VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Ogromna panika – “Zgaziće” nas Rusi

    Ogromna panika – “Zgaziće” nas Rusi

    Statistika po kojoj Rusija troši ogromna sredstva za ratnu mašineriju zabrinjava Zapad jer ne mogu da pariraju Moskvi po tom pitanju.

    Zbog toga stručnjaci za odbranu upozoravaju da bi to Rusiji moglo da pruži ogromnu materijalnu superiornost u ratu u Ukrajini.

    Kako prenosi Blic, zvanična Moskva pretvorila je i neke tržne centre u naučno-istraživačke centre koji proizvodi dronove. Takođe, Rusi su pozvani da rade šest dana nedeljno i volontiraju u fabrikama u sklopu pojačanih ratnih napora. Postoje čak i snimci ruske televizije na kojima se vidi kako ruska deca uče da sklapaju delove municije u radionicama.

    A to su, kako se pdalje navodi, samo najvidljiviji delovi ekonomske mobilizacije za koje se Vladimir Putin nada da će preokrenuti tok rata, a od koje strahuju ukrajinski i zapadni generali.

    “Trenutno se nalazimo u scenariju gde Rusija troši 40 odsto BDP-a na ovaj rat. To je više od zdravstva i obrazovanja”, rekao je neimenovani zapadni zvaničnik za britanski Telegraf.

    Iako se iza kulisa uveliko priča o urgentnosti situacije, zapadne vlade jednostavno ne prate korak. “To je suludo”, rekao je jedan insajder britanske odbrane, koji je tražio anonimnost pozivajući se na institucionalne prepreke u širenju informacija o zapadnoj proizvodnji oružja.

    S druge strane, tajnovitost ruske odbrambene industrije i sklonost zvaničnika da nameštaju brojke u propagandne svrhe, otežavaju procenu tačnog stepena prelaska Rusije na ratnu ekonomiju. Ali skoro svi stručnjaci se slažu da se to dešava i da je opasno.

    Na primer, Rusija je 2023. proizvela 1.530 tenkova i 2.518 oklopnih borbenih vozila, rekao je Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane u izveštaju parlamentu u decembru.

    On je rekao da to predstavlja povećanje proizvodnje tenkova za 560 odsto od februara 2022. godine. Proizvodnja borbenih vozila pešadije porasla je za 360 odsto, a oklopnih transportera za 350 odsto.

    Zapadni zvaničnici su ovog meseca rekli za “Njujork tajms” da je Rusija na putu da proizvodi dva miliona artiljerijskih granata godišnje – duplo više od količine koju su zapadne obaveštajne službe prvobitno procenile da bi Rusija mogla da proizvede pre rata.

    Ako se dodaju još i isporuke granata, projektila i dronova iz Irana i Severne Кoreje – Rusija već potvrđuje vatrenu nadmoć koju je imala na početku rata.

    U petodnevnom baražu krajem decembra Rusija je na Ukrajinu ispalila 500 projektila i dronova, rekao je predsednik Volodimir Zelenski.
    Istraživanje koje je ovog meseca objavio bezbednosni istraživački centar RUSI pokazalo je da je Ukrajina ispaljivala 7.000 artiljerijskih metaka dnevno tokom svoje letnje kontraofanzive, mnogo više od 5.000 Rusije. Međutim, ovog meseca, Rusi su ispaljivali 10.000, a Ukrajinci su pali na 2.000.

    To ne samo da ograničava sposobnost Ukrajine da pokrene nove ofanzive, već znači da artiljerijske jedinice imaju problem da potisnu ruske topove i ostavljaju pešadije u rovovima bez očajnički potrebne vatrene podrške.

    Do februara 2023, godinu dana nakon rata, evropska proizvodnja je procenjena na samo 300.000 metaka godišnje.

    U novembru je Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, priznao da obećanje EU da će Ukrajini dostaviti milion granata do marta ove godine neće biti ispunjeno.

    Implikacija je jasna: ako Zapad ne reaguje, Ukrajina može da izgubi rat. Šta će biti posle toga, niko ne zna, ali iz Moskve stižu alarmantni signali o daljim otimanjima zemlje u Evropi.

  • Ukrajinci imaju veliku prednost nad Rusijom

    Ukrajinci imaju veliku prednost nad Rusijom

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da Ukrajina ima “neočekivanu brojčanu prednost nad ruskom vojskom”.

    Tokom nedavnog intervjua za televiziju ARD, Zelenski je rekao da vojska Ukrajine ima najmanje 880.000 aktivnih pripadnika, što je znatno više od 617.000 vojnika za koje je ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje rekao da se bore u Ukrajini.

    Ukrajinski predsednik je ovo kazao nakon što je upitan o muškarcima koji nisu mogli da budu pozvani u vojsku jer su napustili zemlju ubrzo nakon invazije 24. februara 2022. godine.

  • Doviđenja Zelenski, u četiri tačke

    Doviđenja Zelenski, u četiri tačke

    Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena sastavlja novu strategiju za Ukrajinu, koja ima četiri faze.

    Kako piše Vašington post, pozivajući se na svoj izvor, nova strategija SAD umanjiće naglasak na vraćanje teritorija koje je zauzela Rusija, usredsređujući se na odbrani od novih ruskih napredovanja.

    Američki list navodi da je reč o oštroj promeni u odnosu na prošlu godinu, kada su američke i savezničke vojske požurile s obukom ukrajinskih vojnika i slanjem sofisticirane opreme u Kijev u nadi da bi mogle brzo potisnuti ruske snage koje su okupirale istočnu i južnu Ukrajinu. Taj je napor propao, uglavnom na ruskim jako utvrđenim minskim poljima i rovovima na prvoj liniji fronta.

    Plan je da se novom američkom planu pridruži 30 zemalja koje podupiru Ukrajinu, a svaka od njih priprema dokument u kojem navodi svoje obveze koje će izvršiti tokom sledećih 10 godina.

    Britanija je prošle sedmice već objavila svoj 10-godišnji sporazum s Ukrajinom, koji su potpisali premijer Riši Sunak i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u Kijevu. Međutim, uspeh ove strategije gotovo u potpunosti zavisi od SAD, daleko najvećem donatoru novca i opreme i koordinatoru multilateralnih napora.

    Administracija Bajdena se nada da će ovog proleća objaviti svoju desetogodišnju obavezu vezanu za Ukrajinu, koju sada sastavlja Stejt department.
    “Ne bismo preživeli bez podrške SAD-a, to je činjenica”, rekao je Zelenski u televizijskom intervjuu prošle sedmice.

    Prema američkim zvaničnicima, američki dokument trebalo bi da garantuje podršku za kratkoročne vojne operacije, kao i “izgradnju buduće ukrajinske vojne sile koja može da odvrati rusku agresiju”. To će uključivati konkretna obećanja i programe za pomoć u zaštiti, rekonstrukciji i proširenju ukrajinske industrijske i izvozne baze, te pomoći zemlji u potrebnim političkim reformama.

    Četiri faze: borba, izgradnja, oporavak i reforma

    Za fazu borbe najpotrebniji su artiljerijska municija, zamena vozila izgubljenih u kontraofanzivi i puno više dronova, rekao je Erik Karamela, bivši obaveštajni analitičar CIA-e. “Puno tehnologije elektroničkog ratovanja i dronova – gde su Rusi postigli prednost. Trebaju više Sistema PVO da pokriju više gradova”, rekao je.

    Faza izgradnje usredsređena je na obećanja za buduće ukrajinske bezbednosne snage na kopnu, moru i u vazduhu, odnosno na razvoj ukrajinske industrijske baze za proizvodnju oružja.

    “Ukrajinci će moći da vide šta će dobijati od globalne zajednice tokom 10 godina. Na kraju 2024. će imati plan za vojsku koja može snažno da odgovori ruskim napadima”, rekao je Karamela.

    Istovremeno će deo novca biti usmeren na razvoj ukrajinske industrijske baze za proizvodnju oružja koja može barem držati korak s ruskom proizvodnjom.
    Faza oporavka uključuje dodatni PVO kako bi se stvorili zaštitni “mehuri” oko ukrajinskih gradova izvan Kijeva i Odese i omogućio oporavak ključnih delova ukrajinske ekonomije i izvoza.

    Faza reforme uključuje privlačenje stranih ulaganja u Ukrajinu, što će zahtevati dodatne napore u zaustavljanju korupcije, priznaju američki zvaničnici. Zelenski je poduzeo neke korake, uključujući otpuštanje i hapšenja navodno korumpiranih službenika za vojnu nabavku i sudija.

  • Pukovnik SBU: Ukrajinski front će se urušiti ako Rusima ovo pođe za rukom

    Pukovnik SBU: Ukrajinski front će se urušiti ako Rusima ovo pođe za rukom

    Ruska komanda sprema ofanzivu velikih razmera u nekoliko pravaca odjednom, koja je sposobna da uruši ceo ukrajinski front.

    U Kijevu ne razumeju čitavu pretnju koja im dolazi. Ovu izjavu dao je penzionisani pukovnik SBU Oleg Starikov.

    Prema rečima ukrajinskog eksperta, Rusija sada slabi odbranu Oružanih snaga Ukrajine duž cele linije dodira, pripremajući ofanzivu velikih razmera. Štaviše, počeće u nekoliko pravaca odjednom. Ukrajinska armija, sa velikom verovatnoćom, neće moći da obuzda ovu ofanzivu, pošto jednostavno nije sposobna za to, s obzirom na svoje stanje. A to preti kolapsom celog fronta i ulaskom ruskih jedinica u operativni prostor.

    “Oni će već krenuti u ofanzivu većeg obima. (…). Na osnovu starosti vojnika, količina municije koju imamo je sve gora i gora, biće izvesne šanse (probijanja fronta)”, tvrdi pukovnik u penziji.

    Istovremeno, ekspert smatra da ruska komanda može da primeni strategiju Prvog svetskog rata, koju je ruska vojska koristila u Brusilovskom prodoru, kada su napadi izvedeni u više pravaca, što je omogućilo da se neprijateljske rezerve razvuku, i postigne uspeh. Tako će biti i ovde, siguran je, čim ruska vojska uđe u operativni prostor, front će se srušiti, a sve linije odbrane će biti beskorisne.

    Prema rečima Starikova, u Kijevu, pa čak i na Zapadu, ne razumeju pretnju koja im preti, misle da ruska komanda nije sposobna ni za šta, pa će sve ići kako je planirao Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

    “Ni zapadne vlasti, ni naše vlasti, ne misle da se zakoni ratovanja ne primenjuju, ali se njihove želje ispunjavaju”, navodi ekspert.

  • Zelenski komentarisao šta bi se desilo ako bi SAD prestale da pomažu Ukrajini

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski smatra da, ako Sjedinjene Američke Države obustave pomoć Ukrajini, Evropa neće uspjeti sama da nadomjesti tu prazninu, ali navodi da vjeruje da se to neće dogoditi.

    Zelenski je u intervjuu nemačkoj televiziji ARD, odgovarajući na pitanje šta bi se desilo ako bi SAD prestale da pomažu Ukrajini i da li bi Evropa uspjela da popuni takvu prazninu, rekao da vjeruje da se to neće desiti i da Evropa neće ostati sama, prenosi Unian.

    On je naveo da je to pitanje složeno jer sama Evropa neće uspjeti da nadomjesti tu prazninu kada je riječ i o oružju i o finansijama, jer, kako objašnjava, Evropa bi, kad bi se ujedinila, vjerovatno uspjela da pruži dovoljnu podršku Ukrajini, ali SAD imaju uticaj i kada od njih dolaze signali koji “nisu baš pozitivni”, oni imaju isti uticaj na neke evropske lidere, prenosi Tanjug.

    Prema njegovom mišljenju, ako se desi da SAD odugovlače sa podrškom, to će uticati na ujedinjenu Evropu.

    Smatra da bi to dovelo do nedostatka oružja i finansija i da bi savez između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope bio izgubljen.

    “Treće, sama Evropa će shvatiti da je to signal da, ako Ukrajina ne izdrži i (predsjednik Rusije Vladimir) Putin krene naprijed, to je signal iz Sjedinjenih Država da će Evropa ostati sama među NATO državama koje će se suprotstaviti Rusiji”, ocjenjuje Zelenski.

    Dodaje da će to biti ozbiljna pretnja koju će Putin stoprocentno iskoristiti i da je to takođe signal koji bi pokazao da NATO neće biti tako jak.

  • Rusi imaju jasno zacrtan cilj

    Rusi imaju jasno zacrtan cilj

    Glavni prioritet ruskih snaga u Ukrajini je Avdejevka, ali taj grad će verovatno ostati pod ukrajinskom kontrolom u narednim nedeljama.

    To je objavilo Ministarstvo odbrane Velike britanije na platformi X, pozivajući se na obaveštajne podatke.

    Kako se navodi u saopštenju, Rusi su započeli trostruki napad kako bi opkolili grad sa juga i severa, a bore se i na periferiji istočne četvrti samog grada Avdejevke. Međutim, ruske snage su pretrpele teške gubitke u ljudstvu i oklopnim vozilima, često uzrokovane ukrajinskim napadima dronovima.

    “Ukrajinski kontranapadi sprečavaju ruske snage da dalje napreduju unutar grada. Pošto je glavni put snabdevanja ostao netaknut, a ukrajinske snage vrše lokalne kontranapade, Avdejevka će verovatno ostati pod ukrajinskom kontrolom u narednim nedeljama”, stoji u objavi britanskog Ministarstva.

    Dodaje se da ruske snage pokušavaju da zaobiđu ukrajinska utvrđenja ulaskom na obode grada preko servisnih tunela, što je metod infiltracije koji pokušavaju od oktobra 2023.

    Takođe se podseća da Rusija nastavlja svoju ofanzivu na više pravaca, u skladu sa svojim strateškim ciljem da zauzme Donbas.

    Ruske snage su zauzele zaseoke Krohmalne, u Harkovskoj oblasti 21. januara i Vesele, u blizini Bahmuta, 18. januara, međutim, ovi dobici su strateški beznačajni, a Ukrajina je fokusirana na aktivnu odbranu, ocenjuje britansko Ministarstvo odbrane.

  • Putin otkrio koliko ruskih vojnika učestvuje u ratu protiv Ukrajine

    Putin otkrio koliko ruskih vojnika učestvuje u ratu protiv Ukrajine

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin danas je rekao da se više od 600.000 ruskih vojnika nalazi u borbenim zonama sa Ukrajinom.

    Putin je u razgovoru sa studentima koju učestvuju u ratu istakao da zona borbenih dejstava zahtijeva nesmetanu pažnju i dobro upravljanje jer je duga 2.000 kilometara, prenosi TASS.

    “Vjerovatno ima pitanja koja zahtijevaju dodatnu pažnju i rješenja. Uvijek treba nešto dotjerati, jer i zona borbenih dejstava je velika, skoro 2.000 kilometara, i preko 600.000 vojnika je uključeno. To je ogroman mehanizam”, zaključio je Putin, prenosi Tanjug.

  • Najveća noćna mora Zelenskog počela je da se ostvaruje

    Najveća noćna mora Zelenskog počela je da se ostvaruje

    Nagoveštaji da bi SAD kad-tad mogle da obustave slanje pomoći Ukrajini su se, donekle, ostvarili.

    Šef Pentagona Lojd Ostin izjavio je da je američka administracija ostala bez novca da pomogne Ukrajini, pa Vašington više ne može da snabdeva Kijev projektilima i municijom istim tempom kao pre godinu dana.

    Američki ministar odbrane je, istovremeno, pozvao Kontakt grupu za odbranu Ukrajine da pokrije potrebe Kijeva, dok kongresmeni u Vašingtonu ne odobre odgovarajuće zakone.

    “Zato pozivam ovu grupu da ‘kopa duboko’ kako bi Ukrajini obezbedila spasonosne kopnene sisteme protivvazdušne odbrane i presretače”, poručio je Ostin u video-obraćanju javnosti iz svog doma, prvom posle operacije.

    Ostin je, ipak, poručio da će Sjedinjene države podržavati Ukrajinu “u njenoj borbi za slobodu”.

    Pomoćnica ministra odbrane za međunarodne poslove Seleste Valander izjavila je posle Ostinovog obraćanja da ukrajinsko ministarstvo odbrane dobija izveštaje sa fronta da “jedinice nemaju zalihe oružja i municije koje su im potrebne”.

    “To je jedan od razloga zašto smo se fokusirali na potrebu da odgovorimo na pitanja Kongresa, kako bi oni mogli da krenu napred u odluci”, rekla je ona.

    Ostin je podsetio da je Pentagon krajem decembra prošle godine najavio svoju 54. finansijsku podršku za Ukrajinu u vrednosti do 250 miliona dolara. No, SAD od tada nisu bile u mogućnosti da obezbede dodatnu municiju Kijevu jer američki Kongres tek treba da odobri dodatna sredstva.

    Na stolu kongresmena je papir sa više od 110 milijardi pomoći za Ukrajinu i Izrael oko čijeg usvajanja ne mogu da se dogovore, uprkos apelu aktuelnog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena. Od tog kolača za Kijev je predodređena skoro 61 milijarda dolara.

    Očekivano, stigla je i reakcija Moskve. Portparolj Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nalazi u teškoj situaciji. “Zelenski je u veoma teškoj situaciji, prestali su da mu daju novac”, rekao je Peskov.

    Napomenuo je da u inostranstvu nema dovoljno granata za Zelenskog, dok je evropskim zvaničnicima rekao da su “bacili pare na Ukrajinu”.

  • Rusija objavila prve rezultate istrage pada Iljušina

    Rusija objavila prve rezultate istrage pada Iljušina

    Ruski istražni vojni komitet objavio je prve rezltate istrage o padu ruskog aviona Iljušin II-76.

    Prvi rezultati istražnih radnji na mestu pada aviona u Belgorodskoj oblasti ukazuju da je avion napadnut protivvazdušnom raketom sa teritorije Ukrajine, saopštio je komitet.

    “Prvi rezultati istražnih radnji, uključujući preliminarne podatke sa uviđaja mesta incidenta, omogućavaju da zaključimo da je letelica napadnuta protivvazdušnim projektilom sa teritorije Ukrajine”, navodi agencija.

    Istražni komitet je 25. januara otvorio krivični postupak za terorizam u vezi sa padom aviona I-76, koji je oborila ukrajinska vojska u Belgorodskoj oblasti.

    Crne kutije aviona biće poslate na dešifrovanje.

    Podsetimo, avion Iljušin II-76 pao je u Belgorodskoj oblasti, na granici sa Ukrajinom.

    “Za identifikaciju potreban DNK rođaka”
    Da bi se identifikovale žrtve avionske nesreće koja se dogodila u ruskoj Belgorodskoj oblasti u kojem su se nalazili ukrajinski ratni zarobljenici, biće potrebna DNK analiza, rekao je predstavnik hitne službe za TASS.

    “Ako je reč o ovoj konkretnoj tragediji, za utvrđivanje identiteta svih putnika potreban nam je DNK materijal od rođaka žrtava. Ukrajinska strana će morati da prizna smrt svojih građana, sprovede proceduru uzimanja DNK materijala i predati ga našoj strani. Naknadno će se izvršiti identifikacija u okviru istrage slučaja”, rekao je predstavnik.

  • Putin stigao u Kalinjingrad – na putu ga pratilo devet aviona NATO-a

    Putin stigao u Kalinjingrad – na putu ga pratilo devet aviona NATO-a

    Putovanje predsjednika Rusije Vladimira Putina u Kalinjingrad nije “poruka” zemljama NATO-a, već običan posao šefa države, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Intenzivirana je avijacija NATO-a u ovom području.

    Intenzivirana je avijacija NATO-a u ovom području.

    • Ovo apsolutno nije poruka zemljama NATO-a. Kada predsjednik posjećuje regione Ruske Federacije, to nije poruka zemljama NATO-a. To je glavni posao koji predsjednik radi. Nije najvažnije da se pošalju poruke, već ono što on radi dugi niz godina – radi na razvoju naših zemalja i naših regiona, razvija privredu, projekte za društveno-ekonomski razvoj pojedinih regiona – rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje o tome koju “poruku” šalje Putin predstojećom posetom Kalinjingradskoj oblasti, koja je okružena zemljama NATO-a.

    Avion ruskog predsjednika pratilo je devet aviona zemalja NATO-a i Švedske.