VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Zapad upozoren – Rusija će uzvratiti

    Zapad upozoren – Rusija će uzvratiti

    Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler izjavio je da bi planovi da se ograniči cijena ruskog gasa izazvali zastoj u isporukama ovog energenta, preneo je Rojters.

    Rat u Ukrajini naterao je kupce iz Evropske unije da smanje uvoz ruskih energenata, dok G7 i EU pokušavaju da uvedu ograničenje na cenu ruske nafte i gasa.

    “Takva jednostrana odluka je, naravno, kršenje postojećih dogovora, koja bi dovela do prekida u snabdevanju energentima”, rekao je Miler za rusku državnu televiziju, preneo je Rojters.

    Pre Milera, predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da bi moglo da dođe do prekida u snabdevanju energentima ukoliko dođe do ograničenja cena, upozoravajući da bi Zapad mogao da bude “smrznut” kao vuk u poznatoj ruskoj bajci.

  • “Nade Kijeva o ofanzivi u Hersonskoj oblasti propale”

    “Nade Kijeva o ofanzivi u Hersonskoj oblasti propale”

    ituacija na liniji odbrane u Hersonskoj oblasti je pod kontrolom, ukrajinska vojska s oporavlja nakon neuspešnog pokušaja ofanzive, izjavio je za Sputnjik zamenik šefa regionalne administracije Kiril Stremousov.

    Prema njegovim rečima, nade Kijeva o ofanzivnoj operaciji u Hersonskoj oblasti su propale.

    U subotu je saopšteno da je ukrajinska vojska pokušala da izvede ofanzivu u Hersonskoj oblasti u berislavskom pravcu, a napad su odbile Oružane snage Rusije.

    “Sve je dobro, bez promena. Odbijeni su svi napadi, linija odbrane je potpuno organizovana. Ukrajinski nacisti ližu rane posle jučerašnjeg dana. Za nas je sve pod kontrolom”, rekao je Stremousov.

  • Putin ukinuo ekonomske mjere za niz stranih banaka i investicijskih fondova

    Putin ukinuo ekonomske mjere za niz stranih banaka i investicijskih fondova

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je uredbu o ukidanju specijalnih ekonomskih mjera.

    Među njima su i Azijska banka za infrastrukturna ulaganja, Međunarodna banka za ekonomsku saradnju, Međunarodna investiciona banka, Rusko-kirgiški razvojni fond i BRIKS Nova razvojna banka (NDB), prenei je TASS.

    Konkretno, oni neće biti predmet postupka za transakcije uspostavljene u skladu sa uredbom predsjednika od 1. marta o posebnim ekonomskim mjerama.

    Pored toga, ove banke i investicioni fondovi su izuzeti od zabrane transakcija u stranoj valuti koje, između ostalog, uključuju deponovanje deviza od strane ruskih rezidenata na račune otvorene van Rusije.

    Štaviše, pomenutim razvojnim bankama i investicionim fondovima ukidaju se i neka druga ograničenja koja su predviđena mjerama preduzetim kao odgovor na neprijateljske poteze SAD i zemlje i organizacije koje su im se pridružile.

    Uredba o iznošenju gotovine veće od 10.000 dolara
    Ruska Centralna banka je ovlašćena da izdaje dozvole za iznošenje stranog novca u gotovini koji prelazi iznos od 10.000 dolara, na osnovu uredbe ruskog predsjednika Vladimira Putina objavljenog na portalu pravnih informacija.

    Početkom marta, Rusija je zabranila povlačenje gotovine iz zemlje koja prelazi 10.000 dolara, prenio je TASS.

    Predsjednik Rusije je uredbom dao Centralnoj banci ovlašćenje za izdavanje dozvola za izvoz većih suma novca od tog iznosa.

    Kako se navodi u uredbi, dozvole se izdaju u slučajevima i u skladu sa postupkom koje utvrdi Upravni odbor Centralne banke Ruske Federacije.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Najmanje 11 ljudi je poginulo, a 15 povređeno u napadu na bazu u ruskoj oblasti Belgorod, koja se graniči sa Ukrajinom, saopštilo je u ministarstvo Rusije.

    Napad je bio “teroristički akt”, dodaje se.

    Dvojica terorista su ubijena na licu mesta uz uzvratnu vatru, saopštilo je ministarstvo i dodalo da su identifikovani kao”„državljani članice Zajednice nezavisnih država (ZND)”. ZND obuhvata većinu bivših sovjetskih republika, osim baltičkih država, Ukrajine, Gruzije i Turkmenistana. Ovaj drugi je pridruženi član organizacije.

    Ruska vojska nije dala više detalja o napadu ili identitetima napadača.

    Prema novinskoj agenciji RIA, dvojica napadača otvorili su vatru na grupu boraca dobrovoljaca tokom obuke na poligonu. Ministarstvo odbrane za sada nije komentarisalo ovu informaciju.

    Napad je usledio usred delimične mobilizacije u Rusiji, proglašene pošto je nacija zaključana u dugotrajnom sukobu sa Ukrajinom. Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je više od 200.000 rezervista pozvano u naoružanje u okviru mobilizacije, a da je većina njih još na obuci.

    Ko stoji iza napada?
    Na ruskim i ukrajinskim portalima nezvanično se navodi da su u pitanju imigranti iz Taždikistana koji su dobili rusko državljanstvo, a da su poginuli dobrovoljci iz Brjanske oblasti.

    Postoji pretpostavka da je do sukoba došlo na osnovu vere. Takođe, neki izvori pišu da su dva državljana Tadžikistana živela u Moskvi i stupila u vojnu službu po ugovoru tek 12. oktobra.

    Marina Ahmedova, članica Saveta za ljudska prava pri predsedniku Ruske Federacije je navela je nezvanične informacije da su napad izveli mobilisani Tadžici, koji su se sa ostalima posvađali na osnovu vere.

  • Rastu tenzije između Vašingtona i Brisela

    Rastu tenzije između Vašingtona i Brisela

    Između Vašingtona i Brisela rastu tenzije, a Sjedinjene Američke Države nastavljaju da vrše pritisak na EU da poveća ekonomsku pomoć Ukrajini, piše “Washington Post”, pozivajući se na izvore.

    Prema pisanju lista, američki ministar finansija Dženet Jelen sastala se prošle sedmice u Vašingtonu sa brojnim liderima finansijskih institucija koje je pozvala da povećaju brzinu i količinu finansijskih tokova usmjerenih ka Ukrajini.

    Izvor “Washington Posta” navodi da je Jelenova posebno pokrenula ovo pitanje tokom privatnog sastanka sa izvršnim potpredsjednikom Evropske komisije Valdisom Dombrovskisom i komesarom za ekonomiju EU Paolom Đentilonijem na konferenciji Međunarodnog monetarnog fonda, prenosi “Srna”.

    Povećanje finansijske pomoći Kijevu bilo je i na dnevnom redu njenog sastanka sa svim ministrima finansija EU.

    “Dok raste ogorčenost Vašingtona zbog odlaganja ekonomske pomoći EU Ukrajini, Brisel se izgleda ne slaže sa idejom da je Evropa spora ili neadekvatna u obezbjeđivanju sredstava Kijevu”, piše list, podsjećajući na nedavnu izjavu portparola Evropske komisije Nujts Verle da kumulativna pomoć Evrope Ukrajini iznosi oko 19 milijardi evra.

    Prema podacima Instituta “Kiel” od početka ruske vojne operacije Kijev je dobio više od 82 milijarde dolara pomoći od zapadnih zemalja.

  • Rusija zabrinuta situacijom u BiH

    Rusija zabrinuta situacijom u BiH

    Rusija je zabrinuta zaoštravanjem situacije u BiH i smatra da razvoj novog konflikta u Evropi ne odgovara ničijim interesima, izjavio je danas zamjenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško.

    Gruško je napomenuo da je Rusija uvijek polazila od toga da treba prekinuti sve geopolitičke igre u tom regionu i dati zemljama da same biraju svoju sudbinu.

    – U tom smislu, naravno, BiH se nalazi u prilično ranjivom položaju i to nas brine zato što stvaranje još jednog konflikta u centru Evrope nije ni u čijem interesu, ali očigledno postoje krugovi koje ne interesuje bezbjednost, a što je najvažnije to je nastavak te borbe za svjetsku hegemoniju i sprečavanje slobodnog izbora države – rekao je Gruško za Tas.

    Gruško je istakao da je Zapad posmatra zapadni Balkan kao arenu geopolitičke borbe sa Ruskom Federacijom.

    – Pažljivo pratimo razvoj situacije i nadamo se da će sadašnja kriza ubrzo biti prevaziđena u saglasnosti sa Ustavom BiH – naveo je Gruško.

    On je naglasio da Rusija uopšte ne mijenja svoj odnos prema političkim liderima u BiH, da ima jako dobar odnos prema Miloradu Dodiku, kao lideru srpskog naroda, koji čvrsto stoji na poziciji zaštite legitimnih interesa Srba.

  • Ukrajina krenula u novu ofanzivu?

    Ukrajina krenula u novu ofanzivu?

    Ukrajinski Kiiv Independent piše da su ukrajinske snage pokrenule novu veliku ofanzivu kod Hersona.

    Ukrajinski mediji se pozivaju i na Kirila Stremusova, proruskog šefa okupacione administracije u Hersonu, koji je rekao da ukrajinska vojska pokušava da izvrši napad kod sela Dudčani.

    Takođe, nekoliko proruskih vojnih blogera piše o ukrajinskoj ofanzivi.

    Međutim, Ukrajina još ništa nije potvrdila.

  • Putin: “Zatvorićemo”

    Putin: “Zatvorićemo”

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će Moskva zatvoriti koridore za izvoz ukrajinskog žita ako se budu koristili za izvođenje “terorističkih napada”.

    “Ako se bude pokazalo da se humanitarni koridori koriste za terorističke napade, to će dovesti u pitanje sporazum o izvozu (ukrajinskog) žita”, rekao je Putin novinarima posle završetka samita Zajednice nezavisnih država u Astani, prenosi Si-En-En (CNN).

    Putin je sugerisao da postoji veza između bezbednih pomorskih koridora za izvoz žita i nedavne velike eksplozije koja je teško oštetila ruski strateški most preko Kerčkog moreuza koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim koji je ta zemlja anektirala 2014. godine.

    Kerčki moreuz spaja maleno Azovsko more sa Crnim morem. Zapadnu obalu Azovskog mora, na kojem se nalazi grad Marijupolj, okupirale su ruske snage na proleće ove godine.

    Ukrajina i dalje kontroliše crnomorsku luku Odesa, a u julu je iz te luke uspostavljen bezbedni koridor za izvoz ukrajinskog žita, na osnovu sporazuma Kijeva i Moskve, nakon pet meseci ruske pomorske blokade.

    Sporazum je postignut pod okriljem Ujedinjenih nacija, a ističe u novembru.

    Putinova izjava o koridoru dolazi nakon što je ruski diplomata Genadij Gatilov ukazao na mogućnost da njegova zemlja napusti sporazum.

    “Ako ne vidimo da se išta dešava po pitanju ruske strane sporazuma – izvoza ruskog žita i đubriva – onda, izvinite molim vas, mi ćemo na celu tu stvar gledati na drugi način. Nismo protiv isporuka žita, ali ovaj sporazum mora biti u duhu jednakosti; on mora biti fer i moraju ga na fer način implementirati obe strane”, rekao je Gatilov.

  • Iran pomaže Rusiji?

    Iran pomaže Rusiji?

    Elitne iranske trupe tajno su ušle na liniju fronta kako bi pomogle Rusiji da napadne Ukrajinu, otkrio je Mirror.

    Do 50 stručnjaka iz Korpusa Revolucionarne garde Irana (IRGC) raspoređeno je da obučavaju moskovske snage kako da upravljaju “dronovima kamikaza“.

    Oni su poslati na južni i istočni front sa stotinama dronova Šahed-136. Oni se sumnjiče da su kontrolisali putanju leta i gađali timove bespilotnih letelica Šahed-136 u nekim napadima.

    Ova vest dolazi usred sve veće zabrinutosti u Kremlju da ratna mašina predsednika Vladimira Putina ne radi i da ponestaje projektila. Ukrajinska artiljerija i timovi bespilotnih letelica nedavno su uništili jednu bazu Šahed-136 na jugu Ukrajine, prema izvorima u Kijevu.

    Kako navodi Miror, timovi Korpusa iranske revolucionarne garde stacionirani su u Džankoju na Krimu i Hersonu na jugu, gde je jedan tim IRGC-a već uništen.

    “Najmanje jedan od iranskih timova za obuku nedavno je pogođen i oni se aktivno love”, rekao je jedan ukrajinski vojni izvor.

    “Već neko vreme smo zabrinuti da stručnjaci IRGC-a pomažu Rusiji u njihovim strašnim napadima na civile i oni su naravno meta”, dodaje on.

    Bespilotne letelice Shahed-136 dugačke su oko 3,3 metra, mogu da putuju brzinom od 160 km/h i nose eksplozivnu bojevu glavu koja može biti razorna kada se ispali. Ovi sistemi se mogu nositi na zadnjem delu vozila tako da se mesta lansiranja mogu brzo promeniti.

    Ukrajinske jedinice protivvazdušne odbrane su oborile desetine, ali postoji trka sa vremenom da kijevske trupe dobiju najsavremeniju odbranu Zapada.

  • Lukašnko “Može se rat završiti za nedelju dana”

    Lukašnko “Može se rat završiti za nedelju dana”

    Sukob u Ukrajini može se rešiti u roku od nedelju dana, sve zavisi od pozicije SAD i Velike Britanije, izjavio je predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

    “Sve zavisi od SAD i Velike Britanije. Ako shvatite i složite se da sutra treba da se sjedne za pregovarački sto i da se dogovori, verujte mi, u roku od nedelju dana ćemo se dogovoriti“, rekao je Lukašenko.

    Istovremeno je pozvao da se zaustavi sukob u Ukrajini.

    “Rat je uvijek loš. Nedavno sam rekao da je svet sada preokupiran problemom i traži odgovor na pitanje ko je kriv. Kasnije ćemo utvrditi ko je kriv. Hajde da zaustavimo rat i da se dogovorimo, a onda ćemo rešavati ko je u pravu, a ko nije“, poručio je Lukašenko.

    Bjelorusija ne namerava da se meša u sukob
    Bjelorusija ne namerava da se meša u sukob na teritoriji Ukrajine, pogotovo što to ne traži ni Rusija, izjavio je Lukašenko.

    “Niti smo koga ubijali u Ukrajini, niti ćemo. Prvo, niko od nas ne traži da učestvujemo u operaciji, u ovom slučaju Rusija, i mi ne nameravamo da se tamo mešamo. Uvek smo govorili i govorimo o tome, ali nas, očigledno, ne žele da saslušaju i čuju“, rekao je Lukašenko u intervjuu za američku kompaniju “En-Bi-Si“, prenela je agencija “Belta“.

    On je dodao da Belorusija na svaki mogući način podržava Rusiju.

    “Naša podrška je u tome da ne budu narušene naše granice sa Poljskom i Litvanijom i da se ruske trupe ne napadnu s leđa preko Belorusije. U početku je bilo tako. Danas se naše učešće (u specijalnoj operaciji) svodi na to da lečimo Ruse i Ukrajince, hranimo Ruse i Ukrajince i u velikoj meri dajemo utočište izbeglicama iz Ukrajine. Dnevno nam dolazi po 400-500 ljudi. Tretiramo ih potpuno ravnopravno. Eto, to je naše učešće“, rekao je beloruski lider.

    Ranije je Lukašenko izjavio da je Poljska glavni inicijator upotrebe nuklearnog oružja, te da ona provocira SAD na akcije.