VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Putinovi najgori strahovi se ostvaruju”

    “Putinovi najgori strahovi se ostvaruju”

    Urednik Skaj Njuza Dominic Vaghorn napisao je zanimljivu analizu jučerašnjeg važnog samita NATO-a u Madridu.

    Samit NATO-a najavljen je kao “transformativn”“ i “istorijski” i opravdao je očekivanja.

    Pregovori nisu bili laki, ali je NATO doživeo najveću promenu u poslednjih nekoliko decenija, smatra Vaghorn.

    Podstaknuta ničim izazvanim napadom na Ukrajinu, Alijansa je pretrpela transformaciju na pažljivo planiranom samitu. Pretnja imidžu podeljene Alijanse otklonjena je u poslednjem trenutku sporazumom zahvaljujući kojem je Turska odustala od veta na ulazak Švedske i Finske u NATO.

    Svet se drastično promenio u poslednjih 10 godina
    Još uvek nije sasvim jasno kolika će cena biti plaćena za turski pristanak, a posebno je upadljivo da bi tu cenu mogli da plate Kurdi, saveznici Zapada koji su bili presudni u borbi protiv Islamske države. Ali izgleda da je Erdogan veoma zadovoljan onim što je dogovoreno, piše urednik Skaj njuza.

    NATO je drastično promenio svoj strateški koncept, dokument od 16 stranica koji je poslednji put revidiran 2010. godine. Tada Kinu uopšte nije pominjao, a o Rusiji je govorio kao o “strateškom partneru”. Vaghorn primećuje koliko se svet promenio za samo deset godina.

    Još jedan ključni zaključak sa samita NATO-a je plan da se dramatično poveća broj NATO trupa u Snagama za brzu akciju sa 40.000 na čak 300.000. Taj plan je i dalje samo želja, ali bi trebalo da transformiše sposobnost NATO-a da brzo reaguje na vanredne situacije.

    Hiljade dodatnih vojnika biće raspoređene na istočnom krilu NATO-a. Britanija je saopštila da će angažovati još 1.000 vojnika u odbranu Estonije, iako će oni, pomalo zbunjujuće, biti bazirani u Britaniji, ali bi trebalo da budu spremni za brzu akciju ako se ukaže potreba

    Putin će dobiti upravo ono što ne želi

    Lideri NATO-a su više puta isticali da će zahvaljujući svemu navedenom Putin dobiti upravo ono što ne želi. Ruski predsednik je pokrenuo rat, tvrde njegove diplomate, delom da bi zaustavio širenje NATO-a. Sada se dešava nešto dijametralno suprotno.

    Njegovi najgori strahovi se ostvaruju – još veći NATO, sa novim članicama i više vojnika i naoružanja na ruskim granicama, ističe urednik Skaj njuza.

    Ove promene će samo dodatno rasplamsati istorijsku nesigurnost Rusije u pogledu otvorenog zapadnog krila, koji je istorijski bio napadnut od strane potencijalnih okupatora od Napoleona do Hitlera. Ali Putin za to može da krivi samo sebe.

    Dve zemlje koje su se ponosile svojom tradicijom neutralnosti, Švedska i Finska, toliko su bile potresene Putinovom agresijom na Ukrajinu da su požurile u NATO. Baltičke zemlje su, videvši šta se desilo sa Ukrajinom, zatražile najkonkretniju odbrambenu pomoć od NATO-a.

    Nad Evropom se spušta gvozdena zavesa
    Nakon što je godinama gledao Putinu kroz prste, NATO sada veruje da su snaga i odlučnost najbolji način da se obuzda agresivna Rusija.

    Nova pozicija NATO-a je verovatno neophodna, ali to neće učiniti sadašnju situaciju manje opasnom. Nad Evropom se spušta nova gvozdena zavesa, potvrdio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Jaz između demokratskog Zapada i autokratskog Istoka se produbljuje, kaže Vaghorn.

    Putinovi savetnici mu već duže vreme govore da je NATO sve veća pretnja Rusiji i da je on lično glavna meta. Nijedan potez napravljen na jučerašnjem samitu neće smanjiti njegovu paranoju, naprotiv.

    Britanija kaže da sledeća faza sukoba u Ukrajini tek počinje. Zapad planira da pomogne Ukrajini da pređe sa odbrane na napad. Ako zaista želi da istera ruske snage iz Ukrajine, ukrajinskoj vojsci će biti potrebno ne samo mnogo više naoružanja već i transformacija, a za to će biti potrebna dugoročna pomoć Zapada.

    Što su Ukrajina i Zapad uspešniji, Putin bi mogao postati opasniji. Diktatori, naime, ne mogu sebi da priušte poraz, zaključuje se u analizi.

  • Putin preuzima kontrolu

    Putin preuzima kontrolu

    Ruski predsednik Vladimir Putin podigao je ulog u ekonomskom ratu sa Zapadom, dekretom o preuzimanju pune kontrole nad naftnim i gasnim projektom Sahalin-2.

    To je potez koji bi mogao da izbaci Šel i japanske investitore, prenosi Poslovni dnevnik.

    Dekretom potpisanim u četvrtak stvara se nova kompanija koja će preuzeti sva prava i obaveze kompanije Sahalin enerdži Investment, u kojoj Šel i dve japanske kompanije Micui i Micubiši imaju nešto manje od 50 odsto akcija.

    U dokumentu na pet stranica, objavljenom nakon što je Zapad uveo sankcije Moskvi zbog sukoba sa Ukrajinom, navodi se da će Kremlj odlučiti da li strani partneri mogu ostati u projektu.

    Državna kompanija Gasprom već ima 50 odsto i jednu akciju u Sahalinu-2, koji čini oko 4 odsto svetske proizvodnje tečnog prirodnog gasa (LNG).

    Taj potez Moskve povećava rizike s kojima se suočavaju zapadne kompanije koje su još uvek u Rusiji.

    “Ruska uredba efektivno zapravo izvlašćuje strane udele kompanije Sahalin enerdži investment, što predstavlja dalju eskalaciju već postojećih tenzija”, rekla je Lusi Kalen, glavna analitičarka konsultantske kuće Vud Makenzi.

    Mnoge zapadne kompanije su već napustile Rusiju, dok su druge najavile odlazak, ali potez ruskog predsednika Vladimira Putina dodatno komplikuje ionako složen proces onima koji žele da odu. Moskva priprema zakon, koji bi uskoro mogao da bude usvojen, koji bi omogućio državi da konfiskuje imovinu zapadnih kompanija koje odluče da se povuku.

    Šel, koji je već otpisao vrednost svoje imovine u Rusiji, pre nekoliko meseci je jasno stavio do znanja da namerava da napusti Sahalin-2 i da je u razgovorima sa potencijalnim kupcima. U petak je rečeno da ocenjuje rusku regulativu.

    Izvori su rekli da Šel veruje da postoji rizik da Rusija nacionalizuje imovinu u stranom vlasništvu, dok je Putin više puta rekao da će Moskva uzvratiti Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima zbog zamrzavanja ruske imovine i drugih sankcija.

    Sahalin-2, u kome Šel ima 27,5 odsto akcija, jedan je od najvećih svetskih LNG projekata sa proizvodnjom od 12 miliona tona.

    Najviše izvozi u Japan, Južnu Koreju, Kinu, Indiju i druge azijske zemlje.

    Japanski Micui ima 12,5 odsto udela, a Micubiši 10 odsto.

    Japan, koji je u velikoj meri zavisan od uvoza energenata, ranije je najavio da neće odustati od svojih interesa u projektu.

    “Propis ne znači da će japanski uvoz LNG odmah postati nemoguć, ali treba preduzeti sve moguće mere za nepredviđene situacije”, rekao je japanski ministar industrije Koiči Hagiuda.

    Zamolio je svoje američke i australijske kolege za alternativno snabdevanje.

  • Putin uputio direktnu poruku Zapadu

    Putin uputio direktnu poruku Zapadu

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je jutros na bilateralnom forumu da politički pritisak Zapada ubrzava integraciju Bjelorusije sa Rusijom.

    “Neviđeni politički i društveni pritisak tzv. kolektivnog Zapada tera nas da ubrzamo proces ujedinjenja, da zajedno umanjimo štetu od nezakonitih sankcija, da lakše savladamo proizvodnju potrebnih proizvoda, da razvijamo nove kompetencije, da širimo saradnju sa prijateljskim zemljama”, rekao je Putin.

    Godine 1997. Rusija i Bjelorusija potpisale su Ugovor o Uniji, koji je trebalo da obnovi neke od bliskih veza prekinutih raspadom Sovjetskog saveza.

    Rusija je spasla Lukašenka

    Entuzijazam beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka za bližu političku integraciju rastao je i jenjavao, kao i ekonomska zavisnost Belorusije od Moskve.

    Međutim, Lukašenko se približio Rusiji krajem 2020, nakon što mu je Putin pružio političku i finansijsku podršku da uguši antivladine proteste izazvane predsedničkim izborima za koje opozicija i međunarodni posmatrači tvrde da su namješteni.

  • Putin: Rusija će nastojati da ostane najveći izvoznik pšenice

    Putin: Rusija će nastojati da ostane najveći izvoznik pšenice

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da će Rusija nastojati da ostane najveći svjetski izvoznik pšenice i odbacio tvrdnje da je Moskva blokirala izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.

    Ponovio je raniju izjavu da su za probleme na globalnom tržištu hrane i rast cijena krive sankcije Zapada, prenosi Rojters.

    Dodao je da je potrebno da se preduzmu određene akcije da situacija na globalnom tržištu hrane ne postane, kako je rekao, tragična.

    Takođe je poručio da situacija sa cijenama gasa nije vezana za specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, već je u vezi sa pogrešnom politikom zapadnih zemalja.

  • Zaustavljaju se isporuke gasa EU preko Sjevernog toka

    Zaustavljaju se isporuke gasa EU preko Sjevernog toka

    Ruski gasovod Sjeverni tok do Nemačke biće zatvoren na 10 dana radi godišnjeg održavanja, prenosi RT.

    To je danas potvrdila kompanija zadužena za projekat.

    Oba kraka gasovoda će obustaviti rad zbog remontnih radova od 11. do 21. jula. Operater je dodao da je isključenje prethodno dogovoreno sa svim partnerima.”Nord Stream AG će privremeno ugasiti obe linije svog gasovodnog sistema radi rutinskih radova na održavanju, uključujući testiranje mehaničkih elemenata i sistema automatizacije kako bi se obezbedio pouzdan, siguran i efikasan rad gasovoda”, navodi se u saopštenju.

  • Kremlj demantovao

    Kremlj demantovao

    Kremlj je danas demantovao tvrdnje da su ruske rakete pogodile civilne objekte u blizini ukrajinske crnomorske luke Odesa rano jutros.

    Ukrajinske vlasti saopštile su da su ruske rakete pogodile stambenu zgradu i dva odmarališta, a da je u napadu ubijeno najmanje 18 ljudi i ranjeno više desetina njih, preneo je Rojters.

    “Ruska vojska tokom sprovođenja specijalne vojne operacije u Ukrajini izbegava da pogađa civilne objekte kako bi u potpunosti bila fokusirana na vojne ciljeve i mesta za obuku plaćenika” saopštio je danas medijima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

    On je podsetio i na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina koji u više navrata naglasio da mete ruske operacije nisu civilni ciljevi i civilna infrastruktura, prenosi TAS S.

  • “Sve više ukrajinskih vojnika dezertira”

    “Sve više ukrajinskih vojnika dezertira”

    Sve veći broj ukrajinskih vojnika dezertira zbog neuspeha na bojnom polju, a razbijene formacije neorganizovano beže iz Lisičanska, saopštio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov.

    “Neuspesi ukrajinske vojske na bojnom polju dovode do sve većeg broja dezertera i onih koji beže od borbenih dejstava. Primećuje se neorganizovano povlačenje nekih ukrajinskih trupa iz Lisičanska”, naveo je Konašenkov, prenosi TAS S.

  • “Sramotno je da govore takve gluposti”

    “Sramotno je da govore takve gluposti”

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov napao je jutros NATO, nakon vesti da se Finska i Švedska spremaju da uđu u alijansu.

    “Nedavno je predstavnik Bele kuće još jednom ponovio da Rusija ne treba da se plaši NATO-a, da se niko uopšte ne plaši jer je NATO odbrambeni savez”, rekao je on.

    “Ali ovo je već smešno, da odrasli govore takve očigledne gluposti, rekao bih, prosto je sramotno.”

  • Tolkač: Srbija da se pridruži sankcijama protiv Rusije

    Tolkač: Srbija da se pridruži sankcijama protiv Rusije

    Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodomir Tolkač pozvao je danas Srbiju da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije i da, kako je rekao, ne bude ”crna rupa” kada je reč o evropskim sankcijama.

    Tolkač je na konferenciji “Mesto Srbije u evroatlanskoj zajednici”, koju organizuje Evroatlanski savet Srbije, rekao da Ukrajina boreći se protiv ruske agresije ne brani samo svoju teritoriju, već demokratske vrednosti, slobodu i budućnost cele Evrope.

    Zahvalio je Srbiji što se pridružila rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se osuduje agresija Rusije na Ukrajinu navodeći da je Srbija izabrala evropske vrednosti.

    ”Pozivamo sve da podrže borbu ukrajinskog naroda, jer će naša pobeda biti pobeda za sve u Evropi, pa i Srbiju”, rekao je ambasador.

  • A da upotrebite nuklearno oružje?

    A da upotrebite nuklearno oružje?

    Predsednik Bjelorusije navodno je u četvrtak na sastanku u Minsku ruskom šefu diplomatije rekao da “Rusija mora da bude spremna da potrijeb nuklearno oružje”.

    “Oni lete, izvode vežbe. Zašto izvode vežbe? Zašto nose nukelarne pelete?”, upitao je Lukašenko, govoreći o vežbama koje sprovode zapadne zemlje, a u kojima koriste letelice dizajnirane za nošenje nuklearnog oružja. Lukašenko je poručio i da zbog toga “moraju biti spremni”, preneo je Jutarnji list.

    “Ne treba govoriti da je Putin zauzeo Belorusiju i da radi šta hoće. Mi imamo koherentnu, razumnu politiku dve zemlje, za šta su prvenstveno odgovorni Putin i Lavrov”, rekao je beloruski predsedni.

    Lavrov je pak dodao da ove vrste vežbi krše Sporazum o neširenju nuklearnog oružja iz 1968. godine.

    Inače, pet dana ranije Lukašenko se sastao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi gde su takođe razgovarali o američkoj nuklearnom oružju koje je uskladišteno u Evropi.

    “Bolje je da se pokaže šta se može desiti, nego da se dogodi prava stvar”, rekao je tada Lukašenko.