VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Još jedan teroristički napad je zahvalnost Kijeva za finansijsku pomoć EU”

    “Još jedan teroristički napad je zahvalnost Kijeva za finansijsku pomoć EU”

    Napad ukrajinskih oružanih snaga na Lisičansk predstavlja zahvalnost kijevskih ekstremista EU na finansijskoj podršci, izjavila je danas Marija Zaharova.

    “Još jedan teroristički napad je zahvalnost kijevskih ekstremista za velikodušnu finansijsku podršku zemalja Evropske unije“, navela je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova u saopštenju, prenosi TASS.

    Ona je napomenula da je u zgradi gde se nalazi pekara u vreme napada bilo “na desetine civila“ i da je korišćeno zapadno oružje.

    Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je broj poginulih porastao na 15, nakon što su ukrajinske oružane snage granatirale pekaru u Lisičansku u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici (LNR), na istoku Ukrajine.

    Prethodno je lider LNR Leonid Pasečnik saopštio da su ukrajinske trupe granatirale pekaru u Lisičansku i dodao da su tri osobe prebačene u bolnicu, a da bi pod ruševinama moglo biti još nekoliko desetina civila. Ukrajinski zvaničnici se za sada nisu oglašavali o ovom incidentu.

  • Borelj: Bez saglasnosti o vojnoj pomoći Ukrajini i povećanju sredstava

    Borelj: Bez saglasnosti o vojnoj pomoći Ukrajini i povećanju sredstava

    Šefovi diplomatija zemalja članica EU na današnjem neformalnom sastanku u Briselu nisu postigli saglasnost o vojnoj pomoći Ukrajini ili mogućnosti povećanja sredstava za Evropski mirovni fond, rekao je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.

    Borelj je na konferenciji za medije nakon sastanka najavio da će razgovori biti nastavljeni 19. februara, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    • Bilo je značajnih razgovora o vojnoj pomoći, našem jedinstvu. Razgovarali smo o situaciji na frontu, situaciju sa vojnim isporukama, fondu za pomoć Ukrajini koji će nadam se biti usaglašen u narednim danima unutar Evropskog mirovnog fonda – istakao je Borelj.

    Prema njegovim riječima, stav EU ostaje čvrst, Ukrajini je potrebna dodatna i brža podrška koja mora doći odmah.

    Na samitu EU 1. februara odobreno je 50 milijardi evra iz budžeta EU za Ukrajinu, ali je odgođena odluka za povećanje Evropskog mirovnog fonda za jačanje isporuka oružja.

    Šefovi diplomatija treba da okončaju rad na detaljima ove odluke.

  • Putin šalje Vagnerovce da “završe” rat

    Putin šalje Vagnerovce da “završe” rat

    Bivši Vagnerovi plaćenici se možda vraćaju u Ukrajinu, ali ovog puta kao deo ruske nacionalne garde, kažu britanski obaveštajci.

    Ruska nacionalna garda Rosgvardija će pod svoje okrilje uzeti bivše borce Vagnerove grupe i oni bi uskoro mogli ponovo da budu raspoređeni u Ukrajini, navode britanski obaveštajci.

    To je poslednji u nizu poteza Moskve da preuzme punu kontrolu nad ovom plaćeničkom organizacijom.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je krajem decembra ovlastio Nacionalnu gardu Rusije, poznatiju kao Rosgvardija, da formira sopstvene dobrovoljačke jedinice. Rosgvardija će tako sada integrisati tri bivša Vagnerova jurišna odreda u svoju prvu dobrovoljačku jedinicu, koja će verovatno biti raspoređena u Ukrajini i Africi. Navodno, onima koji odu u Ukrajinu biće ponuđen ugovor na šest meseci, dok će onima koji završe u Africi ugovor potpisati na devet meseci.

    “Integracija Vagnerovih bivših jurišnih odreda u dobrovoljačku jedinicu Rosgvardije vrlo verovatno ukazuje na to da je Vagner podređen Ruskoj nacionalnoj gardi“, dodaje britansko Ministarstvo odbrane, piše Business Insider. Rosgvardija, osnovana 2016. godine, često se naziva Putinovom privatnom vojskom jer je direktno njemu podređena. Putin je od avgusta prošle godine potpisao zakon po kome je Nacionalna garda dozvoljena da bude opremljena teškim naoružanjem. Na Zapadu je to protumačeno kao pokušaj jačanja Putinove “privatne vojske”.

    “S obzirom na to da je general Viktor Zolotov (prvi čovek Rosgvarda) ranije nagovestio da teško naoružanje treba da uključuje artiljeriju i jurišne helikoptere, ovaj potez sugeriše da Kremlj udvostručuje resurse Nacionalne garde, kao jedne od ključnih bezbednosnih organizacija režima. pisalo je onda britansko ministarstvo odbrane.

    Odigrali su ključnu ulogu

    Rosgvardija je uspela da se uplete u regione Ukrajine pod ruskom kontrolom. Analitičari Instituta za proučavanje rata (ISV) rekli su u decembru da Moskva koristi Nacionalnu gardu da proširi svoju kontrolu nad okupiranom teritorijom bez oslanjanja na trupe na frontu. Ovaj razvoj događaja označava poslednje poglavlje u padu Vagnerove grupe, čiji su neustrašivi “nezavisni“ borci sada podređeni ruskoj državi. Porodica Vagner odigrala je ključnu ulogu u višemesečnoj borbi za Bahmut, u kojoj je stradalo na desetine hiljada ljudi.

    Posle neuspele Vagnerove pobune, a kasnije i smrti njihovog osnivača Jevgenija Prigožina, Kremlj je preuzeo kontrolu nad plaćenicima, posebno onima u Africi, gde su delovali kao Putinova produžena ruka u nekoliko zemalja. Proteklih godina na tom kontinentu su u više navrata bili optuženi za razna krivična dela i kršenje ljudskih prava. Nova ruska vojna formacija, Afrički korpus (koji deli ime sa nacističkom jedinicom), čak pokušava da regrutuje bivše Vagnerove plaćenike za borbene operacije širom kontinenta.

  • Zalužni tajno pregovarao o prekidu vatre sa Rusijom?

    Zalužni tajno pregovarao o prekidu vatre sa Rusijom?

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski želi da smijeni vrhovnog komandanta Valerija Zalužnog jer je navodno umiješan u tajne razgovore sa zapadnim zvaničnicima o prekidu vatre sa Rusijom, smatra američki istraživački novinar Simor Herš.
    “Želja Zelenskog da otpusti svog komandanta je rezultat, smatraju neki Amerikanci, njegovog saznanja da je Zalužni nastavio da učestvuje, direktno ili preko pomoćnika nije poznato, u tajnim pregovorima od prošle jeseni sa američkim i drugim zapadnim zvaničnicima o tome kako je najbolje da se postigne prekid vatre i pregovara o okončanju rata sa Rusijom”, napisao je Herš.

    Ukrajinski poslanik Aleksij Gončarenko rekao je 29. januara, pozivajući se na izvore, da je Zalužnom navodno naređeno da podnese ostavku. Ministarstvo odbrane Ukrajine i portparol Zelenskog demantovali su te tvrdnje.

    “NJujork tajms” je u utorak, 30. januara, objavio, pozivajući se na izvore, da je ukrajinska Vlada odgodila smjenu Zalužnog zbog curenja informacija o njegovoj mogućoj ostavci.

    Vlada je planirala da otpusti Zalužnog ali je kasnije, kada su procurile informacije, odlučila da se povuče, navodi list, dodajući da sada usporava proces.

    Zelenski je bio primoran da poništi svoju odluku jer su međunarodni partneri, uključujući SAD i Britaniju, izrazili zabrinutost zbog ovog postupaka.

    Zelenski se navodno sastao sa Zalužnim kako bi obavijestio generala o odluci da ga otpusti, ali mu je umjesto toga ponudio mjesto sekretara Savjeta bezbjednosti zemlje, što je Zalužni odbio.

    Šef ukrajinske vojne obavještajne službe Kirilo Budanov i komandant ukrajinskih kopnenih snaga Aleksandar Sirski kandidati su za mjesto glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga.

  • Zelenski je odbijen

    Zelenski je odbijen

    Priča o navodnoj smeni glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga Valerija Zalužnog polako se pretvara u televizijsku sapunicu.

    Prema najnovijim podacima, koje je objavio britanski Tajms, komandant kopnenih snaga Ukrajine general Aleksandar Sirski odbio je predlog predsednika te zemlje Volodimira Zelenskog da zameni Zalužnog.

    Mediji iz te zemlje su ranije pisali da je istu funkciju odbio i rukovodilac glavne uprave vojno-obaveštajne službe Ukrajine Kiril Budanov, za koga su pak ukrajinski mediji navodili da Zelenski želi da ga vidi na mestu Zalužnog.

    “Obojica su navodno odbili ponude, što je Zelenskog nateralo da se povuče”, piše Tajms.

    Prema tim navodima, pozicija je prvo ponuđena Budanovu, a nakon toga i Sirskom.

    Zalužni je navodno tokom sastanka sa Zelenskim 29. januara predsednikovim savetnicima rekao da je njihova procena situacije na frontu više optimistična nego realna, nakon čega mu je Zelenski tražio da podnese ostavku.

    Zalužni je odbio da to uradi, zbog čega je Zelenski zapretio da će potpisati dekret o njegovoj smeni. Ukrajinski general se nakon toga navodno vratio u svoju kancelariju i svojim potčinjenima rekao da odlazi.

    “Pakujem svoje stvari”, navodno je rekao Zalužni, prenosi Tajms.

    Dodaje se i da su ukrajinski međunarodni partneri, uključujući SAD i Veliku Britaniju, izrazili zabrinutost zbog najava o smeni Zalužnog.

    “Zelenski je otpustio glavnokomandujućeg ukrajinske vojske, ali je bio primoran da promeni odluku nakon pritiska sa vrha vojne komande i od međunarodnih partnera”, navodi se u članku.

    Poslanik ukrajinske Rade Aleksej Gončarenko u ponedeljak je objavio da je Zalužni smenjen, ali tekst predsedničkog dekreta nije objavljen. Ukrajinskom generalu je navodno ponuđena ambasadorska pozicija, što je on odbio.

    Britanski “Ekonomist” je pisao i da mu je navodno ponuđeno mesto sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu, što je on takođe odbio.

  • Rusi “gaze”

    Rusi “gaze”

    Evidentirano je još jedno napredovanje ruskih snaga u pravcu južnog Donjecka.

    Ovo izveštavaju ratni dopisnici, pozivajući se na informacije sa ratišta.

    Tako su ruske oružane snage napredovale severno od Prijutne u oblasti Velike Novoselke. “Ovde je zabeleženo napredovanje naših trupa na prostoru širine oko dva i po kilometra do dubine od 500– 600 metara”, navode ruske snage.Prema rečima vojnih komandanata, kao rezultat napredovanja ruskih trupa, ukrajinske formacije su morale da napuste niz položaja koje su zauzele tokom letnje i jesenje protivofanzive Oružanih snaga Ukrajine. Iako se napredovanje odvijalo prvenstveno u “sivoj zoni”, to ukazuje na postepeno slabljenje protivnika na ovom delu fronta.

    Pored toga, ruska vojska nastavlja da izvodi aktivne operacije za juriš na Novomihajlovku u pravcu Donjecka. Ovo naselje južno od Marinke, koje su u potpunosti zauzele ruske oružane snage, Ukrajinci su sada pretvorili u utvrđeni rejon. Ruske trupe su sada suočene sa zadatkom da zauzmu Novomihajlovku, što će otvoriti put daljem napredovanju u ovom pravcu.

    Na svim sektorima fronta, Ukrajinci imaju problema sa snabdevanjem artiljerijskom municijom, skopčano sa nedostatkom ljudstva i slabim kvalitetom pristiglog pojačanja. Istovremeno, isti ljudi nastavljaju da drže odbranu, iako je očigledno da već imaju izgubljenu sposobnost da preduzmu ofanzivne operacije.

  • Američki sistem oborio ruski avion; Putin: Tražimo međunarodnu istragu

    Američki sistem oborio ruski avion; Putin: Tražimo međunarodnu istragu

    Američki sistem “patriot” je oborio ruski avion Il-76, u kojem su bili ukrajinski zarobljenici, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    On je poručio da Rusija insistira na međunarodnoj istrazi incidenta, dok zapadni mediji, kako kaže ruski predsednik, pokušavaju da zataškaju priču o incidentu sa zatvorenicima.

    “Ukrajinske vlasti su odbacile frazu da bi želele da sprovedu međunarodnu istragu. Mi to tražimo i insistiramo da se sprovede međunarodna istraga. Zvanično kažem: molimo vas da pošaljete međunarodne eksperte i izvršite ovu analizu, procenite raspoložive materijalne dokaze da je avion oboren sistemom patriot“, naglasio je Putin na sastanku sa zvaničnicima od poverenja, prenosi agencija RIA novosti.

    Putin je rekao da ne zna i ne razume zašto je Kijev oborio avion sa svojim zarobljenicima.

    “Pitali ste zašto su to uradili? Ne znam. Ne razumem. Još uvek možete da zamislite zašto granatiraju mirne gradove. Može se pretpostaviti da je Kijev to učinio slučajno, ali je to ipak krivično delo iz nehata. Istražni komitet je otvorio krivični postupak za delo terorizma. Očigledno, pravna procena je njihova profesionalna dužnost, oni znaju šta rade i za to postoje određene osnove”, rekao je ruski lider.

    On je ocenio da Ukrajina verovatno želi da isprovocira Rusiju na uzvratne akcije i odmazdu.

    “Ima nekoliko mogućih ciljeva: da skrenu pažnju sopstvenog stanovništva i sponzora sa neuspeha takozvane kontraofanzive, da pokažu da nešto mogu i da nas isprovociraju na uzvratne ogledne akcije za napade na civilne i mirne ciljeve na teritoriji same Ukrajine. Mi koristimo visokoprecizno oružje da gađamo vojne infrastrukturne objekte i vojnu industriju. Žele da nas isprovociraju na odmazdu”, rekao je Putin.

    Istovremeno je napomenuo da Moskva neće zaustaviti razmenu zarobljenika, ukoliko ukrajinska strana pokaže spremnost.

    Putin je na sastanku sa ruskim zvaničnicima istakao i da Ruski olimpijski komitet ROC i Ministarstvo sporta treba da se dogovore o učešću nacionalnih sportista na predstojećim Olimpijskim igrama i, kako je ocenio, o diskriminaciji ruskih sportista na međunarodnim turnirima.

  • Zaharova: Kurti želi da protjera pravoslavno stanovništvo i otme srpske manastire

    Zaharova: Kurti želi da protjera pravoslavno stanovništvo i otme srpske manastire

    Vlasti nepriznatog Kosova dozvoljavaju provokacije protiv srpskih svetinja na teritoriji pokrajine i tako nastoje da prekroje istoriju, saopštila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Ona je skrenula pažnju na učestale slučajeve napada privremenih institucija u Prištini na srpske svetinje koje se nalaze na Kosovu i Metohiji.

    Zaharova je ocijenila da su provokacije postale sistemske i da odražavaju velike razmjere politike pokrajinskih “vlasti” čiji je cilj istjerivanje pravoslavnog stanovništva i stvaranje “etnički čiste albanske” teritorije.

    • Međutim, istinito tumačenje ne odgovara Prištini koja namjerava da prekroji prošlost i prilagodi pseudoistorijsku bazu svojim pretenzijama koje se tiču srpskog duhovnog nasleđa. Posljednjih mjeseci dogodio se niz incidenata koji su imali veliki odjek: upad u crkvu u selu Rakitnica, proglašavanje srpske crkve u mestu Gornje Vinarce za katoličku, skrnavljenje pravoslavnog groblja u Kosovskoj Mitrovici – sve to potvrđuje varvarsku prirodu režima takozvanog “premijera” Aljbina Kurtija. Njegov cilj je da izbriše tragove života Srba u pokrajini i da albanizuje sve ono što je vijekovima oblikovalo njihov identitet – poručila je Zaharova.

    Ona je ocijenila da su današnja Priština i briga o spomenicima – nespojivi pojmovi.

    • Progon pravoslavlja u južnoj srpskoj pokrajini dio je nacionalističkog kursa Aljbina Kurtija, vatrenog pristalice “velikoalbanske ideologije” – istakla je Zaharova.

    Po njenim rečima, neophodna je efikasna reakcija međunarodne zajednice na zločinačku politiku prištinskih vlasti koje faktički sprovode nezvanične etničke čistke Srba, uništavajući stabilnosti i bezbjednost balkanskog regiona.

    • Ako Zapad ne prestane da povlađuje Prištini, eskalacija krize može biti nepovratan proces – zaključila je ona.
  • “Pomirenje Rusije i Ukrajine bilo bi greška”

    “Pomirenje Rusije i Ukrajine bilo bi greška”

    Pomirenje Rusije i Ukrajine i prekid neprijateljstava bili bi greška, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

    “Ponovo dolazimo u iskušenje za pomirenje. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine i ostale su pogrešne i danas. Ne smemo dozvoliti da one oblikuju našu politiku prema Ukrajini“, napisao je evropski zvaničnik u autorskom tekstu za francuski list ”Nuvel observater”.

    Prema njegovim rečima, 2024. godina počela je “pljuskom ruskih dronova i projektila koji su pali na Ukrajinu”, a ruski predsednik Vladimir Putin je tvrdio da Ukrajina ne može da se odupre ruskom napadu i da će unutrašnje podele i energetska zavisnost sprečiti Evropsku uniju da joj priskoči u pomoć.

    “Pripremio se za rat koji će trajati samo nekoliko dana. Mnogi Evropljani su bili blizu toga da misle isto. Međutim, stvari su se ispostavile sasvim drugačije. Putin nije mogao da zamisli da će dve godine kasnije Ukrajina i dalje pružati otpor.”, naveo je Borelj.

    On je dodao da su ukrajinske oružane snage pobedile u bici za Kijev i Herson i oslobodile više od polovine teritorije koju je zauzela Rusija. Takođe, prekinule su blokadu crnomorskih luka i primorale Rusiju da povuče najveći deo svoje flote sa okupiranog Krima, piše Borelj.

    “Međutim, ukrajinska kontraofanziva prošlog leta nije dala očekivane rezultate i ruski agresori vrše pritisak na Ukrajinu, nastavljajući sa intenzivnim bombardovanjem. Rusija u 2023. godini gotovo da nije napredovala na bojnom polju, ali je Putin i dalje spreman da pošalje stotine hiljada mladih Rusa da ginu da bi osvojili Kijev. Njegova vojska i njegov narod pate, ali on ne zna put nazad”, ocenio je šef evropske diplomatije.

    On je pozvao da se Kijevu obezbede sredstva neophodna za okupaciju teritorija, uključujući rakete dugog dometa i druge moderne sisteme naoružanja. Borelj je naveo i potrebu jačanja protivvazdušne odbrane Ukrajine.

    Paralelno sa ovim merama potrebno je razvijati evropski sektor vojne industrije, napisao je Borelj i dodao da je ova industrija daleko od spremnosti da reši probleme sa kojima se suočava.

    “Kao rezultat toga, ponovo čujemo da Ukrajina ne može da pobedi i da podrška Zapada neće izdržati. I ponovo se pojavljuju iskušenja pomirenja. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine, a pogrešne su i danas. Ne smemo dozvoliti da oni kroje našu politiku prema Ukrajini. Kao što je Sem Grin, stručnjak za Rusiju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao: ‘Putin možda želi pregovore, ali ne želi da pregovara'”, naveo je Borelj.

    On je dodao da ruski predsednik želi da što pre okonča sukob, ali samo pod njegovim uslovima.

    “Putin govori o ‘denacifikaciji’, ‘demilitarizaciji’, ‘demontaži’. Tri reči koje znače samo jedno: kapitulacija. On je već u brojnim prilikama pokazao da nikada ne pregovara u dobroj veri i da ne poštuje postignute dogovore. A danas, manje od godinu dana pre američkih izbora, za koje veruje da bi mogli da idu u prilog njegovim imperijalističkim ambicijama, ko može ozbiljno da veruje da Vladimir Putin traži kompromis?”, zapitao je šef evropske diplomatije.

    Kako je ocenio, Putin je pogrešio u pogledu sposobnosti svoje vojske, otpora Ukrajinaca i u pogledu evropskog jedinstva.

    Pobeda Ukrajine pred ruskom agresijom je najbolja garancija bezbednosti za Evropu, rekao je on i zaključio da uz pomoć EU, “Ukrajina može da vrati imperijalne ambicije Rusije na smetlište istorije”.

  • Spajić: Nikakve koristi od uvođenja sankcija Rusiji

    Spajić: Nikakve koristi od uvođenja sankcija Rusiji

    Predsjednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić rekao je da praćenje politike sankcija EU prema Moskvi nije donijelo nikakvu korist Crnoj Gori.

    U 2021. i 2022. godini, kada smo glasali za usvajanje sankcija Rusiji, nismo dobili nikakvu korist – rekao je Spajić.

    On je naglasio da, za razliku od zemalja EU, Crna Gora još nema mogućnost da dobije finansijsku pomoć od zajednice za nadoknadu gubitaka, te u vezi s tim pitanje pristupanja Uniji istakao kao posebno značajno.

    Spajić je za “Politiko” rekao da je Crna Gora prva na redu za ulazak u EU među ostalim balkanskim zemljama i izrazio nadu da će se pridružiti Uniji do 2028. godine.