VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Amerika moli”

    “Amerika moli”

    Američki Stejt department pokušava da utiče na posetu ruskog šefa diplomatije Africi, izjavila je Marija Zaharova.

    Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije kaže da američke diplomate “trče od kuće do kuće različitim zemljama i mole (diplomate) da se ne fotografišu sa Lavrovom”. Cilj je, po njenim rečima, da ruska strana ne iskoristi fotografije kao dokaz da izolacija ne postoji.

    Ona je dodala da SAD “ne shvataju da Rusija za tu svrhu ne koristi fotografije, već da to radi uz pomoć američke gluposti i potpunog nedostatka osećaja realnosti”.

    Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov doputovao je u zvaničnu posetu Egiptu.

    Kairo je prva stanica ruskog ministra u okviru posete Africi.

  • Ukrajinci vraćaju svoju teritoriju – preokret?

    Ukrajinci vraćaju svoju teritoriju – preokret?

    Ukrajinske snage postepeno se kreću ka istoku Hersonske oblasti, koju je Rusija zauzela na početku rata, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    “Okupatori su pokušavali da tamo uspostave uporište…ali kako im je to pomoglo? Ukrajinske oružane snage, korak po korak, kreću se ka toj oblasti”, rekao je Zelenski sinoć u video obraćanju, prenosi Rojters.

    Ukrajinska vojska ispalila je najmanje sedam granata u oblasti hidroelektrane Hakovka u Hersonskoj oblasti, saopštila je u subotu vojno-civilna administracija te oblasti, koja je pod ruskom kontrolom.

    Ukrajinska vojska je prothodne noći napala i most preko reke Ingulec kod sela Darjevka u regionu Herson, dodaje se u saopštenju.

  • Bez ruske nafte ako se ograniče cijene

    Bez ruske nafte ako se ograniče cijene

    Rusija neće isporučivati naftu na svjetsko tržište ako se uvede ograničenje cijena, rekao je danas zamjenik premijera Aleksandar Novak.

    “Ako su ove cijene o kojima pričaju niže od cijene proizvodnje nafte, onda naravno Rusija neće obezbijediti snabdijevanje svjetska tržišta”, rekao je Novak za rusku televiziju.

    Novak je istakao da to jednostavno znači da Rusija neće poslovati sa gubitkom.

  • Odesom odjeknule eksplozije

    Eksplozije su danas odjekivale glavnom ukrajinskom lukom Odesom.

    Eksplozije su odjeknule dan nakon što su Kijev i Moskva u Istanbulu postigle dogovor o deblokadi izvoza ukrajinskih žitarica.

    Nekoliko eksplozija pogodilo je Odesu rano ujutro, a uzrok zasad nije poznat, preneo je “BBC”.

    Prema dogovoru iz Istanbula od petka, Rusija se složila da neće gađati luke dok su u tranzitu isporuke žitarica. Ujedinjene nacije su ocenile da je dogovor o žitaricama “svetionik nade”.

    Lokalni poslanik Oleksij Hončarenko napisao je na Telegramu da je odjeknulo šest eksplozija u gradu i da je luka u dimu nakon napada.

    Hončarenko je dodao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila još nekoliko projektila i da su borbeni avioni bili angažovani u vazdušnim borbama iznad grada.

    “Te bitange su jednom rukom potpisivale ugovor, dok su drugom rukom raketirali. Dakle, potrebni su nam avioni da potopimo celu crnomorsku flotu Ruske Federacije. Ovo će najbolje osigurati izvoz žitarica”, napomenuo je Hončarenko.

    Reakcije na napad
    Ukrajina je pozvala Ujedinjene nacije i Tursku da osiguraju da Rusija ispuni svoje obaveze iz sporazuma o deblokadi izvoza ukrajinskih žitarica iz luka na Crnom Moru, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova iz Kijeva.

    Američka ambasadorka u Kijevu Bridžet Brink rekla je da Moskva treba da odgovara za, kako je rekla, „nečuveni” ruski udar na lučki grad Odesu u subotu.

    “Ruske rakete pogodile su infrastrukturu u Odesi dan nakon što su Rusija i Ukrajina, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske, potpisale sporazum o ponovnom otvaranju crnomorskih luka i nastavku izvoza žitarica”, napisala je ona na Tviteru.

    Ukrajinska ambasada u Ankari objavila je saopštenje povodom ruskog udara na luku Odesa.

    “Ruskoj Federaciji je trebalo manje od 24 sata da izvrši raketni napad na luku Odesa kako bi dovela u pitanje sporazume i obećanja UN i Turske u dokumentu koji je juče potpisan u Istanbulu. Ruske rakete ispaljene na Odesu su u suštini kao da je Vladimir Putin pljunuo u lice generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i turskom predsedniku Redžepu Erdoganu, koji su uložili velike napore da postignu sporazum na kome je Ukrajina zahvalna. Ukrajina ističe potrebu striktnog sprovođenja sporazuma o obnavljanju bezbednog izvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda iz tri luke (Odesa, Černomorsk i Južno) preko Crnog mora. Pozivamo UN i Tursku da obezbede da Rusija ispuni svoje obaveze u okviru bezbednog rada žitnog koridora”, stoji u saopštenju.

  • UN: Nema garancija da zapadne zemlje neće ometati izvoz ruskog žita i đubriva

    UN: Nema garancija da zapadne zemlje neće ometati izvoz ruskog žita i đubriva

    Zapadne zemlje nisu garantovale da neće ometati izvoz žita i đubriva iz Rusije – riječ je samo o dobrim namjerama zemalja, izjavila je za Sputnjik generalni sekretar Konferencije za trgovinu i razvoj UN Rebeka Grinspen, komentarišući potpisane dokumente o ukidanju ograničenja izvoza ruskih proizvoda i pomoći Rusije u izvozu ukrajinskog žita.
    „O, ne, ovo je akt o jačanju povjerenja. nema nikakvih garancija, samo dobra volja i posvećenost svih strana da ova šema funkcioniše“, istakla je ona.

    Kako je naglasila, pored toga, postoji dovoljno znakova koji govore o onome što sve strane žele.
    Prema njenim riječima, imajući u vidu saopštenje G7, kao i izjave državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, zajedničko svima je da podržavaju napore generalnog sekretara UN da se prehrambeni proizvodi i đubrivo oslobode sankcija upravo zato što niko ne želi prehrambenu krizu u svijetu.

    Grispenova je, takođe, ocijenila da će se operativni troškovi pri izvozu ruske hrane i đubriva smanjiti nakon potpisivanja sporazuma.

    „Cijene u svijetu rastu zbog problema sa isporukom, osiguranjem, plaćanjem, prevozom robe. Prema tome, ono što predviđam je da će se te prepreke ublažiti a cijena transakcija smanjiti“, istakla je ona.

    Grispenova smatra da je polovina udjela u rastu cijena žita uzrokovana cijenama transporta i logistike.
    Prema njenim riječima, u UN će nakon zaključivanja sporazuma o žitu u Istanbulu biti oformljena radna grupa koja će raditi upravo u cilju nastavka tih napora.

    „Nastavićemo saradnju i komunikaciju sa našim partnerima u Evropi, SAD, sa našim ruskim partnerima kako bismo razumjeli sa kakvim problemima i preprekama se susreću kad su u pitanju prehrambeni proizvodi i đubrivo“, zaključila je ona u razgovoru za Sputnjik.

    U petak su u Istanbulu potpisani multilateralni sporazumi o ukidanju ograničenja na isporuku za izvor ruskih proizvoda i pomoći Rusije pri izvozu ukrajinskog žita. Sporazum koji su potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN predviđa izvoz ukrajinskog žita i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu.

  • Zelanski: Primirje bez povratka teritorija produžava rat

    Zelanski: Primirje bez povratka teritorija produžava rat

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da bi prekid vatre sa Rusijom bez povratka izgubljenih teritorija samo produžio rat.

    U intervjuu za “Vol strit džurnal” on je upozorio da bi prekid vatre koji bi Rusiji omogućio da zadrži ukrajinske teritorije oduzete od početka napada u februaru samo podstakao još širi sukob, dajući Moskvi priliku da obnovi svoje snage i naoruža se za sljedeću rundu.

    Zelenski je, takođe, govorio i o artiljerijskim raketnim sistemima visoke pokretljivosti (Himars) koje su isporučile SAD, rekavši da su zapadne zalihe Himarsa, iako prave materijalnu razliku, mnogo manje od onoga što je Ukrajini potrebno da bi preokrenula tok.

    “Zamrzavanje sukoba s Ruskom Federacijom znači pauzu koja daje Ruskoj Federaciji mogućnost da odmori”, istakao je on.

    Kako je dodao, društvo vjeruje da prvo moraju da se oslobode sve teritorije, a da onda može da se pregovara o tome šta da se radi i kako da se živi u vijekovima koji su ispred nas.

    “Najhitnije su potrebni sistemi protivvazdušne odbrane koji bi mogli da spriječe Rusiju da ispaljuje rakete dugog dometa na miroljubive gradove stotinama kilometara od linija fronta”, dodao je Zelenski.

    Govoreći o sporazumu potpisanom sa Rusijom o ponovnom pokretanju izvoza žitarica, Zelenski je rekao da bi diplomatski ustupci Moskvi mogli donekle stabilizovati tržišta, ali da će samo obezbijediti privremeni predah i donijeti bumerang u budućnosti.

  • Lavrov komentarisao sporazum o ukidanju ograničenja izvoza ukrajinskog žita

    Lavrov komentarisao sporazum o ukidanju ograničenja izvoza ukrajinskog žita

    Ministrar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izrazio je u petak zadovoljstvo što su SAD i Evropska unija, kako je rekao, prestale da “opstruišu postizanje sporazuma o hrani”.

    On je, komentarišući sporazume o ukidanju ograničenja isporuke ruskih proizvoda za izvoz i o pomoći Rusije u izvozu ukrajinskog žita potpisane u Istanbulu, ocijenio da je to što SAD i njihovi saveznici “koriste hranu u interesu geopolitičkih avantura neprihvatljivo i nehumano”, prenose RIA Novosti.

    Istakao je da potpisivanje memoranduma Rusija-UN još jednom pokazuje “apsolutno vještačku prirodu pokušaja Zapada da okrivi Rusiju za probleme sa snabdjevanjem žitom na svjetskim tržištima“. Istakao je da je zahvaljujući naporima ruske delegacije bilo moguće da sporazum o izvozu ukrajinskog žita sačuva nepolitičku prirodu.

    Lavrov je naveo i da će Rusija i dalje ostati vjerna svojim obavezama u oblasti obezbjeđivanju prehrambene bezbjednosti.

    – Očekujemo da će u narednom periodu biti uloženi svi neophodni napori da se ovi sporazumi efikasno sprovedu – zaključio je Lavrov.

  • Otkriven Putinov nasljednik

    Otkriven Putinov nasljednik

    S obzirom da strani mediji spekuliše o njegovom zdravlju, neki se pitaju da li postoji raspoloživi naslednik ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Priča se da je Dmitrij Kovaljov jedan od potencijalnih naslednika, a teorije o njemu su se pojavile nakon što je viđen kako razgovara sa Putinom tokom pobedničke parade 9. maja.

    Kovaljov, navodno deli Putinovu ljubav prema hokeju na ledu i zaposlen je na važnom položaju u Kremlju.

    Telegram kanal “Baza” je objavio: “On je zadužen za jedno od odeljenja Predsedničke administracije”, preneo je Dejli Miror.

    Autor knjige “Moskovska pravila” Kir Džajls rekao je za “Ekspres” da bi naslednik mogao biti gori za Zapad.

    “Oni bi učinili da odnos Rusije sa Zapadom, i sa sopstvenim narodom, bude još gori nego što je Putin radio poslednjih nekoliko godina svoje vladavine”.

    Drugi potencijalni naslednici su Nikolaj Patrušev (70), predsednik Putinovog saveta za bezbednost.

    Izveštaji su ukazivali na to da će eventualna Putinova smrt dovesti do vakuma moći, zbog toga što je ruski predsednik uspešno zbrisao opozicione lidere.

    Putin je ranije rekao da je razmišljao o svom nasledniku i podizanju nove generacije naslednika.

    On je 2021. godine za En-Bi-Si rekao: “Znate, povezao sam ceo svoj život, celu svoju sudbinu, sa sudbinom svoje zemlje do te mere da ne postoji značajniji cilj u mom životu od jačanja Rusije.”

    “Ako neko drugi, i ako vidim tu osobu, čak i ako je ta osoba kritična prema nekim oblastima onoga što sam radio, ako vidim da je to pojedinac koji ima konstruktivne stavove, da je on ili ona posvećena ovome. zemlju i spreman je da žrtvuje ceo svoj život ovoj zemlji… Učiniću sve da takvi ljudi dobiju podršku”.

    Neki tvrde da bi rat u Ukrajini mogao da dovede do Putinovog pada.

  • SAD strahuju – zato su kupili od Rusa

    SAD strahuju – zato su kupili od Rusa

    Tanker s ruskim đubrivom plovi ka Sjedinjenim Državama.

    Plovi u vreme opšte zabrinutosti da bi vrtoglavi rast globalnih cena đubriva mogao da dovede do nestašice hrane, prenosi Rojters.

    Tanker “Džoni Rendžer”, pod zastavom Liberije, trebalo bi da stigne u Nju Orleans u ponedeljak sa oko 39.000 tona rastvora uree amonijum-nitrata, đubriva proizvedenog kombinovanjem uree, azotne kiseline i amonijaka, prema izvorima britanske agencije i podacima kompanije Refinitiv ajkon, koja prati pomorski saobraćaj.

    Brod je utovaren prošlog meseca u Sankt Peterburgu. Detalji o ruskom prodavcu i američkom kupcu nisu trenutno dostupni, a Ministarstvo finansija SAD i američka agencija za carinu i bezbednost granica odbili su komentar.

    Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena nije stavila na crnu listu ruske poljoprivredne proizvode ni đubrivo, nakon napada Moskve na Ukrajinu, ali su se mnoge zapadne banke i trgovci klonili ruskih isporuka iz straha da ne ulete u problem pošto se propisi brzo menjaju. Vašington je uveo sankcije za rusku sirovu naftu, naftne derivate, ugalj i tečni prirodni gas.

    Rusija i Ukrajina su vodeći izvoznici đubriva, ključne komponente za obezbeđenje visokih prinosa kukuruza, soje, pirinča i pšenice. Američki, ali i poljoprivrednici širom sveta, smanjili su upotrebu đubriva zbog visokih cena, kao što su smanjene i površine koje planiraju da obrađuju.

    Sjedinjene Države su 2021. uvezle iz Rusije đubriva uree amonijum nitrata u vrednosti 262,6 miliona dolara, prema podacima u Ministarstvu trgovine.

    Komisija za međunarodnu trgovinu SAD je ove nedelje ukinula velike antidamping i antisubvencione dažbine na urea amonijum nitratna đubriva iz Rusije u nastojanju da ublaži nestašicu i rast cena.

  • Rusija proširila spisak “neprijateljskih” zemalja, među njima i Hrvatska

    Rusija proširila spisak “neprijateljskih” zemalja, među njima i Hrvatska

    Vlada Rusije ažurirala je spisak država koje, kako je navedeno, “preduzimaju neprijateljske akcije protiv ruskih diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu”, a na spisaku su dodate Grčka, Danska, Slovenija, Hrvatska i Slovačka.

    Kako je objavljeno na sajtu ruske vlade, spisak nije konačan i može biti proširen, uzimajući u obzir nastavak “neprijateljskih akcija” stranih država usmjerenih protiv ruskih predstavništava u inostranstvu.

    Uredba podrazumijeva ograničavanje do potpune zabrane tim zemljama mogućnosti da angažuju saradnike sa teritorije Rusije u ambasadama, konzulatima i predstavništvima državnih organa.

    Na spisku je, pored naziva država, naveden i broj fizičkih lica na teritoriji Rusije sa kojima ambasade tih zemalja i njihova konzularna predstavništva mogu da sklapaju ugovore o radu.

    Za Grčku je utvrđen limit od 34 osobe, za Dansku 20, a za Slovačku 16.

    Slovenija i Hrvatska neće moći da angažuju saradnike u svojim diplomatsko-konzularnim predstavništvima.