VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Šojgu: Zapad do sada isporučio Kijevu više od 28.000 tona naoružanja

    Šojgu: Zapad do sada isporučio Kijevu više od 28.000 tona naoružanja

    Zapad je do sada Ukrajini isporučio više od 28.000 tona vojnog tereta, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu na savjetovanju u resornom ministarstvu.

    Prema njegovim riječima, kolektivni Zapad nastavlja masovno da isporučuje naoružanje kijevskom režimu, u nadi da će tako produžiti trajanje sukoba u Ukrajini.

    „Dio tog naoružanja koje Zapad isporučuje Ukrajini odlazi na Bliski istok, a djelimično dospjeva i na crno tržište“, upozorio je ruski ministar.

    On je, takođe, istakao da je u proteklih deset dana likvidirano 170 stranih plaćenika, a da je 99 njih odbilo da i dalje učestvuje u borbenim dejstvima i napustilo teritoriju Ukrajine.

    Sergej Šojgu je, takođe, obavijestio predstavnike vojnog resora, da je opasnost od mina u luci Marijupolja potpuno otklonjena i da su formirana dva bezbedna koridora za isplovljavanje brodova u Crno i Azovsko more.

    „Realizuje se kompleks mjera za zaštitu bezbjednosti plovidbe brodova u akvatorijama Crnog i Azovskog mora. Formirali smo dva humanitarna koridora za kretanje civilnih brodova. Potpuno je otklonjena opasnost od mina u akvatoriji luke Marijupolj“, rekao je ministar.

    On je dodao da je do sada provjereno više od 3.700 hektara u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, pronađeno je i demontirano 46.379 eksplozivnih naprava.

    Ministar odbrane Rusije je naglasio da će se specijalna vojna operacija u Ukrajini nastaviti dok ne budu potpuno ispunjeni svi postavljeni zadaci, a da je njen prioritet da se sačuvaju životi i zdravlje ruskih vojnika i bezbjednost civilnog stanovništva.

    On je naglasio da se regruti ne upućuju u zonu sprovođenja specijalne vojne operacije.

  • “Treći svijetski rat je počeo – mir je iluzija”

    “Treći svijetski rat je počeo – mir je iluzija”

    Nade u mirovni sporazum s Vladimirom Putinom su “puke iluzije” rekla je za britanski Telegraf Julija Timošenko, vođa Narandžaste revolucije u Ukrajini 2004.

    Timošenko, koja je došla na vlast kao premijerka za vreme prve ukrajinske pobune protiv Kremlja, upozorila je da bi svaki dogovor kojim bi se Vladimiru Putinu prepustio deo teritorije Ukrajine, ruskog predsednika samo podstakao na dalje otimanje zemlje.

    Jedino rešenje, smatra Timošenko, je “dokrajčiti” ga potpunim uništenjem ruske vojske, usprkos evidentnom rastu broja poginulih ukrajinskih vojnika, piše Telegraf.

    Kako navodi britanski list, njene primedve su neka vrsta ukora zapadnim liderima koji su nagovestili da bi odustajanje od delova Donbasa bio kompromis neophodan za mir.

    Francuska i Nemačka su otvorene prema ideji prepuštanja Rusiji dela ukrajinske teritorije, uprkos oštrim komentarima posle samita G7 kada je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da “Rusija ne može i ne sme da pobedi”.

    Timošenko strahuje da će, kako ekonomska cena sukoba za Evropu raste, sve popularnija biti inicijativa da se Kijev gurne prema mirovnom sporazumu.

    “Iznenađena sam da neke zemlje nastavljaju da zastupaju politiku popuštanja Putinu. To je neprihvatljivo za celu Ukrajinu. Mirovni sporazum je iluzija, jedini izlaz je pobeda u borbi. Svaki mirovni sporazum biće prvi korak prema sledećem ratu”, poručila je ona.

    Timošenko je dodala da, uprkos gubicima, Putin želi da produži rat u nadi da će se na kraju pojaviti podele unutar NATO. Ona je podržala apele ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da Zapad Ukrajini pošalje što više projektila kako bi se odnos snaga u Donbasu donekle uravnotežio.

    Ovih dana u Donbasu ukrajinske snage navodno gube do 100 vojnika dnevno.


    Politička karijera Julije Timošenko vrlo dobro ocrtava nestabilni postsovjetski put Ukrajine, razdoblje razdeljeno unutrašnjim sukobima, kao i intervencijama Moskve, piše Telegraf.

    Godine 2004. Timošenko je učestvovala u Narandžastoj revoluciji, koja je dovela do masovnih uličnih protesta kojima su poništeni izbori namešteni u korist proruskog kandidata Viktora Janukoviča.

    Timošenko je tada prozvana slovenskom “Jovankom Orleankom”, a njene pletenice kopirane su na svetskim modnim pistama.

    Međutim, Narandžasta revolucija brzo je prerasla u unutrašnje sukobe, omogućivši Janukoviču da preuzme vlast 2010. godine.

    Timošenko je tada osuđena na sedam godina zatvora pod optužbom za zloupotrebu položaja. Za optužbe je rekla da su politički motivisane, a oslobođena je nakon druge prozapadne pobune u Ukrajini 2014. godine, kada je Janukovič pobegao u Rusiju.

    Timošenko je izgubila od Zelenskog na izborima 2019. godine, ali mu je pružila podršku nakon ruske invazije u februaru.

    Bivša ukrajinska premijerka smatra da je vrlo verovatno da će Rusija pokušati da zauzme i druge susedne države, pre svega Moldaviju, Belorusiju, Gruziju, Kazahstan kao i skandinavske i baltičke zemlje.

    “Moj savet tim zemljama bio bi da ne gube vreme i da počnu da grade jake oružane snage i postanu članice NATO-a ako već nisu”, rekla je ona.

    Timošenko takođe veruje da je Putin spreman da upotrevi nuklearno oružje.

    “Spreman je da pređe sve linije i igra protiv svih pravila, to je izvor njegove snage”, poručila je Timošenko.

  • “Krećemo… “

    “Krećemo… “

    Guverner Luganske oblasti izjavio da, nakon pada te oblasti u ruke ruske vojske, Ukrajina planira kontraofanzivu.

    Prema njegovim rečima, ukrajinske snage su sada zauzele nove odbrambene položaje u regionu Donjeck, u kojoj i dalje kontrolišu velike gradove. Uz to, planiraju i da pokrenu kontraofanzivu na jugu zemlje.

    Guverner Luganska Serhij Hajdaj je nakon višenedeljne bitke za Lisičansk, grad čijim je osvajanjem Rusija preuzela kontrolu nad Lugansom regijom, rekao da je ta bitka omogućila ukrajinskim snagama da utvrde položaje u Donjecku kako bi “tamo otežali Rusima situaciju”.

    Hajdaj je još jednom zamolio ukrajinske saveznike na Zapadu da pošalju još oružja, dodavši da će ukrajinska vojska pokrenuti kontranapad čim bude imala dovoljno oružja velikog dometa.

    “Ruska taktika će biti ista. Prvo će pucati na sve artiljerijom, ali biće im teško da osvojr teritoriju”, rekao je Hajdaj.

    Oleksij Arestovič, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da se Ukrajina nada da će pokrenuti ofanzivu na jugu zemlje.

    “Ovo je zadnja pobeda Rusa na ukrajinskoj teritoriji. Ovo su bili gradovi srednje veličine (Severodonjeck i Lisičansk, op.a.), a za to im je trebalo vreme od 4. aprila do 4. jula, to je 90 dana. Toliko gubitaka…”, rekao je Arestovič.

    “Zauzimanje gradova na istoku znači da je 60% ruskih snaga sad skoncentrirano tamo i biće im teško da ih preusmere na jug, a više nema snaga koje mogu dovesti iz Rusije. Platili su visoku cenu za Severodonjeck i Lisičansk”, rekao je savetnik Zelenskog.

    A predsednik Zelenski sinoć je rekao da ukrajinske snage nastavljaju da se bore usprkos povlačenju iz Lisičanska. “Naše oružane snage odgovaraju, uzvraćaju udarce i uništavaju ofanzivni potencijal okupatora iz dana u dan. Moramo ih slomiti. To će biti težak zadatak koji iziskuje vreme i nadljudske napore. Ali nemamo alternative”, rekao je Zelenski.

  • Liz Tras: Rusija da nadoknadi štetu koju je nanela Ukrajini

    Liz Tras: Rusija da nadoknadi štetu koju je nanela Ukrajini

    Rusija treba da pomogne u nadoknadi štete koju je nanela Ukrajini tokom “užasnog rata”, a zvaničnom Kijevu je takođe potrebna pomoć da oživi svoju narušenu ekonomiju, izjavila je danas britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras na marginama konferencije o oporavku Ukrajine, koja se održava u Luganu, prenosi Rojters.

  • Zapad gaji iluzije

    Zapad gaji iluzije

    Veliki otpor ukrajinskog naroda izazvao je divljenje celog sveta, ali Zapad ne sme da gaji iluzije.

    Bez jasne promene u politici SAD, NATO-a i EU, Ukrajina neće pobediti, piše američki stručnjak za nacionalnu bezbednost Ričard Huker u svojoj analizi.Svaka strategija počinje jednostavnim pitanjem: šta je politički cilj? Ovde je odgovor jasan. Ukrajina nastoji da povrati svoju nacionalnu teritoriju i nanese odlučujući poraz ruskoj vojsci koji će okončati agresiju te zemlje i obezbediti ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet.

    “Politički ciljevi SAD, NATO-a i EU su, međutim, daleko manje jasni. Ukrajini nisu potrebne strane trupe da bi pobedila. Ono što joj je potrebno je ekonomska, politička i vojna pomoć Zapada, a do sada joj nije obezbeđeno ono što joj je obećano”, piše Huker.

    Na ekonomskom planu, Ukrajina je praktično ostala bez izlaza na more zbog ruske kontrole Crnog mora. Zemlja nije u mogućnosti da izvozi pšenicu i druge proizvode od kojih zavisi njena privreda.

    Amerika i Evropa su uvele sankcije Rusiji, ali zbog zavisnosti od ruskog gasa EU nastavlja da Moskvi svake nedelje šalje milijardi dolara. Sve dok Evropa nastavi da finansira rusku agresiju, rat će se nastaviti.

    Ukrajina hitno želi da se integriše sa Zapadom kako bi izbegla apsorpciju u Rusku Federaciju.

    Lideri EU su Ukrajini nedavno dali status zvaničnog kandidata, ali Francuska i Nemačka odlažu “brzo” članstvo u EU iz straha da će naljutiti ruskog lidera Vladimira Putina.

    Sa svoje strane, SAD su objavile dugačku listu mera koje neće preduzeti u sukobu, umirujući Putina i olakšavajući Rusiji planiranje sledećih koraka. Od početka o ukrajinskom članstvu u NATO-u nije bilo govora. Politički lideri su ostvarili veliki deo “jedinstva” koje je transatlantska zajednica pokazala u suprotstavljanju Putinu od početka rata, ali stvarnost u Кijevu mora izgledati sasvim drugačije.

    U vojnom smislu, Zapad je učinio mnogo da ojača odbranu Ukrajine, obezbeđujući količine protivtenkovskih i protivvazdušnih raketa, kao i artiljerijske haubice i municiju. Značajna finansijska pomoć, dronovi i navodna razmena obaveštajnih podataka ojačali su odbranu Ukrajine od Кijeva i Harkova.

    Istovremeno, Bajdenova administracija i ključni evropski lideri povukli su čvrstu liniju odbijanjem da pošalju borbene avione, tenkove i raketnu artiljeriju velikog dometa osim u nominalnim količinama. Posledica toga je da je Ukrajini uskraćena mogućnost da vodi prave ofanzivne operacije ili čak da uspešno brani svoju teritoriju.

    Ukrajina ne može da pobedi sve dok joj nedostaju ove sposobnosti, smatra analitičar i saradnik Atlantskog saveta. Savremeni rat visokog intenziteta zahteva vazdušnu snagu i vatrenu moć velikog dometa. Bez njih, Ukrajina je osuđena na zamrznuti konflikt i verovatan gubitak Luganske i Donjecke oblasti zajedno sa okupiranom teritorijom na jugu zemlje koja je povezana sa Кrimom.

    Dosadašnji sukob je razotkrio iznenađujuće nedostatke ruskih snaga u kombinovanom ratovanju, logistici, obaveštajnim i vazdušnim operacijama. Međutim, takvi nedostaci nisu trajni. Naprotiv, Rusija već pokazuje sposobnost da uči i prilagođava se.

    Zapadne nade da će Putin pasti ili odustati su takođe iluzorne. Njegov rejting je i dalje visok i nedavno je potvrdio ambiciju Rusije da povrati bivše teritorije koje su nekada pripadale Ruskoj imperiji.

    Barem od svog čuvenog govora 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Putin je bio jasan i dosledan u svom neprijateljstvu prema Zapadu i svojoj ambiciji da povrati rusku “veličinu”. Posle Gruzije, Кrima, Donbasa, Sirije, a sada i Ukrajine, treba mu verovati na reč.

    U svom javnom diskursu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u više navrata potvrdio da Ukrajina neće dozvoliti drugim silama da je primoraju na dogovoreno rešenje kojim bi Rusiji ustupili kontrolu nad okupiranim teritorijama. Time bi Ukrajina ostala ekonomski osakaćena država.

    Ali realnost je da Ukrajina ne može da preživi bez jake spoljne podrške. Uskraćujući Ukrajini ono što joj je potrebno da pobedi, Zapad će primorati Zelenskog da sedne za pregovarački sto i da Putinu teritorijalne dobiti koje su mu potrebne da bi pobedio. Tako se ovo završava.

    Mnogi tvrde da će strah od NATO-a odvratiti Putina od dalje agresije. Ali Putinovi sopstveni postupci i retorika pobijaju tu pretpostavku.

    Iznad svega, rat u Ukrajini je naučio Putina da će NATO i EU učiniti sve da izbegnu suočavanje sa njim. U tome leži prava opasnost.

  • Ruski lider omiljenoj novinarki odbio da kaže koji je za njega kritični prag

    Ruski lider omiljenoj novinarki odbio da kaže koji je za njega kritični prag

    Situacija u Ukrajini uzavrela je do tačke ključanja. Dok Moskva polako osvaja istok Ukrajine, Zapad konsoliduje svoje redove kako bi odgovorio na rusku prijetnju dok Kijevu polako pristiže oružje koje bi moglo da označi prekretnicu u ratu i prelazak čuvenih Putinovih “crvenih linija”.

    Dok bi Ukrajinci zahvaljujući novopristiglom oružju mogli da preokrenu tok rata na svoju stranu, ta prekretnica bi takođe mogla da dovede do prelivanja konflikta u vrijeme kad direktan sukob između Rusije i Amerike nikad nije bio bliži. Krajem prošle godine “crvene linije” su bile najčešće pominjana riječ u retorici Moskve, dok su se njene snage gomilale na granici sa Ukrajinom, a stanje bilo na tik do invazije. Ali od tada su mnogi pragovi pređeni zapadno oružje i strani borci uvelike pristižu u Ukrajinu dok se blokovi šire i mijenjaju strategije u novonastaloj situaciji. Moguće je da Rusija pomjera svoje pragove u oklijevanju da eskalira konflikt, plašeći se novih gubitaka u ratu koji se razvukao na već peti mjesec.

    Ali, moguće je i da su u pitanju nijanse crvenog i da su neke stvari crvenije od drugih.

    “Izuzetno crvene linije”
    Pitanje crvenih linija ruskog predsjednika Vladimira Putina postalo je prava misterija, nakon što ga je njegova omiljena propagandistkinja, glavna urednica RT Margarita Simonjan, na tajnim sastancima upitala za iste.

    Ad
    – Ne želim da kažem koje su to crvene liniji, ali oni znaju za njih. Neću ih imenovati zbog vojne taktike. Zašto bismo im pokazivali svoje karte unapred? – prenijela je ona šta je Putin odgovorio.

    FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIERFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER
    Putin je, međutim, krajem septembra 2021. sam rekao šta je kritični prag. On je tada, kako je preneo portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ukazao da bi širenje infrastrukture NATO u Ukrajinu značilo za Moskvu da je “izuzetno” crvena linija pređena. U novembru iste godine Putin je ponovo objasnio šta bi Moskva smatrala “okidačem” i naveo da će Rusija biti primorana da reaguje ukoliko NATO pređe “crvene linije” u Ukrajini, upirući na raspoređivanje određenih ofanzivnih raketnih kapaciteta na teritoriji te zemlje.

    – Ukoliko se neka vrsta udarnih sistema pojavi na teritoriji Ukrajine, vrijeme ljeta do Moskve je između sedam i 10 minuta, odnosno pet minuta kada je to hipersonično oružje. Zamislite samo tu mogućnost – naveo je on, dodajući da bi Moskva u tom slučaju morala da formira nekakav odgovor na tu vrstu prijetnje.

    Nekoliko dana kasnije oglasio se američki predsjednik Džo Bajden.

    – Ne prihvatam ničije crvene linije – rekao je on.

    Rusija je nakon toga izašla sa listom od osam zahtjeva upućenoj Zapadu, koji uključuju obećanje da će se odreći bilo kakvog vojnog djelovanja u Ukrajini i istočnoj Evropi i da se NATO više neće širiti, te da neće raspoređivati projektile srednjeg i kratkog dometa na mjestima odakle mogu gađati teritorije druge strane. Ali, sada je takvo oružje stiglo u Ukrajinu, a njegova upotreba u skladu sa ruskim “crvenim linijama” svela se na obećanje Ukrajine da ga neće koristiti da gađa mete na ruskoj teritoriji.

    Rast tenzija
    Rat se uvelike razvukao na peti mjesec usled nesposobnosti Rusije da zauzme Kijev u ranim fazama, što ju je natjeralo da se povuče i fokusira na istočni region Donbas, gdje su sukobi na vrhuncu. Kijev se i dalje sporadično bombarduje ali se posljednji napad dogodio istog dana kad je Bajden stigao u Njemačku radi samita G7, a ruski ministar odbrane Sergej Šojgi prvi put obišao front.

    Tek što je dvodnevni samit G7 okončan – sa izražavanjem podrške vojne i finansijske podrške Ukrajini “koliko god bude potrebno” – u Madridu je započeo sastanak NATO. Bajden je, kako piše Politiko, stigao u Evropu u nadi da će sačuvati koaliciju, a glavna tema samita bio je novi strateški koncept koji je definisao Rusiju kao direktnu bezbjednosnu opasnost za NATO.

    Tenzije vezane sa konflikt nedavno su porasle nakon što su Finska i Švedska zvanično podnijele zahtjev za prijem u NATO, a Ukrajina zajedno sa Moldavijom, koja se takođe plaši ruske agresije, dobila status kandidata za EU, čime je blok načinio zaokret na istok uprkos ruskog protivljenja kijevskim evroatlantskim integracijama. U međuvremenu je Litvanija zabranila prevoz robe obuhvaćene sankcijama EU preko svoje teritorije ka ruskoj enklavi Kaljiningrad. Tu Moskva drži stacionirane trupe, a do enklave ima kopneni pristup jedino preko Litvanije i Bjelorusije, kojoj je već poslala svoje “iskandere”, sposobne da nose nuklearne bojeve glave.

    Dok se lista “nesvrstanih” zemalja u Evropi skraćuje, zabrinutosti od prelivanja konflikta skočile nakon što je obećano američko napredno oružje – kako kažu ukrajinske vlasti – konačno stiglo u Ukrajinu.

    “Ljeto će biti vruće”
    Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznjikov saopštio je prošle nedjelje da su stigli američki artiljerijski raketni sistemi visoke pokretljivosti (HIMARS).

    Hvala mom američkom kolegi i prijatelju ministru odbrane Lojdu Ostinu na ovim moćnim sistemima! Ljeto će biti vruće za ruske okupatore. I posljednje za neke od njih – objavio je on na Tviteru, ne navodeći kako su ti raketni sistemi stigli u zemlju.

    Bajden je početkom juna odobrio novu isporuku raketnih sistema Ukrajini, koji mogu precizno da pogađaju ruske ciljeve dugog dometa.

    O odluci da se obezbjedi HIMARS, proizveden u SAD, navodno se raspravljalo nedjeljama prije nego što je Bajden odlučio da pošalje oružje, a čak i tada je želio višestruka uvjeravanja Ukrajine, uključujući i samog predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da će se sistem koristiti isključivo kao odbrambeno oružje, a ne da se gađa ruska teritorija.

    Kao zaštitu, rakete imaju maksimalni domet od oko 77 kilometara, umjesto naprednije HIMARS municije od kojih neke mogu da putuju i do 482 km. Ovo je razbjesnilo Putina, koji je zaprijetio novim napadima i rekao da Rusija ima informacije da se planira isporuka raketa dometa od 45-70 kilometara.


    – Ako (Kijev) bude snabdijeven ovim raketama, mi ćemo iz toga izvući odgovarajuće zaključke i upotrebiti naše oružje kojeg imamo dovoljno da gađamo one objekte koje još nismo pogodili – rekao je Putin.

    Medvedev o crvenim linijama
    Zaprijetio je tada i Dmitrij Medvedev, zamjenik predsjednika Saveta bezbjednosti Rusije. On je početkom juna upozorio da bi Moskva mogla da gađa zapadne gradove ako Ukrajina upotrebi američke raketne sisteme za izvođenje udara na rusku teritoriju. Medvedev je u utorak, međutim, objasnio koji potez Rusija ne bi oćutala i koji bi mogao da pokrene Treći svjetski rat, prenosi Blic.

    – Svaki pokušaj posezanja za Krimom smatraće se objavom rata Rusiji… Ako to učini država koja je deo NATO to će značiti sukob sa cijelom Sjevernoatlantskom alijansom, to će zapravo biti Treći svjetski rat – rekao je.

    Medvedev je istakao da je ulazak Ukrajine u NATO mnogo opasniji za Rusiju od ulaska Finske i Švedske.

    – Ukrajina u NATO je opasnija za našu zemlju. I to zbog onoga što je Putin više puta rekao. Prisustvo neriješenih teritorijalnih sporova, kao i drugačije shvatanje statusa regiona. Za nas je Krim dio Rusije. I to je – zauvijek… Ulazak Švedske i Finske u NATO ne prijeti Rusiji ničim novim, ali će Rusija biti prinuđena da ojača svoje granice, a izgledi da ruske iskandere dobiju na kućnom pragu i plaćaju poreze u odbrambene svrhe pod okriljem NATO teško da će oduševiti građane dve zemlje kandidata – zaključio je Medvedev.

  • “Rusija može da uništi polovinu litvanske ekonomije”

    “Rusija može da uništi polovinu litvanske ekonomije”

    Guverner Kalinjingrada Anton Alihanov kaže da Rusija ima kapacitet da efikasno okonča transportni sektor svog suseda.

    Moskva bi mogla da sruši polovinu litvanske privrede kao odgovor na delimičnu trgovinsku blokadu Kalinjingradske oblasti u Rusiji, rekao je njen guverner, prenosi RT.

    “Transportni sektor baltičkih država mogao bi biti uništen ako Rusija primeni kontrasankcije na robu koja ulazi i izlazi iz baltičkih država”, rekao je guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov za ruski list Vedomosti u ponedeljak.

    “Rusija bi mogla da učini da polovina litvanske ekonomije nestane”, rekao je on.

    “Stiče se utisak da Litvanija ne razume da je Kalinjingradska oblast deo Rusije i da imamo nekog da pritekne u pomoć. Nismo sami suočeni sa problemom”, dodao je.

    Kalinjingradska oblast je mala ruska eksklava smeštena između Litvanije i Poljske, obe članice EU.

    Prošlog meseca Vilnjus je zabranio tranzit određene robe između tog regiona i ostatka Rusije, navodeći kao razlog sankcije EU Moskvi zbog rata u Ukrajini. Rusija je rekla da je taj potez nezakonit po međunarodnom pravu i obećala da će uzvratiti.

    Alihanov je rekao da “blokada” šteti regionu, koji se, između ostalog, oslanja na slobodan protok građevinskog materijala.

    “Da, zabrana ne uključuje hranu, ali bez betona ne možemo da gradimo škole ili bolnice. Dakle, to je problem koji može da utiče na normalno postojanje više od milion ljudi i za privredu našeg regiona.”

    Dok su vlasti u Kalinjingradu uspele da preusmere tok robe za koju su uvedene sankcije ka Baltičkom moru, spor sa Litvanijom mora da se reši što je pre moguće, rekao je Alihanov.

    Prošle nedelje je Rojters izvestio da je EU blizu kompromisa koji bi omogućio da se trgovina Kalinjingrada preko Litvanije nastavi.

  • Putin izdao naredbu: Nastavite po planu

    Putin izdao naredbu: Nastavite po planu

    Vojne jedinice koje su učestvovale u operaciji u Luganskoj Narodnoj Republici treba da povećaju borbenu gotovost i odmore, a ostali treba da se drže plana, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa ministrom odbrane Sergejom Šojguom.

    • Јedinice koje su učestvovale u aktivnim borbenim dejstvima i postigle uspjeh i pobjede na luganskom pravcu, naravno, treba da se odmore i povećaju svoje borbene sposobnosti, dok druge, grupe “Istok” i “Zapad” treba da ispune svoje zadatke u okviru specijalne vojne operacije prema prethodnom planu – precizirao je on.

    Putin kaže da se nada se da će se u njihovom pravcu sve odvijati isto kao što se do sada dešavalo u Lugansku.

    Prema njegovim riječima, komandant Centralnog vojnog okruga Aleksandar Lapin i komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Sergej Surovikin podnijeli su u ponedjeljak izvejštaje i iznijeli prijedloge za nastavak ofanzivne operacije u Ukrajini.

    Ruski predsjednik takođe je čestitao vojnicima Rusije i Luganske Narodne Republike oslobođenje LNR, zahvalio im i poželio im dalji uspjeh.

    • Znam i da su djelovali aktivno, kompetentno, pokazujući hrabrost i herojstvo u pravom smislu te riječi, pokazali su junaštvo u oslobađanju svoje zemlje – istakao je šef države.

    Putin je predložio da se odlikuju svi zaslužni učesnici specijalne operacije u Ukrajini.

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu saopštio je ranije o oslobađanju Luganske Narodne Republike, a kao rezultat uspješnih vojnih dejstava Oružanih snaga Rusije, zajedno sa jedinicama Narodne milicije LNR, uspostavljena puna kontrola nad gradom Lisičanskom i nizom obližnjih naselja, od kojih su najveća Belogorovka, Novodružesk, Malorjazancevo i Bela Gora.

  • Ako počne treći svijetski rat, prvo gađamo…

    Ako počne treći svijetski rat, prvo gađamo…

    Blizak Putinov saradnik izjavio je da bi London mogao biti prva strateška meta u slučaju trećeg svetskog rata.

    Dizajniran je i alat koji prikazuje posledice eksplozije nuklearne bombe na određenom području.

    “London će biti prva strateška NATO meta koju će gađati ruski projektili izbije li treći svetski rat”, izjavio je bliski saveznik predsednika Vladimira Putina Andrej Guruljov za rusku državnu televiziju.”Uništićemo celu grupu neprijateljskih svemirskih satelita tokom prve vazdušne operacije. Nije nas briga jesu li Amerikanci ili Britanci, sve bismo ih gledali kao NATO”, izjavio je Guruljov, a prenosi Independent.

    Aleks Valerstajn, nuklearni istoričari na Univerzitetu Stivens, na Institutu za tehnologiju, kreirao je jedan od alata, simulator Nukmap, koji prikazuje šta bi se dogodilo ako bi na nekom području došlo do eksplozije nuklearne bombe.

    Simulator je dizajniran za izračunavanje posledica bombaških napada.

    “Živimo u svetu u kom su pitanja o nuklearnom oružju redovno na naslovnicama novina, ali većina ljudi još uvek ima vrlo loš utisak o tome šta eksplozivno nuklearno oružje zapravo može da učini”, rekao je Valerstajn.

    Naglasio je i da se radi samo o proceni, a ne o preciznom proračunu.

  • Šri Lanka problemima do guše, šalju molbe i Rusiji

    Šri Lanka problemima do guše, šalju molbe i Rusiji

    Ministar energetike Šri Lanke Kančana Vijesekera upozorio je da nema dovoljno zaliha goriva u toj državi.

    Dodaje da se Šri Lanka suočava sa najvećom ekonomskom krizom u poslednjih 70 godina.Vijesekera je sinoć izjavio da ima benzina za manje od jednog dana pod redovnom potražnjom i da bi sledeća pošiljka trebalo da stigne tek za dve nedelje, prenosi BBC.

    Prošle nedelje, Šri Lanka je obustavila prodaju benzina i dizela za vozila za koja je ocenjeno da nisu neophodna jer zemlja ima problema da plati uvoz goriva, hrane i lekova.

    Ministar je novinarima rekao da Šri Lanka ima 12.774 tone dizela i 4.061 tonu benzina u svojim rezervama i da se sledeća pošiljka benzina očekuje između 22. i 23. jula.

    On je rekao da centralna banka Šri Lanke može da obezbedi samo 125 miliona dolara za kupovinu goriva, daleko manje od 587 miliona dolara potrebnih za njene planirane isporuke.

    Ova ostrvska država od 22 miliona ljudi suočava se sa teškom ekonomskom krizom od sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1948. jer nema dovoljno strane valute da plati uvoz osnovnih dobara.

    Prošlog četvrtka, tim Međunarodnog monetarnog fonda zaključio je novu rundu pregovora sa Šri Lankom o sporazumu o pomoći od tri milijarde dolara.

    U nedostatku novca, država je poslala molbe glavnim proizvođačima energije u Rusiji i Kataru u pokušaju da obezbedi jeftinije zalihe nafte.