VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Da li je Putin aktivirao moćni sistem Peresvet

    Da li je Putin aktivirao moćni sistem Peresvet

    Ruski dužnosnici šute pred dokazima o navodnom laserskom oružju Peresvet koje je u prošlosti razvila Moskva, a sada se pojavila mogućnost da je ono noćas testirano ili upotrijebljeno.

    U posljednjih nekoliko sati desetine video zapisa i fotografija ruskih građana objavljeni su na društvenim mrežama, a “svjetlosni zid” može se vidjeti na nebu ruskih gradova.

    Riječ je o gradovima Moskva, Omsk, Belgorod itd. Neki tvrde da je riječ o ruskom sistemu koji blokira zapadne satelite. Drugi tvrde da je to jednostavno prirodni fenomen koji bi se mogao poklopiti s takozvanim “svjetlosnim zidom”.

    Verzija koju su iznijeli neki ukrajinski građani ukazuje na to da je taj isti čudan sjaj možda primijećen u Murmansku u Ukrajini. U njemu se nalazi pomorska baza s nuklearnim podmornicama sposobnim za lansiranje balističkih projektila. Vjeruje se da su ove baze u Rusiji prošle sedmice bile na meti američkih špijunskih satelita.

    Godine 2018. Vladimir Putin govorio je o novim interkontinentalnim balističkim projektilima, hipersoničnom oružju i novom laserskom oružju Peresvet nazvanom po srednjovjekovnom pravoslavnom monahu ratniku Aleksandru Peresvetu.

    Jurij Borisov, zamjenik premijera zadužen za vojni razvoj, rekao je na sastanku u Moskvi prije nekoliko mjeseci da je Peresvet već raspoređen u Ukrajini i da bi mogao zaslijepiti satelite do 1.500 kilometara iznad Zemlje. Korištenje oružja ove vrste zabranjene je Protokolom dodanim Konvenciji Ujedinjenih naroda 1995..

    Borisov je tada rekao da Rusija već koristi lasersko oružje jače od Peresveta, sposobno spaliti dronove i drugu opremu kroz proces toplinskog uništenja. Ovaj tip smrtonosnog lasera zove se Zadira i razvila ga je državna firma za nuklearnu energiju.

  • Potpisano; imenovani i lideri

    Potpisano; imenovani i lideri

    Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je federalne ustavne zakone o prijemu četiri ukrajinske teritorije u sastav Rusije.

    Dokumenti su objavljrni na internet portalu pravnih informacija, prenosi agencija RIA Novosti.Državna duma i Savet federacije, donji i gornji dom ruskog parlamenra, juče i u ponedeljak su ratifikovali dokumente o prijemu samoproglašenih Luganske i Donjecke narodne republike, Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Rusije.

    Putin imenovao vršioce dužnosti šefova pripojenih oblasti
    Osim što je potpisao četiri savezna ustavna zakona o pristupanju Rusiji samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti u Ukrajini, Putin je imenovao i njihove privremene lidere, prenosi TASS. Dokumenti su objavljeni na internet portalu pravnih informacija.

    Ruski predsednik je imenovao Denisa Pušilina za vršioca dužnosti šefa Donjecke Narodne Republike, Leonida Pasečnika za privremenog šefa Luganske Narodne Republike, Evgenija Balickog za vršioca dužnosti gubernatora Zaporoške oblasti i Vladimira Saljda za privremenog gubernatora Hersonske oblasti.

    Vršioci dužnosti lidera ovih regiona upravljaju teritorijama sve dok šefovi novih regiona ne budu izabrani u skladu sa ruskim zakonima na izborima sledeće godine.

    Zakoni, koje je Putin danas potpisao, posebno definišu i granice novih konstitutivnih entiteta Ruske federacije, prema kojima one odgovaraju onima koje su „postojale na dan njihovog stvaranja i prisajedinjenja Rusiji“.

    Oni preciziraju da će se granice novih entiteta sa drugim zemljama smatrati državnim granicama Rusije.

    Prema zakonima, stanovnici novih regiona smatraju se ruskim državljanima od dana kada su teritorije primljene u sastav Rusije 30. septembra.

    Oni koji žele da napuste rusko državljanstvo, međutim, imaju mesec dana da podnesu zahtev za to.

    Državna duma i Savet federacije, donji i gornji dom ruskog parlamenta, juče i u ponedeljak su ratifikovali dokumente o prijemu samoproglašenih Luganske i Donjecke narodne republike, Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Rusije.

    Rusija je proglasila prijem četiri regiona nakon održavanja referenduma u tim oblastima Ukrajine, koji su zapadne vlade i Kijev odbacile kao prinudno glasanje i kršenje međunarodnog prava.

  • Vučić nakon sastanka sa šefom Delegacije EU u Srbiji: Žiofre ponovio stav Brisela o uvođenju sankcija Rusiji

    Vučić nakon sastanka sa šefom Delegacije EU u Srbiji: Žiofre ponovio stav Brisela o uvođenju sankcija Rusiji

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa šefom Delegacije EU u Srbiji Emanueleom Žiofreom, koji je ponovio preovlađujući stav Brisela kada je u pitanju usklađivanje spoljne politike Srbije sa agendom EU i uvođenjem sankcija Rusiji.

    Žiofre je izrazio spremnost za saradnju sa Srbijom u pogledu rješavanja otvorenih pitanja koja su od ključnog značaja za dalji napredak Srbije na putu evrointegracija, saopšteno je iz pres-službe predsjednika Srbije.

    Vučić je ponovio zahvalnost Evropskoj komisiji za podršku u izgradnji energetske infrastrukture, što je za Srbiju od izuzetnog značaja, dodavši da je Srbija maksimalno angažovana na projektima diversifikacije energetskih izvora i puteva snabdijevanja.

    Na sastanku je bilo riječi o odnosima sa EU, predstojećem Samitu nove inicijative evropske političke zajednice u Pragu, modalitetima jačanja saradnje u oblastima od obostranog interesa, poput energetske bezbjednosti, usklađivanja vizne politike sa EU radi borbe protiv ilegalnih migracija, kao i o saradnji na velikim infrastrukturnim projektima.

    Vučić je istakao da Srbija posvećeno radi na realizaciji ciljeva koji su u skladu sa njenom evropskom orijentacijom, poput snažnog ekonomskog napretka i očuvanja mira i stabilnosti u regionu kroz inicijative povezivanja, čime je pokazala da je ozbiljan, odgovoran i pouzdan partner Unije.

    U tom kontekstu, sagovornici su razmijenili mišljenja i o predstojećem samitu u Pragu na kojem će se raspravljati o inicijativi za uspostavljanje evropske političke zajednice kao platforme za dijalog postojećih članica EU i onih država koje tome teže.

  • Sjeverna Koreja podržala rusku aneksiju ukrajinskih teritorija, obrušili se na SAD

    Sjeverna Koreja podržala rusku aneksiju ukrajinskih teritorija, obrušili se na SAD

    Sjeverna Koreja podržava rusku proglašenu aneksiju dijelova Ukrajine, saopćilo je u utorak ministarstvo vanjskih poslova ove države, optužujući Sjedinjene Američke Države za primjenu “gangsterskih dvostrukih standarda” u miješanju u poslove drugih zemalja.

    Kijev i zapadni saveznici okarakterisali su referendume održane na okupiranim teritorijama kao nelegalne, Washington je pozvao zemlje članice UN-a da ne priznaju bilo kakav izmijenjeni status Ukrajine, a Rusiju da povuče svoje trupe iz regija u kojima je silom zauzela teritorije i gdje borbe još uvijek traju.

    Jo Chol Su, savjetnik u Ministarstvu vanjskih poslova Sjeverne Koreje, poručio je da su referendumi legitimno održani u skladu s Poveljom UN-a, te da SAD ima “gangsterske dvostruke standarde”.

    “Kako bi održali neprikosnoveni ‘unipolarni svijet’, SAD se miješa u unutrašnje poslove nezavisnih zemalja i krši njihova zakonska prava zloupotebom Vijeća sigurnosti UN-a”, rekao je Jo u izjavi koju prenosi državna agencija KCNA.

    “SAD su pokrenule agresijske ratove protiv suverenih država uključujući bivšu Jugoslaviju, Afganistan i Irak, ali Vijeće sigurnosti UN-a nije nikada dovelo ulogu SAD u pitanje., dodao je Jo.

    Ukrajina je prekinula odnose sa Sjevernom Korejom, tradicionalnim ruskim saveznikom, u julu nakon što je Pyongyang priznao dvije samoproglašene republike na istoku Ukrajine.

    Iz SAD-a je prošlog mjeseca stigla informacija da Rusija kupuje milione raketa i granata od Sjeverne Koreje za potrebe rata u Ukrajini. Sjeverna Koreja odbacila je pomenuti izvještaj upozorivši Washington da “drži jezik za zubima” i prestane stvarati glasine koje “kaljaju” ugled zemlje.

  • Musk se sukobio sa Zelenskim nakon što je predložio da Ukrajina ustupi dio teritorija Rusiji

    Musk se sukobio sa Zelenskim nakon što je predložio da Ukrajina ustupi dio teritorija Rusiji

    Američki milijarder Elon Musk i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ušli su u diskusiju na Twitteru nakon što je Musk pozvao Ukrajinu da se odrekne Krima i organizuje referendume pod nadzorom UN-a o tome da građani u istočnoj Ukrajini odluče žele li se pripojiti Rusiji.

    U komentaru koji počinje riječima “Ukrajina-Rusija mir” Musk je pozvao Ukrajinu da ponovi izbore za aneksiju u Donbasu pod nadzorom UN-a, napusti Krim formalno kao dio Rusije, osigura vodosnabdijevanje Krima i ostane neutralna. Komentar je takođe uključivao anketu sa opcijama “Da” i “Ne”.

    “Velika je vjerovatnoća da će ovo biti ishod na kraju – samo je pitanje koliko će ih umrijeti prije toga”, napisao je Musk.
    “Također vrijedi napomenuti da je mogući, iako malo vjerojatan, ishod ovog sukoba nuklearni rat”, dodao je.

    U drugom komentaru objavljenom ubrzo nakon toga, Musk je objavio još jednu anketu sa opcijama “Da ili Ne”, pitajući pratitelje da li je prihvatljivo da se organizuju referendumi o pripajanju Rusiji u Donbasu i Krimu.

    “Hajde da pokušamo ovo: volja ljudi koji žive u Donbasu i Krimu treba da odluči da li su dio Rusije ili Ukrajine”.

    Kao odgovor Zelenski je u ponedeljak uvečer objavio sopstvenu anketu,.

    “Koji Elon Musk vam se više sviđa?” sa opcijama “onaj koji podržava Ukrajinu” i “onaj koji podržava Rusiju”.

    Savjetnik Zelenskog Mihajlo Podoljak uključio se kasnije u diskusiju.
    “Da li pokušavate legitimizirati pseudo-referendume koji su se održavali pod prijetnjom oružjem u uvjetima progona, masovnih pogubljenja i mučenja? Loš put”, napisao je Podoljak.

  • “Nešto ne mogu da se sjetim da je Ukrajina…”

    “Nešto ne mogu da se sjetim da je Ukrajina…”

    Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin reagovao je na izjavu ukrajinskog ambasadora Volodimira Tolkača.

    Kako je navedeno u saopštenju, Vulin je rekao da ne može da se seti ukrajinskog zahteva za posebnu sednicu SB UN ili uvođenja sankcija agresorima na Srbiju.

    “U NATO bombardovanju su stradale desetine srpskih dečaka i devojčica. Ne mogu da se setim ukrajinskog zahteva za posebnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ili uvođenja sankcija agresorima na Srbiju. Nije kasno da Ukrajina i sve zemlje koje traže suđenje za ratne zločine u ukrajinsko-ruskom sukobu, zatraže da se sudi i ubicama srpske dece u NATO agresiji, ratni zločin ne zastareva, eto prilike da se pokaže principijelnost”, naveo je u saopštenju ministar Vulin, komentarišući, kaže se u saopštenju, navode ambasadora Ukrajine u Beogradu Volodimira Tolkača za N1, da u Kijevu sve teže razumeju argumente Srbije da ne uvede sankcije Rusiji.

  • Evo šta sve Rusija ekonomski dobija s pripojenim regionima

    Evo šta sve Rusija ekonomski dobija s pripojenim regionima

    Ruski RT objavio je analizu troškova, kao i koristi koje Rusiji donosi pripajanje Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti.

    Građani koji žive na pomenutim teritorijama su velikom većinom glasali za pridruživanje Rusiji na referendumima održanim u septembru, navodi portal.

    Ekonomisti kažu da će obnova tih teritorija razorenih u sukobima zahtevati ogromna ulaganja, ali napominju da bi povrat mogao biti još veći.

    Ukupna površina Donbasa, Hersona i Zaporožja je skoro 109.000 kvadratnih kilometara ili više od 15 posto ukupne površine Ukrajine. Više od osam miliona ljudi živi na teritorijama, koje raspolažu sa više od 5,6 miliona hektara obradive zemlje. Moskva tek treba da odredi buduće granice Hersona i Zaporožja, pošto neke njihove delove još uvek kontrolišu ukrajinske trupe, dodaje portal.

    Donbas, s ekonomijom zasnovanom na uglju, bio je industrijsko srce Ukrajine. Donjecka Narodna Republika (DNR) učestvoval je sa 20 posto u ukrajinskoj industrijskoj proizvodnji do 2014, predočava se u analizi.

    U tom regionu, bogatom mineralima, nalazi se četvrto najveće polje uglja u Evropi, čije se rezerve procenjuju na preko 10 milijardi tona. Do februara 2022, u Donbasu je radilo 115 rudnika uglja koji su proizvodili oko 70 miliona tona te sirovine godišnje. Na teritoriji Donjecke oblasti nalazi se i osam elektrana.

    Luganska Narodna Republika (LNR) je, navodi se dalje, važno transportno čvorište i poznata je po metalurgiji, mašinskoj i poljoprivrednoj industriji. Takođe ima hemijske i farmaceutske fabrike i nekoliko rudnika uglja. Preko njene teritorije prolazi niz značajnih tranzitnih autoputeva, a tamošnje vlasti kažu da je njen poljoprivredni potencijal veliki, pri čemu je u fokusu proizvodnja žitarica.

    Zaporoška oblast je, ističe RT, centar snabdevanja energijom, sa svoja tri moćna proizvođača elektične energije – nuklearkom Zaporožje, najvećim nuklearnim postrojenjem u Evropi, s hidroelektranom Dnjepar i vetroparkom Botijevo.

    Zaporožje je 2019-2020. proizvodilo oko 40 milijardi kWh električne energije godišnje, što je otprilike 25 do 27 odsto celokupnog energetskog sektora u Ukrajini. Taj region raspolaže brojnim velikim industrijskim i mašinskim pogonima, među kojima je i Fabriku automobila Zaporožje (ZAZ) s proizvodnjom od 150.000 vozila godišnje.

    Reka Dnjepar, akumulacija Kahovka i Azovsko more igraju značajnu ulogu u privredi Zaporožja, koja takođe ima veliki potencijal za industrijski uzgoj ribe.

    Hersonska oblast je specijalizovana za brodogradnju i poznata je po svojim odmaralištima i poljoprivredi. Ona ima najveću površinu obradivog zemljišta od skoro 20.000 kvadratnih kilometara. U tom regionu proizvode se žitarice, suncokret i povrće. Plodna zemlja omogućava dve, a ponekad i tri žetve u sezoni.

    Druge njene tradicionalne industrije su stočarstvo i vinarstvo. Planira se razvoj odmarališta i turističkog klastera na toj teritoriji, koja ima izlaz i na Azovsko i na Crno more.

    Rusija je, piše RT, pridruživanjem ovih oblasti dobila zemljište sa neverovatnim poljoprivrednim i industrijskim potencijalom, ali sa vrlo urušenom infrastrukturom. Primarni interes vlade je, kako dodaje, da integriše te teritorije i pomogne im da prevaziđu jaz u ekonomskom razvoju i da se oporave od razaranja koje je naneo sukob. U početku će Moskva finansirati budžete ova četiri regiona, a u budućnosti, kako se integracija bude produbljivala i ekonomija ponovo pokrenula, obim transfera iz saveznog budžeta će se smanjivati, kažu stručnjaci.

    Postavljajući pitanje kako bi Donbas, Zaporožje i Herson mogli da doprinesu ruskoj ekonomiji, RT u prvi plan ističe njihov izuzetno povoljan geografski položaj koji pruža ogromne mogućnosti zbog prisustva luka i pomorskih puteva sa jugom Rusije.

    Pristup ključnoj luci Mariupolj u Azovskom moru znači potencijalno povećanje isporuka uglja i druge robe Africi i zemljama Južne Azije. Ovi regioni mogu, smatra RT, mogu da doprinesu obezbeđivanju nacionalnog prehrambenog suvereniteta i povećanju izvoza hrane u „prijateljske“ države. Eksperti procenjuju da bi potencijalni doprinos ruskoj ekonomiji mogao da vredi bilione rubalja, pa i više, zaključuje se u tekstu ruskog portala.

  • “Rusija je velika sila”

    “Rusija je velika sila”

    Rusija je velika sila koju ne treba ignorisati, dijalog sa njom se nastavlja, izjavila je premijerka Francuske Elizabet Born.

    “Rusija ostaje velika sila koja neće sutra prestati da bude naš komšija i mi je ne možemo ignorisati. Budućnost će se rešavati za pregovaračkim stolom, a ne na bojnom polju. Zato je predsednik Republike odabrao da nastavi dijalog sa predsednikom Rusije”, rekla je Elizabet Born na zasedanju u Narodnoj skupštini koje je bilo posvećeno situaciji u Ukrajini.

    Ranije je predsednik Francuske Emanuel Makron naveo da je Francuska dužna da uradi sve kako bi se Ukrajina i Rusija vratile pregovaračkom stolu, čim obe strane budu spremne za to. On je dodao da je dijalog sa Rusijom, koji se sprovodi sa uvažavanjem, efikasan i omogućava da se dođe do rezultata.

  • Peskov: “Pažljivo pratimo odluku Ukrajine”

    Peskov: “Pažljivo pratimo odluku Ukrajine”

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Moskva pažljivo prati situaciju oko nastojanja Ukrajine da se pridruži NATO-u.

    Kako prenosi ruska novinska agencija TASS, Peskov je rekao da je želja Ukrajine da se pridruži alijansi jedan od razloga za rusku specijalnu vojnu operaciju.

    “Veoma pažljivo pratimo ovu odluku. I sećamo se da je NATO smer Ukrajine i potvrda budućeg članstva Ukrajine u NATO bio jedan od razloga za specijalnu vojnu operaciju”, rekao je Peskov, piše TASS.

    “Članice NATO-a pokazale su različite reakcije na želju Ukrajine”

    Peskov je rekao novinarima i da su zemlje NATO-a pokazale različite reakcije na želju Ukrajine.

    “Postoje zemlje koje podržavaju ovu opciju ubrzanog pristupa, ima zemalja koje ne. U svakom slučaju, sve se pozivaju na pravilo konsenzusa”, prokomentarisao je situaciju Peskov.

    Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je prošlog petka potpisao zahtev za ubrzani ulazak Ukrajine u NATO. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nije odgovorio na direktno pitanje novinara da li je alijansa spremna da razmotri takvu aplikaciju.

  • “Pokušali su da se probiju… nije dugo trajalo”

    “Pokušali su da se probiju… nije dugo trajalo”

    Ruske trupe uništile su dva bataljona Oružanih snaga Ukrajine koja su se probila kod Dudčana sa namerom da zauzmu Novu Kahovku i Kahovsku hidroelektranu.

    To je izjavio za emisiju “Solovjov uživo” šef administracije Hersonske oblasti Vladimir Saljdo.”Sa severa su uspeli da se probiju na teritoriju oblasti. Tamo se nalazi naselje Dudčani. Krenuli su na Dudčane, da bi kasnije nizvodno išli do Kahovske hidroelektrane…. Proboj nije dugo trajao, kada je avijacija počela da radi i ispostavilo se da je uništeno mnogo ukrajinskih oklopnih vozila, kao i ljudstva… Poražena su praktično dva bataljona koja su dolazila iz pravca Dudčana. Oni su hteli da dođu do Kahovske hidroelektrane”, objasnio je on.