tema Vladimira Putina, koji se tokom svoje vladavine predstavljao kao zaštitnik ruske teritorije i koristio to da opravda svoj rat protiv Ukrajine kao suštinsku meru protiv egzistencijalne pretnje.

    Uoči invazije, šef ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev odbio je krizne razgovore sa SAD, tvrdeći: “Oni kriju svoj konkretan cilj, a to je raspad Ruske Federacije”.

    U četvrtom mesecu sve krvavijeg sukoba bez očiglednih izgleda za rešenje, ideja o podeli Rusije ponovo je oživela. “Jastrebovi” u evropskim istraživačkim centrima tvrde da je to i održivo i poželjno, a američki zvaničnici su izrazili podršku toj ideji. Ruski disidentski list “Moskou Tajms” nedavno je objavio kolumnu u kojoj predviđa da će rat “dovesti do kraja same zemlje”.
    Postoje i naznake pokreta za nezavisnost u ruskim republikama. Federacija se sastoji od 85 pokrajina od kojih su 22 republike, od kojih svaka predstavlja različitu etničku pripadnost. One su dobile autonomiju nakon pada SSSR-a. Međutim, manjine u republikama protestuju što im država pljačka resurse, a njihove potrebe zanemaruje.

    Rat je pojačao tu ogorčenost. Siromašnije provincije su pretrpele ekonomske posledice sankcija i podnele su najveći teret ruskih žrtava u Ukrajini. Najveći broj umrlih zabeležen je u republikama Dagestan i Burjatija.

    “Кremlj crpi sve resurse iz regiona, posebno Burjatije, i kao rezultat toga lokalno stanovništvo je u siromaštvu. Danas Кremlj koristi osiromašene Burjate kao topovsko meso”, kazala je Aleksandra Garmažapova, šefica novoformirane Fondacije Slobodne Burjatije.


    Fondacija vodi kampanju protiv rata. Samo članovi koji su napustili zemlju – uključujući Garmažapovu – mogu to da učine otvoreno. Ali ona tvrdi da grupa ima snažnu podršku iz Burjatije – u istočnoj Rusiji blizu granice sa Mongolijom – koja raste kako se rat odugovlači.

    “Mi smo glasovi onih koji ne mogu da govore”, rekla je ona.

    Fondacija takođe zahteva značajnu autonomiju za republiku, uključujući moć da odbije slanje vojnika u rat, da kontroliše sopstveni budžet i resurse i da povrati primat burjatskog jezika i kulture. O tome da li grupa podržava punu nezavisnost, Garmažapova kaže da “budućnost Burjatije treba da odredi narod Burjatije na slobodnim izborima”.

    Druge grupe su manje oprezne. Кongres naroda Oirat-Кalimk formiran je 2015. godine kao odgovor na navodno ugnjetavanje i eksploataciju sa ciljem da se obezbedi nezavisnost republike Кalmikije u jugozapadnoj Rusiji u blizini Кaspijskog mora.

    Aktivisti su nastavili da vode kampanju i organizovali proteste hiljada ljudi protiv imenovanja Putinovog saveznika za gradonačelnika glavnog grada Elistea 2019. Кongres sada tvrdi da je on legitimno predstavničko telo 180.000 etničkih Кalmika u republici i planira da traži međunarodno priznanje u UN.

    U maju se Kongres udružio sa predstavnicima pet drugih republika radi osnivanja Lige slobodnih nacija. Njihova zajednička platforma uključuje suprotstavljanje ratu i režimu, kao i suverenitet republika. LFN traži “raspad Ruske Federacije i stvaranje novih država na njenim ruševinama”, kaže Sires Bolaen, glavni starešina naroda Erzia u Mordoviji.

    Grupe članova se organizuju po republikama i planiraju izgradnju države, kaže Bolaen. On naglašava da mnoge republike imaju ekonomsku osnovu da napreduju kao nezavisne države, poput Jakutije bogate dijamantima na krajnjem severoistoku.

    Zajedno sa drugim separatističkim liderima, Bolaen vidi rat kao priliku. Oslabljen i rastrojen režim mogao bi da se muči da uguši ustanke u najvećoj zemlji na svetu. On veruje da je pobeda Ukrajine jedan od dva suštinska uslova za uspeh pokreta za nezavisnost. Drugi je međunarodna podrška, uključujući priznanje republika i sankcionisanje Rusije zbog “kršenja nacionalnih prava autohtonih naroda”.

    Ali separatisti bi mogli ostati razočarani, sugeriše dr Aleksandar Motil, specijalista za Rusiju i Ukrajinu na Univerzitetu Rutgers i autor nekoliko knjiga o regionu.

    “Stav većine vlada je da je raspad nešto što treba izbegavati”, rekao je Motil.

    On se poziva na govor Džordža Buša starijeg iz 1991. godine, kada je tadašnji američki predsednik pozvao Ukrajinu da ne teži nezavisnosti, kao i odbijanje Zapada da podrži Čečeniju u njenim ratovima za nezavisnost.

    Politički lideri imaju tendenciju da “favorizuju đavola kojeg poznaju radije nego da uspostavljaju odnose sa nepredvidivim novim državama”, kazao je.

    Postoji i pretnja od sektaških ratova i, što je najvažnije, pitanje šta će se desiti sa ogromnim nuklearnim arsenalom Rusije.

    Ali on veruje da je raskid “sve verovatniji”.

    Režim oslabljen ratom i snažno koncentrisan oko svog lidera biće ranjiv kada Putin odstupi ili umre, sugeriše Motil, što bi verovatno pokrenulo haotičnu borbu za sukcesiju.

    “S obzirom na nestabilnost u Кremlju i kontinuirano slabljenje ekonomije, vrlo je lako zamisliti situaciju u kojoj jedan region proglasi autonomiju, a zatim pokrene neku vrstu domino efekta”, rekao je Motil.

  • Počele pripreme za referendum u Hersonu

    Počele pripreme za referendum u Hersonu

    Vojno-civilna uprava koju je postavila Moskva u ukrajinskom regionu Herson saopštila je da je počela pripreme za referendum o pridruživanju Rusiji, javio je TASS.
    Šef regionalne uprave za poljoprivredu Igor Grigorjev rekao je ruskoj agenciji da je “nakon oslobađanja regiona Herson i Zaporožje vlada u Kijevu izgubila 16 odsto obradive zemlje”.

    On je rekao da je prinos žetve u Hersonu u najboljim godinam bio do tri miliona tona, odnosno oko pet odsto žetve u čitavoj Ukrajini, a da je region Zaporožje imao udio od oko šest procenata.

    “To je ukupno 13 do 16 odsto, što je, prema mom mišljenju, značajan gubitak za svaku ekonomiju”, izjavio je Grigorjev.

    Ukrajinski premijer Denis Šmigal rekao je 8. juna da je ove godine sjetva obavljena na 75 odsto teritorija u odnosu na prošlu godinu. Vlada je suočena i sa problemom izvoza preostalih žitarica od prošlogodišnje sjetve u količini od 23,5 miliona tona.

  • Gubitak ruskog gasa koštao bi Njemačku 12,7 odsto BDP-a

    Gubitak ruskog gasa koštao bi Njemačku 12,7 odsto BDP-a

    Ruska obustava izvoza gasa koštala bi Njemačku 12,7 posto BDP-a u drugoj polovini godine, pokazuju podaci koje je predstavilo industrijsko udruženje vbw.

    Ruski Gasprom smanjio je isporuku gasa u Njemačku gasovodom Severni tok 1 za 60 posto zbog, kako tvrde, kašnjenja opreme koju su poslali Siemensu na remont, podseća Hrportfolio.

    Njemačka je zbog smanjenih isporuka objavila drugu fazu pripravnosti na krizu u snabdevanju, poručivši kompanijama i građanima da moraju smanjiti potrošnju budući da je prioritet stvaranje zaliha za zimu.

    Kako bi otklonila moguću nestašicu, vlada takođe planira da uvede više ukapljenog prirodnog gasa (LNG) kako bi manje zavisila od gasa iz cevovoda.

    U Njemačkoj su prošle godine potrošena ukupno 1.003 teravat-sata gasa, a trećinu je iskoristila industrija.

    Na gas se greje polovina od ukupno 41 milion domaćinstava i vlada do početka sezone grejanja u želi da napuni podzemna skladišta, koja mogu skladištiti količine dovoljne za dva i po meseca potrošnje, do nivoa od 80 posto. Trenutno su puna 60,3 posto.

    Bavarsko industrijsko udruženje vbw naručilo je istraživanje kako bi utvrdilo šta bi potpuna obustava ruskih isporuka značila za najveću evropsku privredu.

    Rezultati su pokazali da bi prvi na udaru bili proizvođači stakla, čelika, hemikalija, keramike, hrane i tekstila, koji bi ujedno i najteže stradali.

    Kada se u računicu uključe i indirektne posledice, na primer u nabavnim lancima, procenjeni gubitak u stvaranju vrednosti mogao bi da bude 193 milijarde evra u šestomesečnom periodu, utvrdili su autori istraživanja.

    “Nagli prekid uvoza ruskog gasa značajno bi uticao i na radnu snagu u Njemačkoj. Aritmetički, posledice bi uticale na oko 5,6 miliona radnih mesta”, rekao je glavni direktor vbw-a Bertram Brosard.

  • Zelenski: SB UN da proglasi Rusiju za terorističku državu

    Zelenski: SB UN da proglasi Rusiju za terorističku državu

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski zatražio je od Savjeta bezbjednosti (SB) UN da utvrdi pravnu definiciju pojma “teroristička država” i optužio je Rusiju za takvo ponašanje.

    “Nažalost, u ovom trenutku UN nemaju pravnu definiciju pojma teroristička država oko kojeg su saglasne sve države članice UN”, rekao je Zelenski sinoć na sjednici SB UN putem video veze, prenosi agencija RIA Novosti.

    On je istovremeno apelovao na SAD da proglase Rusiju zemljom koja sponzoriše terorizam.

    Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je na konferenciji za novinare u utorak da je odbio da proglasi Rusiju za zemlju koja sponzoriše terorizam, a zvanični predstavnik generalnog sekretara UN Stefan Dižarik je, komentarišući apel Zelenskog, rekao da takve odluke nisu u nadležnosti generalnog sekretara.

  • Prva reakcija Rusije poslije odluke Turske da podrži članstvo Finske i Švedske u NATO

    Prva reakcija Rusije poslije odluke Turske da podrži članstvo Finske i Švedske u NATO

    Rusija je toliko moćna vojna i politička sila, da odluka Švedske i Finske da uđu u NATO u globalnom strateškom smislu nije bitna, izjavio je Andrej Klimov, šef komisije Savjeta Federacije za zaštitu državnog suvereniteta.

    Turska će, kako je ranije saopšteno iz Kancelarije predsjednika Finske, podržati poziv Finske i Švedske da postanu članice Sjevernoatlantske alijanse.

    Klimov je naglasio da članstvo neće poboljšati odnose ovih zemalja sa Rusijom.

    “Istovremeno, i Švedska i Finska su dobile određene koristi od svoje neutralnosti. Sa povećanjem vojne infrastrukture na njihovoj teritoriji, zadaće probleme sami sebi”, rekao je on.

    U međuvremenu se oglasio i član Dume Oleg Morozov, koji je rekao da “Rusija neće izvršiti nikakve vojne šale na Baltiku”.

    On je dodao da je teško zamisliti da bi Skandinavci mogli da napadnu Rusiju.

    “Vjerujemo da imaju dobro pamćenje”, rekao je Morozov.

    Podsjetimo, ministri spoljnih poslova Turske, Švedske i Finske potpisali su danas memorandum o proširenju NATO-a na ove dvije države.

  • Ruska svemirska agencija objavila satelitske snimke i koordinate NATO samita u Madridu

    Ruska svemirska agencija objavila satelitske snimke i koordinate NATO samita u Madridu

    Ruska svemirska agencija Roskosmos objavila je na svom Telegram računu satelitske snimke i koordinate centara gdje se donose odluke u zapadnim zemljama.

    “Uoči samita NATO-a u Madridu, Roskosmos je objavio satelitske snimke i koordinate centara za donošenje odluka na Zapadu,” objavio je Telegram ruske državne agencije RIA Novosti.

    Naveli su kako se radi o centrima gdje se donose odluke o podršci “ukrajinskim nacionalistima”.

    Dmitrij Rogozin, šef Roskosmosa, izjavio je kako čitav konglomerat privatnih i državnih orbitalnih grupacija radi isključivo za ruske neprijatelje.

    “Danas se u Madridu otvara samit NATO-a na kojem će zapadne zemlje Rusiju proglasiti svojim najgorim neprijateljem”, napisao je Rogozin na svom kanalu na Telegramu.

    Fotografije prikazuju Bijelu Kuću i Pentagon u Washingtonu, IFEMA svjetski kongresni centar u Madridu gdje se održava NATO samit, Ministarstvo odbrane Velike Britanije, Reichstag i Federalnu kancelariju u Berlinu te Champs Elysees u Parizu.

    Ranije je Vladimir Putin zaprijetio da će u slučaju da akcije ukrajinskih vlasti pređu “crvenu liniju” gađati centre gdje se donose odluke.

    Glasnogovornik Kremlja, Dmitrij Peskov je rekao kako je Zapadni kolektiv u obliku piramide te da se na čelu toga nalaze Sjedinjene Američke Države i da se tu donose odluke.

  • Realan scenario da Rusija zavrne gas Evropi

    Realan scenario da Rusija zavrne gas Evropi

    Ruski lider Vladimir Putin ima toliko novca da može zaustaviti gas za EU, odnosno prestati da je snabdijeva, navode zapadni mediji i stručnjaci.

    Sve više se čini da su ruske sankcije prema EU zaustavljanjem snabdijevanja gasom – realan scenario.

    BBC navodi da je Međunarodna agencija za energiju upozorila da Rusija ove zimu može “zavrnuti” gas Evropi te predlaže da se svi pripreme za takav scenario.

    I agencija “Bloomberg” primjećuje da je moguće da će Rusija sankcionisati EU.

    Cijena prirodnog gasa u Evropi raste treći dan zaredom, zbog prijetnje smanjenih isporuka iz Rusije. Zato se skladišta gasa pune sporije od očekivanja.

    “Gaspromove” pošiljke kroz ‘Sjeverni tok’ ostaju na 40 odsto kapaciteta, što redukuje snabdijevanje kupaca u Njemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama.

    “New York Times” upozorava da su se već intenzivirale evropske rasprave o kriznim scenarijima te prenose izjave njemačih zvaničnika da je već došlo do gasne krize i da je gas roba koje će ubuduće nedostajati.

    “Wall Street Journal” kritikuje ideju da se ograniče cijene ruskom gasu stvaranjem kartela zapadnih nacija i njihovih saveznika.

    Čak i ako se zanemari pitanje kako će se provoditi taj neobični mehanizam limitiranja cijene, krenula su upozorenja kako je cijela priča vrlo čudna.

    “Cjenovni limiti ne rade. Ekonomska je ludost pokušati tako nešto. Umjesto da prodaje naftu EU, Rusija će je prodati Indiji i Kini. U najboljem slučaju ova runda besmislica neće učiniti ništa nego preusmjeriti gas sa jednog mjesta na udaljenija mjesto uz povećane cijene za sve”, navodi ugledni ekonomista Majkl Šedlok.

    Uz to je postavio cinično pitanje:

    “Ako je tako lako, zašto to nisu napravili prije nekoliko mjeseci? Zašto nisu postavili cijenu na 15 dolara za barel?”

    Uostalom, šta ako Rusija na ovakve nove mjere (pokušaj limitiranja cijene gasa) odgovori svojim sankcijama protiv zapadnih zemalja?

    “Eurointeligence” piše o toj temi uz opasku da je “pozorište apsurda duga evropska tradicija”.

    “Ali, čak i slavni dramatičari u ovoj predstavi muče se kako izaći sa nečim tako apsurdnim kao što je priča o Njemačkoj i gasnim sankcijama. Ispočetka je prioritet bio omogućiti dotok gasa, a onda su njemačka vlada i EU odlučili da sankcionišu ruski ugalj i naftu. Zatim su razvodnili vlastite sankcije plaćajući ‘Gaspromu’ u rubljama. I sada Putin ima toliko gotovine da on može da uvede sankcije EU”, piše u tekstu.

  • “Što više šaljete oružje to će duže trajati sukob”

    “Što više šaljete oružje to će duže trajati sukob”

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da, što više zapadne zemlje šalju oružje Ukrajini, to će duže trajati sukob.

    Lavrov je na konferenciji za novinare tokom posete Turkmenistanu, rekao da Rusija juče nije gadjala tržni centar u ukrajinskom gradu Kremenčuku, gde je najmanje 18 ljudi poginulo, prenosi Rojters.

    Ponavljajući izjavu ruskog Ministarstva odbrane ranije danas, Lavrov je rekao novinarima da je tržni centar bio prazan u trenutku kada je došlo do požara, zbog toga što je Rusija pogodila skladište naoružanja i municije, u kojem se nalazilo zapadno oružje koje se nalazilo pored tržnog centra.

  • Šolc: Sankcije dok Putin ne prihvati da mu planovi neće uspjeti

    Šolc: Sankcije dok Putin ne prihvati da mu planovi neće uspjeti

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da će zapadne sankcije Rusiji prestati tek kada ruski predsjednik Vladimir Putin prihvati da njegovi planovi u Ukrajini neće uspjeti.

    “Sve sankcije koje smo uveli zbog Krima i dalje su tu. Sve sankcije koje smo uveli zbog pobune u Donbasu koju je pokrenula Rusija, i dalje su tu. Isto će važiti i za odluke donijete sada, koje su mnogo strože”, poručio je njemački kancelar na završnoj konferenciji za novinare trodnevnog samita G7 u Njemačkoj, prenosi Rojters.

    Kako je dodao, postoji samo jedan izlaz, a to je da Putin prihvati da njegovi planovi u Ukrajini neće uspjeti.

    Ponovio je da zemlje G7 “zajedno stoje u njihovoj podršci Ukrajini”.

    “Slažemo se da predjsednik Putin ne smije da pobijedi u ovom ratu, i mi ćemo nastaviti da podržavamo i nastavićemo da povećavamo cijenu za predsjednika Putina, ekonomski i politički”, kazao je Šolc, prenosi Gardijan.

    On je rekao da je pored pružanja humanitarne i vojne podrške potrebno da se obezbijedi dodatni novac za dugoročnu obnovu Ukrajine.

    “Potreban nam je plan. Ovo treba dobro isplanirati i dobro razviti”, rekao je Šolc.