VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Putin uputio poruku: Skrećem vam pažnju, u Ukrajini se ne borimo s punim kapacitetima

    Putin uputio poruku: Skrećem vam pažnju, u Ukrajini se ne borimo s punim kapacitetima

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin održao je konferenciju za medije nakon drugog dana samita u Samarkandu te se osvrnuo na stanje i rat u Ukrajini.

    Tokom govora, Putin je rekao kako je do sada bilo nekoliko pokušaja da se izvedu teroristički naapdi na nuklearne objekte u Rusiji.

    “Rusija za sada uzdržano odgovara na ukrajinske udare na infrastrukturu i terorističke napade. U posljednje vrijeme, ruska vojska izvršila je nekoliko osjetljivih udara, pretpostavimo da su to upozorenja. Ako se situacija nastavi na ovaj način, naš odgovor će biti ozbiljniji”, rekao je Putin.

    Također, naglasio je kako, po ruskoj tvrdnji, specijalna vojna operacija ne podliježe prilagođavanju.

    “Generalni štab donosi operativne odluke tokom operacije, nešto što smatraju ključnim. Glavni cilj jeste ‘oslobađanje’ čitave teritorije Donbasa. Ovaj rad će se nastaviti uprkos pokušajima ukrajinskih kontraofanziva”, poručio je ruski lider.

    Između ostalog, pojasnio je kako se Rusija u Ukrajini ne bori u punom obimu.

    “Skrećem vam pažnju da se ne borimo s punom vojskom već samo s dijelom naših trupa koji je pod ugovorom. Dakle, ne žurimo što se toga tiče”, ističe Putin.

    Nakon toga, osvrnuo se i na sastanak s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim, ali i na ukrajinske sigurnosne garancije.

    “Razgovarali smo u Istanbulu s vlastima iz Kijeva. Nakon toga, povukli smo trupe iz područja Kijeva kako bismo stvorili uslove za potpisivanje sporazuma. Ipak, vlasti u Kijevu su napustile sve sporazume i bacili ih u smeće. Što se sastanka tiče, prvi uslov je da se vlasti iz Kijeva slože s tim. Međutim, oni odbijaju. Zelenski je javno rekao da neće razgovarati s Rusijom”, pojasnio je prvi čovjek Rusije.

    Na kraju, osvrnuo se i na odnose sa Zapadom.

    “Činjenica je da su oni oduvijek težili raspadu naše zemlje. Jedino ostaje žal što se nekog trenutka pojavila ideja da se Ukrajina iskoristi za postizanje ovih ciljeva. Zaključak se prirodno nameće. Da bismo spriječili to, pokrenuli smo trupe 24. februara”, zaključio je Putin.

  • Putin: Ako hoćete gas, otvorite Sjeverni tok 2

    Putin: Ako hoćete gas, otvorite Sjeverni tok 2

    Ruski predsjednik Vladimir Putin demantovao je danas da je Rusija odgovorna za energetsku krizu u Evropi i istakao da EU treba da ukine sankcije koje sprečavaju otvaranje cjevovoda Sjeverni tok 2 ukoliko želi veću količinu gasa.

    Putin je u obraćanju novinarima nakon samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu rekao da je za energetsku krizu odgovorna “zelena agenda” i insistirao da će Rusija ispuniti svoje energetske obaveze.

    “Sve u svemu – ako imate potrebu, ako vam je teško, samo ukinite sankcije za Sjeverni tok 2, što je 55 milijardi metara kubnih gasa godišnje, samo pritisnite dugme i sve će krenuti”, rekao je Putin, prenosi Srna

    “Sjeverni tok dva”, koji je postavljen preko dna Baltičkog mora skoro paralelno sa Sjevernim tokom 1, izgrađen je prije godinu dana, ali je Njemačka odlučila da ga ne koristi samo nekoliko dana prije nego što je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini 24. februara.

  • Dodik otkrio o čemu će razgovarati sa Putinom

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik je rekao da će na predstojećem susretu sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom razgovarati o energetici, gasovodu, ali i tražiti da Rusija podrži produžetak misije “Altea” u BiH.

    Dodik je nakon sastanka u Beogradu sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, rekao da ih je informisao o tome.

    On je rekao da je Rusija dokazani prijatelj Republike Srpske, te da će sa Putinom, u okolnostima koje su dodatno otežavajuće nego ranije, razgovarati o mogućim modalitetima.

    “Isključivost koju vidimo na Zapadu u pogledu ‘ili ste za Rusiju ili ste za nas’, apsolutno treba odbaciti. Mi moramo da sarađujemo sa svima koji žele sa nama da sarađuju. Ako je cijena nesaradnje ultimatum, onda to nije saradnja, onda je to podaništvo, i mi ne možemo na to da pristajemo”, istakao je Dodik.

    Dodik je rekao da će najvažnija pitanja koja će razmotriti sa Putinom biti energetska, te dodao da je Srpska veoma zainteresovana da se napravi gasovod (od Srbije ka Srpskoj), kao i da je ruska strana odobrila taj projekat.

    “Imamo zastoj u pogledu odlučivanja na nivou BiH i to predstavlja ozbiljan problem. Ja sam vjerovao da ću moći da to pitanje riješim u Sarajevu prije puta i da mogu da proglasim početak investiranja, ali naprosto to nije bilo moguće”, naveo je Dodik.

    On je ocijenio da u Sarajevu na sve gledaju na veoma neproduktivan i neočekivano loš način, mada očekuju da dobiju gas od Rusa, a da spriječe sve što bi Rusija radila sa Srpskom ili s njima.

    “Ranije sam razgovarao čak i o tome, u okviru neke strukture u Sarajevu, da ponudim sa stanovišta onog što ja mogu – da Rusi izgrade jednu elektranu negdje u okolini Sarajeva, na federalnom dijelu, kako bi pojačali energetsku stabilnost”, istakao je Dodik.

    Ali ljudi u Sarajevu, dodao je on, nemaju osjećaj za to, već su samo usmjereni ka tome da pokažu svoje podaništvo ka Zapadu.

    On je podsjetio da se na proteklom samitu EU – Balkan na Brdu kod Kranja moglo čuti kako se polako postavljaju ultimatumi, ali da on misli da se one zemlje koje pristanu da prihvate ultimatum odmah mogu proglasiti podaničkim i veoma, veoma zavisnim samo od jedne strane.

    “Dakle, mi moramo imati alternative. OK saradnja sa Zapadom na ekonomskom, pa i političkom planu. Na političkom planu nemamo neku sigurnost, ali očigledno sve mjere koje oni guraju na ovaj prostor nisu u interesu nas, srpskog naroda. Ali, na ekonomskom planu možemo da sarađujemo”, rekao je Dodik.

    On je istakao da Republika Srpska ima malu prednost koju ne treba da izdigne na nivo euforije, jer ima malo više energije nego drugi, ali to je, opet beznačajno u globalnim okolnostima.

    “Ali, imamo dovoljno za sebe i zato je važna stvar koju treba ponavljati”, rekao je Dodik.

    On je istakao da će sa Putinom razgovarati i o misiji “Altea” u BiH i da će mu predložiti da Rusija podrži produžetak te misije na sjednici Savjeta bezbjednosti UN u novembru.

    Dodik je naveo da će predložiti Putinu da se Rusija založi da se produži ta misija, jer smatra da je imala neki značaj, osim u jednom dijelu kada je pokušala da napravi neki novi pristup.

    “Ali, u svakom slučaju, da se ne bi izazvale neke druge rasprave o tome, a koje žele neki o nekom ulasku BiH u NATO u nekom značajnom obimu ili nešto slično, mislim da je najbolje da ostane ‘Altea’ u BiH. Tako da ću i o tome razgovarati sa Putinom”, rekao je Dodik.

  • NATO priznao: Iscrpili smo zalihe, treba nam pomoć

    NATO priznao: Iscrpili smo zalihe, treba nam pomoć

    Pružajući podršku Ukrajini, većina država članica NATO znatno je iscrpila sopstvene zalihe oružja, priznao je generalni sekretar vojne alijanse.

    Jens Stoltenberg je pozvao odbrambenu industriju da pomogne da se popune proređeni arsenali.

    U intervjuu za Si-En-En, zvaničnik je pohvalio “jedinstvo bez presedana u podršci Ukrajini” svih država članica.

    Međutim, ovakva odbrambena pomoć Kijevu je do sada bila “uzimana iz naših postojećih zaliha, tako da su sada na izmaku”, upozorio je Stoltenberg.

    On je dodao da je jedan od prioriteta ove alijanse “dopuna tih zaliha”.

    “Stoga, jedan od glavnih fokusa u NATO jeste rad sa odbrambenom industrijom na povećanju proizvodnje”, dodao je on.

    Stoltenberg je rekao da će dodatna municija i oružje pomoći da se održi trenutni nivo podrške Ukrajini, istovremeno osiguravajući da države i dalje imaju na raspolaganju alate za “odvraćanje i odbranu”.

    Prema njegovim rečima, ovo pitanje će biti visoko na dnevnom redu sastanka ministara odbrane Alijanse u oktobru.

    Većina država članica NATO snabdeva Kijev oružjem i municijom otkako je Rusija započela vojnu operaciju krajem februara. Među najizdašnijim donatorima su SAD, Velika Britanija i Poljska.

    Ranije ovog meseca nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht izjavila je da je iz Berlina Ukrajini već “predata neverovatna količinu iz rezervi Bundesvera”.

    Ona je ipak dodala da su sada „dostigli granicu“ u pogledu onoga što mogu da pruže.

    Najviši ukrajinski zvaničnici, uključujući vršioca dužnosti ambasadora zemlje u Berlinu Andreja Melnika, više puta su kritikovali nemačku vladu zbog njenog neaktivnosti.

    Kijev insistira na tome da Berlin treba da isporuči još više teškog naoružanja, uključujući moderne borbene tenkove.

  • Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Hag snosi punu odgovornost za moguće posljedice zbog zanemarivanja osnovnih prava nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, poručila je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Hag snosi punu odgovornost za moguće posljedice zbog zanemarivanja osnovnih prava nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, poručila je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Ona je naglasila da je Rusija dosljedno ukazivala na to da se proces nad Mladićem u Hagu provodi uz zanemarivanje njegovih osnovnih prava kao optuženog, uključujući pravo na zdravlje i adekvatnu medicinsku pomoć.

    Zaharova ističe da zakonskim zastupnicima generala godinama nije dostavljanja puna i adekvatna medicinska informacija o njegovom zdravlju, nezavisna – u stvarnosti, a ne na papiru, da ljekarima nije dozvoljavan pristup Mladiću.

    Odbačena su i zauzimanja za privremeno oslobađanje optuženog radi liječenja u Rusiji i Srbiji, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Rusije.

    Zaharova ističe da Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, koji završava poslove zloglasnog Haškog tribunala, snosi punu odgovornost za moguće posljedice takvih akcija.

    Ona je na jučerašnjem brifingu istakla da Rusija smatra da bi bilo ispravno da Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu oslobodi srpskog generala Ratka Mladića iz humanitarnih razloga.

    Iz Ministarstva inostranih poslova Rusije navode da su iz medija saznali o hospitalizaciji generala Mladića u Hagu zbog ubrzanog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

    Zdravstveno stanje nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, koji se već više dana nalazi u bolnici u Hagu, najteže je do sada i on se prvi put od kada je u Holandiji žali na jake bolove i opštu slabost, rekao je ranije Srni generalov sin Darko Mladić.

  • Gutereš traži ublažavanje sankcija

    Gutereš traži ublažavanje sankcija

    Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da postoji velika potreba za ruskim đubrivom zbog krize na svjetskom tržištu.

    Radimo sve, sarađujemo sa SAD, radimo sa Evropskom unijom, sa drugim partnerima, kako bismo osigurali da ono što je stalno iznova rečeno, a to je da se sankcije ne odnose na hranu i đubriva, pretoči u stvarnost. Nama su jako potrebna ruska đubriva u trenutku kada vidimo određena kršenja na tržištu dubriva, rekao je Gutereš uoči 77. zaseanja Generalne skupštine UN koje počinje 20. septembra.

    Gutereš je dodao da u mnogim dijelovima svijeta ljudi ne siju ili ne obrađuju svu zemlju koju poseduju upravo zbog nedostatka đubriva.

    – Mi smo s našim ruskim kolegama uključeni u pregovore koji imaju za cilj izvoz ruskog amonijaka preko Ukrajine. Jedna od stvari koja je bila jasna je da će se time stvoriti uslovi da se program produži, posebno ako će biti koncipiran na način koji je od koristi objema zemljama – dodao je Gutereš.

    Na pitanje da li se boji da bi rat u Ukrajini mogao da potraje, kao u Siriji, Jemenu i Libiji, Gutereš je rekao da će biti potrebno neko vrijeme “da strane dođu do trenutka u kojem shvate potrebu za prekidom vatre i shvate potrebu za uspostavljanjem mira na osnovu Povelje UN i međunarodnog prava”.

  • Lajen: Podrška Ukrajini skupa, ali sloboda nema cijenu

    Lajen: Podrška Ukrajini skupa, ali sloboda nema cijenu

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da podrška Ukrajini skupo košta, ali da je sloboda “neprocjenjiva”, komentarišući velike cijene energenata i inflaciju u Evropi.

    Ona je dodala za Rojters da “sankcije EU Rusiji imaju veliki i vidljiv uticaj”.

    Fon der Lajen je treći put od početka rata boravila u Kijevu, a danas se susrela sa predsjednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    Ona je istakla da “sloboda, međunarodni mir, demokratija” nemaju cijenu.

  • “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    Prvi puta od početka ruske invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski Si Đinping susrešće se oči u oči.

    Do toga bi trebalo da dođe na SCO (Shanghai Cooperation Organization) samitu koji se ove nedelje održava u Uzbekistanu.

    Njihov poslednji susret bio je tokom Zimskih olimpijskih igara u februaru ove godine u Pekingu, kada su naglasili da je “njihovo prijateljstvo bezgranično”. Od tada Rusija traži načine kako da se još čvršće poveže s Kinom s obzirom na to da su joj Evropa i SAD udarili žestoke sakncije nakon što je pokrenula napad na Ukrajinu.

    Peking se dosad jako trudio da ne prekrši sankcije Zapada ili Moskvi pruži direktnu vojnu pomoć. To pažljivo održavanje ravnoteže, kažu stručnjaci, znak je da Si nije spreman da žrtvuje kineske ekonomske interese kako bi spasao Putina, piše CNN, a prenosi Jutarnji list.

    Ali trgovina među dvema zemljama buja, iako na zaobilazan način, jer Rusija očajnički traži nova tržišta, a Kina – čija je ekonomija deset puta veća od ruske – traži načine kako da dođe do jeftinih roba.

    Bilateralna razmena roba je na rekordnom nivou jer Kina kupuje mnogo ruskog gasa i nafte kako bi se nosila s energetskom krizom. U međuvremenu je Rusija postala glavno tržište za kinesku valutu, a kineske kompanije žure da ispune prazninu nastalu odlaskom zapadnih brendova iz Rusije.

    Rekordna trgovina

    Kineska potrošnja na robu iz Rusije u avgustu je bila čak 60 posto veća u odnosu na godinu dana ranije i iznosila je 11,2 milijarde dolara, pokazuje kineska statistika o carini, čime je nadmašen porast od 49 posto iz jula.

    Kineski izvoz u Rusiju je, u međuvremenu, u avgustu narastao 26 posto, te sada iznosi osam milijardi, čime su nadmašeni rezultati od meseca ranije.

    Ukupna robna razmena između Kine i Rusije u prvih osam meseci ove godine porasla je 31 posto i iznosi 117,2 milijarde dolara. To je već sada 80 posto od ukupne prošlogodišnje razmene koja je iznosila rekordnih 147 milijardi dolara.

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”, kazao je Kit Krejč, bivši zamenik sekretara za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Država.

    “Kako se rat u Ukrajini odugovlači, Putin ubrzano gubi prijatelje i saveznike te postaje sve zavisniji od Kine, čija je ekonomija deset puta snažnija od ruske”, dodao je.

    Što se Kine tiče, na Rusiju sada otpada 2,8 posto njihove ukupne trgovine, što je nešto više od 2,5 posto koliko je iznosila krajem prošle godine. Udeli EU i SAD mnogo su veći.

    I pre rata, Kina je bila najveći pojedinačni ruski trgovinski partner te činila 16 posto njihove ukupne spoljne trgovine.

    Ali druga najveća svetska ekonomija postala je mnogo značajnija za Rusiju, koja je utonula u recesiju zbog sankcija Zapada.

    Ruska centralna banka je nakon početka rata u Ukrajini prestala da objavljuje detaljne podatke o trgovini. No Bruegel, europski think-tank, analizirao je nedavne statističke podatke 34 najveća ruska trgovinska partnera i procenio da se na Kinu u julu odnosilo, ugrubo, oko 24 posto ruskog izvoza.

    “Kinesko-ruska trgovina cveta jer Kina iskorišćava ukrajinsku krizu kako bi kupila rusku energiju po niskim cenama i zamenila zapadne kompanije koje su napustile rusko tržište”, kazao je Nil Tomas, viši analitičar zadužen za pitanje Kine u konsultantskoj kući Eurasia Group.

    Rusija je u maju izgurala Saudijsku Arabiju s mesta glavnog dobavljača nafte za Kinu. Moskva je zadržala poziciju na vrhu tri uzastopna meseca sve do kraja jula, pokazuju poslednji kineski podaci o carini.

    I kineski uvoz uglja iz Rusije dostigao je najviši nivo u poslednjih pet godina s 7,42 miliona metričkih tona koliko je iznosio u julu.

    Juan u Rusiji novi dolar?

    Rat u Ukrajini takođe je u Rusiji povećao potražnju za kineskim juanom, kako su sankcije Zapada u velikoj meri odsekle Moskvu od globalnog finansijskog sistema i ograničile pristup dolaru i evru.

    Trgovina juanom na moskovskoj berzi iznosila je u julu 20 posto od ukupnog obima trgovanja glavnim valutama, što je značajno povećanje u odnosu na ne više od 0,5 posto koliko je iznosila u januaru, pokazuju podaci medijske kuće Komersant.

    Ruske kompanije i banke sve se češće okreću juanu za međunarodna plaćanja.

    Ruski Gazprom je rekao da će Kini početi naplaćivati isporuke prirodnog gasa u juanu, dok je ruska VTB banka rekla da pokreće transfer novca u Kinu također u juanu.

    Za Peking ovo predstavlja vetar u leđa njegovim ambicijama da juan učini globalnim valutom.

    “Povećana ruska upotreba juana pomaže u približavanju Kine njenom dugoročnom cilju da svoju valutu učini globalnom te se tako izoluje od zapadnih finansijskih sankcija i poveća moć svojih institucija u međunarodnim finansijama”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    Za Rusiju je, pak, ovo partnerstvo s Kinom “nastalo iz čistog očaja”, kaže Krejč. ‘S obzirom da je Rusija znatno oslabljena, delom i zbog sankcija, Putin je voljan da uđe u kombinaciju s predatorskom silom sve dok time dobija pristup kapitalu”, dodao je.

    Kineske kompanije popunjavaju prazninu

    Kineske kompanije takođe ispunjavaju prazninu nastalu odlaskom zapadnih kompanija iz Rusije.

    Između aprila i juna je čak dve trećine ukupne prodaje novih pametnih telefona u Rusiji otpadalo na kineske pametne telefone, objavio je Rojters citirajući vodećeg ruskog trgovca elektroničkom opremom M.Video-Eldorado. Njihov ukupni udeo u Rusiji stalno se povećavao od 50 posto u prvom kvartalu, na 60 posto u aprilu i više od 70 posto u julu, izvestila je firma M.Video-Eldorado.

    U julu je najprodavaniji pametni telefon u Rusiji bio Xiaomi i držao je 42 posto tržišta, prema podacima ruskog Komersanta. Samsung, nekad vodeći na tržištu, u julu je držao tek 8,5 posto tržišta, dok je Epl držao 7 posto. Dve kompanije su pre napada na Ukrajinu držale skoro polovinu ruskog tržišta, no zaustavili su prodaju novih proizvoda u toj zemlji nakon početka rata.

    I kineski automobili preplavili su Rusiju.

    U avgustu su automobili kineskih proizvođača činili gotovo 26 posto ruskog tržišta, što je najviše u istoriji, pokazala je ruska agencija za analizu podataka Autostat. Poređenja radi, u prvom kvartalu ove godine to je iznosilo samo 9,5 posto.

    Glavni globalni igrači u auto-industriji, uključujući Ford i Tojotu, povukli su se iz Rusije ranije ove godine.

    Ograničenja u partnerstvu “bez granica“

    Međutim, u kinesko-ruskom partnerstvu postoje i ozbiljna ograničenja, kažu analitičari.

    Kina Rusiji ne pruža vojnu, komercijalnu ili tehnološku pomoć, kojom bi rizikovala “značajne američke sankcije usmjerene protiv Kine”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    “Peking nije voljan da žrtvuje svoje ekonomske interese kako bi podržao Moskvu”, kaže.

    Bojeći se američke odmazde, Kina je dosad “nepokolebljivo” odbijala da prekrši međunarodne sankcije protiv Rusije, prisiljavajući Moskvu da se za vojnu pomoć obrati Severnoj Koreji, kaže Kreg Singlton, viši saradnik zadužen za pitanja Kine u Udruženju za obranu demokratije iz Vašingtona.

    “Odbijanje Pekinga da prekrši sankcije pokazuje da ipak priznaje, premda nerado, da Kina i dalje zavisi od kapitala i tehnologije sa Zapada ako želi da nastavi sa svojim razvojem, iako je Si osobno sklon tome da pomogne u Putinovim ratnim nastojanjima”, kazao je.

    Štaviše, ovogodišnje rapidno usporavanje kineske ekonomije dodatno će ograničiti Sijevu spremnost da pomogne Putinu. Kineski predsjednik neće želeti dalje da rizikuje da destabilizuje ekonomiju Kine nekoliko nedelja pre izbora na kojima želi da napravi istorijski iskorak i osigura sebi treći mandat na kongresu Komunističke partije.

    Šta donosi budućnost

    I u budućnosti će odnosi verovatno ostati zategnuti, a Kina će želeti da ostavi sve opcije otvorene, kažu analitičari.

    “Između dvaju režima uvek je vladalo nepoverenje i kroz istoriju su se uvek tretirali kao suparnici‘, kazao je Krejč.

  • Rusija zatražila oslobađanje generala Mladića

    Rusija zatražila oslobađanje generala Mladića

    Ruska Federacija smatra da bi Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove iz humanitarnih razloga trebalo da pusti na slobodu ratnog komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, generala Ratka Mladića.
    Na Tviter nalogu Ministarstva inostranih poslova Rusije navedeno je da su upoznati sa izvještajima medija o hospitalizaciji Mladića u Hagu zbog naglog pogoršanja njegovog zdravlja.

    “Smatramo da bi prava odluka za Rezidualni mehanizam bila oslobađanje Mladića iz humanitarnih razloga”, naveli su iz MIP-a Rusije.

    Zdravstveno stanje generala Mladića ponovo se pogoršalo, pa je prije deset dana zbog jakih bolova i opšte slabosti prebačen u civilnu bolnicu u Hagu, odakle je u četvrtak, 8. septembra, vraćen u zatvorsku bolnicu u Tribunalu.

  • Peskov: Glavna prijetnja ambicija Kijeva da uđe u NATO

    Peskov: Glavna prijetnja ambicija Kijeva da uđe u NATO

    Kremlj je danas saopštio da aktuelna ambicija Ukrajine da se pridruži NATO-u predstavlja bezbjednosnu prijetnju Rusiji i ističe neophodnost za Moskvu da sprovede “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je ideja članstva Kijeva u Alijansi “glavna prijetnja” Rusiji koja ističe “relevantnost i hitnu potrebu da osiguramo bezbjednost i naše nacionalne interese”.

    Moskva je ranije tražila pravne garancije da Ukrajina nikad neće biti primljena u NATO