VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Medvedev: Rusija na napade treba odgovoriti direktnim ubijanjem terorista

    Medvedev: Rusija na napade treba odgovoriti direktnim ubijanjem terorista

    Zamjenik predsjednika ruskog Vijeća sigurnosti Dimitri Medvedev, komentirajući eksploziju na Krimskom mostu kazao je da bi Rusija trebala odgovoriti kao što to rade druge države kada su suočene sa terorističkim napadima.

    “Rusija jedino može odgovoriti na ovaj zločin direktnim ubijanjem terorista, kao što je to slučaj drugdje u svijetu. To je ono što građani očekuju”, rekao je Medvedev, prenosi ruska državna novinska agencija TASS.

    Medvedev je za eksploziju optužio “propalu državu Ukrajinu”.

    “To je bio teroristički čin i sabotaža zločinačkog kijevskog režima. U to nikada nije bilo sumnje. Svi izvještaji su prezentirani i zaključci su doneseni”, istakao je.

    Nakon eksplozije na Krimskom mostu u kojoj su poginule tri osobe, željeznički i automobilski saobraćaj su ponovno uspostavljeni.

    Ruski zvaničnici tvrde da su za napad odgovorne ukrajinske obavještajne službe te da je cilj kijevskog režima uništavanje civilne infrastrukture.

  • Počela je Putinova osveta: Ukrajina gori

    Počela je Putinova osveta: Ukrajina gori

    Ukrajina je pod raketnom vatrom. Ima informacija o udarima na mnoge gradove, izjavio je zamenik šefa kancelarije predsednika Ukrajine Kirilo Timošenko.

    On je još naveo da su u napadima povređeni civili, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Takođe, ukrajinski mediji prenose da u napadnutim gradovima odjekuju sirene za vazdušnu uzbunu celo jutro.

    Eksplozije se jutros čuju u Dnjepru i Lavovu, prenosi Interfaks Ukrajina pozivajući se na objave na Telegramu. Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovi objavio je na Telegramu da će se škole danas zatvoriti, a nastava se odvija na daljinu. Kazao je i da je došlo do privremenih prekida mobilnih komunikacija.

    Svi mediji su takođe preneli da su se u Kijevu čule nove eksplozije.

    “Sputnjik internešnl” javlja da je u međuvremenu aktivirana vazduhoplovna odbrana u Odesi.

    Ukrajinski mediji preneli su da su ruske snage gađale i Slavjansk i Zaporožje. Podsetimo, rano jutros granatiran je KIjev. U centru grada odjeknule su tri eksplozije, a prema prvim informacijama ima mrtvih i povređenih.


    Svjedoci javljaju da su se čule eksplozije u ruskom gradu Belgorodu.

    Zapadni mediji smatraju da je reč o odmazdi ruskog predsednika Vladimira Putina zbog napada na Krimski most, koji povetzje to anektirano poluostrvo Ukrajine sa Rusijom.

  • “E sad je opasno”

    “E sad je opasno”

    Napadom na Krimski most ruskom predsedniku Vladimiru Putinu gurnut je “prst u oko”, ali bukvalno, smatraju zapadni mediji.

    Iako zvanični Kremlj ima nameru da svima pokaže kako oštećenje koje je most, koji povezuje rusiju sa anektiranim poluostrvom, pretrpeo nije veliko, imidž koji je Putin pretrpeo jeste, smatra CNN.

    Ovo je njegov most, njegov projekt, izgrađen od gotovo 4 milijarde dolara, to je simboličan “venčani prsten” koji ujedinjuje Majku Rusiju i Ukrajinu, ili barem region koji još uvek zakonski pripada Ukrajini, piše dalje ta američka medijska kuća, dodajući da je most ključan ne samo za Putinove ratne napore već i za njegovu opsednutost vraćanjem Ukrajine pod kontrolu Rusije.

    Putinovo obraćanje ruskom narodu od 21. Februara, izrečeno neposredno pre nego što je naredio invaziju na Ukrajinu, razotkrilo je njegov pogled na istoriju. On insistira na tome da Ukrajina nije nezavisna država: “Ukrajina za nas nije samo susedna država”, tvrdio je tada Putin. “To je neotuđivi deo vlastite istorije, kulture i duhovnog prostora.”

    Taj govor, smatra dalje CNN, jasno pokazuje da je ovaj bratoubilački rat protiv Ukrajine vrlo ličan za njega. Godinama je fiksiran na Petra Velikog, ruskog cara koji je utemeljio Sankt-Peterburg, grad u kojem je Putin rođen i odrastao.

    Putin sada, očigledno, veruje da je povratak Ukrajine Rusiji njegova istorijska sudbina. Verovatno vidi napad na Krimski most ne samo kao napad na rusku domovinu već i kao ličnu uvredu. I verovatno će reagovati žestoko.

    Već dan nakon napada ruske snage bombarduju civilne stambene zgrade u Ukrajini, a najtvrđe krilo Putinove politike poziva na nove napade na ukrajinsku infrastrukturu.

    Ruski predsedenik je napad na most okarakterisao kao “teroristički napad” čiji su “autori, izvršitelji i nalogodavci tajne službe Ukrajine…” i “državljani Rusije iz stranih zemalja”.

    Jedno je jasno: kako se borbe približavaju Rusiji, Vladimir Putin vidi svoju “istorijsku misiju” u opasnosti. A to znači da bi emocije mogle da nadjačaju razum. Za Ukrajinu, za Ruse koji se protive ratu i za svet ovo je opasan trenutak.

  • Napadnut Kijev

    Napadnut Kijev

    Nekoliko eksplozija odjeknulo je jutros u centralnom delu Kijeva, saopštio je gradonačelnik ukrajinske prestonice Vitalij Kličko.

    Prema nepotvrđenim informacijama ima mrtvih.

    On je na Telegramu napisao da se čulo nekoliko eksplozija u Ševčenskovskom okrugu, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Rojters, pozivajući se na svedoka, prenosi da se oblak crnog dima diže iznad zgrada.

    Novinari stranih agencija međutim javljaju da su odjeknule tri eksplozije i to u centru Kijeva. Kako n avode, detonacije su se čule oko 8.15 po lokalnom vremenu (7.17 po srednjoevropskom), prenosi Frans pres.

    Novinari agencije AP koji su čuli detonacije kažu da im izgleda kao da su izazvane raketnim napadima.

    Sirene za vazdušnu uzbunu su se oglasile nekoliko desetina minuta pre detonacija.

    Za sada nepotvrđenim informacijama, koje su preneli novinari, pozivajući se na hitne službe, ima mrtvih.

  • Rusija podržala državni udar u Burkini Faso

    Rusija podržala državni udar u Burkini Faso

    U posljednjem puču u Burkini Faso mladi ljudi mahali su ruskim zastavama na ulicama glavnog grada Ouagadougoua. Takvo nešto je sigurno zagrijalo srca u Kremlju.

    Iako je prilično mali broj ljudi bilo za ruskim zastavama, to je potaknulo spekulacije da je možda bilo ruske umiješanosti u događaje u kojima je kapetan Ibrahim Traoré preuzeo vlast u naciji opterećenoj rastućim džihadističkim nasiljem.

    Jevgenij Prigožin, oligarh blizak ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu i osnivač Wagner grupe, mračne plaćeničke organizacije aktivne u nekoliko afričkih zemalja, čestitao je mladom vođi hunte, opisujući ga kao “zaista dostojnog i hrabrog sina svoje domovine”.

    Sergej Markov, bivši savjetnik Kremlja, bio je iskreniji u svojim izjavama pa je tako rekao “Naši ljudi su pomogli novom lideru Burkine Faso”.

    “Još jedna afrička zemlja prećiće sa saradnje s Francuskom na savez sa Rusijom“, rekao je on.

    Za geopolitičkog analitičara dr. Samuela Ramanija, ovo označava otklon od uobičajenih odgovora Rusije na političku nestabilnost u regionu.

    “U prethodnim državnim udarima Rusija je pokušavala da se pozicionira kao slučajni korisnik promjena režima,” kaže dr Ramanai iz Royal United Services Institute, istraživačkog centra za odbranu i sigurnost i autor knjige “Rusija u Africi”.

    “Ovog puta Rusija je mnogo proaktivnija u podršci puču, a to je dovelo do spekulacija da je Rusija igrala koordinirajuću ulogu”, naveo je on.

    Ubrzo nakon preuzimanja vlasti, kapetan Traoré je jasno stavio do znanja da želi raditi s novim međunarodnim partnerima na potiskivanju islamističkih militantnih grupa koje su aktivne u zemlji od 2015. godine. Mnogi su pretpostavili da je mislio na Ruse. No, s obzirom na to da je njegov fokus na porazu džihadista, on kaže da je također otvoren za saradnju sa SAD-om ili bilo kojom drugom zemljom koja je spremna pomoći u poboljšanju sigurnosti u zemlji.

  • Rusija se okreće Iranu

    Rusija se okreće Iranu

    Zvaničnici Rusije i Irana potpisali su danas ugovore o industriji nafte i gasa u vrijednosti više od 40 milijardi dolara čime se nastavlja saradnje ove dvije države.

    Kako je naveo iranski ministar za naftu Javad Ouji, ugovori s Rusijom uključivat će dva dijela.

    “Potpisali smo memorandum o razumijevanju s Rusijom vrijedan četiri milijarde dolara za razvoj naftnih polja kao i sporazum o izgradnji gasovoda i instalacija za proizvodnju tečnog prirodnog sada u iznosu od 40 milijardi dolara”, rekao je Ouji.

    Također, iz Irana su naveli kako će Rusija započeli razvoj šest naftnih i dva plinska polja koja se nalaze na teritoriji Irana.

    Povodom potpisanog ugovora oglasio se i zamjenik ruskog premijera Aleksandar Novak koji je rekao kako će novi projekti produbiti saradnju dvije države.

    “Još uvijek razrađujemo tehničke detalje ugovora što se odnosi na transport, logistiku, cijene i formiranje tarifa. Očekujemo kako će se na početku ugovori kretati oko pet miliona tona nafte na godišnjem nivou, a gas do 10 milijardi kubnih metara”, rekao je Novak.

  • Pentagon: Bajdenov komentar o nuklearnom armagedonu nije temeljen na novim podacima

    Pentagon: Bajdenov komentar o nuklearnom armagedonu nije temeljen na novim podacima

    Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je kako upozorenje američkog predsjednika Džoa Bajdena o ruskoj prijetnji nuklearnim napadom, odnosno potencijalnom nuklearnom armagedonu nije bilo temeljeno na novim informacijama.

    Podsjetimo, Bajden je rekao:

    • Ovakvu situaciju nismo imali od vremena Kenedija i Kubanske krize. Putin se ne šali kad kaže da razmatra korištenje taktičkog nuklearnog oružja kako bi nadoknadio neuspjeh svoje vojske. Nema načina da se to dogodi a da ne rezultira uništenjem svijeta.

    Kirbi je izjavom za ABC News smanjio zabrinutost.

    • Njegovi se komentari nisu temeljili na novim obavještajnim podacima ili indikacijama da je gospodin Putin odlučio upotrijebiti nuklearno oružje. Iskreno, nemamo nikakvih informacija da je donio takvu odluku. Nismo vidjeli nešto zbog čega bismo preispitali vlastitu nuklearnu poziciju.
  • Rusi započeli novu taktiku

    Rusi započeli novu taktiku

    Nakon što je u subotu u eksploziji uništen deo Kerčkog mosta, Rusija je krenula u brutalnu osvetu.

    Tokom noći sa subote na nedelju, najmanje 17 civila je poginulo, a nekoliko desetina je povređeno u teškom granatiranju grada Zaporožja na jugoistoku Ukrajine.

    Kerčki most je ključna putna i železnička veza između Krimskog poluostrva i Rusije.

    Ukrajina nije direktno preuzela odgovornost za eksploziju na Krimskom mostu. Ali ruski nacionalisti već traže osvetu. To je potvrdio Sergej Aksjonov, gubernator Krima, kojeg je na ovu funkciju postavila Moskva.

    “Situacija je neprijatna, ali nije fatalna”, rekao je Aksjonov.

    “Naravno, emocije su preplavile i postoji zdrava želja za osvetom”, kazao je.

    Putinov dekret
    Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u subotu ukaz o pojačanim merama bezbednosti za most, kao i infrastrukturu koja snabdeva Krim strujom i prirodnim gasom i naredio istragu. Neki ruski zvaničnici upozoravaju da Moskva mora da reaguje brzo i krajnje oštro, inače će pokazati slabost dok se suočava sa stalnim gubicima na bojnom polju i sve glasnijim kritikama.

    Mesecima su propagandisti Kremlja i ruski vojni blogeri predlagali “totalni rat” koji bi uključivao uništavanje ukrajinskih elektrana, vodosnabdevanja i transportnih sistema koji se koriste za uvoz zapadnog oružja.

    “Ukrajina mora biti bačena u mračno doba. Mostovi, brane, pruge, elektrane i drugi slični infrastrukturni objekti moraju biti uništeni”, rekao je Vladimir Solovjov, jedan od najistaknutijih Putinovih propagandista.

    Iako je Kremlj rekao da ne cilja na civile, Putin je upozorio da bi napadi na kritičnu infrastrukturu mogli postati norma. Nekoliko sati nakon eksplozije, Kremlj je imenovao novog generala Sergeja Surovikina za komandanta ruskih snaga u Ukrajini. Surovikin je poznat kao nemilosrdan komandant kratkog fitilja, brutalan čak i po standardima ruske vojske, i malo je verovatno da će pokazati mnogo milosti prema civilima.

    Ruski okupatori su tokom subote i nedelje granatirali stambene zgrade i civilnu infrastrukturu u Zaporožju, oko 120 kilometara od najveće evropske nuklearne elektrane pod ruskom kontrolom. Napad, u kojem je na desetine ljudi ubijeno i povređeno, označava veliki preokret u taktici Moskve. Nakon što su ukrajinske snage počele da preuzimaju delove okupirane teritorije početkom septembra, Moskva je odgovorila napadima na kritičnu civilnu infrastrukturu.

    Udari označavaju novu fazu u ratu, a Rusija cilja na civile daleko od linija fronta, sejući strah i paniku kako se približava zima, a građani se bore sa poplavama i hladnim noćima. Tokom prošlog meseca ruska artiljerija je pogodila elektrane u Harkovu, Zmijevu, Pavlogradu i Kremenčuku, ostavljajući stotine hiljada ljudi u istočnoj i centralnoj Ukrajini bez struje.

    Ruske trupe su takođe uništile branu u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, i više puta ostavile ceo severoistočni region Harkova bez struje i vode.

    U napadima na civilne ciljeve učestvovali su i dronovi Kamikaze koje je Rusija kupila od Irana. Napadi na infrastrukturu Od početka rata krajem februara Rusija je izvršila oko 4.000 napada na ukrajinsku infrastrukturu. Međutim, većina ovih napada imala je vojnu svrhu, navodi ukrajinsko Ministarstvo infrastrukture.

    Taktička promena
    Rusko gađanje civilne infrastrukture u poslednjih mesec dana sugeriše taktičku promenu započetu nakon serije ruskih poraza.

    “Moskva očigledno nije u stanju, u doglednoj budućnosti, da porazi ukrajinsku vojsku. To im je dalo dodatni razlog da zagorčaju život Ukrajincima uništavanjem kritične infrastrukture. Ovi napadi nemaju malu vojnu vrednost”, rekao je Džon E. Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini.

    Širom Ukrajine, radnici na kritičnim infrastrukturnim objektima sada izvode vežbe o tome kako da se nose sa napadima različitih vrsta. Kako se bliži zima, ukrajinski zvaničnici pripremaju građane u slučaju udara na gasovode i snabdevaju skloništa generatorima.

  • Putin se prvi put oglasio o napadu na Krimski most

    Putin se prvi put oglasio o napadu na Krimski most

    Ukrajinske specijalne službe naručile su, izmislile i izvele teroristički napad na Krimski most, rekao je večeras ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Ovo je bio teroristički napad sa ciljem da se uništi kritična ruska civilna infrastruktura”, rekao je Putin na sastanku sa šefom ruskog istražnog komiteta Aleksandrom Bastrikinom u nedelju uveče.

    “Ukrajinske specijalne službe bile su autori, izvršioci i naručioci”, dodao je Putin.

    Glavni istražitelj je obavestio Putina da su ukrajinske specijalne službe dobile pomoć od ruskih državljana i stranih državljana u pripremi napada.

    “Nastavljamo istragu o ciljevima i ciljevima ovog bombardovanja. On nesumnjivo nosi teroristički karakter. Ovo je bio akt terorizma. Svi naši podaci nam omogućavaju da izvučemo nedvosmislen zaključak – reč je o terorističkom napadu koji je pripremio ukrajinski specijalac. Svrha ovog terorističkog napada bila je uništavanje velikog dela civilne infrastrukture koja je od velikog značaja za Rusiju”, rekao je Bastrikin.

    “Mnogi svedoci su saslušani, započete su i uglavnom završene posebne stručne studije, među kojima su i eksplozivna, genetska i forenzička ispitivanja”, dodao je zvaničnik.

  • Rusi označili “crvene linije”

    Rusi označili “crvene linije”

    Zapadne isporuke dalekometnog ili moćnijeg oružja Kijevu biće crvena linija za Rusiju.

    To je izjavio direktor Drugog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova za poslove Zajednice Nezavisnih Država Aleksej Poliščuk.

    “Što se tiče crvenih linija, već smo ih označili. Pre svega, to su isporuke dalekometnog ili moćnijeg naoružanja Kijevu”, rekao je Poliščuk za TASS. On je dodao da će konkretne mere odgovora na akcije SAD i njihovih saveznika koji snabdevaju oružjem kijevski režim biti definisane nakon detaljne analize situacije.

    Poliščuk je naglasio da Rusija ima dovoljno sredstava da ih sprovede. Prema njegovim rečima, SAD pomažu Ukrajini u regrutovanju stranih plaćenika i daju smernice o borbenim dejstvima.

    “Posrednički rat”
    “Vašington nastavlja intenzivno da doprema teško naoružanje kijevskom režimu, dostavlja mu obaveštajne podatke sa brojnih vojnih i komercijalnih satelita, pomaže u regrutovanju stranih plaćenika i daje vođstva u borbenim dejstvima. Sve to ga pretvara u učesnika sukoba. Mnogi čak zapadni eksperti veruju da SAD vode posrednički rat sa Rusijom u Ukrajini”, rekao je diplomata. On je istakao da Vašington angažuje svoje saveznike u tim aktivnostima, koje šalju naoružanje u Ukrajinu. “Francuska i Nemačka će povećati vojnu i tehničku pomoć. Ujedinjeno Kraljevstvo pokreće stručnu obuku ukrajinske vojske, uključuje instruktore iz Poljske, Kanade, Novog Zelanda i drugih zapadnih zemalja. EU će uspostaviti misiju za pružanje vojne pomoći Ukrajini, što će rezultirati većim stepenom njenog direktnog angažovanja u sukobu”, dodao je diplomata.