VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Napad na štab Crnomorske flote

    Napad na štab Crnomorske flote

    Štab Crnomorske flote napala je ukrajinska bespilotna letelica, pet osoba je povređeno, saopštio je gubernator Sevastopolja Mihail Razvožajev na svom Telegramu.

    “Ukrajinski neonacisti su rano jutros odlučili da nam pokvare Dan mornarice. U dvorište Štaba flote uleteo je neidentifikovani objekat, prema preliminarnim podacima radi se o dronu. Pet osoba je ranjeno, to su pripadnici štaba flote, poginulih nema. Svima je pružena pomoć. Radi Federalna služba bezbednosti, okolnosti se istražuju”, napisao je Razvožajev.

    On je dodao da su svi praznični događaji u čast Dana mornarice u gradu otkazani iz bezbednosnih razloga.

  • Koriste priliku: Značajno povećali izvoz u Rusiju

    Koriste priliku: Značajno povećali izvoz u Rusiju

    Izvoz turske robe u Rusiju u junu je porastao 46 odsto u odnosu na isti mesec 2021. i 52 odsto u odnosu na maj, saopštio je juče turski Institut za statistiku.

    Prema objavljenim podacima, turske kompanije su u junu zaradile oko 791,4 miliona dolara, dok je u maju ovaj iznos bio 518,8 miliona dolara, prenela je agencija RIA Novosti.

    Među najpopularnijim izvoznim proizvodima su voće i orasi, vredni 168 miliona dolara.

    Značajno je porasla i prodaja automobila, opreme i delova.

    Prema ekspertima, ako evropske zemlje nastave da smanjuju isporuke zbog sankcija, Turska bi mogla zauzeti četvrto ili peto mesto na listi najvećih zemalja izvoznica u Rusiju, iza Kine, Belorusije, Nemačke i Kazahstana.

    Osim toga, Rusija je između januara i juna bila lider u isporukama Turskoj – one su dostigle 27,7 milijardi dolara, što je skoro 16 odsto ukupnog ruskog uvoza.

  • Rusi potvrdili: “Gađali smo”

    Rusi potvrdili: “Gađali smo”

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je ruska vojska “iskanderima” gađala položaje nacionalističkog bataljona “Kraken” u Harkovskoj oblasti.

    Kako se navodi u saopšenju, tom prilikom likvidirano je više od 30 nacista i uništeno je 10 jedinica vojne tehnike, preneo je Sputnjik.

    Ekstremisti “Krakena” bili su smešteni u hangarima lokalnog mesnog kombinata u području grada Bogoduhov u Harkovskoj oblasti.

  • Rusija namjerava da “rasturi” Ukrajinu?

    Rusija namjerava da “rasturi” Ukrajinu?

    Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfield izjavila je danas da više ne treba sumnjati da Rusija namerava da “rasturi” Ukrajinu.

    Ona je rekla da Rusija namerava da Ukrajinu potpuno ukloni sa mape sveta.Tomas-Grinfild je rekla u Savetu bezbednosti UN da SAD uočavaju nadolazeće znake da Rusija postavlja temelje za pokušaj, kako je istakla, aneksije svih istočnih ukrajinskih regiona Donjecka i Luganska i južnih regiona Herson i Zaporožje, uključujući i instaliranje “nelegitimnih punomoćnika u oblastima pod ruskom kontrolom, sa ciljem održavanja lažnih referenduma ili dekreta o pridruživanju Rusiji”, preneo je AP.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov čak je izjavio da je to ratni cilj Rusije, kazala je ona.

    Tomas-Grinfild je sugerisala na zemlje koje navode da bezbednost jedne zemlje ne bi trebalo da bude na štetu druge, pitajući kako oni nazivaju napad Rusije na Ukrajinu.

    Ona nije navela nijednu zemlju, ali to je stav koji je Kina često ponavljala, uključujući njenog zamenika ambasadora u UN Geng Šuanga.

    “Stavljanje sopstvene bezbednosti iznad bezbednosti drugih, pokušaj jačanja vojnih blokova, uspostavljanje apsolutne superiornosti… samo će dovesti do sukoba i konfrontacije, podeliti međunarodnu zajednicu i učiniti sebe manje bezbednim”, kazao je Geng.

    Američka ambasadorka je, takođe, sugerisala na države koje pozivaju sve zemlje da prihvate diplomatiju bez navođenja Rusije, rekavši da su akcije Rusije prepreka rešavanju krize. Ona ponovo nije navela nijednu zemlju, ali značajan broj država u Africi, Aziji i na Bliskom istoku ima ovaj pristup.

  • “Došli smo do istorijske prekretnice. Zavladala je logika grube sile“

    “Došli smo do istorijske prekretnice. Zavladala je logika grube sile“

    Tokom posete Vašingtonu, japanski ministar spoljnih poslova Jošimasa Hajaši oglasio je uzbunu zbog ponašanja Kine u Indo-Pacifiku.

    On je naveo da “logika grube sile” počinje da prevazilazi vladavinu prava u tom delu sveta.Govoreći o zajedničkim letovima kineskih i ruskih bombardera koji su u maju otkriveni u neposrednoj blizini Japana, Hajaši je upozorio da sve snažnija vojna koordinacija Kine i Rusije postaje veliki bezbednosni problem.

    “Već smo na istorijskoj prekretnici. Ovo je prekretnica u kriznom periodu sa kojim se suočavamo. Čak i u Indo-Pacifiku, ‘logika grube sile’ sve više dobija na snazi u odnosu na vladavinu prava, a strateški balans u regionu je sve veći izazov za Japan i SAD”, rekao je on u petak u panel koji je organizovao američki think-tank Centar za strateške i međunarodne studije, prenosi The Guardian.

    Hajaši je dodao da jednostrani pokušaji da se nasilno promeni status kvo u Istočnom i Južnom kineskom moru izazivaju sve veću zabrinutost i osvrnuo se na rastuću napetost između Kine i Tajvana.

    “Stabilnost u Tajvanskom moreuzu je izuzetno važna. Zato je ključno održati iskren dijalog na visokom nivou sa Pekingom”, rekao je japanski šef diplomatije i naglasio da je pomenuta saradnja važna i kada su u pitanju klimatske promene i Severna Koreja.

    Hajaši se osvrnuo i na rusku vojnu operaciju u Ukrajini, rekavši da slični potezi nikada ne bi smeli biti dozvoljeni nigde drugde u svetu.

    “Važno je da se takav potez okarakteriše kao jasan neuspeh da druge zemlje ne pokušavaju da na silu promene nečiji status kvo”, upozorio je on.

    Hajaši je najavio da vlada u Tokiju planira značajno povećanje budžeta za odbranu i jačanje odbrambenih sposobnosti u narednom petogodišnjem periodu.

    Takođe je rekao da postoji “hitna potreba za jačanjem regionalnih kapaciteta za odvraćanje i odgovor japansko-američkog saveza na moguće krize“.

    “Neophodno je zadržati sve opcije na tabeli, uključujući i opciju ‘kontra štrajk’. Treba jačati visokotehnološke odbrambene kapacitete”, zaključio je on i pozvao Kinu, koja ubrzano jača svoje nuklearne snage, da se pridruži globalnim naporima za smanjenje nuklearnog rizika.

  • Zakazalo moćno oružje

    Zakazalo moćno oružje

    Prema informacijama iz dopisa zvaničnog Kijeva poslatog u njemačko ministarstvo odbrane, sedam haubica počelo je da pokazuje poruke o “greški u radu”.

    Haubice su Ukrajini isporučene krajem juna.

    Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, njemačke su vlasti na udaru kritika zbog oklevanja da pošalju pomoći u naoružanju Kijevu, a uticajni list Špigl sada javlja da je deo tehnike koji je Berlin ipak poslao na ratište – zakazao.

    Konkretno, nekoliko samohodnih haubica, moćnih PzH 2000, otkazalo je poslušnost svojim operaterima na frontu i moraju na popravak.

    Prema informacijama iz dopisa zvaničnog Kijeva poslatog u nemačko ministarstvo odbrane sredinom ove nedelje, od sedam haubica koje su Ukrajini isporučene krajem juna, deo njih počeo je, nakon intezivne paljbe prema ruskim položajima, da pokazuje poruke o “greški u radu” i da je neophodna popravka.

    Izvori iz Bundesvera kažu za Špigl đe problem verovatno u intenzitetu paljbe, a on je sasvim izvesno veoma visok.

    “Mehanizam za punjenje je u situaciji kada ispaljujete i po 100 šaržera na dan pod snažnim pritiskom, a mi imamo informacije da su Ukrajinci ispaljivali daleko više od toga”, govori izvor iz nemačke vojske. Jedno punjenje ove samohodne haubice podrazumeva 60 projektila.

    Osim toga, vojnici na prvim linijama su navodno pokušavali da ispaljuju posebne, tzv. pametne rakete na preveliku udaljenost.

    Bundesver je, čim je stigao dopis iz Kijeva, navodno obećao da će odmah poslati dodatnu količinu rezervnih delova kako bi se haubice što pre dovele u red.

  • Ukrajinci sve slabiji – imaju ozbiljne probleme?

    Ukrajinci sve slabiji – imaju ozbiljne probleme?

    Ruska vojska zaplenila je tenkove T-72 koje je ukrajinska vojska napustila nakon povlačenja.

    Naime, tenkove T-72 Poljaci su poslali kao ispomoć Ukrajincima, ali oni ili ne znaju da ih koriste ili su ih pokvarili.

    Bilo kako bilo, tenkovi su sada u rukama Rusa i posle popravke biće spremni da se ponovo vrate u bitku.

  • Rusija prekinula dotok gasa i Latviji

    Rusija prekinula dotok gasa i Latviji

    Ruski energetski gigant Gasprom saopštio je danas da je obustavljena isporuka gasa susjednoj Latviji zbog kršenja uslova za preuzimanje ovog energenta.

    Rusija je ranije prekinula dovod gasa ka Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Nizozemskoj i Danskoj jer su odbili da vrše uplate prema novim regulativama na osnovu ukaza predsjednika Vladimira Putina prema kojima treba da otvore račune u ruskoj banci i da plaćaju u rubljama.

    Rusija je, takođe, prekinula prodaju gasa kompaniji Shell Energy u Njemačkoj.

    U saopštenju Gasproma nije navedeno koje je uslove prekršila Latvija.

  • Šta Putin zaista hoće?

    Šta Putin zaista hoće?

    Tokom pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, izjave ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve u ovom ratu su se više puta menjale.

    Evo najvažnijih izjava, pre svega Putina i Lavrova – u izboru DW.

    “Rusija će pomoći ukrajinskom narodu da zbaci antiistorijski režim koji je neprijatelj naroda”, rekao je, prema navodima agencije TASS, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov 24. jula na sastanku sa Arapskom ligom u Kairu. Rusiji je “žao ukrajinskog naroda” koji “zaslužuje mnogo bolje”.

    Nepuna tri meseca ranije, rekao je nešto sasvim drugo, naime, da je ciljl Moskve “da zaštiti narod u Donbasu”, te da Kremlj nema nameru da menja vlast u Ukrajini.

    DW podseća na izjave ruskog predsednika Vladiira Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova kao i drugih ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve kada je reč o ratu u Ukrajini.

    Juli: širenje “geografskih ciljeva”
    Dana 20. jula, Lavrov je sa državnu rusku agenciju RIA Novosti i za medijsku kuću RT rekao da Moskva i dalje hoće da “denacifikuje i demilitarizuje Ukrajinu“, kako ona više ne bi predstavljala opasnost i vojnu pretnju za Rusiju. On je dodao: “Ne radi se samo o Narodnim republikama Lugansku i Donjecku, već i o regionima Hersona, Zaporožj i nizu drugih područja”.

    Lavrov je rekao da neće biti širenja “geografskih ciljeva” na područja van takozvanih “Narodnih republika” i dodao da nema smisla da se “u aktuelnoj situaciji” pregovara sa Ukrajinom. To je, kako kaže, specijalitet Amerikanaca, oni se time bave u čitavom svetu”, rekao je Lavrov 1. maja za italijanski “Mediaset”.

    U tom intervjuu Lavrov je podvukao da je cilj Rusije da “zagarantuje sigurnost ljudi na istoku Ukrajine, kako ih više ne bi ugrožavali militarizacija i nacifikacija, i kako bezbednost Ruske federacije ne bi bila ugrožavana sa ukrajinske teritorije.”

    Kasnije, 31. maja, Lavrov je na sastanku sa generalnim sekretarom Organizacije za islamsku saradnju (OIC) Huseinom Ibrahimom Tahom, izrazio mišljenje da “zapadne kolege” koriste situaciju u Ukrajini da bi “sprečile nastajanjae multipoloarnog sveta”.

    Mart i april: Neutralnost Ukrajine i suzbijanje NATO
    Navodna pretnja koju Zapad i pre svega NATO predstavljaju za Rusiju, odmah po početku rata je bila glavna tema u govorima ruskih političara. Oni stalno ponavljaju da Ukrajina mora biti neutralna i da samo tako može biti sprečen njen pristup NATO.

    To je naglasio i Vladimir Putin na sastanku sa predstavnicima ruskih aviokompanija 5. marta. Tom prilikom je dodao i da bi u slučaju konflikta između Rusije i NATO svima “bilo jasno” kakve bi bile posledice.


    Pre toga, 1. marta, manje od nedelju dana po početku ruske invazije, ministar odbrane Sergej Šojgu je na televiziji rekao: “Najvažnije je da se Ruska Federacija zaštiti od vojne pretnje koju predstavljaju zapadne zemlje koje pokušavaju da iskoriste ukrajinski narod u borbi protiv naše zemlje”.

    Krajem marta, posle neuspeha ruske ofanzive na Kijev, retorika se primetno promenila. “Denacifikacija i delmilitarizacija” su potisnute u drugi plan. Prednost su dobili podrška Donbasu i rešenje konflikta pregovorima.

    Tako je 25. marta zamenik šefa ruskog generalštaba, general-pukovnik Sergej Rudskoj, rekao da je cilj “ruske specijalne operacije da pomogne ljudima u Narodnim Republikama Donjecku i Lugansku, koji su osam godina izloženi genocidu kijevskog režima”.

    U aprilu su ruski zvaničnici ponovo tematizovali konfrontaciju sa NATO i SAD. Jedanaestog aprila, Sergej Lavrov je za Rosiju24 rekao: “Naše specijalne vojne operacije trebalo bi da okončaju bezobzirno širenje kursa ka potpunoj dominaciji SAD i njima podređenih zapadnih zemalja u mađunarodnoj areni”. Prema njegovim rečima, Zapad je od Ukrajine napravio “područje za definitivno podjarmljivanje Rusije”, ali “Rusija nikada neće zauzeti “podređenu poziciju”.


    Jun i februar: Krim i pretnja koju predstavlja NATO
    I Dmitrij Medvedev, šef Ruskog saveta bezbednosti, hoće da spreči članstvo Ukrajine u NATO. On je za ruski list “Argumenti i fakti” 29. juna rekao da bi to članstvo za Rusiju bilo opasnije od učlanjenja Švedske ili Finske. Istovremeno je naglasio da je Krim deo Rusije.

    “Svaki pokušaj da se prodre na Krim bio bi objava rata našoj zemlji. Kada bi to učinila neka članica NATO, onda bi to bio konflikt sa kompletnom Severnoatlantskom alijansom, treći svetski rat, totalna katastrofa”.

    Isto je rekao i Putin u martu na pomenutom sastanku sa predstavnicima aviokompanija.

    Još u Putinovom govoru na televiziji 24. februara, kada je rusku invaziju najavio kao “specijalnu vojnu operaciju”, veliki značaj je pridavan navodnoj pretnji Rusiji koju predstavlja dalje širenje NATO na istok.

    Putin je još tada izjavio da je “cilj da se zaštite ljudi koji su osam godina izloženi genocidu i tiraniji kijevskog režima”. “Zato se zalažemo za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Osim toga, izvešćemo pred sud one koji su počinili krvave zločine nad civilima, između ostalog i nad građanima Ruske Federacije”, rekao je Putin. Tada je još govorio da Moskva ne planira okupaciju ukrajinskih područja.

  • Moskva solidarna sa Si Đinpingom po pitanju Tajvana

    Moskva solidarna sa Si Đinpingom po pitanju Tajvana

    Rusija je solidarna sa kineskim predsjednikom Si Đinpingom u vezi sa kineskim suverenitetom na Tajvanu, saošteno je danas iz Kremlja.

    “Nijedna zemlja ne treba to da dovodi u pitanje”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima.

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je ranije da Rusija podržava politiku jedne Kine po pitanju Tajvana.

    On je ovo rekao nakon što je kineski predsjednik upozorio Vašington da se “ne igra vatrom” kada je riječ o Tajvanu.