VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Kijev zna da bi to dovelo do Trećeg svetskog rata”

    “Kijev zna da bi to dovelo do Trećeg svetskog rata”

    Ulazak Ukrajine u NATO može dovesti do Trećeg svetskog rata i sama alijansa je toga svesna, poručio je zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije.

    Aleksandar Venediktov dodaje da je zahtev Ukrajine za brzo članstvo u NATO je “pre propagandni potez”.

    “Kijev je svestan da bi takav korak značio zagarantovanu eskalaciju do Trećeg svetskog rata. Očigledno, oni računaju da naprave informativnu buku i još jednom skrenu pažnju na sebe”, rekao je Venediktov.

    On takođe nije isključio da neki delovi ukrajinskog rukovodstva “zaista očekuju da njihova zemlja bude primljena u NATO”. Venediktov je rekao i da” uprkos izjavama da nisu umešani u dogadjaje u Ukrajini, stvarne akcije koje preduzima Zapad pokazuju da su oni direktna strana u sukobu“.

    Ruski zvaničnik je skrenuo pažnju na činjenicu da bi “pristupanje Ukrajine NATO-u automatski dalo novi kvalitet uključivanju Zapada u sukob” pošto bi tada stupio na snagu peti član o kolektivnoj odbrani Severnoatlanskog ugovora, navodi TAS S. Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije ukazao je na teške posledice ovakvog delovanja po celo čovečanstvo.

    “Članice NATO-a i same razumeju samoubilačku prirodu ovakvog koraka“, rekao je on. Venediktov je primetio da su „zahtev Kijeva odmah podržale zemlje istočne Evrope, kao i države Baltika, ali da su “ozbiljnije sile, pa čak i sam Brisel, reagovali na ovu inicijativu bez entuzijazma i odmah izneli standardni set kontraargumenata ,nepoštovanje standarda alijanse, postojanje teritorijalnih sporova i tako dalje“.

    On je zaključio da pozicija Rusije ostaje nepromenjena, i da je za Moskvu “neprihvatljivo pristupanje Ukrajine NATO-u ili nekim drugim savezima formiranim pod okriljem SAD” , navodi TAS S.

  • Panika: Nema više oružja

    Panika: Nema više oružja

    Ukrajinske trupe troše oružje više nego što saveznici mogu da nabave, pa su njihove zalihe oružja izuzetno niske.

    Kako piše “Njujork Tajms”, globalne zalihe ruskog oružja su takođe pri kraju, pa je u pravo vreme došlo do ukidanja izvoza oružja na Kipar.

    SAD je u potrazi za oružjem ruskog tipa, koje bi poslali Ukrajini.

    Amerićki državni sekretar Entoni Blinken obišao je Kambodžu, Demokratsku Republiku Kongo, Ruandu, Meksiko, Kolumbiju i Peru, tražeći da i oni šalju svoje zalihe u Ukrajinu.

    Finska je dugo oklevala, ali sada šalje Ukrajini oružje, ruskog tipa. Južna Koreja isporučuje prsluke, kacige i medicinsku opremu.

    Kipar je bio pod američkim embargom 35 godina, nakon sukoba koji je ostrvo ostavilo podeljeno na grčki i turski deo, pa je oružje nabavljao u SSSR-u i zatim u Rusiji. Imaju najmanje 10 raketnih sistema, “Tor” i “Buk” koji mogu da obore ruske avione, bespilotne letelice i rakete.

    Ukidanje embarga Kipar bi mogao iskoristiti za modernizaciju vojske. Amerikanci kažu da su ukidanje embarga pripremali nekoliko godina i da im je glavni cilj bio da odvuku Kipar od ruskog uticaja. SAD sada vidi Kipar kao potencijalni izvor oružja za Ukrajinu.

    Kipar raspolaže raketnim bacačima, projektilima, helikopterima, tenkovima, što bi moglo biti dragocena podrška Ukrajincima, ističe vojni analitičar Bredli Bouman.

    U potrazi za oružjem “moramo pogledati ispod svakog kamena”, kaže Bouman. On predlaže da zapadne zemlje pošalju Kipru modernije oružje zapadne proizvodnje, u zamenu za sovjetsko i rusko koje bi poslali Ukrajini.

  • U toku je napad na Kijev

    U toku je napad na Kijev

    U toku su napadi ruskih snaga na delove Kijevske oblasti, saopštio je načelnik regionalne vojne administracije Oleksij Kuleba.

    Naveo je da je najverovatnije reč o napadu dronova kamikaza i da su spasilačke službe na terenu, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Kiril Timošenko izjavio je da su napadi izvedeni na vitalnu infrastrukturu. “Još jedan udar dronova kamikaza na vitalne infrastrukturne objekte. Nadležne službe već rade na otklanjanju i dokumentovanju posledica granatiranja“, napisao je Timošenko na Telegramu.

    Kuleba je rekao da je oblast ukrajinskog glavnog grada pogođena je jutros dronovima iranske proizvodnje, a stanovnici su se probudili uz sirena vazdušne uzbune četvrto jutro za redom.

    Za sada nije poznato da li ima stradalih.

  • Putin: “Azija počinje da igra ključnu ulogu”

    Putin: “Azija počinje da igra ključnu ulogu”

    U Astani se održava 6. Samit o saradnji i izgradnji poverenja u Aziji.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je poručio da se u globalnoj politici dešavaju ozbiljne promene, da svet postaje multipolaran i da ključnu ulogu počinje da igra Azija.

    Zemlje azijskog regiona su lokomotiva svetskog ekonomskog razvoja, a integracioni procesi se dinamično odvijaju, prenosi Sputnjik.

    “U svim tim procesima aktivno učestvuje i Rusija. Zalažemo se za razvoj i procvat Azije i stvaranje široko otvorenog prostora za uzajamno korisnu trgovinsku i investicionu saradnju, produbljivanje i širenje kooperacionih veza u različitim privrednim oblastima”, rekao je Putin.

    On je naglasio da Rusija čini sve u cilju postizanja sistema ravnopravne i nedeljive bezbednosti.

    Takođe je upozorio da se povećala nestabilnost cena energenata u svetu, da preti glad, kao i da postoji opasnost od izbijanja velikih socijalnih nemira posebno u najsiromašnijim zemljama.

    On je pozvao da se uklone sve veštačke i nelegitimne barijere koje onemogućavaju obnavljanje lanaca isporuka robe i ukazao na neophodnost aktivnijeg korišćenja nacionalnih valuta u saradnji između država, jer će to doprineti jačanju njihovog finansijskog suvereniteta.

  • “Ako nastave, biće još oštrije”

    “Ako nastave, biće još oštrije”

    Predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin izjavio je da će, ako Kijev nastavi, kako je naveo, terorističke napade, odgovor biti još oštriji.

    “Nigde u svetu se ne pregovara sa teroristima”, napisao je Volodin na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, svi organizatori i izvršioci terorističkih napada moraju biti pronađeni, a oni koji se budu suprotstavljali – uništeni.

    Moskva optužuje Ukrajinu da na njenoj teritoriji izvodi terorističke napade i tvrdi da Ukrajina stoji, između ostalog, iza nedavne eksplozije na Krimskom mostu.

    Nakon toga je Rusija pokrenula raketne napade na gradove u Ukrajini.

  • Ruski i američki vojnici zajedno patroliraju Sirijom

    Ruski i američki vojnici zajedno patroliraju Sirijom

    Prije dvije godine, kada su se američke i ruske patrole susrele u sjeveroistočnoj Siriji, taj susret je rezultirao padom oklopnog vozila u kojoj su povrijeđena četiri američka vojnika, a Trampova administracija je osudila Ruse kao „neprofesionalne“.

    Prošle sedmice, dvije vojske su se ponovo srele. Ali umjesto neprijateljske interakcije između dvije nuklearne sile, rezultat su ovog puta bili osmjesi, rukovanje i grupne fotografije.

    Na nekim od fotografija, koje je napravio dopisnik novinske agencije AFP, prikazana su ruska vozila sa istom oznakom „Z“ koja se vidi na onima koja su napala Ukrajinu.

    SAD i Rusija podržavaju različite strane u Siriji, a Kremlj podržava sirijskog diktatora Bashara Al-Assada, dok Vašington pruža podršku miliciji koju predvode Kurdi koja se žestoko borila protiv ISIS-a i uspostavili de facto autonomni region u blizini granica sa Turskom.

    Ruski vojnici, koji podržavaju Assadove ciljeve od 2015. godine, raspoređeni su u sjeveroistočnu Siriju 2019. na zahtjev i sirijske vlade i američkih kurdskih saveznika nakon odluke bivšeg predsjednika Donalda Trampa da povuče neke američke trupe iz oblasti u kojoj su dejstvovali od 2014. dovela do invazije Ankare. Turska smatra sirijske kurdske snage bezbjednosnom pretnjom, navodeći njihove veze sa separatistima.

    Danas je nekoliko stotina američkih vojnika ostalo u sjeveroistočnoj Siriji, a Vašington i Moskva sprovode patrole kako bi obeshrabrili svaki dalji napad Turske, članice NATO-a i ruskog partnera.

    Taj jedinstveni aranžman izgleda prijateljski, uprkos invaziji Kremlja na Ukrajinu, rastućim tenzijama između Vašingtona i Moskve i sve češćim razgovorima o nuklearnom ratu, piše Biznis Insajder.

    Kako prenosi AFP, posljednji susret dogodio se 8. oktobra u blizini grada Al-Katanija. Pored zajedničkog fotografisanja, novinska služba je izvijestila da su neki vojnici „čak razmjenili male zakrpe koje su nosili na uniformama kao uspomene na interakciju“.

    Centralna komanda SAD-a je u saopštenju rekla za Insajder da ova epizoda odražava želju da se izbjegne sukob.

    – Kao što znate, Sirija je složeno okruženje za nas, za Sirijske demokratske snage i za ruske snage – rekao je portparol i dodao:

    – Naš jedini fokus u tom okruženju je trajni poraz ISIS-a. U tom cilju, mi često dijelimo borbeni prostor sa ruskim snagama i neophodna je dekonflikacija i profesionalna ljubaznost da bi se smanjio rizik od pogrešne procjene-, a prenio N1.

  • Sijarto: “Mađarska neće podržati nijedan prijedlog”

    Sijarto: “Mađarska neće podržati nijedan prijedlog”

    Odluke Brisela do sada nisu donele ništa ništa osim “štete” energetskoj bezbednosti Evrope, rekao je u Pragu ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

    Sa druge strane, mere mađarske vlade obezbedile su nastavak snabdevanja zemlje, dodao je.

    Sijarto je, nakon sastanka ministara energetike EU u Češkoj, izrazio zadovoljstvo što “nisu donete nikakve konkretne odluke” o uvođenju ograničenja cena gasa, izveštava agencija MTI, pozivajući se na saopštenje Ministarstva spoljnih poslova.

    “Mađarska neće podržati nijedan predlog za uvođenje takvih mera, jer bi to predstavljalo ozbiljan rizik za snabdevanje kontinenta energentima i dovelo do vrtoglavog rasta cena energije”, rekao je on.

    Sijarto je naveo da Mađarska podržava diversifikaciju u vidu korišćenja dodatnih resursa, kao što je veći uvoz gasa iz Azerbejdžana i povećanje kapaciteta Transjadranskog gasovoda, dodajući da je “pravo rešenje” za energetsku krizu u razvoju infrastrukture, uključujući izgradnju više cevovoda i terminala za tečni prirodni gas.

    “Mađarska se zalaže da odluke u vezi s energijom ostanu u nacionalnoj nadležnosti, što omogućava državama članicama autonomiju da odlučuju da li će se pridružiti obaveznoj kupovini energije na nivou zajednice”, rekao je mađarski šef diplomatije.

    Prema njegovim rečima, snabdevanje Mađarske prirodnim gasom je osigurano, a njena skladišta gasa su popunjena 48,2 odsto u odnosu na evropski prosek od 26,9 posto, navodi MTI.

    “Vlada će posvetiti povećanu pažnju nesmetanom ‘fizičkom i legitimnom radu’ gasovoda Turski tok koji obezbeđuje stabilan protok gasa između istoka i zapada”, najavio je Sijarto, ocenjujući da svet proživljava “svoju prvu globalnu energetsku krizu u istoriji” i pozivajući na iznalaženje dugoročnog rešenja.

  • Stiže najgora etapa rata

    Stiže najgora etapa rata

    Lavov, ukrajinski grad na zapadu zemlje, priprema se za najgore, jer postaje jasnije da je ruska strategija uništiti glavnu energetsku infrastrukturu uoči zime.

    Vlasti su već kupile 600 peći na drva koji će se distribuirati po gradu koji se nalazi blizu poljske granice.

    “Planiramo da kupimo nekoliko hiljada”, rekao je za portal Politiko Serhij Kiral, zamenik gradonačelnika Lavova.

    “To bi mogla biti peć izgrađena u podrumu zgrade s izduvnom cevi koja vodi do nivoa ulice. To bi mogao biti otvoreni prostor u gradu, gde se ljudi mogu okupljati u određeno vreme kako bi se ugrejali, razgovarali, jeli i zatim se vratili u svoje hladne stanove”, kaže Kiral.

    Verovatno će se ove peći pokazati vitalnima za život u gradu u kom prosečne zimske temperature idu ispod nule.

    Rusko bombardovanje ukrajinskih gradova u ponedjeljak i utorak pokazalo je da Moskva sada pokušava da nadoknadi svoje poraze na bojnom polju udarajući na energetsku infrastrukturu i nastoji da potkopa moral Ukrajinaca gurajući ih u hladnoću i tamu kako se zima približava.

    Napadi krstarećim projektilima i bespilotnim letelicama delom Ukrajine u ponedeljak i utorak ciljali su elektrane, a lokalne su vlasti takođe izvestile da je došlo do prekida nabavke vodom.

    Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovji objavio je fotografije iz grada noć nakon napada, prikazujući zgrade kao tamne siluete nakon prekida struje. Teško pogođen, grad je bio bez struje tokom ponedeljka i utorka.

    Mnogi Ukrajinci tvrde da će novi ruski ratni komandant Sergej Surovikin, ozloglašen po svom gađanju civilnih ciljeva u Siriji, uništavanje infrastrukture učiniti ključnim delom svoje ofanzive.

    Shvativši ovu opasnost pre Surovikinovog imenovanja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vršio je pritisak na zapadne saveznike za isporuku napredne PVO, upravo radi zaštite civilnih ciljeva, uključujući elektrane i brane.

    Predsednik SAD Džo Bajden obećao mu je isporuku u ponedeljak. U Kijevu, veliki privatni sanbdevač električnom energijom DTEK, pod kontrolom najbogatijeg nacionalnog oligarha Rinata Ahmetova, objavio je da bi od utorka mogla doći do kontinuiranog isključenja struje.

    Prema toj kompaniji, stanovnici Kijeva trebalo bi da očekuju ​​nestanke struje u trajanju do četiri sata dnevno.

  • Brnabićeva: “Beograd ne želi da uvodi sankcije Rusiji”

    Brnabićeva: “Beograd ne želi da uvodi sankcije Rusiji”

    Srbija nije uvela sankcije Rusiji, niti to želi, jer nije u njenom najboljem interesu da ih uvede, rekla je premijer Srbije Ana Brnabić na pres-konferenciji u Beogradu, kojoj je prisustvovao i američki ambasador Kristofer Hil.

    Srbija jeste u specifičnoj poziciji, što zna ambasador (Hil) i šef Evropske delegacije (Emanuel Žiofre) i ostali predstavnici članica EU, rekla je Brnabićeva.

    Brnabićeva je ponovila da Srbija, po pitanju sukoba u Ukrajini, nije neutralna i da se jasno odredila u odnosu na kršenje međunarodnog prava, napada na teritorijalni integritet međunarodno priznate zemlje, te zauzela principijelni stav.

    Ona je podsjetila da se “Srbija pridružila svim deklaracijama i rezolucijama u UN i EU koje osuđuju napad Rusije na Ukrajinu” i “jasno rekla da neće priznati rezultate referenduma sprovedenog u četiri oblasti Ukrajine”, te da se jedino nije pridružila sankcijama protiv Rusije.

    Brnabićeva je navela da narod Srbije nije generalno za sankcije jer je i sam trpio zbog sankcija, te ponovo ukazala da većina partnera, kao što su SAD i većina članica EU, u slučaju Srbije nisu poštovale teritorijalni integritet i međunarodno pravo, te da su prekršili osnove principe međunarodnog prava.

    Što se tiče Kosova i Metohije, Brnabićeva je rekla da se povećavaju pritisci, jer određeni međunarodni faktori žele da vide rješavanje tog otvorenog pitanja, kako niko ne bi mogao da se poziva na taj presedan i opravdava neke druge akcije.

    Brnabićeva je rekla da je, prije pristupanja razgovorima o nekim drugim rješenjima o normalizaciji odnosa sa Prištinom, potrebno najprije sprovesti Briselski sporazum, među čijim odredbama je osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), te da će se u aprilu naredne godine navršiti deset godina od potpisivanja tog sporazuma.

    – Postavljam pitanje našim partnerima iz EU – i vaš potpis je na Briselskom sporazumu? Kako da idemo na drugi sporazum o normalizaciji, ako niste obezbijedili da se implementira prvi? Tek poslije realizacije se može preći na dalje razgovore kako treba da izgleda neko drugo rješenje – rekla je Brnabićeva.

    Ona je navela da treba postići uzajamno prihvatljivo kompromisno rješenje koje će značiti dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a da u ovom trenutku ono nije ni blizu.

    Brnabićeva je rekla da trenutno piše ekspoze za novu vladu i da postoje rješenja za neka ministarstva, ali ne konačna, kao i da će ti prijedlozi biti izglasani na sjednici Predsjedništva i Glavnog odbora SNS, a potom će se ići na Skupštinu Srbije.

    Hil je rekao da ne zna da postoji plan za sankcije Srbiji, te dodao da je stav SAD da svaka zemlja treba da podrži sankcije Rusiji “jer je to najbolji način da se rat privede kraju”, prenijeli su beogradski mediji.

    Odgovarajući na pitanje da li se razmatraju ekonomska ili druga vrsta izolacije Srbije zbog neuvođenja sankcija Rusiji, on je rekao da nije u položaju da to komentariše.

    – Nisam svjestan da postoji neki plan o tome – rekao je Hil.

    Brnabićeva i Hil su prisustvovali pres-konferenciji u Vladi Srbije, povodom predstavljanja projekta arheološkog nalazišta u Vinči.

  • Veliki kopneni napad sa Bjelorusijom?

    Veliki kopneni napad sa Bjelorusijom?

    Institut za rat je saopštio da Rusija vjerovatno vadi municiju i drugi materijal iz bjeloruskih skladišnih baza.

    Kako iz Instituta navode, to je nespojivo sa planiranjem velikog ruskog i bjeloruskog kopnenog napada na Ukrajinu.

    Glavna vojnoobaveštajna uprava Ukrajine saopštila je juče da je voz sa 492 tone municije iz grada Gomelja stigao na železničku stanicu Kirovskaja na Krimu, ali se ne zna tačno kada.

    Takođe su saopštili da Belorusija planira da pošalje dodatnih 13 vozova sa oružjem, opremom, municijom i drugim neutvrđenim materijalom iz pet različitih beloruskih baza na železničke stanice Kamenska i Marčevo u Rostovskoj oblasti. Geolokacija je, piše institut, utvrdila da najmanje dva beloruska voza prevoze tenkove T-72 i vojne kamione Ural u Minsku i lansere raketa zemlja-vazduh Tor-M2 u Oršu.

    “Prebacivanje beloruske opreme u Rusiju pokazuje da je malo verovatno da će ruske i beloruske snage uspostaviti okupljališta u Belorusiji. Beloruska oprema i zalihe Krima i Rostovske oblasti pokazuju da su ruske snage manje uverene u bezbednost ruskih kopnenih komunikacionih linija koje prolaze kroz severne i zapadne Luganske oblasti s obzirom na tamošnju ukrajinsku kontraofanzivu”, navodi se u analizi Instituta.

    U Bjelorusiji nema formiranja vojnih grupa
    Ukrajina, kažu, nije primetila formiranje vojnih grupa u Bjelorusiji i malo je verovatno da će Rusija i Belorusija napasti Ukrajinu sa beloruske teritorije.

    “Bez obzira na ovo, Bjelorusija materijalno podržava Rusiju i pruža svojim vojnicima utočišta iz kojih mogu da napadnu Ukrajinu. Ruske snage su u ponedeljak pogodile Kijev dronovima Šahed-136 lansiranim sa beloruske teritorije”, saopštio je Institut.

    Ukrajina je takođe navela da je Rusija pre dva dana u Bjelorusiji rasporedila 32 drona Šahed-136 i da će do petka rasporediti još osam, zaključio je institut.