Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da još uvek ne postoje neophodni preduslovi za sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog Volodimira Zelenskog kao i da se trenutno između Moskve i Kijeva ne vode razgovori.
“Ukrajinska delegacija pregovarača je, da tako kažem, nestala sa radarskih ekrana. Sada nema razgovora. Specijalna vojna operacija se nastavlja i trajaće sve dok se ne ostvare zacrtani ciljevi”, poručio je Peskov, prenosi agencija TASS.
Moskva i Kijev nastavljaju da se međusobno optužuju za granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje, pa je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla da Kijev drži cijelu Evropu kao taoca granatiranjem nuklearke.
“Ubistva iza ugla i pod okriljem noći karakterističan su modus operandi, da ne kažem suština, pristalica Banderove ideologije, poznate još od Velikog otadžbinskog rata”, istakla je Zaharova, prenio je TAS S.
Prema njenim riječima, oni su sada za metu izabrali ne samo narode Rusije i Ukrajine, već uzimaju cijelu Evropu za taoce i očigledno im nije strano da je “zapale” u korist svojih nacističkih idola.
Zaharova je, takođe, kazala da situacija oko nuklearke Zaporožje svakim danom postaje sve opasnija zbog akcija ukrajinskih oružanih snaga.
Ona je istakla da IAEA redovno šalju informacije sa terena i razotkrivaju zločinačke akcije ukrajinske vojske, čija je komanda konačno izgubila sposobnost razumnog razmišljanja.
Stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov izjavio je prethosno da je Rusija spremna da pomogne rukovodstvu IAEA u organizovanju posjete nuklearnoj elektrani u Zaporožju, prenijela je agencija RIA Novosti.
Ranije danas, ukrajinski ambasador pri IAEA Jevgenij Cimbaljuk izjavio je da ruske snage žele da izazovu nestanak struje u južnoj Ukrajini granatiranjem njenog nuklearnog kompleksa u Zaporožju i pozvao međunarodnu misiju da obiđe postrojenje u Zaporožju ovog mjeseca.
“Iskoristićemo sve moguće kanale diplomatije da približimo IAEA i UN u sprovođenju ove misije”, poručio je Cimbaljuk novinarima u Beču.
Zapadne sankcije uvedene Moskvi zbog napada na Ukrajinu ne funkcionišu i Rusiji to neće naštetiti, ali šteti nama, rekao je predsjednik Hrvatske Zoran Milanović prilikom posjete Hvaru.
Opisujući situaciju u svijetu kao “nestabilnu” i ustvrdivši da se “polako gubi kompas”, prvi čovjek Hrvatske je upozorio da “sve to skupa izgleda kao proljetni maslačak i samo moliš Boga da nitko ne kihne i sve skupa ne odleti”, prenijela je Hina.
Odgovor Zapada je, rekao je Milanović “nikakav, baš nikakav”, dodavši da “imamo sankcije koje ne funkcionišu”. Naglasio je da je to “govorio od prvog dana” i da mu je žao što je bio u pravu.
Vezano za izjave predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da neće ići na Jadran, kao i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića koji je kazao da mu nije jasno zašto neki Srbi dolaze ljetovati u Dalmaciju, Milanović je kazao da Srbi dolaze na more i da mu je to drago.
– Dobro došli. To je susjedna država i ne moramo se u svemu slagati – rekao je Milanović.
Na pitanje zašto to Vučić radi, odgovorio je da ne zna jer nije predsjednik Srbije nego Hrvatske.
– Dobro, Vučić bar ne priča o srpskom moru, za sada. Ima tu puno folklora – rekao je Milanović, prenosi Kliks.
Još jedan deo Ukrajine, uz reku Dnjepar, doneo je odluku o održavanju referenduma, kojim će se izjasniti o prisajedinjenju Rusiji.
Načelnik Zaporoške oblasti potpisao je dekret o referendumu kojim se stanovnicima pozivaju da se izjasne da li žele da se pridruže Rusiji.
Ranije je član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov prokomentariosao izjavu Volodimira Zelenskog da će održavanje referenduma u južnim regionima – Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti – prekinuti svaku mogućnost pregovora Rusije i Ukrajine.
“Zaporoška zemlja zauvek napušta Ukrajinu. Zaporoška oblast je krenula u pravcu ujedinjenja sa Rusijom i nema puta nazad. Zato režimu Zelenskog savetujem da se već sad navikne i počne da identifikuje Zaporošku oblast sa Rusijom”, rekao je Rogov. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da pregovori s Rusijom neće biti mogući ako održi referendume u okupiranim područjima njegove zemlje.
Kako javlja N1, pozivajući se na Hinu, ruske snage i njihovi separatistički saveznici sada kontrolišu velike delove teritorija u Donbasu na istoku Ukrajine i na jugu zemlje.
Tamošnji zvaničnici rekli su da bi mogli da organizuju referendume. Zelenski je rekao da Kijev ostaje pri stavu da neće prepustiti ni pedalj teritorije Rusiji.
„Pozicija naše zemlje ostaje onakva kakva je uvek bila. Nećemo se odreći ničega što je naše“, poručio je predsednik Ukrajine.
Prema njegovom upozorenju, „ako okupatori krenu putem pseudo-referenduma, uskratiće sebi bilo kakve izglede za pregovore s Ukrajinom i slobodnim svetom, koji će ruskoj strani očigledno u nekom trenutku trebati“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin navodno je otpustio šest generala zbog loših rezultata borbenih dejstava u Ukrajini, tvrde svetski mediji.
Kako se navodi, ova odluka je doneta u trenutku kada je u Ukrajini navodno ubijen potpukovnik Nikolaj Gorban (36), koji je predvodio specijalne snage Specnac.
“Dejli mejl”, koji se poziva na saznanje britanskih obaveštajnih službi, tvrdi da su general-pukovnik Aleksandar Čajko i general-pukovnik Aleksandar Žuravljev među ljudima koji će ostati bez funkcije, a razlog smene su teški gubici i nenapredovanje snaga u Ukrajini.
Žuravljeva je navodno zamenio general-pukovnik Vladimir Kočetkov, a prema pisanju “Dejli mejla”, general Aleksandar Vladimirovič Dvonirkov, koga zapadni mediji zovu “Koljač iz Sirije”, takođe je smenjen. On je navodno zamenjen, pošto je u aprilu postavljen za komandanta čitave operacije u Ukrajini, navodi britansko Ministarstvo odbrane.
General Genadij Valerjevič Židko, koji je bio komandant snaga na jugu, takođe je smenjen, a za njegovu zamenu imenovan je generaj Sergej Surovkni.
“Loši rezultati ruskih snaga tokom rata u Ukrajini mnogo su koštali vojni vrh, zbog čega je najmanje šest ruskih generala smenjeno. Ove smene prati i to da je najmanje 10 ruskih generala ubijeno u borbenim dejstvima u Ukrajini. Ovo je imalo veliki efekat na taktičke i operativne probleme ruske vojske u Ukrajini”, kaže izvor iz Ministarstvo odbrane, a prenosi “Dejli mejl”.
Zapad ima dugogodišnji plan da uništi Rusiju, izjavio je zamjenik predsjedavajućeg ruskog Savjeta bezbjednosti Dmitrij Medvedev.
On je u intervjuu za TASS rekao da će Rusija ostvariti svoje ciljeve u sukobu sa Ukrajinom.
Medvedev je ocijenio da su rat u Gruziji 2008. godine, proširenje NATO-a i rat u Ukrajini dio pokušaja SAD i njihovih saveznika da unište Rusiju.
Zapadne zemlje sve su zabrinutije zbog produbljivanja saradnje između Turske i Rusije, čime režim Vladimira Putina uspeva da zaobiđe zapadne sankcije.
Upozoravaju da bi Turska kao članica NATO-a zbog toga mogla da snosi posledice, piše Fajnenšl tajms.U petak su se turski i ruski predsednik Erdogan i Putin našli u Sočiju i nakon četverosatnog sastanka obećali proširenje saradnje u trgovini i energetici. Novinari FT-a razgovarali su sa šest neimenovanih zapadnih zvaničnika koji su izrazili zabrinutost zato što Turska sve više postaje platforma za trgovinu s Rusijom. Vašington upozorava da će zemlje koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije biti takođe podvrgnute sankcijama, ali u Briselu su suzdržaniji.
Zamenik američkog ministra finansija Vali Adejemo sastao se s turskim zvaničnicima i istanbulskim bankarima u junu kako bi ih upozorio da je nedopustivo da postanu kanal za ilegalni ruski novac.
Neimenovani zvaničnik rekao je za FT da bi države koje su uvele sankcije Rusiji mogle da pozovu zapadne fabrike da se ili povuku iz Turske ili smanje poslove s Turskom, zbog širenja turskih odnosa s Rusijom. Ali članice EU to odbijaju, postavljajući pitanja kako bi to funkcionisalo u praktičnom i pravnom smislu.
Turska je duboko integrisana u zapadni trgovinski i finansijski sastav. Osim toga, podela unutar EU teško da bi dozvolila usvajanje jedinstvenog stava o Turskoj.
Ali, FT piše da bi pojedinačne države članice mogle da poduzmu mere protiv Turske, kao što je ograničenje finansiranja. Trojica evropskih zvaničnika rekla su da u Briselu još nije bilo službenih razgovora o mogućim posledicama za Tursku.
Pristali na rublje
U petak su Putin i Erdoğan obećali da će povećati obim trgovine i produbiti državne i energetske veze. Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je novinarima da je Turska pristala da plaća ruski gas u rubljama.
Putin i Erdogan razgovarali su o daljem razvoju bankarskih veza i nagodbi u rubljama i lirama, dodao je.
Erdogan je rekao novinarima da je došlo do “vrlo ozbiljnog razvoja događaja” u korištenju ruskog sistema platnih kartica MIR, koji Rusima u Turskoj omogućuje plaćanje karticama i nakon što su Visa i Mastercard obustavili poslovanje s Rusijom.
Diplomatski odnosi Turske i Zapada već su zategnuti. Vašington je Ankari uveo sankcije 2020. u znak odmazde za kupovinu protivvazdušnog sistema S-400 od Moskve, ali su bile ograničene na vojnu industriju. Erdogan, koji je u više navrata pretio da će staviti veto na prijem Švedske i Finske u NATO, u mnogim zapadnim prestonicama doživljava se kao sve nepouzdaniji saveznik. Ipak, Turska je ključni partner Evrope u borbi protiv terorizma i ilegalne imigracije, podseća FT. Turska je primila oko 3,7 milijuna Sirijaca u sklopu sporazuma sklopljenog s EU 2016. koji je pomogao zaustaviti priliv migranata u Evropu.
Rat u Ukrajini naglasio je strateški važan položaj Turske. Erdogan je takođe odigrao ključnu ulogu u osiguravanju sporazuma o žitu koji su prošlog meseca potpisale Rusija i Ukrajina.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da, ako Moskva na teritorijama koje su zauzele ruske snage u Ukrajini nastavi sa referendumima o priključivanju Rusiji, neće biti mogući pregovori sa Ukrajinom ili njenim međunarodnim saveznicima.
Ukoliko okupator nastavi putem lažnih referenduma, zatvoriće sebi vrata za bilo kakvu vrstu razgovora sa Ukrajinom i slobodnim svijetom, što će ruskoj strani svakako biti potrebno u nekom trenutku, rekao je Zelenski, prenosi Rojters.
Ruski i ukrajinski zvaničnici su održali nekoliko rundi razgovora nakon početka ruskog napada na Ukrajinu, ali nijedan razgovor nije održan od marta. Obje strane optužuju jedna drugu za prekid kontakta.
U slučaju da se na nuklearnoj elektrani Zaporožje dogodi havarija, posljedice će biti drastično veće nego u Černobilju, upozorio je načelnik Nacionalnog centra za upravljanje odbranom Ruske Federacije Mihail Mizincev.
Kako je objasnio, zona radijacijske kontaminacije nadmašiće i Černobilj i Fukušimu, obuhvatiće 5.300 kvadratnih kilometara i čitavu teritoriju Ukrajine, Donbasa, kao i Rusiju, Bjelorusiju, Moldaviju, Bugarsku, Rumuniju.
Mizincev je rekao i da za Rusiju, ukrajinsko granatiranje Zaporožja, najveće evropske nuklearne elektrane, predstavlja čin “nuklearnog terorizma“.
On je ujedno i pozvao Ujedinjene nacije, Međunarodnu agenciju za nuklearnu energiju i ostale međunarodne institucije da “osude zločinačke poteze kijevskih vlasti i da preduzmu sve neophodne mjere kako bi blokirali sve potencijalne provokacije kada je riječ o radioaktivnim objektima u Ukrajinu“.
Sa druge strane, Ukrajina tvrdi da su Rusi ti koji granatiraju Zaporožje, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) pozvala je na hitan prestanak svih vojnih aktivnosti blizu ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje, upozorivši na “vrlo realan rizik nuklearne katastrofe”.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan rekao je danas da je predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu tokom sastanka u Sočiju održanog u petak predložio da Turska bude domaćin susreta Putina sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.
“Sada je ključno da se u potpunosti sprovede plan izvoza žita i da se preduzmu praktični koraci za povratak na pregovore u Istanbulu. Od početka ponavljam da rat u Ukrajini ne može imati pobjednika u čvrsto sam uvjeren da se kriza može riješiti pregovorima”, rekao je Erdoan, prenijela je turska televizija TRT.
Erdoan je istakao da će Turska nastaviti dijalog sa njenim crnomorskim susjedom Rusijom u svim oblastima kako bi doprinijela globalnom miru, prenio je TAS S.
Putin i Erdoan sastali su se u petak u Sočiju gdje su najprije razgovarali u četiri oka o energetici, trgovinsko-ekonomskim odnosima i sukobu u Ukrajini.
Potom su se u razgovore uključili i drugi zvaničnici, među kojima su bili ministri spoljnih poslova i odbrane Turske i šef turske obavještajne službe, prenijela je ranije agencija RIA Novosti.
Susret Erdoana i Putina u Sočiju bio je drugi u posljednjih 17 dana, jer su se dvojica lidera prethodno sastala u Teheranu, na trilateralnom sastanku s predsjednikom Irana Ebrahimom Raisijem.