Četiri ukrajinske granate pogodile su skladište goriva, kažu zvaničnici Energodara.
Ukrajinci gađaju stovarište koje se nalazi u Zaporožju, prenose ruski medjii.
Svakodnevno mediji pišu o tome koliko je nuklerna elektrana u Zaporožju u opasnosti od napada.
Četiri projektila su pala u blizini skladišta radioaktivnih izotopa, saopštile su vlasti Energodara, u čijoj se blizini nalazi atomska centrala, prenose RIA novosti.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je u četvrtak da je Rusija dovela Ukrajinu i sve Evropljane u situaciju na korak od katastrofe nakon što je nuklearna elektrana Zaporožje privremeno isključena iz mreže navodno zbog ruskog granatiranja.
Zelenski je pozvao da se izvrši međunarodni pritisak na Rusiju da povuče svoje snage iz elektrane.
Nuklearna elektrana Zaporožje usred borbi u Ukrajini privremeno je isključena iz električne mreže u četvrtak zbog štete od požara, što je izazvalo nestanak struje u regiji i pojačalo strah od katastrofe u zemlji proganjanoj katastrofom u Černobilju.
Tvornicu, najveću u Evropi, okupirale su ruske snage od prvih dana rata. Vlada u Kijevu tvrdi da Rusija u stvari drži elektranu kao taoca, tamo skladišti oružje i pokreće napade oko nje, dok Moskva optužuje Ukrajinu da je bezobzirno pucala na postrojenje.
U četvrtak je postrojenje prvi put isključeno iz mreže nakon što su požari oštetili dalekovod, prema ukrajinskom operateru nuklearne energije.
Oštećena linija je očigledno nosila električnu energiju i stoga je regija izgubila struju, prema Jevgeniju Balitskom, guverneru kojeg je postavila Rusija.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski danas je novinarima rekao da je imao odličan razgovor sa svojim američkim kolegom Joeom Bidenom i zahvalio mu na njegovoj “neiscrpnoj podršci”, prenosi Ukrinform.
Dan ranije, Biden je najavio novu vojnu pomoć od gotovo tri milijarde dolara Ukrajini, uključujući protuzračne projektile, artiljeriju, odbranu od dronova i radarsku opremu.
Novi paket najveća je tranša američke vojne pomoći do sada, čime ukupan iznos koji je SAD isporučio ili obećao Kijevu sada iznosi više od 13 milijardi dolara.
“Razgovarali smo o daljnjim koracima Ukrajine na našem putu prema pobjedi nad agresorom i važnosti pozivanja Rusije na odgovornost za ratne zločine”, napisao je Zelenski na Twitteru.
Novinar britanskog lista “Gardijan” Den Sabag izneo je pet mogućih scenarija za razvoj sukoba u Ukrajini u narednih šest meseci.
Prva prognoza je da će sukob potrajati još godinu dana, ali neće biti tako intenzivan kao proletos. Pri tome, u narednih šest meseci neće biti pregovora između Moskve i Kijeva.
Prema drugom scenariju, Ukrajina neće sprovoditi kontraofanzive i počeće da primenjuje taktiku partizanskih napada, kao i da će izvoditi napade raketnim sistemima velikog dometa.
Autor u trećoj prognozi smatra da će Rusija nastaviti ofanzivu, ali će njen cilj biti da zadrži teritorije Ukrajine.
Četvrta varijanta je da će izbeglička kriza sa dolaskom zime pružiti dodatne mogućnosti onima koji za nju uspeju bolje da se pripreme. Osim toga, Moskva vidi početak zime kao priliku da zaključi mir sa Kijevom pod sopstvenim uslovima, navodi se u članku.
U petoj prognozi Zapad će morati da odluči da li želi da Ukrajina pobedi ili da se samo drži, jer bez zapadne vojne pomoći Kijev bi pretrpeo poraz. Istovremeno, Ukrajina ima budžetski deficit od pet milijardi dolara mesečno, a dalja pomoć Evropljana koštaće mnogo više. Pitanje je, kako navodi autor, da li su zapadne zemlje spremne na ove žrtve.
Francuski ministar saobraćaja Kleman Bon komentarisao je najnovija dešavanja oko naftne kompanije TotalEnerži.
Bon je rekao da je medijski izveštaj o tome da je ta francuska naftna kompanija bila uključena u snabdevanje ruske vojske avio-gorivom, preko zajedničkog preduzeća s ruskim Novatekom, “izuzetno ozbiljno” pitanje koje zahteva da bude rasvetljeno.Bon, koji je rekao da nema dovoljno informacija da se izjasni po tom pitanju, prvi je zvaničnik francuske vlade koji je prokomentarisao navode lista Mond, koji bi mogli da potkopaju zalaganje predsednika Emanuela Makrona za postizanje mira u Ukrajini, izveštava Rojters.
Mond je izvestio u sredu da je TotalEnerži, preko udela koji držai u zajedničkom preduzeću s ruskim Novatekom, bio uključen u isporuke gasnog kondenzata za proizvodnju mlaznog goriva koje su možda koristili ruski ratni avioni u Ukrajini.
“Ovo je izuzetno ozbiljna tema, tako da treba proveriti da li je dobrovoljno ili nevoljno, došslo do zaobilaženja sankcija ili isporuka energenata koju je proizvela francuska ili neka druga kompanija”, rekao je Bon za televiziju Frans 2.
On nije naveo da li je potrebno pokretanje zvanične istrage.
Manon Obri, poslanica u Evropskom parlamentu Nepokorene Francuske, jedne od glavnih francuskih opozicionih partija, pozvala je danas vladu da zauzme stav po tom pitanju, rekavši da “Francuska više ne može da zatvara oči”.
“Imamo francusku kompaniju koja je postala indirektni saučesnik u ubilačkom ratu”, rekla je ona za radio Fransinfo.
TotalEnerži, koji je za razliku od drugih velikih zapadnih konkurenata zadržao svoju imovinu u Rusiji uprkos kritikama, saopštio je da ne koristi infrastrukturu koja bi snabdevala rusku vojsku i da nema saznanja o bilo kakvoj potencijalnoj proizvodnji avionskog goriva njegovih poslovnih partnera.
Mond je u izveštaju napisao da je gorivo za avione dostavljeno dvema ruskim vazduhoplovnim bazama, koje su verovatno bile uključene u izvođenje vazdušnih napada u Ukrajini, i da je proizvedeno iz gasnog kondenzata koji je isporučio Ternjeftegaz, u kojem TotalEnerži drži 49 posto vlasničkog udela.
Dan nakon početka rata u Ukrajini, Centralna banka Rusije (CBR) stopirala je objavljivanje ekonomskih podataka.
Stopirani su podaci o svemu – od spoljne trgovine do inostranih i unutrašnjih ulaganja.
Isto je učinio i Rosstat, tamošnja agencija za statistiku.
Kako piše Jutarnji list, mnogi s razlogom dovode u pitanje pouzdanost ekonomskih brojki koje se tek sada pojavljuju. Čak su i investicione banke, koje više ne savetuju svoje klijenete o ruskim kompanijama, smanjile istraživačke napore.
U jeku takve statističke magle, vodi se žestoka rasprava o tome kako stoji ruska ekonomija, piše Ekonomist. U nedavnom istraživanju koje je došlo sa Univerziteta Jejl, i izazvalo široku pažnju, ističe se da je ruska ekonomska snaga tek privid za naivne. Navodi se i da je povlačenje zapadnih kompanija i te kako povredilo ekonomsku moć Rusije.
“Putinove odabrane statistike nemarno se rastrubljuju po medijima, a pritom ih koristi gomila nemarnih stručnjaka. Šta se na kraju dobije? Ekonomske prognoze koje su nerealno povoljne za Kremlj”, tvrde istraživači.
Drugi pak uveravaju javnost da se ruska ekonomija nipošto ne urušava. Isto, između brojnih ostalih, tvrdi i Kris Vifer, cenjeni makroekonomista, dugogodišnji posmatrač ruskih ekonomskih dešavanja.
Nakon što je Rusija napala Ukrajinu, njena ekonomija otišla je u slobodni pad. Rublja je izgubila četvrtinu svoje vrednosti u odnosu na dolar. Berza se urušila, a regulatori obustavili trgovinu. Sledio je egzodus zapadnjačkih firmi iz Rusije, a vlade sa Zapada počele su kolektivno da udaraju sankcijama. Podsećanja radi, unutar prvih mesec dana analitičari su smanjili prognoze ruskog BDP-a, sa rasta od 2,5 odsto na pad od gotovo 10 odsto. Neke su prognoze bile i tmurnije.
“Stručnjaci predviđaju da će se ruski BDP ove godine smanjiti do 15 odsto, brišući ekonomski dobitak u poslednjih 15 godina”, likovala je svojevremeno Bajdenova administracija.
Ruska ekonomija se drži bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze
Obe strane u ovoj raspravi slažu se da Rusija još i te kako pati. Masovna povećanja kamatnih stopa u proleće, osmišljena da stabilizuju rublju u kolapsu, zajedno s povlačenjem stranih kompanija, gurnula su zemlju u recesiju. Prema zvaničnim podacima BDP je u drugom kvartalu pao za 4 odsto na godišnjem nivou. Mnogo je obrazovanih ljudi pobeglo, a oni drugi iselili su imovinu iz zemlje. U prvom tromesečju 2022, prema poslednjim dostupnim podacima, stranci su povukli direktna ulaganja u vrednosti od čak 15 milijardi dolara, što je verovatno najgora zabeležena brojka. Nadalje, u maju 2022. ruske doznake u Gruziji bile su neverovatnih deset puta veće u dolarima nego godinu pre.
Ali poslednja Ekonomistova analiza podataka iz raznih izvora sugeriše da se ruska ekonomija drži bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze. Uzimaju za primer tzv. “indikator trenutne aktivnosti”, koji objavljuje Goldman Saks, a meri privredni rast u stvarnom vremenu. Isti se drastično smanjio u martu i aprilu, a u narednim mesecima i te kako oporavio.
Drugi parametri pričaju sličnu priču. Indeks rasta uslužnog sektora manje je pogođen nego za prethodnih kriza. Potrošnja električne energije, nakon početnog pada, ponovno raste. U međuvremenu, inflacija jenjava. Od početka 2022. pa do kraja maja cene su porasle za oko 10 odsto. Pad rublje poskupeo je uvoz, a povlačenje zapadnih kompanija rezultiralo je smanjenjem ponude. Rosstat navodi da cene sada ipak padaju. Nezavisni izvori poput konsultantske kompanije Stejt strit global markets pokazuju slične trendove.
Jača rublja automatski podrazumeva i smanjenje troškova uvoza. I inflacijska očekivanja su pala – sa 17,6 odsto u martu na 11 odsto u julu. Uz obilje gasa, Rusija verovatno neće doživeti ni talas inflacije evropskog tipa, uzrokovan višim cenama energije.
Pad cena nije jedina okolnost koja pomaže ruskim domaćinstvima. Podaci Sberbanke, najvećeg ruskog zajmodavca, pokazuju da su srednje realne plate naglo porasle od proleća. Delimično zato što se tržište rada drži, ljudi mogu nastaviti da troše. Podaci Sberbanka upućuju na to da je realna potrošnja u julu bila gotovo nepromenjena u odnosu na početak godine.
“Rusi mogu patiti kao niko drugi”
Uvoz je u proleće naglo pao, delimično zato što su mnoge zapadne kompanije prekinule kanale snabdevanja. Ipak, pad nije bio ozbiljan prema standardima nedavnih recesija i uvoz se sada brzo oporavlja. Tri faktora objašnjavaju zašto Rusija nastavlja da nadmašuje predviđanja.
Kako prenosi Jutarnji list, Putin se slabo razume u ekonomiju, ali rado delegira ekonomsko upravljanje ljudima koji to razumeju. Ruska centralna banka prepuna je visokokvalifikovanih stručnjaka koji su brzim akcijama sprečili ekonomski kolaps. Udvostručenje kamatnih stopa u februaru poduprlo je rublju, pomažući smanjenju inflacije. To je faktor broj jedan.
Drugi se odnosi na noviju ekonomsku istoriju. Sergej Šojgu, ruski ministar obrane, još je u februaru poručio da Rusi “mogu patiti kao niko drugi”. Ovo je peta ekonomska kriza s kojom se zemlja suočila u 25 godina, nakon 1998, 2008, 2014. i 2020. godine. Svako stariji od 40 godina seća se ekonomskog kolapsa uzrokovanog raspadom Sovjetskog Saveza. Ljudi su naučili da se prilagode, a ne da paniče.
Isto tako, delovi ruske ekonomije već dugo uživaju popriličnu autonomiju od Zapada. To je izolaciju nastalu nakon napada na Ukrajinu učinilo znatno manje bolnom. Pre napada samo je oko 0,3 odsto Rusa radilo za neku američku kompaniju. Na zapadu Evrope taj se broj kreće oko dva, gotovo tri odsto. Rusiji je takođe potrebno relativno malo inostranih zaliha sirovina.
Treći faktor odnosi se na ugljovodonike. Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, sankcije su imale tek ograničen uticaj na rusku proizvodnju nafte. Od početka rata Rusija je prodala fosilnih goriva u vrednosti od oko 85 milijardi dolara.
Sve dok Putin ostane na dužnosti, zapadni investitori neće ni taknuti Rusiju, zaključuje Ekonomist.
Čak i Centralna banka Rusije priznaje da Rusiji očajnički nedostaje inostrana tehnologija. Analitičari sada tvrde da će vremenom sankcije uzeti danak te da će Rusija proizvoditi robu lošijeg kvaliteta po većoj ceni. Takva bi situacija vrlo skoro naprosto morala da sruši Putinov ekonomski mehur, piše Jutarnji list. Ali za sada – Moskva se drži sasvim solidno.
Dmitrij Medvedev zamenik rukovodioca Saveta bezbednosti Rusije, oglasio se na društvenoj mreži i objasnio dalji razvoj situacije u Ukrajini.
Dmitrij Medvedev nije isključio mogućnost vojnog udara u Kijevu, nakon čega bi Ukrajina priznao rezultate ruske specijalne operacije za zaštitu Donbasa.
Medvedev je na Telegramu objavio da se analitičari svih vrsta sada upuštaju u razne prognoze u vezi sa ukrajinskim sukobom.
“Gardijan je smislio pet. U Kijevu i u zemljama Zapada naklonjenih Ukrajini, prave se pobedonosne prognoze, ali u stvarnosti sve su to laži i demagogija za ispiranje mozga biračkom telu”, rekao je Medvedev, Kako je ocenio, u stvarnosti postoji jedan i po scenario. “Jedan je postizanje svih ciljeva specijalne operacije i nedvosmisleno priznanje Kijeva njenih rezultata. Ili vojni udar u Ukrajini i priznanje rezultata specijalne operacije”, kazao je Medvedev.
Na svom Telegram kanalu Medvedev je napisao da se “analitičari svih boja vežbaju u spremanju prognoza ukrajinskog sukoba”, te da se “prognoze o pobedi prave u Kijevu i u ukrajinofilskim zemljama Zapada”.
“Sve su to, zapravo, čiste laži i demagogija za obradu biračkog tela. Svi sve razumeju, ali igraju svoje uloge. Postoji samo jedan i po scenario. Prvi je postizanje svih ciljeva specijalne vojne operacije i nedvosmisleno priznavanje njenih rezultata u Kijevu. Drugi je vojni prevrat u Ukrajini, a odmah zatim priznavanje rezultata specijalne operacije”, smatra Medvedev.
“To su sve varijante. Tertium non datur (treće nema)”, zaključio je on.
Ministarka spoljnih poslova Njemačke, Analena Berbok nije sigurna da li je moguće da Ukrajina pobijedi u ovom ratu.
“Takva je brutalna realnost“, kazala je Berbokova u intervjuu javnom servisu “ZDF”.
Ona je istakla da je potrebno to razumjeti i tokom jeseni i zime dalje isporučivati oružje u cilju podrške Ukrajini.
Berbokova je kazala da je to trenutno spoljna politike Njemačke, koju vodi već nedjeljama i mjesecima.
„Na jednoj strani je važno da Ukrajinu vojno osnažimo, sa svim što imamo, a na drugoj, na žalost je situacija takva, da imamo deficite u sopstvenim zalihama.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o povećanju broja vojnika za 137.000 na 1.150.628.
Ukaz je objavljen na zvaničnom internet portalu za pravno informisanje.
“Utvrditi broj Oružanih snaga Ruske Federacije u iznosu od 2.039.758, uključujući 1.150.628 vojnih lica”, navodi se u ukazu.
U ranijem ukazu od 17. novembra 2017. godine navedeno je da bi broj vojnika trebao dostići 1.013.628.
Bezbednosni sistemi u nuklearnoj elektrani Zaporožje aktivirani su danas pošto je to postrojenje ostalo bez struje.
Kako navodi “Raša tudej”, u regionu je nakratko prekinuto snadbevanje električnom energijom.
Prema prvim informacijama, nuklearna elektrana “prikačena” je na alternativni izvor energije.Pretpostavlja se da su prekid struje izazvali veliki šumski požari u blizini nuklearke u Zaporožju, a postoje navodi da je vatrenu stihiju izazvala paljba ukrajinske vojske iz teškog naoružanja.
Lider vojno-civilne administracije mesta Enerhodara Jevgenji Balitski optužio je ukrajinsku vojsku za ovaj incident.
“Prema preliminarnim informacijama, došlo je do prekida struje zbog požara koji je izazvan neprekidnim bombardovanjem ukrajinske vojske, koje se nastavilo još od prošle večeri. Požar je zahvatio polja i nisko rastinje, a to je zatim izazvalo kratak spoj u elektro-mreži”, naveo je Balitski.
Podsećanja radi, nuklearna elektrana je početkom marta pod kontrolom ruske vojske.
Obe strane međusobno se optužuju za to ko je odgovoran za borbena dejstva u blizini elektrane koje bi mogle da dovedu do nuklearne katastrofe.
Čak je ministarstvo odbrane Rusije saopštilo ranije da su ukrajinske snage nedavno planirale napad na elektranu koji bi izazvao nesreću, a potom bi za to bila okrivljena Moskva.