VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Nismo uspjeli u Jugoslaviji, nećemo ni u Ukrajini”

    “Nismo uspjeli u Jugoslaviji, nećemo ni u Ukrajini”

    Otkad je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje su donirale više od 10 milijardi dolara vojne pomoći.

    Među oružijem našli su se prenosivi minobacači, puške, vojna vozila, velika količina razne municije…

    NATO i članice Evropske unije pozivaju na bolju kontrolu oružja kojim su snabdeli Ukrajinu jer postoje strahovi da ga kriminalne grupe krijumčare i potom prodaju na evropskom crnom tržištu, piše Fajnenšl tajms.

    Veliki broj NATO članica raspravlja s Kijevom o nekom obliku sistema praćenja ili detaljne liste inventara za oružje koje je dostavljeno Ukrajini, dva zapadna zvaničnika su rekla za pomenuti list.

    Ukrajinska vlada počinje jači nadzor oružja i postavlja sistem praćenja uz pomoć zapadnih zemalja, otkrio je pak treći izvor upoznat sa situacijom.

    “Svo ovo oružje pristiže u južnu Poljsku, prevozi se preko granice i onda se stavlja u vozila koja će preći granicu: kamione ili privatne automobile. I od tog trenutka nam njihova lokacija postaje nepoznata i ne znamo gde ide, gde je korišćeno, pa čak ni da li ostaje u zemlji”, kazao je zapadni zvaničnik.

    Mogućnost da američko oružje koje je poslano Ukrajini padne u pogrešne ruke je ‘uzeta u obzir‘ s obzirom na ‘zahtevnu situaciju‘ u zemlji, kazala je Boni Denis Dženkins, američki zvaničnik za kontrolu oružja i međunarodnu sigurnost.

    “SAD vrlo ozbiljno shvataju odgovornost da zaštite američku obrambenu tehnologiju i spreče nezakonito širenje tog oružja, rekla je Dženkins novinarima u Briselu, dodavši da je SAD ‘u stalnom kontaktu‘ s Kijevom oko ovog pitanja.

    “Imamo poverenje u ukrajinsku vladu i njenu odanost nameri da prikladno čuva i vodi računa o američkom oružju, dodala je Jenkins.

    Jurij Sak, savetnik ukrajinskog ministarstva obrane, rekao je: Svako kretanje oružja u i iz Ukrajine, kad je takvo kretanje potrebno zbog popravaka, vrlo pažljivo nadziru i Ukrajina i njeni međunarodni partneri.

    Problem prenošenja oružja iz Ukrajine bio je jedna od tema na susretu ministara unutrašnjih poslova EU ove nedelje. U ponedeljak je Evropska komisija pokrenula ‘Centar podrške EU‘ u susednoj Moldaviji kako bi osigurala ekspertizu i kooperaciju u borbi protiv fenomena kao što je krijumčarenje oružja.

    “Teško je izbeći nedozvoljenu trgovinu i krijumčarenje, to nismo uspeli u bivšoj Jugoslaviji i verovatno nećemo u Ukrajini, kazala je Jana Černohova, češka ministarka odbrane u Pragu.

    Kazala je kako veruje da zemlje koje doniraju oružje preduzimaju sve potrebne korake kako bi ga i pratile, ali je upozorila da neće biti moguće slediti svaki pojedini komad oružja.

    Evropol, evropska agencija za sprovođenje zakona, u aprilu je objavila da njena istraga pokazuje kako je krenulo krijumčarenje oružja kako bi se snabdele kriminalne grupe da je to potencijalna opasnost za sigurnost Evropske unije.

    “Ruski agresivni rat protiv Ukrajine je rezultirao porastom posedovanja vatrenog oružja i eksploziva”, stoji u dopisu Evropola poslanom vladama.

    “Izvorno su ukrajinski zvaničnici zadržali popise vatrenog oružja koje je predano civilima, ali ova praksa je napuštena kako rat napreduje i vatreno oružje je otada deljeno bez evidencije, kaže se u dopisu i poziva na ‘registar oružja i drugih vojnih materijala koji su prebačeni iz EU u Ukrajinu‘ kako bi se pomoglo agencijama za provođenje zakona da ih prate.

    “Informacija da Ukrajina postaje centar krijumčarenja oružja ne odgovara realnosti, uzvratio je Sak, sugerišući da bi oni koji to tvrde ‘mogli biti deo ruskog informacionog rata kojim bi se obeshrabrili međunarodni partneri da snabdeju Ukrajinu oružjem koje je potrebno za pobjedu, piše Fajnenšl tajms.

  • Njemačka prelomila: Ruski ugalj prestajemo kupovati 1. augusta, a naftu 31. decembra

    Njemačka prelomila: Ruski ugalj prestajemo kupovati 1. augusta, a naftu 31. decembra

    Njemačka će u potpunosti prestati kupovati ruski ugalj 1. augusta i rusku naftu 31. decembra, što će označiti veliku promjenu u izvoru snabdijevanja zemlje energijom, rekao je zamjenik ministra finansija Joerg Kukies na konferenciji u Sidneju.

    Ključni izazov koji je pred nama biće popunjavanje ogromne praznine koja će ostati kada se Evropska unija odvikne od 158 milijardi kubnih metara (bcm) gasa koje Rusija isporučuje godišnje, rekao je Kukies.

    “Bit ćemo bez ruskog uglja za nekoliko sedmica,” rekao je on za Sidnejski energetski forum, čiji su zajednički domaćini australska vlada i Međunarodna agencija za energiju.

    Rusija je ranije isporučivala 40 posto njemačkog uglja i 40 posto nafte, rekao je on.

    “Svako ko poznaje historiju naftovoda Druzhba, koji je već bio oruđe sovjetske imperije nad istočnom Evropom, osloboditi se te zavisnosti nije trivijalna stvar, ali to je stvar koju ćemo postići za nekoliko meseci”, rekao je Kukies.

    Njemačka ubrzano razvija terminale za uvoz ukapljenog prirodnog gasa (LNG) kako bi pomogla popuniti jaz u opskrbi gasom, ali je naglasio da, iako bi Sjedinjene Države i Katar mogli zajedno isporučiti oko 30 milijardi kubnih metara gasa u LNG obliku u Evropu, to je i dalje ostavilo ogroman jaz .

    “Ne možemo samo zamisliti da ovaj problem nestane”, rekao je Kukies.

    Rekao je da će, dok je Njemačka bila fokusirana na prelazak na neto nulte emisije i nedavno uvela zakone za ubrzanje razvoja projekata obnovljive energije, gas bio od suštinskog značaja za promjenu.

  • Medvedev likuje zbog ekonomske krize: Dolar i evro su izjednačeni, štedite u rubljama

    Medvedev likuje zbog ekonomske krize: Dolar i evro su izjednačeni, štedite u rubljama

    Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća sigurnosti Rusije i nekadašnji prvi čovjek ove države Dmitrij Medvedev oglasio se povodom činjenice da su jučer prvi put u 20 godina vrijednosti dolara i evra bile izjednačene.

    Tim povodom, Medvedev je rekao kako se predviđanja o izbijanju sistemske krize u evrozoni polako ostvaruju.
    “Prije svega, članice EU su pucale sebi u glavi sankcijama. Sada ubiru gorke plodove pada proizvodnje, superkritične inflacije hrane, gubitka konkurentnosti njihove robe i iščekivanja zime u ledenim stanovima bez našeg plina”, rekao je Medvedev.

    U globalnom smislu, smatra on, ovo je potvrda krajnje nepromišljenosti sankcija Rusiji te je poručio kako su sankcije štetne za same Evropljanje jer evro slabi.

    “Naravno, evropska valuta, koja je sve jeftinija u odnosu na američku, postala je odličan marker onog ko plaća krvavu krizu. Poznato je da je rat nastavak politike drugim sredstvima. Prilikom pokretanja ekonomskog masakra bilo je potrebno izračunati sopstvene monetarne i ekonomske probleme, a ne samo uvesti loša ograničenja”, mišljenja je nekadašnji predsjednik Rusije.


    U kontekstu odnosa EU i SAD-a, Medvedev je evropske države još jednom nazvao korisnim idiotima.

    “U Bijeloj kući ova formula, za razliku od briselskih pasa rata, očito se zna koristiti neuporedivo bolje. Mnogo rjeđe kažnjavaju svoje najmilije, dugo mjereći posljedice. Međutim, korisni evropski idioti su mnogo više patili, ali nije im nimalo žao. Upravo su rusofobi iz EU pokrenuli hibridni rat s Rusijom i otvorili širok ekonomski front protiv nas”, poručuje Medvedev.

    Na kraju, Medvedev je poručio kako solventnost Evrope zabrinjava Rusiju.

    “Moramo se baviti prilagođavanjem naše privrede novim veoma teškim uslovima. Rješavanje problema u industriji uključujući i osiguranje tehnološkog suvereniteta. Ovdje ima još puno posla”, mišljenja je Medvedev.


    Na kraju svog obraćanja, Medvedev je ponudio i svojevrsni vid rješenja za trenutnu situaciju.

    “Najbolja zaštita od trulog eura bit će prelazak na nove načine plaćanja u trgovini s našim pouzdanim partnerima uključujući korištenje nacionalnih valuta kao što su ruska rublja, kineski juan, indijska rupija i slično. U budućnosti je također moguće stvoriti novu rezervnu valutu zemalja BRICS-a. Savremeni svijet očigledno nema dovoljno dolara, evra i funti. Za sada, jedan dolar jednak je jednom evru. Štedite u rubljama”, zaključio je Dmitrij Medvedev.

  • Danska firma odlučila: “Lego” se povlači iz Rusije zbog rata

    Danska firma odlučila: “Lego” se povlači iz Rusije zbog rata

    Čuveni danski proizvođač igračaka “Lego” povlači se iz Rusije, nekoliko mjeseci nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini.
    Kompanija je saopštila da će obustaviti sve aktivnosti u Rusiji i da će otpustiti većinu radnika u Moskvi.

    “Lego” je opozvao partnerstvo sa kompanijom koja vodi 81 prodavnicu širom Rusije, piše “Dejli mejl”.

    “Lego je pauzirao isporuke robe u Rusiji u martu. Imajući u vidu kontinuirani opsežni poremećaj u operativnom okruženju, odlučili smo da na neodređeno vrijeme prekinemo komercijalne aktivnosti u Rusiji”, navodi se u saopštenju kompanije i dodaje da to znači otpuštanje većine zaposlenih u Moskvi.

  • Stručnjaci upozoravaju da bi Putin mogao trajno da “zavrne slavinu” prirodnog gasa

    Stručnjaci upozoravaju da bi Putin mogao trajno da “zavrne slavinu” prirodnog gasa

    Dok ruska isključenja gasa narušavaju evropsku energetsku bezbjednost, a kontinent smišlja način da se izbori sa, kako stručnjaci kažu, jednom od najgorih energetskih kriza ikada, situacija bi mogla dodatno da se pogorša.

    Već mjesecima evropske lidere proganja mogućnost prestanka snabdijevanja ruskim prirodnim gasom, koji čini oko 40 odsto evropskog uvoza i koji je ključni energetski spas za kontinent. Ta noćna mora sada postaje bolna stvarnost nakon što je Moskva počela da “zavrće slavinu” u znak odmazde za sankcije i evropsku podršku Ukrajini. Cijene energije su dramatično skočile, a rezervni dobavljači energije kao što su Norveška i Sjeverna Afrika ne uspjevaju da nadomjeste manjak. Zbog toga su mnoge zemlje primorane da pribjegnu planovima za vanredne situacije.

    – Ovo je najekstremnija energetska kriza koja se ikada dogodila u Evropi. Postoji veoma realna perspektiva da kontinent neće imati dovoljno gasa kada bude najpotrebnije, a to je tokom najhladnijeg dijela godine – rekao je za Forin polisi Aleks Manton, stručnjak za globalna tržišta gasa u Rapidan Enerdži Grupu, konsultantskoj kući.

    Dodajući da su cijene “probile plafon”, on je primjetio da su evropske cijene prirodnog gasa nadmašile američke za skoro deset puta.

    – To je izuzetno visoka cijena za plaćanje prirodnog gasa, i zaista nema trenutnog izlaza odavde.

    Mnogi zvaničnici i energetski stručnjaci zabrinuti su da će se kriza samo produbiti nakon što se Sjeverni tok 1, najveći gasovod iz Rusije u Evropu, ove nedjelje zatvori zbog planiranog održavanja. Iako bi gasovod trebalo da bude na remontu samo 10 dana, istorija energetskih ucjena Kremlja podstakla je strah da ga Moskva neće ponovo uključiti.To bi ostavilo na cjedilu evropske zemlje koje se u velikoj mjeri oslanjaju na ruski gas. Drugi ruski gasovod do Njemačke, Sjeverni tok 2, ugašen je u februaru dok se ruski predsjednik Vladimir Putin spremao da izvrši invaziju na Ukrajinu, nakon čega je Sjeverni tok 1 ostao najveća direktna gasna veza između Rusije i najveće evropske privrede.

    – Sve je moguće. Može se desiti da gas potekne više nego ranije, može se desiti i da nam ništa ne dođe – rekao je njemački ministar ekonomije Robert Habek.

    Evropske zemlje se obično tokom ljetnih mjeseci dopunjavaju skladišta gasa. A u vrijeme rata, kada je buduće snabdijevanje kontinenta gasom neizvjesno, posjedovanje tog “energetskog jastuka” je posebno značajno.

    Ako se ovakva situacija nastavi, stručnjaci upozoravaju na tešku zimu sa racionalizacijama, gašenjem industrija, pa čak i masovnim ekonomskim krizama. Britanski zvaničnici, koji su prije samo nekoliko mjeseci upozoravali na velike račune za struju za potrošače, sada upozoravaju na još gore scenarije.


    Evropa bi mogla da se suoči sa “zimom nemira”, rekla je Helima Kroft, generalna direktorka RBC Kapital Marketsa.

    Nezadovoljstvo je već primjetno, sa štrajkovima koji izbijaju širom kontinenta, dok se domaćinstva bore pod pritiscima rastućih troškova života i inflacije. Nešto od ovog nezadovoljstva je takođe imalo negativne efekte na energetsko tržište. U Norveškoj, najvećem dobavljaču prirodnog gasa u Evropskoj uniji poslije Rusije, masovni štrajkovi u naftnoj i gasnoj industriji prošle nedjelje primorali su kompanije da zatvore proizvodnju, što je izazvalo nove potrese širom Evrope.

    Evropske zemlje su u opasnosti da upadnu u “veoma, veoma jake sukobe zbog nedostatka energije”, rekao je Frans Timermans, potpredsjednik Evropske komisije, za Gardijan.

    – Putin koristi sva sredstva koja ima da izazove sukobe u našim društvima, tako da moramo da se pripremimo za veoma težak period – kazao je.

    Bol krize se, međutim, možda najjasnije osjeća u Njemačkoj, koja je bila prinuđena da se okrene nizu mjera za uštedu energije, uključujući racionalizaciju tople vode i zatvaranje bazena. Da bi se izborio sa krizom, Berlin je već ušao u drugu fazu svog trostepenog plana za energetske hitne, a zemlja je prošle nedjelje takođe pokrenula plan za spašavanje energetskih giganata koji su finansijski pogođeni ruskim prekidima.

    Ali, ne trpi samo Njemačka.

    – Ovo se dešava širom Evrope – rekla je Olga Hakova, ekspertkinja za evropsku energetsku bezbjednost u Atlantskom savjetu.

    Ona je napomenula da je Francuska takođe najavila planove za nacionalizaciju elektroenergetske kompanije EDF, jer se suočava sa sve većim ekonomskim gubicima.

    – Pitanje je koliko vlade mogu da izdrže i šta će biti prelomna tačka – kazala je.

    Potencijalni ishodi sa kojima se evropske nacije bore pokazuju da se ova kriza dešava u razmjerama koje su viđene samo u vremenima rata, rekao je Manton. U najgorem slučaju, govorimo o racionalizaciji isporuka gasa, a to nije nešto sa čime je Evropa morala da se bori u mirnodopskim vremenima.

    Do tada, evropski lideri će nastaviti da se bore da obezbijede dovoljno zaliha — i da se nadaju blagoj zimi. U najgorem scenariju ljudi će morati da biraju između hrane i grijanja kada dođe zima, upozoravaju eksperti, piše Blic.

  • Veliki susret zakazan u Iranu: Raisi, Erdogan i Putin sastat će se naredne sedmice u Teheranu

    Veliki susret zakazan u Iranu: Raisi, Erdogan i Putin sastat će se naredne sedmice u Teheranu

    Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je kako će ruski lider Vladimir Putin naredne sedmice posjetiti Iran gdje bi trebao održati veliki trilateralni sastanak između predstavnika Rusije, Irana i Turske.

    Prema informacijama koje je objavio Peskov, Putin će u Teheran otputovati 19. jula gdje će se sastati s iranskim predsjednikom Ebrahimom Raisijem te predsjednikom Turske Recepom Tayyipom Erdoganom.

    “Pored trilateralnog sastanka, naravno, bit će i bilateralnih susreta. Jučer smo izvještavali o predstojećim kontaktima na najvišem nivou između Putina i Erdogana, a ovaj sastanak će se održati upravo u Teheranu”, precizirao je Peskov.

    Nakon početka rata u Ukrajini, ruski predsjednik Vladimir Putin samo je dva puta putovao u inostranstvo i to u posjete Tadžikistanu i Turkmenistanu.

    Povodom sastanka s Vladimirom Putinom oglasili su se i iz Teherana te su istakli kako će razvoj ekonomske saradnje biti prioritet u razgovorima Rusije i Irana. Nešto ranije, 23. juna, u Teheranu su sastanak održali i ministri vanjskih poslova Irana i Ruske Federacije te su razgovarali o razvoju trgovine i saradnji u energetskom sektoru.

  • Zaharova: Vašington balansira na ivici sukoba nuklearnih sila

    Zaharova: Vašington balansira na ivici sukoba nuklearnih sila

    SAD balansiraju na ivici sukoba nuklearnih sila vršenjem hibridnih napada na Rusiju zbog rata u Ukrajini, saopštila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Izazivanjem pogoršanja ukrajinske krize i pokretanjem oštre hibridne konfrontacije sa Rusijom, Vašington i njegovi saveznici opasno balansiraju na ivici otvrorenog oružanog sukoba sa našom zemljom, što znači direktan vojni sukob nuklearnih sila”, istakla je Zaharova.

    Ona je dodala da nije prihvatljivo predstavljanje Rusije kao zemlje koja prijeti nuklearnim oružjem.

  • Ukrajinci krenuli na Ruse: Počelo je

    Ukrajinci krenuli na Ruse: Počelo je

    Ukrajinska vojska saopštila je da je započela kontraofanzivu protiv ruskih trupa koje su zauzele delove južne ukrajinske oblasti Herson, javlja DPA.

    Podsetimo, u četvrtak, 24. februara, ruski predsednik Vladimir Putin je tokom televizijskog obraćanja najavio da počinje specijalna vojna operacija za zaštitu Luganske i Donjecke Narodne Republike.

    Pres-sekretar šefa države Dmitrij Peskov skrenuo je pažnju na činjenicu da se operacija sprovodi u cilju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

  • Gasprom dodatno smanjio isporuku gasa Austriji i Italiji

    Gasprom dodatno smanjio isporuku gasa Austriji i Italiji

    Ruski Gasprom, usljed početka remonta na gasovodu Sjeverni tok 1, smanjio je dodatno isporuke gasa Austriji.

    OMV danas dobija za oko 70 odsto manje gasa nego što je dogovoreno, saopštio je portparol austrijskog naftnog koncerna Andreas Rinofner agenciji APA.

    Sredinom juna Gasprom je već smanjio isporuke za oko 50 odsto, a sada je sprovedeno dalje smanjenje od 20 odsto.

    Rinofner kaže da je neizvjesno da li je moguće punjenje skladišta gasa, i da to zavisi od dnevne potrošnje, kao i kupovine gasa na tržištu.

    Austrija se uglavnom snabdijeva preko gasovoda koji ide preko Ukrajine, ali je ministarka energije Leonore Gevesler i pored te činjenice već izrazila očekivanje da bi Austriji mogla biti smanjenja isporuka zbog remonta Sjevernog toka 1.

    U Italiji isporuke smanjene za trećinu
    Energetska kompanija Eni saopštila je u ponedjeljak da je ruski Gasprom dodatno smanjio isporuku prirodnog gasa Italiji, pošto počinju planirani radovi na održavanju gasovoda Sjeverni tok 1, prenosi RT.

    “Gasprom je najavio da će danas Eni isporučivati gas od oko 21 milion kubnih metara dnevno, dok je prosjek posljednjih dana bio oko 32 miliona kubnih metara dnevno”, navodi se u saopštenju Enija, prenosi “B92”.

    Ovo će dodatno smanjiti isporuke gasa koje su već prepolovljene od sredine juna.

    Gasprom je u ponedjeljak obustavio dotok prirodnog gasa u EU preko gasovoda Sjeverni tok 1 zbog planiranih radova na održavanju. Zaustavljanje će trajati do 21. jula. Za to vrijeme prestaće svi tokovi gasa kroz gasovod. Operater je istakao da su popravke zakazane i dogovorene sa svim partnerima.

  • U Rusiju stižu dronovi

    U Rusiju stižu dronovi

    Američke vlasti pretpostavljaju da Iran planira da preda Rusiji do nekoliko stotina bespilotnih letelica.

    To je izjavio pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

    “Naše informacije pokazuju da se iranska vlada sprema da obezbedi Rusiji do nekoliko stotina bespilotnih letelica, uključujući dronove koji mogu da nose naoružanje“, rekao je Salivan.

    On takođe tvrdi da SAD navodno imaju informacije da Iran planira da obučava ruske stručnjake za korišćenje tih letelica.

    “Prve faze obuke trebalo bi da počnu u julu”, dodao je Salivan.

    Salivan nije precizirao odakle Vašingtonu takve informacije, niti je naveo bilo kakve dokaze za to.

    Tom prilikom je istakao da će SAD nastaviti da pomažu u odbrani Ukrajine.