VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Spremite se na raspad Rusije”

    “Spremite se na raspad Rusije”

    Postaje sve jasnije da će Ukrajina pobediti u ovom ratu i da se Кremlj suočava sa istorijskom krizom poverenja, piše britanski “Telegraf”.

    Kako prenosi Blic, postoji realna mogućnost da su otkrivene slabosti Vladimira Putina toliko ozbiljne da mogu biti početka kraja – ne samo njegovog režima, već i same Ruske Federacije.

    Ova ogromna zemlja koja obuhvata više od 120 etničkih grupa je na neodrživim osnovama, piše britanski list i dodaje da njen kolaps u početku može biti postepen, ali bi brzo mogao da postane iznenadan, nasilan i nekontrolisan događaj. Ako se Zapad ne pripremi za ovu mogućnost, kao što se ranije nije pripremimo za raspad Sovjetskog Saveza, to bi moglo da unese ogromnu nestabilnost u svetsku geopolitiku.

    “Telegraf” navodi tri faktora koji bi mogli da dovedu do raspada Federacije. Prvi je slom domaćeg poverenja u rusku vojsku, koja je tradicionalno bila srž legitimiteta Кremlja. Njeno poniženje u Ukrajini je sada skoro potpuno, a ponosna Crnomorska flota se i dalje krije iza Кrima, previše uplašena da bi preduzela akciju protiv zemlje koja čak i nema mornaricu.

    A ruski muškarci masovno izbegavaju regrutaciju znajući kakva ih sudbina čeka na bojnom polju. Ovo je pojačalo nesrazmerno regrutovanje etničkih manjina iz Čečenije i drugih regiona na rubovima Federacije – grupa koje je najlakše koristiti kao topovsko meso – što je izazvalo nezadovoljstvo koje Moskva neće lako potisnuti.

    Drugo, šteta koju je pretrpela ruska ekonomija je previše razorna da bi izdržala populaciju od 144 miliona ljudi, piše “Telegraf”. Gubitak energetskih tržišta, koji je kompenzovao nedostatak moderne industrije u zemlji, ne može se preokrenuti. Evropske vlade se neće ponovo oslanjati na Severni tok 1.

    Rusija se takođe oslanjala na izvoz oružja, ali koja će zemlja sada biti zainteresovana za kupovinu njene opreme ili naoružanja? Takva ekonomska kriza može se održavati mesecima u pogrešnoj nadi da će se situacija opet stabilizovati – ali čak i u Rusiji izvor stoicizma ima svoje granice. Ovo dovodi do trećeg faktora, a to je retka gustina naseljenosti. Jer, uprkos tome što poseduje 70 puta veću kopnenu površinu od, na primer, Velike Britanije, Ruska Federacija ima samo duplo više stanovnika. Ove brojke otežavaju postizanje građanske solidarnosti i u najboljim vremenima, ali sada, sa prestonicom u slaboj poziciji, svaki osećaj nacionalnog identiteta mogao bi da se brzo pogorša.

    Zapadne sankcije će primorati moskovske elite da naprave teške ekonomske kompromise. Oni će neizbežno spasiti srednju klasu u prestonici, koja predstavlja neposredniju pretnju režimu, na štetu manjinskog stanovništva u konstitutivnim pokrajinama.

    Ideja o potrebi za “dekolonizacijom” Rusije već neko vreme se pominje na Zapadu. “Telegraf” piše sada treba postavljati teška pitanje o potencijalnom kraju Ruske Federacije, kako ona ne bi nastala niotkud

    Na primer, kako bi se ovo odigralo u zemlji koja ima značajne zalihe nuklearnog oružja i nekoliko centara moći? Кo bi “izvukao” nuklearke? Кako da se izbegne curenje oružja i militanata u baltičke države? Da li je veliki unutrašnji sukob neizbežan ili se kolaps može obuzdati u politički kontekst?

    Zajedno, ove dileme predstavljaju veoma značajan izazov za Zapad. Jedan pogrešan korak i mogli bi da se suoče sa katastrofom.

  • Zelenski: Cijela Ukrajina mora biti slobodna

    Zelenski: Cijela Ukrajina mora biti slobodna

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da se možda nekome čini da je poslije niza pobjeda Oružanih snaga Ukrajine došlo do izvjesnog zatišja, ali da je to priprema, jer , kako je istakao, cijela Ukrajina mora biti slobodna.

    Zelenski je u video poruci rekao da su ukrajinske snage oslobodile Izjum, Balakleju, Kupjansk i Harkovsku oblast, ali da će biti oslobođeni i Marijupolj, Melitopolj i Herson, kao i ostali dijelovi Ukrajine koji su pod kontrolom ruskih snaga, prenosi Ukrinform.

    “Možda se sada nekome od vas čini da poslije niza pobjeda imamo neku vrstu zatišja. Ali to nije zatišje. To je priprema za sljedeći niz. Za sljedeći niz veoma važnih riječi za sve nas, koje se moraju čuti. Zato što Ukrajina mora biti slobodna cijela”, rekao je Zelenski.

  • “Želite gas? Teško vam je? Samo pritisnite dugme”

    “Želite gas? Teško vam je? Samo pritisnite dugme”

    Predsednik Vladimir Putin je porekao da Rusija ima bilo kakve veze sa energetskom krizom u Evropi.

    Rekao je da Evropska unija, ako želi više gasa, treba da ukine sankcije koje sprečavaju otvaranje gasovoda Severni tok 2, prenosi Rojters.

    Obraćajući se novinarima nakon samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu, Putin je za energetsku krizu okrivio ono što je nazvao “zelenom agendom” i insistirao na tome da će Rusija ispuniti svoje energetske obaveze.

    “Suština je, ako imate želju, ako vam je tako teško, samo ukinite sankcije na Severni tok 2, što je 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Samo pritisnite dugme i sve će krenuti”, rekao je Putin.

    Severni tok 2, koji leži na dnu Baltičkog mora skoro paralelno sa Severnim tokom 1, izgrađen je pre godinu dana, ali je Nemačka odlučila da ne nastavi sa tim samo nekoliko dana pre nego što je Rusija poslala svoje trupe u Ukrajinu 24. februara.

  • Loše prognoze – Ukrajinci gube teritoriju?

    Loše prognoze – Ukrajinci gube teritoriju?

    Mađarski premijer Viktor Orban smatra da bi Ukrajina mogla da izgubi polovinu teritorije zbog oružanog sukoba sa Rusijom.

    Prema pisanju lista Nepsava, čiji članak prenosi ruski TASS, šef mađarske vlade je ovo mišljenje izneo na sastanku sa aktivistima partije FIDES – Mađarske građanske unije, koji su se okupili krajem ove nedelje u letovalištu Keče kod Balatona.

    Jedna od glavnih tema njegovog govora, naravno, bio je rat u Ukrajini, piše Nepsava.

    Prema njegovim rečima, ovaj rat bi mogao da se nastavi do 2030. godine, a Ukrajina bi mogla da izgubi od trećine do polovine teritorije.

    Viktor Orban je rekao da bi rat bio lokalni, ali je Zapad intervenisao i učinio ga globalnim, a sada Evropa, uvodeći sankcije Rusiji, puca sebi u nogu, prenosi TASS pisanje mađarskog medija.

  • Strah od Rusije? “Moramo biti spremni”

    Strah od Rusije? “Moramo biti spremni”

    Načelnik Generalštaba američke vojske Mark Majli upozorio je danas da još nije jasno kako bi Rusija mogla da reaguje na najnovije neuspijehe u Ukrajini.

    On je pozvao na opreznost među američkim trupama.

    “Rat se trenutno ne odvija baš najbolje za Rusiju. Tako da je obaveza svih nas da budemo u visokom stanju pripravnosti”, rekao je Majli novinarima u Varšavi nakon posete bazi u kojoj se nalaze američki vojnici, preneo je Rojters.

    Britanska agencija dodaje da je od nje zatraženo da ne objavi ime baze niti da opiše njenu lokaciju.

    Majli je kazao da ne sugeriše da su američke trupe u Evropi izložene povećanoj opasnosti, ali je dodao da moraju biti spremne.

    “Tokom vođenja rata jednostavno ne znate sa visokim stepenom sigurnosti šta će se sledeće dogoditi”, rekao je on.

  • Zapadni analitičari najavljuju politički zemljotres u Evropi, za sve optužuju ruskog lidera

    Zapadni analitičari najavljuju politički zemljotres u Evropi, za sve optužuju ruskog lidera

    Na parlamentarnim izborima u Švedskoj desio se zabrinjavajući preokret – najviše glasova je dobio desničarski blok na čelu sa strankom koja ima korijene u neonacizmu.

    Još veći šok bi bilo ono što ankete i politički analitičari predviđaju za izbore u Italiji 25. septembra ubjedljivu pobjedu krajnje desničarske koalicije čija istorija, vrijednosti i politika predstavljaju direktan izazov evropskom jedinstvu. Ove rezultate ruski predsjednik Vladimir Putin bi slavio i pokušao da eksploatiše, navodi Vašington post.

    Švedska je nakon, kako navode “ruske invazije” na Ukrajinu krenula putem ka članstvu u NATO. Domaći društveni problemi – nagli porast nasilja u bandama i oružjem koje mnogi Šveđani povezuju sa migrantima – podstakli su uspon desničarskog bloka, neprikladno nazvanog Švedske demokrate (čiji su osnivači uključivali bijele suprematiste). Blok je osvojio tijesnu većinu glasova i najvjerovatnije ulaze u sastav sljedeće vlade.

    Italijanski izbori nagovještavaju ono što bi mogao biti daleko veći problem za Evropu. Кako stvari sada stoje, Đorđa Meloni, čija je stranka Braća Italije favorit na izborima, mogla bi da postane prva političarka ekstremne desnice koji će voditi veliku ekonomiju evrozone, što je seizmički događaj. Njenim uzdizanjem Italija bi se marginalizovala u Evropi, prenosi Blic.

    Partija Melonijeve nasljednica je stranke Benita Musolinija, fašističkog diktatora iz Drugog svjetskog rata kome se i sama Meloni nekada otvoreno divila. Nedavno se pozicionirala kao autsajder, uglavnom tako što je svoju stranku držala izvan široke koalicione vlade koju je predvodio bivši premijer Mario Dragi, a koja se raspala u julu. To je, zajedno sa navodno protradicionalnom porodičnom platformom koja napada migrante i LGBT prava, formiralo osnovu za njen uspon. Obećala je pomorsku blokadu kako bi sprečila migrante da se iskrcavaju na italijanske obale. Zapravo, veću prijetnju budućnosti Italije predstavljaju stotine hiljada mladih koji odlaze da nađu posao u drugim zemljama, a ne desetine hiljada migranata koji dolaze da ga traže.

    Meloni je u posljednje vrijeme ublažila svoju retoriku, podstaknuta sa 200 milijardi dolara u pandemijskim fondovim koje Italija očekuje od Evropske unije. Ona je takođe zauzela oštar stav prema ruskoj kampanji u Ukrajini i samom Putinu. Međutim, njena ključna koaliciona partnera, bivši premijer Silvio Berluskoni i bivši zamjenik premijera Mateo Salvini, zauzeli su dvosmislenije pozicije. Prije nedjelju dana, Salvini je doveo u pitanje Zapadne sankcije Moskvi, sugerišući da bi one mogle više da naškode Evropi nego Rusiji.

    – Te diskusije su poklon za Putina. Dok njegova vojska bježi pred kontranapadom Ukrajine, ruski moćnik je pojačao svoj energetski pritisak na Zapadnu Evropu, koja se priprema za nestašicu prirodnog gasa ove zime. Izgledi za povećanjem razdora oko sankcija u ključnoj ekonomiji evrozone mogu biti najbolja šansa Rusije da ublaži sankcije i poboljša svoje opadajuće bogatstvo. Italijani treba dvaput da razmisle prije nego što gospodinu Putinu uruče takav poklon – piše “Vašington post”.

    Kako piše američki list, Putin je “slomljen” zbog nedavnih neuspjeha ruske vojske, posebno u Hersonu, ali će da ga razveseli činjenica da će na jesen brojni građani zapadne Evrope najvjerovatnije izaći na ulice zbog ekonomske situacije u svetu.

    Putin će, prema pisanju, autora da iskoristi svaki resurs u svom arsenalu dezinformacija kako bi natjerao demonstrante da izvrše podjele u društvima i na taj način oslabe međunarodni front protiv njega.

    Prema istraživanju kompanije “Verisk Mejplkroft”, građanski nemiri će izbiti u čak 101 zemlji, a žarišta se šire od Šri Lanke i Alžira do relativno dobrostojeće Evrope. Glavni pokretač nezadovoljstva među građanima je inflacija, posebno skok cijena hrane i energenata, a to je velikim dijelom izazvala vojna operacija u Ukrajini, ali su u to uključeni i drugi faktori.

    “Vašington post” ističe da su Česi i Nijemci otkrili zabrinjavaći obrazac. Naime, na desetine hiljada ljudi izašlo je nedavno na ulice Praga, tražeći da EU ukine sankcije Rusiji, odnosno da napravi novi sporazum o gasu, kao i da zaustavi naoružavanje Ukrajine. Kako se navodi, mnogi smatraju da je krivac za ovu situaciju Evropska unija i NATO, a stručnjaci ističu da proteste vode pripadnici ekstremne desnice, odnosno ljevice. Takođe, na hiljade ljudi okupilo se u Lajpcigu i Magdeburgu, gdje su demonstranti izašli na ulice kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog inflacije, cijene energenata.

    Neki smatraju da su okupljeni tada iskazali simpatije prema Putinu, odnosno ogorčenost prema EU pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država. Stručnjaci ističu da su i u Njemačkoj bili simpatizeri desnice, odnosno ljevice.

    Demonstracije u Njemačkoj i vruća jesen
    Stranka koja okuplja ekstremno desničarske Nijemce je Alternativa za Njemačku (AfD), a ona koja predstavlja politički okvir za ekstrem na drugom kraju političkog spektra je Levica, politička frakcija za koju “Vašington post” piše da korene vuče iz komunističkog režima iz devedesetih godina. Ni jedna ni druga stranka nisu relevantne na području nekadašnje Zapadne Njemačke, ali su postale bitne u “otuđenim istočnim regionima”. Primjer je situacija u pokrajini Turingen, gdje bi AfD i Ljevica imale većinu u pokrajinskom parlamentu ako bi bile u koaliciji.

    Obje stranke obećavaju “vruću jesen protiv hladnih nogu”, kako glasi jedan slogan, sa planiranim skupovima svakog ponedjeljka. Iako se stranke distanciraju jedna od druge, u stvarnosti, kako se navodi u komentaru američkog lista, postoji “sumnjivo preklapanje” u njihovim stavovima, kao i to što su “neobično proruski orijentisani”.

    Korisni idioti
    Kako navodi “Vašington post”, sklonosti tvrde desnice i ljevice na političkoj margini širom Evrope čine te građane idealnom publikom “korisnih idiota”, što je termin koji se pripisuje ruskom revolucionaru i političaru iz 20. vijeka Vladimiru Lenjinu.

    Tim izrazom obilježava se osoba koja propagira stavove ili interese grupe ili ideologije koje ne shvata u potpunosti i koriste je u propagandne svrhe. “Vašington post” ističe da se taj termin odnosi na populiste od Francuske do Italije i šire.

    – Ali Putin, koji je bio agent KGB u Istočnoj Njemačkoj osamdesetih godina, najbolje poznaje svoje korisne idiote u centralnoj Evropi – stoji u komentaru “Vašington posta”.

    List navodi da će Putin dati “sve od sebe da nastavi da širi laži na Zapadu”, kao i da će ova jesen biti najveći test do sada.

  • Putin donosi ključnu odluku?

    Putin donosi ključnu odluku?

    General pukovnik Skot Berier, izjavio je kako je rat došao do tačke na kojoj će Putin morati revidirati svoje ciljeve za operaciju u toku.

    Masovno bekstvo ruskih snaga iz ukrajinske harkovske oblasti, koji je iznenadio većinu zapadnog sveta, pa čak i samu ukrajinsku vojsku, podstakao je zapadne analitičare na novu raspravu o mogućem daljem raspletu rata u Ukrajini.

    Sadašnji je konsenzus uglavnom kako ruski lider Vladimir Putin više ne može realno očekivati da će ispuniti svoje ciljeve s početka invazije, kako Ukrajina vrlo verovatno ima značajnu prednost na dugi rok, ali i kako ne treba očekivati da će rat biti gotov za nekoliko meseci.

    “Sada je prilično jasno da neće biti u stanju učiniti ono što je na početku nameravao učiniti”, rekao je glavni obaveštajac Pentagona, general pukovnik Skot Berier, na samitu nacionalne sigurnosti pored Vašingtona.

    “Rusi su planirali okupaciju, ne nužno invaziju, i to ih je unazadilo”, kazao je Berier.

    “Putin sada dolazi do tačke gde će morati doneti odluku. Mi ne znamo koja će to odluka biti. No ona će odrediti koliko će dugo trajati ovaj sukob”, prenosi Jutarnji list.


    Ruse ne potcenjivati
    Zamenik direktora CIA-e Dejvid Koen kazao je kako bi bila greška potceniti Putinov apetit u ovom trenutku.

    “Mislim da ne bismo trebali potcenjivati Putinovu privrženost originalnoj ideji, kontrolirati Ukrajinu. Mislim da nismo videli niti jedan razlog koji bi nas naveo da verujemo kako je odustao od tog cilja.”

    Koen je ipak kazao kako američke obaveštajne službe zasad ne vide nikakve dokaze da se planira korišćenje oružja masovnog uništenja. Ako se Moskva odluči na neku vrstu odmazde protiv SAD-a, to će se verovatno svesti na nove pokušaje uplitanja u američki politički sistem.

    Britanski stručnjaci, ipak, ističu kako je beg ruskih snaga iz harkovske oblasti ukazao na važnost morala vojnika u bilo kojem kopnenom ratu, te kako Ukrajina može očekivati da će i dalje imati znatnu prednost na tom polju.

    Pao ruski moral
    “Moral je najbitniji faktor za kopnene snage”, kazao je za Gardijan Džek Vatling, stručnjak za kopneno ratovanje britanskog tink tanka RUSI.

    “Ne radi se samo o tome kako se vojnici osećaju oko svojih izgleda u odnosu na neprijatelja, već i o iskustvima koja su nedavno imali, te što očekuju u budućnosti”.

    “Rusi imaju loš moral, loše odnose sa saborcima, a od samog početka nemaju poverenja u svoje zapovednike”, kazao je Vatling. “Većini vojnika nisu ni rekli da počinje rat, i mnogo toga što su im rekli o Ukrajincima bilo je pogrešno”.

    Dok Ukrajina računa na veliki broj dobrovoljaca koji smatraju da se bore na ispravnoj strani, za slobodu svoje domovine i protiv ratnih zločinaca koji za sobom ostavljaju masovne grobnice, Rusi su prisiljeni da regrutuju civile iz “narodnih republika” na okupiranu teritoriju Ukrajine, a odnedavno regrutuju i zatvorenike iz kaznenih kolonija, što je razotkrio snimak šefa Vagner grupe Jevgenija Prigožina, koji je kriminalcima obećavao slobodu u zamenu za borbu na frontu.

    Uprkos tim faktorima, još je prerano predviđati da će rat završiti uskoro.

    Zvaničnik NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je u petak kako je prerano verovati da je oslobođenje oblasti Harkov početak kraja rata.

    “Naravno da je ohrabrujuće videti ukrajinske oružane snage kako su povratile svoju teritoriju i udarile iza ruskih linija”, kazao je generalni sekretar NATO-a.

    “U isto vreme, moramo razujeti da ovo nije početak kraja rata, moramo biti spremni za duge staze”, naveo je on.

  • Rusija će u novembru na Baliju učestvovati na samitu Grupe 20

    Rusija će u novembru na Baliju učestvovati na samitu Grupe 20

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da će ruska delegacija učestvovati na samitu Grupe 20, koji će u novembru biti održan na Baliju, ali još nije odlučio da li će je on predvoditi.
    “To ću razmotriti i ubrzo ćemo donijeti odluku, a sigurno je da će Rusija učestvovati na tom skupu”, rekao je Putin u Samarkandu, poslije samita Šangajske organizacije za saradnju.

    On je kazao da je bio na Baliju i da je to divno mjesto, ali je istakao da se sada ne radi o lijepim pejzažima i da će prije odluke vidjeti kako se razvija situacija u ekonomiji i u drugim oblastima.

    „Dobio sam poziv da učestvujem na samitu i predsjednik Indonezije mi je to rekao prilikom posjete Moskvi. Kasnije mi je u telefonskom razgovoru kazao da je, uprkos pritiscima, njegova odluka čvrsta i da bi volio da me vidi na Baliju“, rekao je Putin.

    „To ću razmotriti i ubrzo ćemo donijeti odluku, a sigurno je da će Rusija učestvovati na tom skupu“, rekao je Putin u Samarkandu, poslije samita Šangajske organizacije za saradnju.

  • Sastali se Putin i Erdogan: Ugovor uskoro stupa na snagu

    Sastali se Putin i Erdogan: Ugovor uskoro stupa na snagu

    Četvrtina ruskog gasa koji stiže u Tursku biće plaćan u rubljima.

    To je saopštio ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom na marginama ŠOS-a u Samarkandu, prenosi Sputnjik.

    “Spremni smo da značajno povećamo naše isporuke u Tursku u svim pravcima koji su za vas interesantni. I, kao što znate, naš ugovor o snabdevanju Turske prirodnim gasom, ruskog porekla, uz plaćanje 25 odsto ovih isporuka u ruskim rubljama, trebao bi da stupi na snagu u bliskoj budućnosti. Pitanja su, koliko sam razumeo, dogovorena”, rekao je Putin.

    Ruski predsednik je istakao da Ankara pouzdano ispunjava svoje obaveze po pitanju tranzita ruskog goriva.

    “Turska je postala jedan od najpouzdanijih pravaca za snabdevanje našim energentima, uključujući gasom, ne samo za sopstvene potrebe, već i za zemlje EU. Isporuke u Evropu “Turskim tokom” odvijaju se bez ikakvih prekida”, rekao je on.

    Pored toga, Putin je zahvalio kolegi na doprinosu koji je dao u realizaciji postignutih sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka. Ruski ekonomski operateri su dobili signal da mogu da izvoze proizvode preko turske teritorije.

    “Turska je u tom pogledu pouzdan partner i može da obezbedi pouzdane isporuke preko svoje teritorije u sve zemlje sveta, uključujući zemlje Azije, Latinske Amerike, Afrike, jer tamo uglavnom prodajemo“, rekao je Putin tokom sastanka.

    On je istakao tesnu koordinaciju Rusije i Turske o međunarodnim pitanjima.

  • Putin ima novu ponudu za Zapad

    Putin ima novu ponudu za Zapad

    Putin je rekao da trenutno u evropskim lukama stoji oko 300.000 tona đubriva koje je Rusija spremna da besplatno pošalje zemljama u razvoju.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija spremna da zemljama u razvoju pošalje više od 300 hiljada tona ruskog đubriva koje je zaglavljeno u evropskim lukama ako Evropa pristane da dodatno ublaži sankcije na ruski izvoz, prenosi Poslovni dnevnik.

    U sklopu svog govora na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu, Putin je rekao da je Evropa samo delimično ukinula sankcije koje, kako navodi Rusija, onemogućuju prodaju i distribuciju ruskog đubriva širom sveta.

    Naveo je i da Rusija pozdravlja odluku Evropske unije da ublaži neke logističke sankcije za ruski izvoz, ali je i kritikovao EU da se ponaša sebično ukidajući sankcije samo kada je reč o njenim članicama.

    “Samo oni mogu da kupe naše đubrivo. A šta je sa zemljama u razvoju i onim najsiromašnijim?”, upitao je Putin na samitu.

    U sklopu dogovora s Ukrajinom, Turskom i Ujedinjenim nacijama koji je postignut u julu, Rusiji je dopušteno da prodaje svoje đubrivo na globalnom tržištu, ali morala je da ukine blokadu južnih ukrajinskih morskih luka i dopusti Ukrajini izvoz žitarica.