Nikakvo američko oružje neće pomoći Ukrajini da pobedi Rusiju, rekla je bivša obaveštajna službenica Pentagona Rebeka Kofler u članku za Foks njuz.Prema njenim riječima, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je sebi i svojim saveznicima postavio nemoguć cilj da vrate teritorije koje je oslobodila Moskva.
“Ne postoji tolika količina novca ili oružja koja bi bila dovoljna da Ukrajina pobedi, jer je ruska vojska neuporedivo moćnija od ukrajinske”, navela je Kofler.
Sedmi paket sankcija EU protiv Rusije uključuje motociklistički klub “Noćni vukovi” i njegove lidere, navodi se u nacrtu dokumenta u koji je uvid imao Reuters.
Odranije je poznato da je vođa “Noćnih vukova” Aleksandar Zaldastanov.
On je na listu dodan zbog “aktivne podrške ruskoj državnoj propagandi kroz javno negiranje prava Ukrajine na državnost i pozivanje na ‘denacifikaciju’, kao i ‘deukrajinizaciju’ zemlje”, navodi se u dokumentu.
Šef samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin je prošlog septembra dao pasoš te separatističke pokrajine Zaldastanovu. Ukrajina je u novemberu uvela sankcije Zaldastanovu.
Mađarski ministar vanjskih poslova Peter Szijjarto rekao je ranije da sedmi paket sankcija Rusiji obuhvaća 48 pojedinaca, uključujući jednog zamjenika premijera i nekoliko regionalnih lidera.
Ruski plin će ponovo krenuti kroz Sjeverni tok 1 u četvrtak nakon što se do kraja završi planirano održavanje, potvrdila su za Reuters dva neimenovana izvora.
Plinovod koji je zadužen za jednu trećinu isporučenog plina u Evropsku uniju nije u funkciji od 11. jula kada je započelo redovno desetodnevno održavanje.
Izvori koji su govorili za Reuters pod uslovom anonimnosti kazali su kako će plinovod nastaviti funkcionisati, ali pod manjim kapacitetom od maksimalnog koji iznosi 160 miliona kubnih metara dnevno.
Kompanija koja transportuje plin ovim putem, Gazprom, smanjila je prošli mjesec isporuke za 40 posto, a kao razlog je navela probleme sa isporukom Simensove turbine koja se nalazila na servisiranju u Kanadi.
Iz Evropske unije su izrazili sumnje u to da će i nakon održavanja Rusija početi puštati plin kroz Sjeverni tok 1 što je dovelo do skoka cijena gasa na berzi. Informacije o tome da će isporuka biti nastaviti smanjila je cijene za oko tri posto.
Ukrajina se sprema da napadne poluostrvo Krim na Crnom moru, koje je Rusija anektirala 2014. godine, kao i rusku Crnomorsku flotu koja je tamo stacionirana, prema riječima jednog ukrajinskog vladinog zvaničnika, kojeg je u utorak citirala agencija DPA.
“Dobit ćemo protubrodske sposobnosti i prije ili kasnije ćemo gađati flotu”, rekao je jedan od zamjenika ukrajinskog ministra odbrane Volodimir Havrilov za Times tokom posjete Londonu.
“Rusija će morati da napusti Krim ako želi da postoji kao država“, dodao je on.
Prema Havrilovu, ponovno zauzimanje Zmijskog ostrva, koje je Moskva okupirala na početku invazije, bio je prvi korak.
“Spremni smo da ih gađamo svuda u Crnom moru, ako imamo taj kapacitet”, dodao je.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov reagovao je rekavši da Havrilovljeve izjave potvrđuju potrebu za “specijalnom vojnom operacijom”, kako Rusija naziva agresiju na Ukrajinu.
Prema riječima portparola predsjednika, takve izjave koje sadrže “tvrdnje o ruskoj teritoriji još jednom govore o ispravnosti specijalne operacije”.
“Samo takvim sredstvima Ukrajina može biti oslobođena takvog rukovodstva”, rekao je Peskov, prenosi zvanična ruska novinska agencija TASS.
Problem za NATO je što ekonomske teškoće izazvane američkim sankcijama Moskvi prete Evropi ekonomskim armagedonom. Jedina stvar koja pada brže od Bajdenovog rejtinga su američka i evropska ekonomija, rekao je penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor.
Prema Mekgregorovom mišljenju, nemački kancelar razume da će, ako on u Evropi bude predvodio pokret za prekid vatre u Ukrajini, evropska podrška NATO-u i Bajdenovom neuspešnom ratu sa Rusijom brzo propasti.
U članku se napominje da je politika Sjedinjenih Država opasna. Amerikanci i Evropljani su „već ljuti na svoje plašljive i neupućene” vođe.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski otpustio je u utorak nekoliko visokih oficira obaveštajne agencije u okviru opsežnog procesa “čišćenja” bezbednosnih i tužilačkih službi u zemlji, nakon brojnih prebegavanja na rusku stranu.
Ukazom objavljenom u utorak, Vladimir Horbenko je smenjen sa sadašnje funkcije zamenika šefa Službe bezbednosti Ukrajine (SBU).
Četvorica regionalnih čelnika iz Sumija, Dnjepropetrovska, Zakarpatja i Poltave, zajedno sa direktorom SBU u Žitomiru, takođe su razrešeni svojih dosadašnjih funkcija.
Ako Rusija potpuno prekine snabdevanje Evrope gasom, BDP u zemljama koje najviše zavise od ruskog gasa će pasti do šest odsto, što će dovesti do njihovog pada u recesiju, upozorio je Međunarodni monetarni fond.
Spekuliše se da će ruski predsednik Vladimir Putin držati Severni tok 1 zatvorenim nakon isteka roka za redovno održavanje. MMF u svojoj analizi navodi da Evropa “još uvek nema sveobuhvatan plan” za rešavanje nestašice gasa, što znači da će cene energenata nastaviti da rastu, što će zauzvrat značajno uticati na privredni rast.
MMF je posebno izdvojio Mađarsku, Slovačku i Češku kao tri zemlje članice EU koje će pretrpeti najteže posledice u slučaju da Rusija zaista potpuno prekine snabdevanje gasom, ali naglašava da će u tom slučaju i Nemačka, Austrija i Italija pretrpe značajnu štetu privredi.
Očajnički napori da se po svaku cijenu spreče pad vlade Marija Dragija tek je poslednji u nizu teških političkih izazova koje je Vladimir Putin stavio pred Zapad.
To je u jednom tekstu naveo britanski novinar i jedan od urednika lista “Gardijen” Patrik Vintur.
“Narativ o rastućem buntu naroda protiv zapadnih sankcija Rusiji svakako se dobro uklapa u Putinovu narativu da su vreme i ekonomija na njegovoj strani, i gde sankcije nanose više štete evropskim potrošačima nego ruskim. Ruski predsednik očigledno smatra da je rast cena goriva najsmrtonosniji mogući makroekonomski šok za političare jer podstiče inflaciju dok istovremeno usporava ekonomski rast”, navodi Vintur.
Kako se navodi u tekstu, predsednik Francuske Emanuel Makron oslabljen je gubitkom parlamentarne većine u korist stranaka koje su ranijih godina favorizirale Putina. Sa druge strane, socijalisti u Španiji izgubili su podršku u Andaluziji i to pre izbora koji bi trebalo da budu održani 2023. godine. Istovremeno, Narodna stranka desnog centra postigla je novi rekord, te prema poslednjem istraživanju javnog mnenja, uživaju podršku 36,3 odsto glasačkog tela, što je ujedno najbolji rezultat te partije od aprila 2017. Ako se slično ponovi na izborima, to bi bio najbolji rezultat za tu stranku od 2011.
U Estoniji, Kaja Kalas, antiputinovski nastrojena premijerka zemlje, jedva da je politički “preživela” prošle nedelje. Pošto je prethodna koaliciona vlada pala zbog najviše stope inflacije u celoj evrozoni (19 odsto), Kalas je vešto rekonstruirala novu vladu, ali uz određenu cenu po estonski proračun i sopstveni kredibilitet.
“Ako se ekonomija ne popravi do parlamentarnih izbora u martu 2023. godine, moglo bi da bude u nevolji”, navodi se u tekstu “Gardijena”.
U Varšavi, PiS se već brine da bi mogao izgubiti izbore sljedeće godine, čak i ako se nastavi podrška prema Ukrajini, a u Bugarskoj je već pala prozapadna vlada. Političar koji je u poslednje vrijeme najbolje prošao na izborima verovatno je premijer Mađarske Viktor Orban, koga britanski list oslovljava kao Putinovog najvećeg saveznika u Evropi.
Vintur napominje kako je vrlo moguće da će stvari po Stari kontinent uskoro postati još gore. U sredu će, osim pitanja da li će Dragi ostati na vlasti Italiju, EU će morati da se odluči da li može da se uspostavi mehanizam solidarnosti ukoliko ove zime ne bude ruskog plina.
Putinove namere postaće jasne u četvrtak, kada će ruski naftni gigant Gasprom da odluči da li će da nastavi snadbevanje Evrope energentima posle godišnje planirane pauze zbog održavanja gasovoda Severni tok 1. Međutim, znakovi po Evropu nisu previše obećavajući. Gasprom je u pismu kupcima gas već poručio da ne može da garantuje snadbevanje gasom i aktivirao je klauzulu o “višoj sili” kako bi se zaštitio od plaćanja odštete za smanjene isporuke pojedinim klijentima u Europi od 14. lipnja, tvrdeći da ugovorne obaveze nije ispunio zbog “izvanrednih” okolnosti, prema dokumentu od 14. srpnja.
Ni Putinu se ne rizikuje
Kako se navodi u tekstu poznatog britanskog lista, Rusija je prekinula snadbevanje gasom Poljske, Bugarske, Finske i Holandije, a ograničila je količinski snadbevanje gasom i za još osam zemalja. Međutim, španska energetska kompanija saopštila je da Španci nemaju čega da se boje, jer ističe da mogu da dobiju gas i iz drugih izvora.
“Tu leži rizik za Rusiju. Putin će imati samo jedan pokušaj da izazove veliku krizu u EU. Ako u tome ne uspe, a evropske rezerve budu dovoljno velike da izdrže do sledećeg leta, Zapad će biti vrlo blizu da se oslobodi zavisnosti o ruskom gasu. Putin bi time možda i zauvek poništio glavni ruski izvor prihoda i ostao bez najvećeg tržišta na koje izvozi gas”, smatra Vintur.
Ruski Gasprom i iranska Nacionalna naftna kompanija potpisali su Memorandum o strateškoj saradnji, javlja iranska novinska agencija Tasnim.
U Nacionalnoj naftnoj kompaniji ističu da je reč o najvećoj stranoj investiciji u istoriji naftne industrije Irana.
Memorandum je potpisan u danu kada u Iran stiže predsednik Rusije Vladimir Putin, prenosi Sputnjik.
Rusija traži nekim indijskim kupcima da joj plate naftu u dirhamima, valuti Ujedinjenih Arapskih Emirata, rekla su tri izvora za Rojters i pokazala dokument.
Moskva se udaljava od američkog dolara kako bi se izolovala od učinaka zapadnih sankcija, prenosi portal bizinfo.ba.
Rusija je pogođena nizom sankcija Sjedinjenih Država i njihovih saveznika zbog sukoba sa Ukrajinom krajem februara.
Faktura u koju je Rojters imao uvid pokazuje da je račun za isporuku nafte jednoj rafineriji obračunat u dolarima, dok se plaćanje traži u dirhamima.
Ruska naftna kompanija Rosnjeft gura sirovu naftu preko trgovačkih firmi, uključujući Everest Enerdži i Koral Enerdži, u Indiju, sada drugog najvećeg kupca ruske nafte nakon Kine.
Ruska nafta po niskim cenama
Zapadne sankcije podstakle su mnoge uvoznike nafte da izbegavaju Moskvu, gurajući cene ruske sirove nafte na rekordne popuste u odnosu na druge vrste.
To je indijskim rafinerijama, koje su retko kupovale rusku naftu zbog visokih troškova prevoza, pružilo priliku da ugrabe izvoz uz velike popuste.
Moskva je drugi mesec za redom u junu zamenila Saudijsku Arabiju kao drugi najveći dobavljač nafte Indiji nakon Iraka.
Najmanje dve indijske rafinerije već su podmirile neka plaćanja u dirhamima, rekli su izvori, dodajući da će sve više tako izvršavati plaćanja u narednim danima.
Faktura je pokazala da plaćanja mora izvršiti Gazprombank preko Mashreq Banke, njene korespondentne banke u Dubaiju.
Ujedinjeni Arapski Emirati, nastojeći da zadrže neutralnu poziciju, nisu uveli sankcije Moskvi, a isplate bi mogle da dodatno isfrustriraju neke na Zapadu, koji kažu da je pozicija UAE neodrživa.
Trgovačke firme koje koristi Rosnjeft od ovog meseca su počele da traže plaćanje u dolarskoj protuvrednosti u dirhamima, rekli su izvori.
Rosnjeft, Koral Enerdži i Everest Enerdži nisu odgovorili na Rojtersove e-mailove tražeći komentar.
Moskva pronašla saveznike
Rusija želi da poveća korišćenje nezapadnih valuta za trgovinu sa zemljama poput Indije, rekao je u aprilu njen ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Ministar finansija zemlje prošlog meseca je takođe rekao da bi Moskva mogla da počne da kupuje valute “prijateljskih” zemalja, koristeći takva sredstva da utiču na kurs dolara i evra kao sredstvo suprotstavljanja oštrom rastu rublje.
Moskovska menjačnica priprema se za pokretanje trgovanja uzbekistanskim sumama i dirhamima.
Dubai, finansijsko i poslovno središte Zaliva, pojavio se kao utočište ruskog bogatstva.
Indija, takođe zadržavajući neutralnu poziciju, priznaje osiguranje ruskih kompanija i ponudila je klasifikaciju brodovima kojima upravlja podružnica najveće moskovske brodarske grupe sa sedištem u Dubaiju kako bi se omogućila trgovina.
Indijska centralna banka prošle nedelje je uvela novi mehanizam za međunarodne trgovinske obračune u rupijama, što mnogi stručnjaci vide kao način promicanja trgovine sa zemljama koje su pod zapadnim sankcijama, poput Rusije i Irana.