VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Duma ratifikovala sporazume o pripajanju Rusiji

    Duma ratifikovala sporazume o pripajanju Rusiji

    Državna duma je ratifikovala sporazume o ulasku Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti u sastav Ruske Federacije.Granice DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, povezane sa teritorijom stranih država, državne su granice Rusije, navodi se u sporazumima o prijemu četiri regiona u sastav Rusije i formiranju novih subjekata.

    Dokumente su 30. septembra potpisali u Kremlju predsednik Rusije Vladimir Putin i lideri regiona.

    U sporazumima se, između ostalog, navodi:

    • Do 1. januara 2026. godine u sva četiri nova subjekta biće na snazi prelazni period za rešavanje pitanja vojne obaveze i služenja vojnog roka.
    • Takođe, do tada treba da budu rešena pitanja integracije novih regiona u ekonomski, finansijski, kreditni i pravni sistem Rusije, kao i u sistem organa vlasti.
    • Rusko zakonodavstvo i drugi normativni pravni akti stupaju na snagu u novim regionima od dana njihovog prijema u sastav Rusije.
    • Normativni pravni akti Hersonske i Zaporoške oblasti se ne primenjuju ako su u suprotnosti sa Ustavom Rusije.
    • Istovremeno, normativni pravni akti DNR i LNR važe do kraja prelaznog perioda ili usvajanja odgovarajućeg pravnog akta Rusije.
    • Vlade DNR i LNR nastaviće rad do formiranja novih administracija vršilaca dužnosti šefova republika.
    • Vlade Hersonske i Zaporoške oblasti treba da formiraju administracije vršilaca dužnosti gubernatora u skladu sa ruskim zakonom.

    Sporazumi se privremeno primenjuju od datuma potpisivanja, a stupaju na snagu od datuma ratifikacije. Ratifikacija je obavljena nakon ceremonije prošlog petka u Kremlju na kojoj su predsednik Vladimir Putin i lideri republika Donbasa i proruski administratori Zaporoške i Hersonske oblasti potpisali sporazume o prijemu regiona u sastav Ruske Federacije.

  • Kadirov poziva na korištenje nuklearnog oružja “male snage”

    Kadirov poziva na korištenje nuklearnog oružja “male snage”

    Ramzan Kadirov, čečenski predsjednik i saveznik ruskog predsjednika Vladimira Putina, rekao je u subotu da bi Moskva trebala razmotriti korištenje nuklearnog oružja male snage u Ukrajini.

    U poruci na aplikaciji Telegram, Kadirov je napisao: “Po mom ličnom mišljenju, treba preduzeti oštrije mjere, jednake proglašenju vanrednog stanja u graničnim područjima i korištenju nuklearnog oružja male snage.”

    Kadirov je govorio dan nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin najavio aneksiju četiri ukrajinske regije, uključujući Donjeck, koji uključuje Liman, i stavio ih pod ruski nuklearni kišobran, rekavši: “Moskva će braniti teritorije koje je kontrolisala svom snagom i sredstvima.”

    Drugi visoki Putinovi saveznici, uključujući bivšeg predsjednika Dmitrija Medvedeva, naznačili su da će Rusija možda morati pribjeći nuklearnom oružju, ali Kadirovljev poziv bio je najhitniji i najizraženiji.

    Moćni vladar čečenske regije odani je zagovornik brzog rješavanja krize u Ukrajini, budući da su čečenske snage činile dio prethodnice ruske vojske u Ukrajini.

  • Liman je ključni grad

    Liman je ključni grad

    Guverner ukrajinske oblasti Luganjsk Serhij Gajdaj, izjavio je danas da je ponovno zauzimanje Limana u susednoj Donjeckoj oblasti jedan od ključnih faktora za vraćanje izgubljene teritorije.

    “Oslobađanje ovog grada u Donjeckoj oblasti je jedan od ključnih faktora za dalje oslobađanje Luganjske oblasti”, napisao je Gajdaj na kanalu Telegram, prenosi Rojters. Pokrajine Luganjsk i Donjeck, Ukrajinci smatraju delom regiona Donbas na istoku Ukrajine, gde se mesecima vode teške borbe izmedju ruskih i ukrajinskih snaga.

  • “Putina je briga za Kosovo, već samo traži opravdanje za to što je učinio”

    “Putina je briga za Kosovo, već samo traži opravdanje za to što je učinio”

    Američki ambasador je naveo i da je njegov posao da se potrudi da srpska vlada razume kakav je stav Vašingtona, ali i da shvati stavove Beograda.

    Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil istakao je da se situacija na Kosovu pre 23 godine kada je NATO bombardovao tadašnju SR Jugoslaviju ne može uporediti sa “ruskom agresijom na Ukrajinu”.

    Hil je, na pitanje kako od Srbije može da se traži da se odrekne Kosova, a zatim da se od Ukrajine ne traži da se odrekne svojih teritorija, rekao da SAD ne vide analogiju između te dve situacije.

    „Mi ne smatramo da je situacija na Kosovu, koja je nastala pre 23 godine, u bilo kojoj meri slična oružanoj agresiji i kopnenoj invaziji Rusije, ciljanim napadima na stambene zgrade u kojima žive civili, mi ne vidimo analogiju između dve situacije“, objasnio je Hil.

    Hil se osvrnuo i na Putinov stav o Kosovu.

    “Ja mislim da njega apsolutno nije briga za Kosovo, samo se trudi da na neki način legitimizuje šta je uradio svojim susedima”, kaže Hil.

    On je dodao da Amerika i Srbija ovih dana imaju mnogo tema za razgovor.

    Američki ambasador je naveo i da je njegov posao da se potrudi da srpska vlada razume kakav je stav Vašingtona, ali i da shvati stavove Beograda. On je dodao da razume stav Srbije po pitanju sankcija Rusiji, jer je Srbija energetski zavisna od Rusije.

    „Naravno da Srbija ima alternativne izvore energije. Pitanje je samo koliko brzo se mogu staviti u funkciju. Može se reći da Srbija previše zavisi od ruskih energenata. Poslednjih meseci smo uvideli da Rusija nije posebno pouzdan izvor energije i Rusi kombinuju politiku i isporuku energenata. Srbiji je preko potrebno da diverzifikuje svoje izvore energije i mi bismo želeli da budemo deo tog procesa“, istakao je Hil za Novu.

    On je dodao da je problem sa energentima u tome što je potrebno vreme da se bilo koji sistem, bilo da se radi o solarnoj energiji, hidroenergiji, energiji vetra ili prirodni gas satavi u pogon.

    “Srbija mora da bude oprezna sa korišćenjem energije predstojeće zime“, rekao je on.

    Hil je naveo i da će Srbiji pomoći da iskoristi potencijale svojih izvora energije i da se nada da će Rusija jednog dana biti pouzdan snabdevač prirodnog gasa, jer ga trenutno koristi da ucenjuje druge zemlje.

    Upitan o tome kako vidi dešavanja na Severnom toku i prekid snabdevanja gasom, Hil navodi da SAD nisu odgovorne za ovakvu vrstu neodgovornih postupaka.

    “Teško je danas reći ko je za to odgovoran, ali budite uvereni da SAD nisu umešane u to”, naveo je Hil.

    Kada je u pitanju odnos Srbije prema ratu u Ukrajini, ambasador SAD kaže da “nema dileme da Srbija pokušava da uskladi svoju politiku za Zapadom i da je jasno iznela svoje stavove o ruskoj agresiji u Ukrajini”.

  • Vučić: Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji

    Vučić: Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji

    “Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, jer se bori za svoju politiku gde god može, a naša politika je definisana zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost”, rekao je Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije u Bugarskoj.

    “Nova dešavanja na geopolitičkoj sceni imaće teške posledice po Srbiju koja će biti pod velikim političkim pritiskom, potrebno da se rukovodstvo rukovodi zdravim razumom i da u najvećoj krizi spase svoju zemlju”, dodao je on.

    Komentarisao i naslovnicu hrvatskog medija gdje je predstavljen kao Hitler.

    O napadima iz Hrvatske, Vučić kaže da nema s tim problem i da je to sloboda medija, kao i da je svojevremeno bilo napada medija na Angelu Merkel.

    “Zamislite da oni koji su Hitlera sa cvećem dočekivali, o tome govore sa onima koji su se protiv njega borili od prvog dana”, rekao je Vučić.

    Vučić ističe da je ključno da prežive kompanije u Srbiji, a potom je govorio o geopolitičkoj situaciji, i istakao da bi rusko pripajanje četiri ukrajinske oblasti moglo imati teške posljedice po Srbiju.

    “Osim što postoji navijački diskurs u našoj zemlji gde 80 ljudi navija za Rusiju, a ostali za Ukrajinu. I jedni i drugi kažu da se srpski interesi štite podržavanjem nekih drugih. To je laž, srpski interesi se štite samo ako brinete o Srbiji, a ne o nekom drugom. To ne možete da izmenite, i ja neću da se dodvoravam nikome. Strasti su suviše jake kod nas, i emocije ne možete da pobedite. Potrebno je da se rukovodstvo ne vodi emocijama nego razumom”, kaže Vučić.

  • “Velika Rusija se ponovo rađa”

    “Velika Rusija se ponovo rađa”

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev oglasio se posle potpisivanja Ukaza o pristupanju Rusiji.

    On je poslao važnu poruku putem svog naloga na Telegramu.

    “Istina trijumfuje! Velika Rusija se ponovo rađa!”, napisao je Medvedev na svom Telegramu. Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je u Kremlju ukaze o prijemu Hersonske i Zaporoške oblasti, Donjecke i Luganske Narodne Republike u sastav Ruske Federacije.

  • Kina poziva na uzdržanost

    Kina poziva na uzdržanost

    Kina poziva sve strane u sukobu u Ukrajini da pokažu uzdržanost i učine napore za pregovore i prekid vatre, izjavio je stalni kineski predstavnik u Ujedinjenim nacijama Čang Jun na sednici Saveta bezbednosti u petak. Čang je rekao da Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i istakao da se moraju poštovati principi iz povelje UN.

    Sve legitimne zabrinutosti za bezbednost svih strana moraju biti ozbiljno razmotrene, a svi napori za mirno rešenje moraju biti podržani, zaključio je Čang. Rusija je stavila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN koji su inicirale SAD i Albanija, a koja osuđuje referendume u samoproglašenim Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj republici, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti za pristupanje Rusiji. Brazil, Gabon, Indija i Kina bili su uzdržani, javio je TAS S.

  • Amerikanci odobrili još 12,3 milijardi dolara pomoći Ukrajini

    Amerikanci odobrili još 12,3 milijardi dolara pomoći Ukrajini

    Američki Kongres je u petak odobrio 12,3 milijarde dolara pomoći Ukrajini.

    Paket, koji je odobren samo nekoliko sati nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin proglasio aneksiju četiri ukrajinske regije pod ruskom okupacijom, uključuje tri milijarde dolara za oružje, zalihe i plaće za ukrajinsku vojsku i ovlašćuje predsjednika Joea Bidena da naredi Pentagonu da prebaci 3,7 milijardi dolara u oružju i drugom opremi u Ukrajinu.

    Takozvana “kontinuirana rezolucija”, usvojena s 230 glasova za i 201 protiv, s 10 republikanaca koji su se pridružili demokratima, također daje 4,5 milijardi dolara Kijevu za održavanje stabilnosti finansija zemlje i održavanje rada vlade.

    Dodjelom se ukupni iznos američkog doprinosa penje na 65 milijardi dolara.

    “Ova nova bespovratna pomoć daljnji je dokaz povjerenja SAD-a u Ukrajinu i podržat će kritične vladine operacije i pružiti pomoć ukrajinskom narodu koji pati pod brutalnim ruskim ratom”, izjavila je ministrica finansija SAD-a Janet Yellen .

    Naglasila je da će ovo finasiranje pomoći u jačanju hrabrogo otpora Ukrajine ilegalnom agresorskom ratu, te je pozvala druge donatore da ne samo ubrzaju svoje postojeće isplate, već i da povećaju opseg pomoći.

  • Biden poslao upozorenje Putinu

    Biden poslao upozorenje Putinu

    Američki predsjednik Joe Biden komentarisao je odluku Kremlja, tačnije Vladimira Putina, da proglasi aneksiju četiri ukrajinske regije te je poručio kako ruski lider nikoga neće zastrašiti svojim potezima.

    U obraćanju naciji nakon ruske aneksije ukrajinskih teritorija, Biden je rekao kako će saveznici i dalje stajati čvrsto uz Ukrajinu.

    “Amerika i njeni saveznici neće napustiti Ukrajinu, dozvolite mi da to naglasim. Također, nećemo biti zastrašeni Putinom i njegovim nepromišljenim riječima i prijetnjama”, rekao je Biden.

    Nakon toga, američki predsjednik je poslao i direktnu poruku Vladimiru Putinu.

    “Amerika je u potpunosti spremna s našim saveznicima iz NATO-a da brani svaki pedalj teritorije NATO-a. Svaki metar. Dakle, gospodine Putin, nemojte pogrešno shvatiti šta govorim. Svaki metar”, poručio je prvi čovjek SAD-a.

    Na kraju, Biden se osvrnuo i na situaciju sa Sjevernim tokom i optužbama koje dolaze iz Moskve da je Amerika umiješana u eksplozije na važnom gasovodu.

    “To je očigledno bio namjerni čin sabotaže i sada Rusiju emituju dezinformacije i laži. Radićemo s našim saveznicima na tome da utvrdimo šta se tačno tamo dogodilo. Po mom nalogu, već smo počeli da pomažemo saveznicima da poboljšaju zaštitu kritične infrastrukture. U odgovarajućem trenutku, kada se stvari smire, poslaćemo ronioce da saznaju šta se tačno dogodilo”, zaključio je Joe Biden.

  • Stoltenberg: NATO neće priznati rusku aneksiju

    Stoltenberg: NATO neće priznati rusku aneksiju

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da NATO neće priznati rusku aneksiju i preuzimanje 15 odsto od ukrajinske teritorije.

    Šef Alijanse smatra da je Rusija narušila međunarodne zakone, da je aneksija nelegalna i nema legitimitet, rekao je on.

    “Ovo je drugi put da Rusija zauzima ukrainske teritorije silom i to ne mijenja činjenicu da Rusija vodi brutalni rat i agresiju protiv Ukrajine. To ne mijenja našu odlučnost da podržavamo Ukrajinu. NATO nije dio konflikta ali podržavamo Ukrajinu i njeno pravo na samoodbranu. NATO je obrambena alijansa i ostaje ujedinjena i odlučna da brani i štiti svakog svog saveznika i svaki pedalj teritorije saveznika”, izjavio je Stoltenberg.

    On je dodao da je ovo najozbiljnija eskalacija od početka rata.

    Za Stoltenberga, to pokazuje slabost i priznanje da rat ne ide kako je planirano i ne postiže stareteške ciljeve.

    “Putin je odgovoran za ovaj rat i njegova je odgovornost da ga prekine. Da prekine stradanje hrabrog ukrainskog naroda, da prekine krizu energije i hrane koja ima uticaj na svijet. Ako Rusija prestane da se bori, biće mir. Ako Ukrajina prestane da se bori, zemlja će prestati da postoji”, kaže Stoltenberg.

    Na pitanje novinara da prokomentariše ukrainsku kandidaturu za članstvo u NATO, generalni sekretar je rekao da svaka evropska demokratija ima pravo da traži članstvo, a saveznici poštuju to pravo.

    Ponovio je da NATO vrata ostaju otvorena.

    “Saveznici NATO su u Madridu na samitu podržali pravo Ukrajine da izabere svoj put. Ali odluku za članstvo treba da donesu saveznici, a NATO fokus u ovom trentuku je podrška Ukrajini da se bori protiv ruske invazije”, rekao je Stoltenberg.

    On je rekao da je ovo najozbiljnija eskalacija rata s kombinacijom mobilizacije u Rusiju, s retorikom pretnje za koršćenje nuklearnog oružja i s aneksijom dijelova Ukrajine.

    Na novinarsko pitanje kako bi NATO reagovao ako Ukrajina napadne aneksirane teritorije, šef Alijanse je izjavio da Ukrajina ima pravo da preuzme svoje teritorije, a da aneksija ne mijenja ništa u ovom ratu.

    On je podvukao da NATO nadzire situaciju oko nuklearne prijetnje i dodao da nuklearan rat ne može da donese pobjednika, te da će imati posljedice za Rusiju.

    Dodao je da upotreba nuklearne sile u Ukraini može da donese ozbiljne posljedice.