Isporuke ruskog gasa preko gasovoda “Sjeverni tok” obustavljene su jutros u 6.00 časova po srednjoevropskom vremenu, navodi se u podacima operatora cjevovoda.
Protok je obustavljen u obje cijevi radi servisiranja, uključujući testiranje mehaničkih komponenti i autonomnih sistema.
Očekuje se da će remont trajati od 11. do 21. jula.
Zapadne zemlje treba da razmotre mogućnost vojne intervencije u ukrajinskoj krizi na strani Kijeva, izjavio je finski istoričar Jusi Jalonen.
“Do sada je propala strategija zapadnih zemalja – snabdevanje Ukrajine oružjem i izbegavanje vojne intervencije”, naveo je ekspert.
Prema njegovim rečima, Ukrajina neće moći da “pobedi” Rusiju takvim učešćem Zapada. Jalonen je napomenuo da ruska vojska nastavlja da napreduje i ispunjava postavljene zadatke.
“Pre ili kasnije… Zemlje EU ili NATO bi trebalo da razmotre direktnu intervenciju”, rekao je istoričar.
Istovremeno je izrazio bojazan da bi Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje.
U pozadini ruske specijalne operacije za zaštitu Donbasa, koja je počela 24. februara, Vašington i NATO saveznici nastavljaju da upumpavaju oružje Ukrajini. Moskva je više puta izjavljivala da snabdevanje zapadnim oružjem samo produžava sukob, a transport sa njim postaje legitimna meta.
Američki predsednik Džo Bajden potpisao je nacrt zakona o dodeli vojne, ekonomske i humanitarne pomoći Kijevu. Uključuje i razna izdvajanja koja se na ovaj ili onaj način odnose na situaciju u Ukrajini. Kongres je povećao iznos na skoro 40 milijardi dolara sa 33 milijarde koliko je prvobitno tražio šef države. Kasnije su SAD najavile novi paket pomoći Kijevu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je, komentarišući pozive zemalja NATO-a da pobede Rusiju na bojnom polju, rekao da Zapad želi da se bori do poslednjeg Ukrajinca. Istovremeno, šef države je dodao da Rusija “ozbiljno još ništa nije počela”.
Vicepremijerka Ukrajine Irina Vereščuk pozvala je civile da hitno napuste južnu pokrajinu Herson, koju su zauzele ruske snage.
Kako je navela, ukrajinska vojska planira kontraofanzivu.
Ukrajina je izgubila veći deo te pokrajine na Crnom moru, kao i istoimeni grad, u prvim nedeljama ruske invazije koja je počela 24. februara.
“Pozivamo ljude da se odmah evakuišu”
“Jasno je da će biti borbi, granatiranja… i zato pozivamo ljude da se hitno evakuišu”, rekla je Irina Vereščuk za nacionalnu televiziju.
Ona je dodala da ne može da kaže kada će početi kontraofanziva.
“Sigurna sam da će tamo biti žena i dece i oni ne smeju biti živi štit”, rekla je ona.
Moskva najavljuje referendum o priključenju Rusiji
Vlada koju je Moskva uspostavila u toj pokrajini najavila je da će održati referendum o priključenju Rusiji, čiji datum još nije objavljen.
Kremlj naglašava da odluku o budućnosti regiona treba da donesu njegovi stanovnici. Region obuhvata i grad Herson, koji je pre rata imao skoro 300.000 stanovnika, ali se ne zna koliko ih je ostalo.
Lider francuske stranke krajnje desnice Nacionalno okupljanje Marin Le Pen rekla je da su sankcije EU protiv Rusije “potpuno neefikasne” i da su više kaznile Francuze nego Ruse.
Le Penova je za francusku televizijsku stanicu “BMF” rekla da su sankcije obogatile Rusiju.
Prema njenim riječima, zbog zapadnih sankcija Francuska mora da kupuje naftu od Indije, koja i sama zavisi od izvoza tog energenta iz Rusije.
EU je uvela niz sankcija Rusiji nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini krajem februara.
Njemačka je više od mjesec dana blokirala paket pomoći od 9 milijardi evra koji bi trebao predstavljati glavni oblik podrške EU Ukrajini.
Zastoj, koji su potvrdili različiti protagonisti i u Kijevu i u Briselu, mogao bi biti jedan od razloga koji je juče nagnao Volodimira Zelenskog da iznenada i prilično brutalno smijeni ukrajinskog ambasadora u Berlinu Andrija Melnika.
Međutim, postoji još jedan razlog za nervozu ukrajinskog predsjednika. Postoji sumnja da se berlinska vlada sprema prekršiti neke sankcije Moskvi kako bi povratila isporuku ruskog plina kroz gasovod Sjeverni tok, piše Corriere Della Sera, prenosi “Klix.ba“.
Oba pitanja danima muče ukrajinsku vladu i odnose s Briselom, a rješenje još nije na vidiku. Njemačko protivljenje paketu pomoći izgleda da nije povezano sa gasnom krizom, tako da vjerovatno ne odražava pokušaj Berlina da se dodvorava Moskvi baš dok Kremlj manevrira da prekine snadbijevanje Evrope energijom. Ipak, prepreke Berlina za kreditiranje Ukrajine ostaju ogromne.
Ideju o pomoći od 9 milijardi potvrdili su svi čelnici Evropske unije krajem maja. Projektom su predviđeni krediti u Kijevu koji se otplaćuju nakon 25 godina i efektivno bez kamate, zahvaljujući sredstvima koja bi Evropska komisija sama prikupila izdavanjem duga za koji garantuju evropske države na tržištu. Ali Njemačka, najveći i najčvršći garant tog oblika evroobveznice, protivi se, a nakon što je prethodno dala saglasnost.
Njemačkom ministru finansija, liberalu Kristijanu Lindneru, ne sviđa se činjenica da Brisel pribjegava zajedničkom evropskom dugu u ukrajinskoj krizi nakon što je to učinio tokom pandemije.
Za sada je ministar dao saglasnost samo na prvu tranšu od milijardu, čiji bi prihod Kijevu trebalo da bude isplaćen do jula. U međuvremenu, vrijeme prolazi, Kijev tvrdi da mu je potrebna pomoć od 5 milijardi dolara mjesečno, a hipoteza je da Ukrajina neće platiti 900 miliona evra vanjskog duga u septembru.
Zamršenije je pitanje gasa namijenjenog Njemačkoj. Ruski Gazprom najavio je prvo smanjenje isporuka kroz Sjeverni tok za 60 posto, a zatim drugo do 90 posto zvanično između 11. i 21. jula, nudeći kao opravdanje tehnički razlog. Gasovod u ruskom dijelu radi na smanjenom nivou, jer nedostaje Siemens turbina, već poslata na popravku u Njemačku i nikad vraćena jer je podložna sankcijama.
Stoga, prema Moskvi, Njemačka ostaje bez gasa jer primjenjuje evropske mjere protiv Rusije.
Uostalom, blokada tehnoloških i industrijskih rezervnih dijelova smatra se najefikasnijim oružjem u evropskim rukama za slabljenje Rusije i njenog režima. U međuvremenu, Siemens je poslao Gazpromovu turbinu na popravku u Kanadu, što ju je zapravo kočilo u primjeni sankcija.
Prije dva dana došlo je do prekretnice koja je Zelenskog razbjesnila: ministar ekonomije Robert Habeck, lider Zelenih, zatražio je i dobio povrat turbine iz Kanade u Njemačku, dajući jasne znake da želi da je vrati u Rusiju.
“Ako postoji pravni problem za Kanadu, tražim da se turbina ne otpremi u Rusiju, već nama. Primorani smo da pitamo teška srca – rekao je Habeck.
“Potrebne su nam sposobnosti Sjevernog toka da napunimo skladišta gasa”, dodao je.
A ako ovo ne postavlja scenu za kršenje sankcija, s Berlinom koji pokušava da se povinuje ucjeni Moskve, onda veoma podsjeća na to..
Ministar odbrane Ukrajine Aleksij Reznikov najavio je brojne gubitke i iscrpljenost vojske zemlje.
O tome je govorio u intervjuu za “The Wall Street Journal”.
“Moramo da nadogradimo naše jedinice, da ih zamenimo i rekonstruišemo, jer imamo velike gubitke. Želimo više oklopnih vozila, više naoružanja od naših partnera. Moramo da obnovimo neke oblasti, ažuriramo utvrđenja i planiramo novu operativnu strategiju”, rekao je on.
Prema Reznikovu, raketni sistemi kratkog dometa Džavelin i NLAV više nisu na listi prioritetne opreme za Oružane snage Ukrajine, a sada su Kijevu potrebna artiljerijska oruđa velikog dometa.
U pozadini ruske specijalne operacije za zaštitu Donbasa, koja je počela 24. februara, SAD i saveznici iz NATO-a nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu oružjem za borbena dejstva.
Prethodno je predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden potpisao nacrt zakona o dodeli vojne, ekonomske i humanitarne pomoći Kijevu u iznosu od oko 40 milijardi dolara.
Moskva je više puta ukazivala na pokušaje Zapada da odvuče sukob snabdevanjem municije za Oružane snage Ukrajine.
Ministarstvo odbrane Rusije upozorilo je da će skladišta municije postati legitimne mete Vazdušno-kosmičkih snaga u Ukrajini.
Gradska klinička bolnica u Hersonu, na jugu Ukrajine, oštećena je u granatiranju koje su izvele ukrajinske trupe, saopštila je policija Hersonske oblasti.
U saopštenju na Telegramu navedeno je da ukrajinske trupe u granatiranju koriste i američke raketne sisteme HIMARS, prenosi RIA Novosti.
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da su ukrajinske raketne i artiljerijske jedinice izvele dva udara na komandna mesta i skladišta municije ruskih snaga u oblasti Černobajevke, preneo je Unian.
Hersonska oblast se nalazi na jugu Ukrajine i pod kontrolom je ruskih snaga.
Najvažniji gasovod kojim se dostavlja ruski gas Njemačkoj, Sjeverni tok 1, zbog remonta od sutra, kako je ranije najavio operater, neće raditi, što povećava strepnju u Njemačkoj da bi to mogao značiti potpuno „zavrtanje slavine“.
Ministar privrede Robert Habek izrazio je strah da Rusija i nakon remonta neće više isporučivati gas. navodi Tanjug.
Radovi će trajati 10 dana, do 21.jula, pa tokom remonta više neće biti isporuka gasa iz Rusije Njemačkoj.
Rusija je već u junu značajno smanjila količine koje isporučuje zapadnoj Evropi, uz obrazloženje problema zbog nedostajuće turbine.
Prema podacima Savezne agencije za mreže, Njemačka trenutno dobija svega oko 40 odsto gasa preko Sjevernog toka.
I preko drugih gasovoda je Njemačka dobijala manje količine gasa.
Vlasti u Berlinu polaze od toga da bi isključenje Sjevernog toka 1 moglo trajati duže nego što je najavljeno, možda i do dve nedjelje.
Međutim, od produženja remonta veći je strah da bi Sjeverni tok i nakon radova mogao ostati bez gasa.
Njemački vicekancelar i ministar privrede Habek rekao je da očekuje i najgori scenario.
“Sve je moguće, sve se može dogoditi. Može biti da će biti isporučivano više gasa, više nego ranije, ali može doći i do potpune obustave isporuka”, podvukao je on.
Taj strah dijeli i njemačka industrija, prije svega hemijska i farmaceutska, koja je veliki potrošač energije.
Direktor VCI Volfgang Grose Entrup rekao je da se industrija priprema za smanjenje ili čak obustavu isporuka.
Prema njegovim riječima, najprije bi probleme osjetile kompanije na jugu i jugoistoku Njemačke zbog sistema gasovoda, dok bi sjever i zapad mogao da se jednostavnije snabdijeva preko luka.
U velikim kompanijama kao što su BASF, Merck ili TisenKrup u toku su pripreme za vanrednu situaciju.
Iz TisenKrupa poručuju da su mogućnosti da se štedi gas u proizvodnji gotovo minimalne.
Ograničenja u snabdijevanju gasom, kažu, značila bi i ograničenja u proizvodnji.
U međuvremenu objavljeno je da će Kanada odobriti ukidanje sankcija na povrat popravljenih ruskih turbina Njemačkoj, najavio je kanadski ministar prirodnih resursa. prenosi Inex.hr.
One su potrebne Gaspromu za održavanje rada gasovoda Severni tok 1.
Kanadska vlada, koja izdaje dozvolu za izuzimanje povrata turbina iz svojih sankcija Rusiji, rekla je da će taj potez podržati “sposobnost Evrope da pristupi pouzdanoj i pristupačnoj energiji dok nastavljaju prelaz s ruske nafte i gasa”.
Uvode nove sankcije
Kanada je takođe najavila da će proširiti sankcije protiv ruskog energetskog sektora na industrijsku proizvodnju. Nove kanadske sankcije “primjenjivaće se na kopneni i cjevovodni transport i proizvodnju metala i prevoza, računarske, elektronske i električne opreme, kao i mašina”.
Kanada je dodala da će “u nedostatku snabdijevanja gasom, njemačka privreda pretrpjeti značajne poteškoće, a sami Nijemci će biti u opasnosti da neće moći da griju svoje domove kako se približava zima.”
Njemačka vlada potvrdila je u petak da je primila pozitivan signal iz Kanade u vezi s turbinama potrebnim za održavanje Sjevernog toka 1. Turbine bi prvo bile poslate u Njemačku, koja će ih potom isporučiti ruskom državnom poduzeću Gasprom, rekao je vladin izvor za Rojters ranije u toku nedelje.
Ruski Gasprom smanjio je kapacitet duž gasovoda Sjeverni tok 1 na samo 40 posto uobičajenih količina prošlog mjeseca, navodeći kao razlog odgođeni povrat opreme koju servisira njemački Siemens Energy u Kanadi. Kremlj je u petak rekao da će povećati isporuke gasa Evropi ako turbina bude vraćena.
Ukrajina se usprotivila predaji turbina Gaspromu i Kijev vjeruje da bi se takvim potezom izigrale sankcije Rusiji, rekao je u četvrtak izvor ukrajinskog ministarstva energetike.
Predsjedavajući ekonomske komore Austrije Harald Marer ponovio je danas da se protivi sankcijama protiv Rusije, navodeći da su uvedene sa samo “jednom stranom mozga”.
Početkom sedmice stranka Zelenih, Socijaldemokratska partija i liberali kritikovali su Marerov stav o sankcijama protiv Rusije.
Marer smatra da sankcije nisu bile dobro osmišljene i da je odluka da se pruži podrška Ukrajini bila politička. Ovakav njegov stav podržala je Slobodarska partija.
Uprkos oštrim kritikama, Marer je ponovio svoj stav o sankcijama protiv Rusije.
Marer je odbacio kritike ministra zdravlja Johanesa Rauha, navodeći da on radi sa lažnim saopštenjima i ne rješava ogromne ekonomske posljedice sankcija.
“Time na jeftin način izbjegava odgovornost”, rekao je Marer za austrijski list “Kurir”.
Pentagon je u petak najavio slanje novih precizno navođenih granata i višestrukih raketnih bacača Ukrajini.
Ali sada se postavlja i pitanje hoće li doći dan kad će taj sistem početi da usporava?
Mnogi su invaziju na Ukrajinu u početku možda i doživljavali kao ruski blickrig koji će se pretvoriti u debakl za Moskvu, ali sukob je sad evoluirao u bitku kojoj se ne nazire kraj – reč je o geopolitičkom takmičenju u izdržljivosti u kojem se Vladimir Putin kocka ne bi li nadživeo i pobedio Zapad, piše Njujork tajms.
Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će ostati uz Ukrajinu koliko god to bude potrebno, ali ni on ni bilo ko drugi ne može da kaže koliko će to zaista potrajati. U jednom trenutku će, priznaju zvaničnici, američke i evropske zalihe oružja “presušiti” – podsetimo, SAD su odobrile 54 milijarde dolara vojne i druge pomoći Kijevu, ali niko ne očekuje još 54 milijarde kad prvi spomenuti novčani iznos istekne.
Stoga Bajden i njegov tim traže dugoročnu strategiju, svesni bojazni od moguće eskalacije sukoba, jer izgledi za mirno rešenje sukoba nisu niti na vidiku, a svetska javnost već počinje da osjeća umor od svega.
Faktor umora
Iako su se borbe u poslednje vreme uglavnom fokusirane na istočnu i južnu Ukrajinu, Bela kuća strepi da bi rat lako mogao da izmakne kontroli. Nedavni raketni napad na trgovački centar u srednjoj Ukrajini sugerisao je da Moskvi ponestaje preciznog oružja i da se sve više okreće manje sofisticiranom naoružanju koje bi moglo da pogodi neželjene ciljeve – potencijalno čak i preko granice, u zemljama koje su NATO saveznice poput Poljske ili Rumunije.
Osim toga, američki zvaničnici strahuju i da bi Putin mogao da pribegne taktičkom nuklearnom oružju. Uz sve navedeno, administracija SAD-a zaključuje i kako ruski predsednik nije odustao od pokušaja zauzimanja Kijeva.
Neizvesna kontraofanziva
Anonimni američki zvaničnici pozivaju Ukrajince da konsoliduju svoje snage na frontu. Ali ukrajinski čelnici žele da idu korak dalje i pokrenu protivofanzivu kako bi ponovno preuzeli svoju teritoriju – američki zvaničnici to podržavaju u teoriji, čak i ako sumnjaju u sposobnost Ukrajinaca da isteraju Ruse. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je kako želi da se rat završi do kraja godine, ali u Vašingtonu u to ozbiljno sumnjaju i pitaju se je li to uopšte moguće vojno ostvarljivo.
Bajdenova administracija ne želi da vrši pritisak na Zelenskog i tera ga da pregovara s Kremljom, ali državnici i analitičari smatraju kako će biti teško održati isti nivo materijalne podrške Ukrajini dok s obe strane Atlantika raste umor od rata.
Očekuje se da će vojna pomoć koju je usvojio američki Kongres trajati do drugog tromjesečja 2023. godine, no pitanje je koliko dugo trenutne zalihe oružja mogu da traju, a da se ne degradira vojna spremnost Sjedinjenih Država.
Iako je situacija neizvesna, američki zvaničnici uvereni su kako će Ukrajina ovo “preživeti”, ali u isto vreme strahuju da bi ekonomska budućnost Ukrajine, bez izvoza žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, mogla biti ugrožena.
Američki zvaničnici takođe veruju da je invazija na Ukrajinu velik “strateški neuspeh” za Rusiju. Iako je zemlja, smatraju, trenutno toliko izolovana, i dalje postoji opravdana bojazan da će Putin imati vremena za pregrupisanje i pokretanje novih napada kojima će pokušati da odvoje još jedan deo Ukrajine. Jedino utešno je što ruski predsednik zasad “igra” oprezno i izbegava direktan sukob sa supersilama i NATO savezom.
S druge srane američki predsednik Bajden pod sve je većim pritiskom da bude još agresivniji u svome stavu.
Previše opreza
Mnogi se pitaju i da li je Bajden previše oprezan u vezi s vrstama oružja koje šalje Ukrajini i kojom brzinom to radi. O odluci da se Kijevu isporuče raketni bacači HIMARS mnogo se raspravljalo zbog straha da bi to dovelo do još veće eskalacije sukoba. Ta zabrinutost dodatno se pojačala nakon što su Ukrajinci pre nekoliko dana izjavili kako su upotrebili spomenuti sistem za napad na skladište oružja na ruskom teritoriju – jer ako se to zbilja dogodilo, jesu li time prekršena obećanja data Vašingtonu da će se HIMARS koristiti samo unutar ukrajinskih granica?
Prema procenama američkih obaveštajnih službi, Rusima će trebati nekoliko godina da obnove opremu koja im je uništena u ratu u Ukrajini, a kontrola izvoza čipova i drugih tehnologija dodatno će usporiti, ako ne i omete taj napor.
Senator Kris Kuns kaže kako Zapad sad mora biti strpljiv baš poput Putina.