VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Odobrena rezolucija o oduzimanju profita od zamrznutih ruskih sredstava

    Odobrena rezolucija o oduzimanju profita od zamrznutih ruskih sredstava

    Evropski savjet odobrio je danas rezoluciju kojom se omogućava pravni osnov za upotrebu zarade od zamrznutih ruskih sredstava za Ukrajinu.

    Evropski savjet danas je odobrio odluku i rezoluciju u kojoj se pojašnjavaju obaveze centralnih sigurnosnih depozitora kod kojih su sredstva i rezerve Centralne banke Rusije koji su blokirani restriktivnim mjerama EU – navodi se u saopštenju Evropskog savjeta, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    U dokumentu se objašnjava da je donijeta odluka da se centralni depozitori kod kojih su sredstva Centralne banke Rusije u vrijednosti većoj od milion evra treba da se odvojeno računaju kao vanredna sredstva prikupljena zbog restriktivnih mjera EU i da se sličan naredni prihod posebno odvaja.

    U dokumentu se ističe da ova rezolucija omogućava Evropski savjet o mogućem formiranju finansijskog doprinosa budžetu EU prikupljenom od neto profita, za podršku Ukrajini i njenom oporavku.

    U tekstu se napominje da navedeni finansijski doprinos može biti kanalisan kroz budžet EU u fond namijenjen za Ukrajinu.

    Prema navodima u saopštenju Evropskog savjeta, usvojena rezolucija, “u skladu sa stavom Grupe sedam najrazvijenijih zemalja svijeta G7, pojašnjena je zabrana transakcija, te pravni status prihoda centralnih depozitora u vezi sa vlasništvom ruskih zamrznuzih sredstava”

  • Putin: Rast ruske ekonomije 2023. godine bio veći od svjetskog prosjeka

    Putin: Rast ruske ekonomije 2023. godine bio veći od svjetskog prosjeka

    Ruski predsjednik Vladimir Putin objavio je da je završena priprema plana socijalno-ekonomskih mjera za narednih šest godina.

    Putin je na sastanku o ekonomiji predložio da se razmotre tekuće tendencije u ključnim oblastima i dalji planovi za jačanje industrije, finansija, spoljne trgovine.

    Ruski predsjednik je istakao da je rast ruske ekonomije 2023. godine bio veći od svjetskog prosjeka, BDP zemlje je porastao za 3,6 odsto.

    • Ekonomski rast prošle godine pokazao se viši od prognoziranog. BDP Rusije je povećan, do sada smo mislili 3,5 odsto, a prema posljednjim podacima – 3,6 odsto. To je više od svjetskog prosjeka – rekao je Putin i napomenuo da u svijetu ova cifra u prosjeku iznosi tri odsto, a ekonomije razvijenih zemalja rastu u prosjeku za 1,5 odsto.

    Prema njegovim riječima, posebnu pažnju treba posvetiti inflaciji i njenom obuzdavanju.

    On je primjetio da je krajem januara inflacija iznosila 7,2 odsto na godišnjem nivou.

    • Ali, naravno, znamo da su potrošačke cijene na kraju prošle godine porasle za 7,4 odsto, odnosno da je došlo do pada inflacije – ocijenio je Putin.

    Putin je takođe ocijenio da je važno održavati balans između razvojnih zadataka, porasta investicija i osiguranja cjenovne stabilnosti.

    On je istakao da je prethodnih godina, uzevši u obzir izazove, koji su se pojavili pred ruskom i cijelom globalnom ekonomijom, potrebna upravo proaktivna, podsticajna politika, koja će omogućiti da se na novom nivou otkrije industrijski, poljoprivredni, transportni, visokotehnološki potencijal Rusije.

    Takođe, Putin je naglasio da je važno očuvati makroekonomsku stabilnost u Rusiji.

    Predsjednik Rusije je kazao da su glavni zadatak i bezuslovni prioritet povećanje prihoda i kvaliteta života ruskih građana i blagostanja ruskih porodica.

    Prema riječima ruskog lidera, prihodi Rusije koji se ne odnose na naftu i gas porasli su gotovo za 25 odsto u 2023. godini.

    • Prošle godine je deficit federalnog budžeta iznosio 1,9 odsto. Istovremeno, prihodi koji se ne odnose na naftu i gas porasli su okvirno za četvrtinu. Konkretno, u četvrtom kvartalu porasli su za gotovo pola biliona rubalja više od očekivanog. A u januaru tekuće godine u porastu su za oko 85 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim pokazateljem – objasnio je Putin.
  • Očajnički pokušaji traženja vojnika

    Očajnički pokušaji traženja vojnika

    Oficiri ukrajinske vojske patroliraju gradovima te zemlje u očajničkoj potrazi za novim regrutima, piše BBC. Ali, niko ne želi u rat.

    Jedan od tih oficira je i Pavlo Žilin, koji operiše u gradu Čerkasi, pokušavajući da ubedi muškarce da se odu na jedan od ukrajinskih frontova. Ali, kako navodi BBC, doborovoljaca nema, a I onih kojih je bilo ili su mrtvi, ili negde ranjeni. A, možda su još i živi, zaglavljeni na frontu.

    Kao i u većini Ukrajine, pa tako i u centralnom gradu Čerkasi, ljudi se ponašaju kao da rat nije u njihovoj zemlji i kada vide oficire koji jure za novim regrutima bukvalno beže.

    Takođe, protiv tih istih oficira rade i društvene mreže na kojima se redovno javlja gde se i kuda ti oficiri za regrutaciju kreću.

    “Ne shvatam, ljudi šetaju napolju i u fazonu su kao da rat ne postoji. Ali, ovo je potpuna invazija, a ljude ovde baš briga”, rekao je očajni Žilin. “Trebaju nam svi da se ujedinimo, kao što je to bilo kada je Rusija počela invaziju”, dodao je on, vidno isfrustriran, naveo je britanski javni servis.

    Podsetimo, Rusija je napala Ukrajinu pre tačno 719 dana i od tada traje rat. Naveliko najavljivana ukrajinska kontraofanziva nije donela očekivane rezultate, a Ukrajini sve manje pomoći stiže sa Zapada. Delom zbog blokade slanja pomoći u američkom Kongresu, a delom i zbog toga što su i zemlje koje su do sada slale pomoć praktično ostale bez sopstvene odbrane.

    Rusija, s druge strane, ne posustaje i iza sebe ima ogromnu ratnu mašineriju, ne zaviseći tako, bar ne toliko, od drugih, kao Ukrajina.

  • “UKR u najtežoj vojnoj krizi od početka rata”

    “UKR u najtežoj vojnoj krizi od početka rata”

    Ukrajina se nalazi u najtežoj vojnoj krizi od početka rata u februaru 2022. godine.

    Ovo je izjavio zamenik glavnog urednika nemačkog lista “Bild” Pol Roncajmer nakon posete liniji fronta u blizini Artjomovska, poznatog I kao Bahmut u Ukrajini.

    “Neizvesnost i razočaranje u ovim hladnim zimskim danima su veliki”, rekao je on i dodao da, kao izveštač u Ukrajini, nije video takvo raspoloženje od početka 2022. godine, preneo je TASS.

    Roncajmer je istakao da se postavlja pitanje da li Vašington, Berlin i Pariz razumeju ovu dramu.

    Prema njegovim rečima, bivši vrhovni komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužni odavno je shvatio da se u sadašnjim uslovima ne može postići cilj koji je postavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski da se “povrate svi regioni i to se mora javno reći”.

    Ukrajini nedostaje “oružje, vojnici, tehnologija i što je najvažnije, pouzdana podrška SAD”, naglasio je on.

    “Putovanje od Kijeva do Slavjanska u istočnoj Ukrajini je kao putovanje u drugu zemlju”, podsetio je Roncajmer.

    Prema njegovim rečima, situacija ide na ruku Rusiji. On je citirao jednog ukrajinskog vojnika koji je rekao da ukrajinske snage nemaju dovoljno oružja i ljudstva.

  • NATO se preispituje: Rusija neuništiva?

    NATO se preispituje: Rusija neuništiva?

    Uspješna odbrana ruske vojske u Ukrajini navela je NATO da preispita svoju odbrambenu strategiju, piše časopis “Ekonomist“.

    “Ruske odbrambene konstrukcije na jugu i istoku Ukrajine postale su najduže odbrambene strukture u Evropi od Drugog svetskog rata”, navodi se u članku, pozivajući se na američki Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS).

    Časopis skreće pažnju na činjenicu da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naredio da se ubrza izgradnja odbrambenih struktura na istoku zemlje. Poljska je takođe ubrzala izgradnju utvrđenja i skloništa na granici sa Rusijom i Belorusijom, dok su se Letonija, Litvanija i Estonija dogovorile da naprave “odbrambenu liniju” na istočnim granicama, navodi se u članku.

    Estonske vlasti ranije su saopštile da će morati da naprave oko 600 utvrđenih bunkera duž granice sa Rusijom. Pozivajući se na eksperta sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji Lukasa Milevskog, časopis piše da bi vlasti Letonije i Litvanije uz sličan pristup morale da izgrade 1.116, odnosno 2.758 bunkera.

    U članku se ocenjuje da ovo predstavlja dilemu za zemlje NATO-a, koje su preferirale drugačiju strategiju – takozvanu elastičnu odbranu, koja nije usmerena na zaustavljanje napadačkih snaga, već na njihovo zadržavanje, upuštanjem u okršaj na za sebe povoljnijim pozicijama. Kako primećuje “Ekonomist”, takva strategija je “nespojiva sa zaštitom svakog pedlja teritorije NATO-a”.

  • Zaharova: SAD nisu ni teoretski spremne da pregovaraju sa Rusijom

    Zaharova: SAD nisu ni teoretski spremne da pregovaraju sa Rusijom

    Bilo kakve perspektive dijaloga između Moskve i Vašingtona u potpunosti zavise od spremnosti SAD da pregovaraju na osnovu uzajamnog poštovanja i uvažavanja interesa druge strane, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Što se tiče izgleda za naš dijaloga sa Amerikancima, to u potpunosti zavisi od namjera Vašingtona da pregovara na osnovu zajedničkih interesa i uvažavanja interesa druge strane. Sjedinjene Američke Države još nisu spremne za to čak ni teoretski – rekla je Zaharova u intervjuu za časopis “International Affairs”.

    Prema njenim riječima, u budućnosti bi trebalo ozbiljno da se razgovara o usaglašavanju principa međunarodne komunikacije, što bi bilo u skladu sa realnošću nastajanja multipolarnog svijeta koji sada vidimo, prenosi TASS.

    Zaharova je istakla da međunarodni poredak treba da bude zasnovan na principu suverene ravnopravnosti zemalja, a da saradnja među njima treba da bude zasnovana na balansu interesa.

    • Bilo kakvi dvostruki standardi i pokušaji nametanja stranih razvojnih modela, ideologija i vrijednosti treba da budu eliminisani. Čim naše zapadne kolege to shvate, pregovarački proces koji ima za cilj rješavanje kriznih pojava u svijetu će se pokrenuti – poručila je Zaharova.
  • Orban: EU nije dovoljno jaka da bi je Rusija ozbiljno tretirala

    Orban: EU nije dovoljno jaka da bi je Rusija ozbiljno tretirala

    Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da EU nije dovoljno jaka da bi je Rusija ozbiljno tretirala.

    Ne radi se o povjerenju. Naš problem je nedostatak moći. Mi, Evropljani, nismo dovoljno jaki da nas Rusi tretiraju ozbiljno. To je igra moći – rekao je Orban u razgovoru sa bivšim austrijskim kancelarom Volfgangom Šiselom.

    On je dodao da ne postoji opasnost da Rusija napadne članicu NATO-a, objavio je list “Di prese”.

    • Ukrajina neće pružiti nikakvu dodatnu sigurnost nama Evropljanima, jer smo većina već članice NATO-a, koji je mnogo jači od Rusije – rekao je Orban.
  • “Rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promjeniti u ratu u Ukrajini”

    “Rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promjeniti u ratu u Ukrajini”

    Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić izjavio je danas eventualno rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promeniti u ratu u Ukrajini.

    Dodao je i da će se cele godine nastaviti rat za pozicije sa iscrpljivanjem resursa.

    Radić je za Tanjug rekao da nijedan događaj na frontu, do sada, nije promenio atmosferu, niti je imao odlučujuću snagu, pošto ni Rusi, ni Ukrajinci nisu došli do sitaucije koja bi mogla da bude platforma za pregovore.

    Dodao je da Rusi ne bi trebalo da slave eventualno zauzimanje tog predgrađa Donjecka, jer, kako je rekao, to je trebalo da urade još prvog dana rata i veliko je pitanje zašto im je treba tako mnogo vremena.

    “Ruska vojska je u početku trebala da uzme Kijev, Harkov, pričalo se o pomorskom desantu na Odesu. Drugu godišnjicu rata mi pričamo o tome kako će zauzeti mestašce Avdejevka, koja je u predgrađu Donjecka. Bilo je racionalno da ruska vojska, sa resorsima koje ima, stavi pod kontrolu to mesto prvog dana rata. Posle 700 dana rata se i dalje uporno bore za metar po metar teritorije”, poručuje Radić.

    Dodaje da sada to već izgleda prilično opskurno i da je ruska vojna televizija pre neki dana objavila razgovor sa jednim poručnikom koji je, vrlo srećan, informisao medije o tome šta su postigli i pohvalio se da su uzeli površinu 400 x 600 metara.

    “Ta atmosfera rata, koji je statičan, gde se za metar prostora troše jako veliki resursi, je onespokojavajuća. I sada treba imati mnogo smelosti s ruske strane i podeliti ordenje za takvu akciju. Sve vreme je ukrajinska artiljerija pokrivala Donjeck, glavnu urbanu sredinu Donbasa sa položaja Avdejevke i ostalih mesta od kojih su neka držali donedavno, a neka još uvek drže pod svojom kontrolom”, objašnjava Radić.

    Ističe da ništa što se desilo na frontu, do sada, nije bilo odlučujuće.

    “Niko nije došao do pozicije, ni Rusi, ni Ukrajinci, koja bi mogla da bude platforma za pregovore. Rusi kažu da nisu izvršili zadatke koji su planirani u specijalnoj vojnoj operaciji. Ako procenimo da su to revidirani zadaci, a ne oni prvi da se zauvek osvoji Ukrajina, ako to svedemo na kontrolu nad četiri oblasti koje su prisajedinjene Ruskoj Federaciji oktobra 2022. godine, onda tu imaju mnogo posla”, naglašava Radić.

    On podseća da su Rusi držali Herson u vreme kad su Hersonsku oblast pripojili Ruskoj Federaciji, a onda su povukli sa desne na levu obalu Dnjepra.

    “Nastavlja se borba za mala mesta, rat će i dalje da ostane statičan. Ni Ruska vojska ne može da slomi front ukrajinske vojske, kao što ni ukrajinska vojska ne može da preduzme ozbiljan napad protiv ruske vojske i igra se nastavlja”, procenjuje Radić.

    On smatra da će 2024. godina proteći u statičnom ratu, a da će bitka resursa, kada uđemo u 2025., dovesti do preispitivanja ko može duže izdržati.

    “Što se tiče Ukranije, to je pitanje koje se postavlja Zapadu, ne njima, jer to su resursi koje dobijaju od NATO. S ruske strane, čini mi se da je jaka nada da će doći do radikalne promene sa pobedom Trampa na američkim izborima, da će tu doći do dramskog obrta i promeniti situaciju u njihovu korist”, smatra Radić.

    A ako se to ne desi, dodaje, onda je pitanje do koje tačke Rusi mogu da održe pokušaje da kroz zauzimanje nekih sela, uz jako velike utroške ljudskih resursa i tehnike, održe sliku o tome da se rat vodi s idejom da se postignu neki ostvarivi ciljevi u doglednoj budućnosti.

    Što se tiče Ukrajine, kako kaže Radić, nju SAD snabdevaju s mnogo sredstava ratne tehnike, od haubica, protivavionskih sistema, do artiljerijske municije 155 mm.

    “Ukrajinci već mesecima imaju ozbiljne probleme sa snabdevanjem artiljerijskom municijom. Rusi su nabavili municiju iz Severne Koreje, a sada Ukrajinci pokušavaju da ovu nestašicu nadoknade upotrebom dronova. Ali mislim da će se na Zapadu na kraju naći rešenje, da će Amerikanci nastaviti da ih podržavaju i to je nastavak priče koju smo videli do sada. Resursi sa Zapada stižu i sa svakim ciklusom podiže se nivo sposobnosti, tehnika i mogućnosti koje dobijaju Ukrajinci”, smatra Radić.

    Dodaje da se trenutno čeka da Ukrajinci nabave avione F-16, ali da su važnije rakete koje će dobiti za njih.

    “Ako dobiju visokoprecizne američke rakete koje će omogućiti udare duboko u ruski vazdušni prostor i na rusku teritoriju, to bi bilo veoma zabrinjavajuće za Ruse.

    U dometu od 300 km do 500 km nalazi se ruska avijacija, a uz određenu količinu krstarećih raketa i vazdušnih naleta, Ukrajinci bi mogli u većoj meri da ometaju Ruse u održavanju kontrole vazdušnog prostora”, navodi Radić.

    On objašnjava da je do pred Novu godinu isporuka preciznog oružja dugog dometa bila tabu tema, ali da su onda Amerikanci odlučili da dozvole Ukrajincima da sami procene gde treba da im budu mete za dejstva. Dodaje da su Ukrajinci imali mnogo uspeha koristeći krstareće rakete koje su dobili od Francuske.

    “Izazvali su velike probleme Rusima, ali neće dobiti rat na taj način. Ako pričamo o ratu u Ukrajini, onda je presudno za procenu upravo shvatiti do koje mere je Zapad spreman na podršku Ukrajincima ili do koje mere je Putin spreman da rizikuje da vodi rat bez dodatne mobilizacije samo s kadrom koji se dobrovoljno javi”, zaključuje Radić.

  • Grenel: Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Njemačka potcjenila Rusiju i Putina

    Grenel: Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Njemačka potcjenila Rusiju i Putina

    Jedan od razloga što i dalje traje rat u Ukrajini to što je Nemačka potcenila Rusiju.

    Ovo je ddanas izjavio bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine u administraciji Donalda Trampa.

    “Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Nemačka potcenila Rusiju i Putina. Niste slušali upozorenja međunarodne zajednice o opasnostima ruskog gasovoda Severni tok 2 u Evropi. I još uvek niste platili svojih dva odsto NATO obaveza. Ne zahtevajte da američki poreski obveznici učine više”, napisao je Grenel na platformi X (Tviter).

    On je prethodno naveo da su američki predsednik Džozef Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc oštro kritikovali republikance što nisu pristali da odobre više novca američkih poreskih obveznika za Ukrajinu, iako je do sada, kako je naveo, isporučeno 114 milijardi dolara.

    “U međuvremenu, Nemci još uvek ne plaćaju svoje obaveze od 2 odsto NATO-u, a ipak i Bajden i Šolc ignorišu ovo podrivanje NATO-a i kažu da su republikanci problem”, istakao je Grenel.

  • Rusi krenuli u eliminaciju glavnog komandanta Ukrajine?

    Rusi krenuli u eliminaciju glavnog komandanta Ukrajine?

    Ruske trupe su prethodne noći napale kafić u oblasti Harkov gde se održavala gozba ukrajinskih oficira u čast imenovanja Aleksandra Sirskog.

    To je rekao koordinator Nikolajevske oblasti Sergej Lebedev za RIA Novosti.

    “Pogođen je kafić u gradu Veliki Burluk na istoku Harkovske oblasti. U to vreme, oficiri iz ovog pravca su se okupili u kafiću da proslave unapređenje generala Sirskog na mesto glavnokomandujućeg”, rekao je on.

    Pored toga, još jedan udar pogodio je skladište nafte ukrajinskih oružanih snaga u Harkovu. Prema rečima Lebedeva, tamo je bilo skladišteno gorivo za ukrajinsku vojnu opremu. Harkovski podzemni radnici su pratili punjenje – tvrde da je udarac zadat u trenutku kada je tamo bila maksimalna količina goriva.

    “Oštećena su i skladišta koja se nalaze pored skladišta nafte i određena količina opreme: cisterne za gorivo, čak i cisterne. Za sada je poznato 11 jedinica oštećene opreme”, rekao je sagovornik agencije.

    On je dodao da je napadnuta jedna od susednih zgrada, u kojoj su bili stacionirani ukrajinski vojnici, uključujući i one iz nacionalnih bataljona, koji su dolazili po gorivo.

    Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je 8. februara razrešio dužnosti glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog i na njegovo mesto imenovao Sirskog, koji je ranije komandovao kopnenim snagama. Vodeći zapadni mediji obraćaju pažnju na dvosmislenu reputaciju novog vrhovnog komandanta: na njega se gleda kao na bliskog pristalica Zelenskog, ali ga vojnici zaista ne vole zbog velikih gubitaka i dali su mu nadimak Kasapin i general 200.