VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • SAD nudi 10 miliona dolara za informacije o ruskom uplitanju u predsjedničke izbore

    SAD nudi 10 miliona dolara za informacije o ruskom uplitanju u predsjedničke izbore

    Američki State Department ponudio je nagradu od 10 miliona dolara za informacije o navodnom ruskom uplitanju u predsjedničke izbore 2016. godine.

    State Department traži informacije o Agenciji Internet Research Agency LLC (IRA), Jevgeniju Viktoroviču Prigožinu i povezanim ruskim subjektima i suradnicima zbog njihovog miješanja u američke izbore, saopćio je State Department.

    SAD je već nametnuo sankcije pojedincima i subjektima koji su povezani s vođom i finansijerom IRA-e, ruske farme trolova. IRA je firma sa sjedištem u Sankt Peterburgu koja je, prema tvrdnjama američkih funkcionera, bila ključna za ruska nastojanja da se umiješaju u predsjedničke izbore 2016.

    State Department dodaje da je Prigožin ruski državljanin koji je finansirao IRA-u, a da je ta agencija započela s operacijama uplitanja u američki politički sistem već 2014, prenosi Hina.

    Optužuju da je cilj IRA-e bio da sije razdor.

    Američko tužilaštvo istaknulo je kako je IRA preplavila društvene mreže lažnim izvještajima i teorijama zavjere kako bi iskoristila društvene podjele u SAD-u.

    Ruska vlada odbacila je optužbe za uplitanje u američki izborni proces.

    Odnosi na relaciji Washington – Moskva napeti su posljednjih godina zbog optužbi da je Rusija utjecala na izbore 2016. godine, zbog ruske invazije na Ukrajinu te zapadnih sankcija nametnutih Rusiji.

  • Alksandar Bocan-Harčenko: Rusija će uvijek podržati Republiku Srpsku u vraćanju nadležnosti

    Alksandar Bocan-Harčenko: Rusija će uvijek podržati Republiku Srpsku u vraćanju nadležnosti

    Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da će Rusija uvijek podržati sve korake koje preduzme Republika Srpska kako bi zaštitila i vratila nadležnosti koja su propisana i odobrena Dejtonskim mirovnim sporazumom.

    Bocan-Harčenko, koji je i nekadašnji ruski ambasador u BiH, rekao je da u BiH postoji Dejtonski sporazum koji predviđa visoka, neotuđiva ovlaštenja za entitete.

    On je naglasio da će u akcijama očuvanja Sepublike Srpske i njenih nadležnosti Rusija uvijek podržati predstavnike srpskog entiteta, članove Predsjedništva BiH iz Republike Srpske, kao i direktne veze između Republike Srpske i Srbije, saradnju koju imaju Banja Luka i Beograd.

    “Takav rad, takvu saradnju mi samo podržavamo i to je poznato. Uvijek smo spremni da pomognemo, između ostalog i ekonomski”, rekao je Bocan-Harčenko za Sputnjik.

    Naglasimo i podsjetimo da je Ustavni sud BiH ukinuo odredbe Deklaracije o ustavnim principima Narodne skupštine Republike Srpske te zaključke koji se odnose na prenos nadležnosti koje je usvojila NSRS krajem prošle godine.

    Tada su entitetske vlasti otvorile put za povrat nadležnosti s nivoa BiH na nivo entiteta.

    No, sud je ukinuo zaključke u vezi s informacijom o pravosudnim institucijama BiH, zaključke u vezi s informacijom o prijenosu nadležnosti sa Republike Srpske na nivo Bosne i Hercegovine u oblasti odbrane i sigurnosti, te u oblasti indirektnog oporezivanja.

    Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik (SNSD) i njegovi partneri su rekli da odluka Ustavnog suda BiH za njih ne znači ništa te da će nastaviti po djelovati po svom.

  • Nehamer: Nemoguć embargo na ruski gas

    Nehamer: Nemoguć embargo na ruski gas

    Embargo na ruski gas u EU nije moguć, jer bi bloku nanio veću štetu, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer.

    On je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom u Beču rekao da je Austrija uvijek podržavala evropske sankcije koje više utiču na stranu kojoj se uvode nego na EU.

    “Stoga, stav Austrije je taj da embargo na gas nije moguć. To nije samo zbog toga što smo mi, Austrija, zavisni od ruskog gasa, već i njemačka industrija i ako ona izgubi stabilnost isto će se dogoditi i austrijskoj”, naglasio je Nehamer.

    Orban je na istoj konferenciji za novinare istakao da Mađarska nastavlja da se protivi embargu na ruski gas i da Budimpešta “nije sama u tome”.

    “Suočavamo se sa embargom na gas. Predlažem EU da ne ide tamo. Nisam sam po ovom pitanju”, dodao je Orban.

  • Ukrajinci pokušavaju napasti Herson

    Ukrajinci pokušavaju napasti Herson

    Ukrajinci pokušavaju osloboditi grad Herson, i to nakon što su raketama, nabavljenim iz Sjedinjenih Američkih Država, srušili ključni most Antonivskij.

    Prema pisanju BBC-a, to znači da su hiljade ruskih vojnika u opasnosti da budu potpuno odsječeni od ostalih okupiranih područja. Herson, koji se nalazi zapadno od rijeke Dnjepar, je bio prvi grad koji su Rusi okupirali nakon početka rata u Ukrajini.

    Ukrajinska vojska je 26. jula srušila spomenuti most te ga time, kako navode Zapadni vojni izvori, učinila potpuno neupotrebljivim. Ovo je jedan od dva ključna mosta za Herson.

    Ruska vojska je ovisila o njemu, jer je preko njega transportovala sve ono što joj je potrebno. Pojedini smatraju da je spomenuti ukrajinski grad jedan od politički najznačajnijih za Moskvu. Zato bi gubitak ovog grada bio veliki udarac Rusiji.

    Sekretar Nacionalnog sigurnosnog vijeća Ukrajine Oleksej Danilov je jučer, 27. jula, izjavio da je Rusija angažovala, kako je rekao, maksimalan broj vojnika u smjeru Hersona. BBC nije mogao potvrditi ovu tvrdnju.

    Ruski izvori kazuju da sada moraju koristiti pontonske mostove kako bi bili povezani s ostatkom okupiranog teritorija Ukrajine. Hersonom, koji je do početka agresije na Ukrajinu imao 290.000 stanovnika, trenutno upravlja proruska vlast.

    Planirano je i organizovanje referenduma na kojem bi se izjašnjavalo o tome da li da grad i formalno bude dio Rusije. Sjedinjene Američke Države optužile su Rusiju da se priprema za aneksiju cjelokupnog okupiranog teritorija Ukrajine, prenosi BBC.

  • Amerika želi razgovore sa Rusijom; Moskva tvrdi: Nismo dobili zahtjev

    Amerika želi razgovore sa Rusijom; Moskva tvrdi: Nismo dobili zahtjev

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da namerava da ovih dana razgovara sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom.

    Blinken je rekao da će se tokom razgovora dotaknuti dogovora o pšenici, kao i mogućnosti oslobađanja pritvorenih američkih državljana u Rusiji. On je dodao da sa Lavrovom neće voditi pregovore o Ukrajini.

    Moskva pak tvrdi da nije dobila zahtev Vašingtona za telefonski kontakt ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, saopšteno je danas iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

    “Osim medijskih izveštaja, nije bilo nikakvih zahteva. Mi se rukovodimo uobičajenom diplomatskom praksom, a ne megafon diplomatijom”, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva, prenosi TAS S.

    Trgovina zarobljenicima sa Moskvom
    Posle višemesečne interne debate, Bajdenova administracija je ponudila da razmeni Viktora Buta, osuđenog ruskog trgovca oružjem koji služi 25 godišnju zatvorsku kaznu u SAD, kao deo potencijalnog sporazuma da se obezbedi oslobađanje dvojice Amerikanaca koje drži Rusija , Britnei Griner i Pol Vhelan, prema ljudima upućenim u ovo pitanje.

    Ovi izvori su rekli za Si-En-En da je plan razmene Buta za Vilana i Grinera dobio podršku predsednika Džoa Bajdena nakon što se o njemu raspravljalo početkom ove godine. Bajdenova podrška razmeni nadjačava protivljenje Ministarstva pravde, koje je generalno protiv trgovine zatvorenicima.

  • Lavrov optužio Zapad: “Krive su SAD i EU”

    Lavrov optužio Zapad: “Krive su SAD i EU”

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je prilikom posete Africi govorio o globalnom poskupljenju hrane, za šta je optužio SAD i Evropsku uniju.

    U razgovoru s afričkim diplomatama u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije, Lavrov je prehrambenu krizu nazvao “takozvanom”. Izjavu je dao nakon što je posetio nekoliko afričkih zemalja koje su najteže pogođene nestašicama hrane, prenosi Index.

    Podsećanja radi, mnoge afričke zemlje su zavisne od uvoza žitarica iz Rusije i Ukrajine. Zbog toga je više afričkih lidera pre nekoliko nedelja posetilo Moskvu i izrazilo zabrinutost zbog nestašica.

    “SAD i EU su krive zbog besmislenih zelenih politika i gomilanja hrane tokom pandemije”

    Naime, od početka ruskog napada na Ukrajinu crnomorske luke te države su blokirane, što je onemogućilo izvoz žitarica. Lavrov je prošle nedelje rekao da je nedavno potpisan sporazum o prekidu blokade kako bi se omogućio siguran izvoz tona blokirane pšenice iz Ukrajine “mogao biti potpisan davno, davno pre da nije bilo zapadne tvrdoglavosti”.

    Optužio je SAD i EU da su krive za poskupljenje hrane zbog “besmislenih” zelenih politika i gomilanja zaliha hrane tokom pandemije kovida 19.

    “Situacija u Ukrajini jeste negativno uticala na tržišta hrane, ali ne zbog ruske specijalne operacije, nego zbog neadekvatne reakcije Zapada, koji je uveo sankcije Rusiji”, rekao je on.

    Zapadne zemlje su u više navrata istakle da je hrana izuzeta iz svih sankcija Rusiji, te optužile Moskvu da je kriva za globalnu prehrambenu krizu.

  • Šta će biti sa Evropom?

    Šta će biti sa Evropom?

    Najnovije smanjenje isporuka ruskog gasa u Evropu osudilo je, čini se, evropsku privredu na tešku zimu.

    Razlog je moguća racionalizacija potrošnje tog energenta u teškoj industriji narednih meseci, a preti i recesija, upozoravaju analitičari.Samo nekoliko dana nakon što su Evropljani osetili olakšanje zbog najave ruskog gasnog diva Gasproma da će nastaviti isporuke gasa Severnim tokom 1, u ponedeljak je usledio novi udarac budući da je objavio da će od srede isporuke ponovo smanjiti. Saopštenje, u kojem Gasprom kao razlog navodi održavanje turbina duž gasovoda, u Evropi je dočekano sa nevericom i osudom.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je taj potez, kojim su tokovi prema Nemačkoj kroz gasovod Severni tok 1 smanjeni na tek 20 odsto njegovog kapaciteta, sa ionako niskog nivoa od 40 odsto, kao ravan “gasnom ratu” sa Evropom.

    Nemački ministar ekonomije Robert Habek utvrdio je da je izgovor Gasproma da je održavanje razlog smanjenja snabdevanja “farsa”. To stavlja Evropu u nezgodnu situaciju dok se bori sa sve većom inflacijom, ratom u Ukrajini i već problematičnim lancima snabdevanja nakon izbijanja pandemije kovida 19.

    Nemačka, najveća evropska ekonomija i tradicionalni motor evropskog rasta, ima poseban razlog za zabrinutost. Uglavnom se oslanja na ruski gas i klizi prema recesiji. Tamošnja vlada je posebno zabrinuta kako će držati upaljena setla tokom zime. Habek je u ponedeljak uveče izjavio kako “je situacija ozbiljna i da je vreme da svi to shvate”, tokom intervjua za televizijsku kuću ARD.

    Takođe je rekao da Nemačka mora da smanji potrošnju gasa, ističući da “rade na tome”. Kazao je kako će u scenariju niskog snabdevanja, isporuke gasa za industriju biti smanjene pre smanjenja domaćinstvima ili ključnoj infrastrukturi kao što su bolnice.

    “Naravno da postoji velika briga, koju takođe delim, da se to može dogoditi. Tada određeni proizvodni lanci u Nemačkoj ili Evropi jednostavno više ne bi prerađivali. To moramo izbeći svom snagom koju imamo”, kazao je.

    Italijanski ministar za ekološku tranziciju Roberto Cingolani, pak, upozorio je u sredu da je Italija suočena s potencijalnim krahom snabdevanja gasom do kraja predstojeće zime ako Rusija u potpunosti prekine isporuku. Na novinskoj konferenciji izjavio je da ako isporuke budu zaustavljene početkom zime, zemlja ima dovoljno gasa samo do februara.

    Teška zima kuca na vrata

    Budući da je Rusija pod nizom međunarodnih sankcija koje su joj nametnute zbog napada na Ukrajinu, gas je oružje koje može koristiti protiv Evrope, piše Index. Evropa je iz Rusije ranije primala oko 45 odsto svog godišnjeg snabdevanja i iako očajnički pokušava da nađe alternative, poput američkog tečnog prirodnog gasa, ne može dovoljno brzo zameniti ruske ugljovodonike.

    Ako se situacija dramatično ne promeni, analitičari Evropi predviđaju tešku zimu. Ekonomisti Džej-Pi Morgana su u sredu objavili da bi preteća gasna kriza, zajedno sa obnovljenim italijanskim političkim problemima, mogla gurnuti evrozonu u recesiju.

    Predviđaju da će u trećem tromesečju rast privrede evrozone usporiti na svega 0,5 odsto godišnje, a u četvrtom ove i prvom tromesečju iduće zabeležiti pad od 0,5 odsto. Dva uzastopna tromesečja pada BDP-a tradicionalno označavaju recesiju.

    “Naša nova projekcija pretpostavlja cenu gasa od 150 evra za MWh”, kažu ekonomisti Džej-Pi Morgana. Trenutno se cene kreću iznad 200 evra za MWh. Nešto ranije, slično je objavio i S&P.

    “Visoki troškovi energije guraju zapadnu Evropu prema recesiji”, navodi se u izveštaju S&P Global market intelidžensa.

    “Naša julska prognoza već uključuje blaga smanjenja realnog BDP-a u drugom tromesečju u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji i Holandiji. Budući da je inflacija u uzlaznom trendu, ventralne banke pojačavaju tempo zaoštravanja monetarne politike. Iako bi oporavak turizma i potrošačkih usluga mogao pružiti regiji blagu podršku u letnom tromesečju, u četvrtom kvartalu verovatno će doći do novog zastoja s obzirom na nepouzdano snabdevanje energijom”, dodaje se u saopštenju.

    Realna pretnja od recesije
    Izuzetno visoke cene prirodnog gasa i električne energije naštetiće industrijskoj konkurentnosti u Nemačkoj i drugim proizvodnim centrima. S&P je upozorio da će se destruktivni rat Rusije i Ukrajine verojatno odužiti tokom 2022. godine, narušavajući poverenje potrošača i kompanija širom Evrope.

    Stoga predviđaju usporavanje rasta realnog BDP-a u evrozoni sa 5,4 odsto u 2021, na 2,5 odsto u 2022. i na 1,2 odsto u 2023, nakon čega bi 2024. trebalo da ubrza na dva odsto.

    Vlade EU složile su se u utorak da ograniče potrošnju prirodnog gasa tokom predstojeće zime u pokušaju da se zaštite od daljih smanjenja snabdevanja iz Rusije, a ministri energetike Unije odobrili su nacrt uredbe čiji je cilj smanjenje potražnje za gasom za 15 odsto tokom jeseni i do proleća iduće godine.

    Hoće li se uštede gasa moći postići, ostaje za videti, a članice EU nisu jedinstvene u gledišrima po pitanju racionalizacije korišćenja gasa, prenosi Index.

    “Smanjenje potrošnje može učiniti puno. U osnovi, u Evropi postoji velika potražnja za prirodnim gasom, a posebno za tečnim prirodnim gasom (LNG). Racionalizacija, koje će posebno uticati na energetski intenzivne industrije poput proizvođača automobila, hemijskih firmi i rudarenja kriptovaluta, ne može se isključiti”, rekao je Sajmon Taker, globalni rukovodilac energetike, komunalija i resursa u Infosis konsaltingu (Infosys Consulting), u komentarima poslatim e-poštom u utorak.

    “Zemlje EU i Ujedinjeno Kraljevstvo moraju učiniti sve što mogu da popune skladišta gasa pre nego što nastupi zima, a to znači da se traže svi mogući načini za smanjenje potrošnje energije i poboljšanje snabdevanja. Već svedočimo velikom porastu isporuka LNG-a s Bliskog istoka i iz Severne Amerike. Ali zemlje moraju ubrzati modernizaciju sopstvene infrastrukture. Masovna implementacija domaćih energetskih alternativa s niskim udelom ugljenika kao što su mini nuklearni reaktori i obnovljivi izvori energije nije samo ‘poželjna’, to je imperativ ako želimo da iz ove krize izađemo jači”, navodi Taker.

    Budući da će takav program modernizacije infrastrukture vjerojatno potrajati, Europa će vjerojatno osjetiti veće ekonomske probleme u bliskoj budućnosti.

    “Mogućnost recesije u Europi sada se čini očiglednom”
    Ovo su procenili su ekonomisti i analitičari Sitija u belešci od utorka, s tim da bi eventualna odluka Rusije da prekine dotok gasa verovatno za “posledicu imala klizanje Evrope u dublju recesiju”.

    “Budući da se planovi za racionalizaciju potrošnje energije za zimu usaglašavaju, očekujemo da će stroži finansijski uslovi u Evropi izazvati mnogo goru reakciju u realnoj ekonomiji, s obzirom na stanje štednje, zaduženost domaćinstava i bilanse kompanija. Zima kuca na vrata Evrope”, zaključio je Siti.

    Postoji, naravno, šansa da Rusija ponovo pojača svoje gasne tokove prema Evropi nakon što se završi najavljeno održavanje druge turbine na gasovodu Severni tok 1.

    “Pomalo zbunjuje hoće li ovo biti kratkotrajno ograničenje snabdevanja dok se popravljena turbina vrati u funkciju ili se papirologija nikada neće sasvim rešiti, a mi se moramo pomiriti sa samo 20 odsto snabdevanja kroz duže vreme”, naveli su analitičari Dojče banke na čelu s Džimom Reidom u svojoj belešci klijentima, dodajući da Rusija verovatno traži jasnije garancije o budućim izuzećima od sankcija za održavanje Severnog toka 1 i povezana pitanja.

    “To će verovatno biti teško postići i Rusi će to znati. Čini se da će ruska politika ovde zasad imati kontrolu”, rekli su.

    Analitičari su verovali da bi Nemačka, s 40 odsto iskorišćenosti kapaciteta gasovoda, mogla preživeti zimu čak i ako bude potrebna blaža racionalizacija. “Na 20 odsto verojatno bi vam bila potrebana određena značajna racionalizovanja, osim ako se ne smanji izvoz gasa, što bi bila politički vrlo delikatna stvar”, kazali su analitičari.

    U međuvremenu, potencijalno nametnuto smanjenje potrošnje od 15 odsto o kojem su se upravo dogovorile sve države članice EU, moglo bi biti teško sprovodljivo u stvarnosti. “Očekujte puno izuzeća i kompromisa”, poručili su.

  • Ruske snage napale predgrađe Kijeva

    Ruske snage napale predgrađe Kijeva

    Ruske snage raketirale su jutros Višgorodski okrug u Kijevskoj oblasti, saopštio je načelnik Kijevske oblasne vojne uprave Oleksij Kuleba.

    Prema njegovim rečima, meta je bio infrastrukturni objekat, prenosi Unian. Kako se navodi, ruske snage granatirale su i Nikolajev i Harkov. Gradonačelnik Nikolajeva Oleksandr Senkevič saopštio je da su se u gradu čule snažne eksplozije, a gradonačelnik Harkova Igor Terehov naveo je da je grad noćas gađan dva puta.

    Na Černigovsku oblast ispaljeno je više od 20 raketa, prenosi Interfaks Ukrajina saopštenje ukrajinske operativne komande Sever.

  • Stiže “Moć Sibira”

    Stiže “Moć Sibira”

    Kina i Rusija u završnoj su fazi izgradnje prvog gasovoda koji će iz Sibira gasom snabdevati Šangaj.

    Gasovod “Moć Sibira”, kako se zove deo koji se nalazi u Rusiji, počeo je da isporučuje prirodni gas severu Kine još u decembru 2019. godine.

    Gasovod na kineskoj strani prolazi istočnom stranom države, pokraj Pekinga pa sve dole do Šangaja. Srednja faza radova započeta je još u decembru 2020. godine, a poslednji, južni deo, krenuće s isporukom gasa 2025, navode kineski državni mediji.

    Energetski giganti u vlasništvu dveju država, ruski Gasprom i China National Petroleum Corporation, gasovod grade već osam godina, piše CNBC.

    Indikativno je da završna faza izgradnje dolazi taman u trenutku velikog energetskog rata Rusije i Zapada, prenosi Jutarnji list.

    Podsećanja radi, Kina je tražila diverzifikaciju svojih izvora energije, a opseg i glomaznost ovog gasovoda najplastičnije pokazuju na kakvu je diverzifikaciju Peking prvobitno mislio.

    Iako je Rusija navodno uložila 55 milijardi dolara u ovaj novi gasni sporazum s Kinezima, Peking je od 2019. godine uvezao gasa u iznosu od samo 3,81 milijardi. No, tempo kineskih kupovina eksponencijalno se ubrzao već u prvoj polovini ove godine i gotovo utrostručio.

    Prema obimu, Gaspromov izvoz gasa u Kinu porastao je za 63,4 odsto na 7,5 milijardi kubnih metara tokom prve polovine godine, navodi ruska novinska agencija Interfaks. Izvorni ugovor ciljao je na 38 milijardi kubnih metara godišnje isporuke u nadolazećim decenijama.

    U izveštaju Interfaksa takođe stoji da je Gaspromov ukupni izvoz u zemlje koje nisu bile deo Sovjetskog Saveza pao za 31 odsto, na 68,9 milijardi kubnih metara, u prvih šest meseci ove godine.

    Početkom februara Kina i Rusija proširile su svoj godišnji ugovor o kupovini gasa za 10 milijardi kubnih metara – nijedna od zemalja nije precizirala kada bi ugovor tačno trebalo da se realizuje, ali su navele da je reč o “dugogodišnjem ugovoru”. Rojters je, u međuvremenu, doneo i svoju procenu koja govori o dodatnih 37,5 milijardi dolara tokom 25 godina.

    I Kina i Rusija razgovarale su o izgradnji dodatnih gasovoda, poput onog za koji se očekuje da će ići iz Sibira kroz Mongoliju. Fajnenšel tajms je ovog meseca već pisao da Mongolija očekuje početak izgradnje novog gasovoda, poznatog kao “Snaga Sibira 2”, u okviru od dve godine.

    U međuvremenu, Kinezi i Rusi nastavljaju da sarađuju i na razvoju nuklearne energije. Podsećanja radi, u maju 2021. kineski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin inicirali su ono što se tada u medijima opisivalo kao revolucionarni događaj – gradnja dveju zajedničkih nuklearnih elektrana u Kini. Poslednjih meseci Kina kupuje i sve više ruskog uglja, koji je i dalje neprevladan energent u toj zemlji, a sada iz Rusije stiže i s posebnim popustom za istočne prijatelje.

  • Rusi poručili: “Imamo novi sistem, znamo gdje ste”

    Rusi poručili: “Imamo novi sistem, znamo gdje ste”

    Ruska vojska počela je da koristi u Ukrajini novi izviđački sistem na bombarderu Su-34, javlja RIA Novosti, pozivajući se na neimenovane izvore.”U sklopu specijalne operacije, ruske vazduhoplovne snage počele su da koriste nove izviđačke sisteme koji su montirani na bombarderima Su-34, koji omogućuju sa visokom tačnošću da otkriju koordinate i druge parametre neprijateljskih ciljeva, posebice zračnih obrambenih položaja i ukrajinskih radarskih stanica”, rekao je izvor.Novi izviđački sistem “omogućava prenos informacija o neprijateljskim vojnim objektima kopnenim snagama putem automatskih komunikacijskih kanala gotovo u stvarnom vremenu”, dodaje sagovornik.

    Univerzalne izviđačke sisteme izradio je Istraživački institut Kulon, koji je deo državne kompanije “Ruselektroniks”, u sklopu proširenja borbenih sposobnosti bombardera Su-34.

    Bombarder Su-34 dizajniran je za uništavanje kopnenih i vazdušnih ciljeva bez obzira o kakvim se vremenskim prilikama radi i koje je doba dana. Letelica ima posadu od dva člana i može nositi do osam tona oružja.