VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Putin upozorava: Situacija će biti napeta

    Putin upozorava: Situacija će biti napeta

    Situacija na globalnom tržištu hrane biće izazovna zbog pogrešnih postupaka Zapada, upozorio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na sednici vlade.

    “Usled okolnosti objektivne i subjektivne prirode, situacija na globalnim tržištima hrane će biti napeta. To je rezultat pogrešnih postupaka pojedinih naših (zapadnih) partnera, pre svega u sferi energetike i makroekonomske politike, jer sve ostalo proizilazi iz toga“, rekao je Putin, prenosi Tas.

    On je takođe upozorio da bi nastavak korišćenja sankcija protiv Rusije mogao da dovede do katastrofalnog rasta cena na energetskim tržištima, pri čemu bi znatno više cene energije pogodile domaćinstva širom Evrope.

    “Da, znamo da Evropljani pokušavaju da zamene ruske energetske resurse. Procenjujemo da će rezultat tih aktivnosti biti rast cena gasa na spot tržištu i povećanje cene energenata za krajnje potrošače“, rekao je Putin na sastanku sa visokim državnim zvaničnicima koji je prenosila televizija, izveštava Rojters.

    Ruski lider je dodao da sve to još jednom pokazuje da sankcije prema Rusiji nanose mnogo više štete onim zemljama koje ih uvode.

    „Dalje korišćenje sankcija može dovesti do još težih, bez preterivanja, čak i do katastrofalnih posledica na globalnom energetskom tržištu”, ocenio je.

    Istovremeno, ruska novinska agencija navodi da je Putin saopštio da je proizvodnja nafte u Rusiji porasla od početka godine, dok je proizvodnja gasa blago opala.

    “Proizvodnja nafte uključujući gasni kondenzat dostigla je 10,7 miliona barela dnevno u junu, što je za pola miliona barela više u odnosu na maj. Sveukupno, od početka godine do danas proizvodnja nafte je porasla za 3,5 procenata na godišnjem nivou, a proizvodnja gasa je smanjena neznatno, za 2,0 odsto, u prvih pet mesec“, precizirao je Putin.

  • Kraj? “Početak sloma”

    Kraj? “Početak sloma”

    Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da od samog početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini Zapad gubi.

    Kako je rekao, njen početak “označava i početak kardinalnog sloma američkog svetskog poretka”.

    Prema njegovim rečima, ako je Zapad želeo da izazove sukob kako bi prešao na novu fazu obuzdavanja Rusije, onda je u tome uspeo.

    “I rat je pokrenut i sankcije su uvedene”, ocenio je Putin i dodao da je ipak Zapad izgubio, preneo je Sputnjik.

    “Trebalo je da shvate da su od samog početka naše specijalne vojne operacije izgubili, jer njen početak označava i početak kardinalnog sloma američkog svetskog poretka”, poručio je predsednik Rusije na sastanku sa rukovodstvom Državne dume i liderima političkih partija.

  • “Plan je propao”

    “Plan je propao”

    Plan Grupe 7 da bojkotuje Rusiju na samitu G20 na Baliju je propao, saopštila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Ona je tim rečima prokomentarisala izjavu ministarke spoljnih poslova Nemačke Analene Berbok koja je na marginama samita G20 na Baliju kazala da ponašanje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova na sastanku sa kolegama ukazuje na to da ruske vlasti ne pokazuju “ni milimetar” spremnosti za pregovore.

    Po njenim rečima, o tome govori i činjenica da je Lavrov na samitu G20 “veći deo pregovora proveo van prostorije, a ne u njoj”.

    “Od momenta kada je počela sednica G20, Lavrov se nalazio u sali i otprilike dva sata kasnije je počeo da održava bilateralne sastanke sa kolegama sa tog istog foruma u susednoj prostoriji. To su radili i drugi ministri, jer se zbog toga i održavaju forumi uživo – zbog sastanaka i kontakata. U suprotnom bi se svi uključili onlajn ili poslali svoja obraćanja”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    Po njenim rečima, Lavrov je unapred napravio raspored, koji je obuhvatao i sednicu G20 i brojne bilateralne kontakte i komunikaciju sa međunarodnim medijima. Svi materijali, fotografije, snimci su objavljeni na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije i na zvaničnim nalozima na društvenim mrežama.

    “Sada istina o Berbok. Ona je to rekla zato što je propao plan G7 da bojkotuje Rusiju na G20. Niko nije podržao zapadne režime. Zbog toga su i besni”, ocenila je Zaharova, istakavši da “nikakva Analena neće promeniti realnost svojim lažima”.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov se na marginama sastanka G20 u četvrtak sastao sa šefovima diplomatije Kine i Turske, a danas će razgovarati s kolegama iz Indije, Indonezije, Argentine i Brazila.

  • Zelenski: Ukrajina neće odustati od teritorije u zamjenu za mir sa Rusijom.

    Zelenski: Ukrajina neće odustati od teritorije u zamjenu za mir sa Rusijom.

    Predskednik Ukrajine Volodimir Zelenski izrazio je uverenje da će se ukrajinska zastava vijoriti na Krimu, kao što se već vijori na Zmijskom ostrvu.

    Zelenski je u video obraćanju na Instagramu rekao da će ukrajinska zastava jednog dana sigurno biti i na Krimu i u svim gradovima i selima koje su zauzele ruske snage, prenosi Ukrinform.

    Zelenski je izjavio da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamenu za mir sa Rusijom.

    Zelenski je za CNN rekao da Ukrajina ne želi da ustupi bilo koju teritoriju Rusiji i istakao da teritorijalni ustupci neće biti deo diplomatskih pregovora o okoncanju rata.

    “Ukrajinci nisu spremni da daju svoju zemlju, da prihvate da te teritorije pripadaju Rusiji. Ovo je naša zemlja”, rekao je Zelenski. Ponovio je poziv američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da poseti Kijev, ocenivši da bi to poslalo poruku Rusiji i svetu.

    “Voleli bismo da vidimo predsednika Bajdena u Ukrajini. Čuo sam da je podržao tu ideju. Postoje neki bezbednosni momenti koji stoje na putu njegovoj poseti, mi to razumemo“, rekao je Zelenski.

    On je ocenio da posete svetskih lidera Kijevu daju signal da podržavaju Ukrajinu jer veruju u njenu pobedu i da se, kako je naveo, “ne plaše Rusije”.

  • Lavrov: Bezumna kritika Zapada

    Lavrov: Bezumna kritika Zapada

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je danas “bezumnu” kritiku Zapada o ratu u Ukrajini, kritikujući ruske rivale što su izgubili šansu da se pozabave globalnim ekonomskim pitanjima.

    “Zapadni partneri su tokom diskusije izbjegavali da prate mandat G20, da se bave pitanjima svjetske ekonomije”, rekao je Lavrov na samitu G20 u Indoneziji.

    On je rekao da je diskusija Zapada “gotovo odmah, čim su uzeli riječ, skrenula na mahnitu kritiku Ruske Federacije u vezi sa situacijom u Ukrajini. Agresori, okupatori, osvajači – čuli smo mnogo stvari danas”, rekao je Lavrov.

    Lavrov je dodao da je Rusija spremna da pregovara sa Ukrajinom i Turskom o žitu, ali je nejasno kada bi do takvih pregovora moglo doći.

    Indonezija je danas pozvala G20 da pomogne u okončanju rata u Ukrajini, pošto su se ministri spoljnih poslova iz te grupe sastali na samitu tokom kojeg su se neki od najvećih kritičara ruske operacije našli u istoj prostoriji sa Lavrovom.

  • Rusi promjenili taktiku

    Rusi promjenili taktiku

    Strani analitičari kažu da Rusija možda privremeno ublažava svoju ofanzivu na Ukrajinu u pokušajima da ponovo okupi svoje snage za ponovni napad.

    Ruske snage danas nisu ostvarile tvrdnje ili procenu teritorijalne dobiti u Ukrajini “prvi put u 133 dana rata”, prema Institutu za proučavanje rata.

    Naučni centar sa sedištem u Vašingtonu sugerisao je da Moskva možda pravi “operativnu pauzu” koja ne podrazumeva “potpuni prekid aktivnih neprijateljstava”.

    “Ruske snage će se verovatno ograničiti na ofanzivne akcije relativno malog obima dok pokušavaju da postave uslove za značajnije ofanzivne operacije i ponovo izgrade borbenu moć potrebnu za te ambicioznije poduhvate”, navodi institut.

    Izgleda da je saopštenje ruskog ministarstva odbrane od četvrtka potvrdilo tu procenu. U njemu se navodi da su ruske vojne jedinice koje su učestvovale u borbama u Ukrajini dobile vremena za odmor.

    Nastavljeno je granatiranje na istoku Ukrajine, gde je tokom proteklih 24 sata najmanje devet civila ubijeno, a šest ranjeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

    Predsednička kancelarija Ukrajine saopštila je jutros da su gradovi i sela u sedam ukrajinskih regiona granatirani prošlog dana.

    Većina civilnih žrtava dogodila se u Donjeckoj provinciji, gde su borbe u toku. Tamo je ubijeno sedam civila, medju kojima je ijedno dete, saopštila je predsednička kancelarija.

    U Donjecku je granatirano deset gradova i sela, a uništeno je 35 zgrada, medju kojima su škola, fakultet i bolnica.

  • “Ovo je naš odgovor zapadnim kolegama. U ponedeljak 11. jula…”

    “Ovo je naš odgovor zapadnim kolegama. U ponedeljak 11. jula…”

    Rusija će 11. jula organizovati neformalni sastanak Savjeta bezbednosti Ujedinjenih nacija na temu nacizma i fašizma u Ukrajini.

    To je danas na svom Telegram nalogu prvi zamenik predstavnika Ruske Federacije u UN Dmitrij Poljanski.

    “U ponedeljak 11. jula održaćemo još jedan neformalni sastanak SB UN posvećen nacizmu i fašizmu u Ukrajini. Ovo je naš odgovor pojedinim zapadnim kolegama koje dovode u pitanje jedan od ciljeva naše specijalne vojne operacije u Ukrajini”, rekao je Poljanski, a prenela ruska novinska agencija RIA Novosti.

    Prema njegovim rečima, govornici će proći kroz “istorijski pregled ukrajinskog nacizma i njegovog trenutnog stanja”, a biće prikazani foto i video materijal.

  • Putin nikad direktniji: Tek smo počeli, neka nas Zapad pokuša poraziti na bojnom polju

    Putin nikad direktniji: Tek smo počeli, neka nas Zapad pokuša poraziti na bojnom polju

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da je Rusija tek počela u Ukrajini, a da Zapad, ako to želi, može pokušati da je porazi na bojnom polju.

    Putin je rekao “da bi svi trebali znati da, uglavnom, još ništa ozbiljno nisu započeli”.

    “Danas čujemo da žele da nas poraze na bojnom polju. Šta reći na to, neka pokušaju”, izjavio je Putin u govoru koji je prenosila ruska nacionalna televizija.

    Putin je istakao da je ruska strana “čula mnogo puta da Zapad želi da se bori do posljednjeg Ukrajinca” protiv Rusije.

    “Ovo je tragedija za ukrajinski narod, ali izgleda da sve ide prema tome”, rekao je Putin.

    On je napomenuo da Rusija ne odbacuje mirovne razgovore, ali da “oni koji ih odbacuju treba da znaju da će im biti sve teže da pregovaraju” sa Rusijom što konflikt bude duže trajao.

  • Putin: Znamo kad je počela kriza

    Putin: Znamo kad je počela kriza

    Ukrajina je vršila izolaciju i genocid nad ljudima u Donbasu, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Ovo je izolacija i genocid, ako se ima u vidu vojni pritisak koji prati već osam godina”, rekao je Putin tokom sastanka sa pobednicima takmičenja “Lideri Rusije”.

    Predsednik je skrenuo pažnju na nekoliko fundamentalnih oblasti u kojima je vršen pritisak na stanovništvo Donbasa.

    Zapad pokušava da prebaci krivicu za aktuelnu krizu oko hrane na Rusiju, ali su problemi počeli znatno ranije zbog poteza koje je vukao Zapad, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Na Zapadu danas govore mnogo o tome šta se dešava i prebacuju krivicu na Rusiju za aktuelnu krizu oko hrane”, rekao je Putin, preneo je TAS S.

    On je dodao da su eksperti “svakako svesni da je kriza počela da se manifestuje u vreme borbe protiv pandemije korone”.

    “Kriza je nastala kada su razvijene privrede počele da zloupotrebljavaju svoj monopolski položaj u monetarnoj sferi i kada su se upustili u štampanje novca”, naveo je Putin.

  • Pitanje ko će prvi da kolabira

    Pitanje ko će prvi da kolabira

    Posle bitke za Donbas uslediće niži intenzitet rata u kojem se obe strane mnogo troše.

    To kaže za portal njemačkog javnog servisa ARD Franc-Štefan Gadi, vojni analitičar Instituta za međunarodne strateške studije.

    Gadi tvrdi da predaja Lisičanska, ako situaciju posmatramo iz vojne perspektive, ne znači mnogo. Kaže da je reč o simboličnoj pobedi za ruske snage, ali i kako će strateške posledice biti minimalne za nastavak rata.

    “U Donbasu traje rat trošenja resursa i snaga, ne radi se toliko o osvajanju pojedinih gradova, nego o tome da se protivniku nanese više gubitaka u ljudstvu i materijalu nego što ih ima vlastita strana. Moglo se predvideti da će Lisičansk i Severodonjeck pre ili kasnije pasti zbog velike nadmoći ruskih snaga pre svega artiljerije.

    Ukrajinske snage su se taktički povukle – nisu se, kao u Marijupolju, borile do poslednjeg čoveka, kako bi izbegle da upadnu u obruč. To pokazuje koliko su ovi gradovi strateški važni, i očigledno u Ukrajini postoji zamisao da se oni možda kasnije zauzmu protivofanzivoom”, kazao je vojni analitičar.

    Sada su se ukrajinske snage povukle na novu, dobro utvrđenu liniju obrane, utvrđenu u Bahmutu, Soledaru i Seversku. Druga odbrambena linija je kod Slavjanska i Kramatorska. Ta dva urbana centra su od 2014. pripremana kao odbrambena utvrđenja.

    Enormni gubici
    Na pitanje novinara u kakvom su stanju dve vojske nakon četiri i po meseca rata analitičar kaže da su obe vojske iscrpljene enormnim gubicima.

    “Sada je pitanje ko će prvi da kolabira. Kratkoročno na istoku lošije izgleda za ukrajinske snage, jer ruske snage, kad je artiljerija u pitanju, imaju enormnu prednost i nemaju problema s kanalima snabdevanja. Istovremeno ruske snage u Donbasu mogu nad svojim operacijama stvoriti štit u obliku protivvazdušne odbrane, što je razlika u odnosu na prvu fazu rata. Ukrajinsko vazduhoplovstvo ne dolazi do izražaja, što je za njih veliki nedostatak”, objašnjava Gadi.

    Rusi imaju i nadmoć u elektronskoj borbi, zbog čega ukrajinska strana tek štedljivo koristi dronove, jer se njihova upotreba može ometati elektronski. To otežava izviđanje. S druge strane, veliki manjak ruske vojske je nedostatak pešadije, elaborira Gadi.

    Ukrajinci ne koriste ceo arsenal
    Stručnjak tvrdi i da moramo računati na to da se dugoročno ukrajinska sreća može okrenuti, a to, kako kaže, zavisi od toga koliko mogu profitirati od zapadnih isporuka oružja i municije.

    “Pitanje je hoće li biti koordiniranog i trajnog dopremanja oružja, obaveštajnih podataka i obuke vojnika. Tu zapadna strana mora bolje da koordinira i razmišlja strateški i dugoročno. Od koristi baš i nije činjenica da Ukrajina poseduje više različitih artiljerijskih sistema, i za svaki mora da gradi posebnu logistiku. To nije efikasno. Potrebno je planirati i koncentrirati se na možda samo dva sistema. To olakšava obuku i održavanje. Trenutno se stiče utisak da ukrajinske snage ne koriste ceo potencijal oružja sa Zapada jer nisu obučene. Razumljivo se ukrajinskim snagama mora osigurati i toliko municije kako bi mogla da deluje intenzivnije”, smatra on.

    “Efekat zapadnih isporuka oružja najbolje se ogleda kod ciljanih napada na ruske linije nabavke i skladišta municije, koji se izvode višecevnim bacačima raketa koje je Ukrajina dobila sa zapada. U prvoj fazi rata su za preživljavanje nekih ukrajinskih jedinica enormno važni bili prenosivi sistemi za protivvazdušnu odbranu MANPADS i pre svega protivtenkovsko oružje. To je ruskim snagama nanelo ogromne gubitke”, objasnio je.

    Poslednja ofanziva
    Procenjuje da će ovo biti poslednja velika ruska velika ofanziva pre operativne pauze. Ona ne znači, pojašnjava, obustavu vatre ili kraj borbi, nego je verovatnije da će brzina i intenzitet borbi biti sniženi na neko vreme. To je vreme će obe strane iskoristiti za obnovu snaga, sastavljanje novih jedinica i dovod pojačanja.

    “Mislim da će ratište ostati dinamično i da neće biti pat-situacije. Nastaviće se rat koji troši resurse. Teško je reći koliko. Rusija može izdržati tu vrstu rata još nekoliko meseci, ili sve do iduće godine, pod uslovom da zauzda probleme s osobljem, i neprestano šalje nove jedinice na front. U tom pogledu sankcije neće imati neposredan uticaj na ratna zbivanja. Po mom viđenju, Donbas nema veliki strateški značaj s izuzetkom da će progutati veliku količinu ukrajinskog ratnog materijala i ljudstva”, dodaje Gadi.

    Poručuje da je za nastavak rata mnogo važnija regija Hersona.

    “Zamislivo mi je da će tu pre ili kasnije biti test za prvu veliku protivofanzivu Ukrajine. Ako ta ofanziva ne uspe, to će biti signal zapadnim partnerima da pojačano guraju Ukrajinu u pregovore. Neuspeh bi logično pojačao glasove skeptika koji se protive naoružavanju Ukrajine i to bi zemlju dovelo u jako lošu poziciju. Najvažnija ofenziva ukrajinskih snaga stoga će biti pokušaj oslobađanja Hersona i da se ruske snage potisnu preko Dnjepra. I dalje sam skeptičan oko toga da Ukrajina može narednih meseci preći reku i odbaciti ruske trupe još dalje na istok”, zaključio je Franc Stefan Gadi.