VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Avdejevka je pala, Navaljni je mrtav, Zapad ugašen, a Kremlj udara

    Avdejevka je pala, Navaljni je mrtav, Zapad ugašen, a Kremlj udara

    Pad Avdejevke, smrt Navaljnog, slabost Zapada i neslanje pomoći Ukrajini prete potpunom transformacijom najvećeg kopnenog rata u Evropi od Drugog svetskog rata.

    Ali, kako piše CNN, na štetu Ukrajine.

    Ta američka medijska kuća navodi da su i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji upozorenja da bi Ukrajina mogla doživeti kolaps na prvoj liniji fronta ako Kongres SAD nastave da blokiraju paket pomoći od 60 milijardi dolara, postala gorka stvarnost.

    Obećanja i retorika sa Minhenske konferencije do sada su slabo urodili plodom. Ukrajina gubi ljude i zemlju i to je neposredna i okrutna realnost, a nakon meseci zastoja, mogućnost sveobuhvatnih i dramatičnih promena na prvim linijama je sasvim realna, navodi se u analizi CNN-a.

    Užasna smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, ističe se dalje, znači da je brutalnost režima ruskog predsednika Vladimira Putina dodatno eskalirala, a stvari su sve više jasne i evropskim zvaničnicima, koji su strahovali da će zapadno zajedništvo biti opterećeno sumnjama u privrženost Donalda Trampa NATO savezu u njegovom mogućem drugom mandatu u Beloj kući.

    Ukrajina je objavila povlačenje iz Avdejevke nakon više meseci ogromnog pritiska Rusije, što je odluka možda donesena zbog političke realnosti.

    Naime, tvrdoglava odbrana Bahmuta, još jednog grada na istočnom frontu, za koji je Moskva, uprkos njegovoj krajnje ograničenoj strateškoj važnosti, bila spremna da “potroši” desetine hiljada života, kako tvrde kritičari ukrajinske politike, koštala je Kijev resursa koje je bilo bolje iskoristiti za kontraofanzivu na jugu zemlje prošlog leta.

    Ali kontraofanziva je propala, a arhitekta te propale letnje operacije general Valerij Zalužni zamenjen prvim zamenikom Oleksandrom Sirskim.

    U svakom slučaju, Sirski je taj koji mora da zameni gotovo kultnog zapovednika, vrlo popularnog među vojnicima i civilima, u vreme kada Ukrajina posrće na svim frontovima. On nema vremena za pripremu ili preispitivanje.

    Prema nekim analizama, njegovo povlačenje iz Avdejevke možda je pokušaj da pokaže zaštitnički odnos prema životima vojnika, što je nešto na šta ne upućuje njegova reputacija nepopustljivog čoveka i zapovednika.

    Kijev se sada suočava s ruskom navalom na mnogim linijama fronta.

    Nakon Avdejevke, mogli bi da pokušaju da osvoje i druga okolna sela, iako pad ovog železničkog čvorišta omogućuje jedinicama Kremlja i vazdušnim snagama da se rasporede za borbe na drugim područjima.

    To bi, kako naovdi CNN, mogao biti Vuledar na jugu zemlje. Na zapadu, jedan od glavnih uspeha prošlogodišnje ukrajinske kontraofanzive Robotine takođe su pod pretnjom.

    Takođe, ruski vojni blogeri govore o punom napadu na istočni bok, a ukrajinski zvaničnici insistiraju na tome da su ga odbili. Postoji pritisak i u blizini Kupjanska, na rubovima Harkova, a takođe bi moglo doći do još jednog ruskog proboja oko Bahmuta.

    Uticaj oklevanja u Kongresu već je sada katastrofalan. Moguće uverenje nekih neinformisanih republikanaca da će se Putin, ako se Ukrajina dovoljno ignoriše, zaustaviti i odustati, pokazalo se kao zabluda u nekoliko poslednjih sedmica.

    Kremlj neće stati, a Ukrajina će bez zapadne pomoći u milijardama nastaviti da slabi. Rat neće nestati, a odluke s kojima će se Zapad suočiti u nadolazećim mesecima neće biti dovoljne bez obzira na to da li je spreman da nastavi s mizernom pomoći oko koje se trenutno dvoumi. Umesto toga, Zapad bi se mogao suočiti s većim egzistencijalnim pitanjima o pružanju mnogo veće pomoći, vrlo hitno, kako bi se sprečilo da ukrajinski rat postane evropski.

  • Putin: Ovo je vrijeme Rusije

    Putin: Ovo je vrijeme Rusije

    Danas je vrijeme Rusije, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

    Zadaci koje su sebi postavili naši zlobnici u smislu obuzdavanja Rusije, u smislu izolacije, jasno je da je sve propalo. To je već jasno i očigledno – rekao je Putin.

    On je istakao da se Rusija kvalitativno mijenja u oblasti bezbjednosti, ekonomskog suvereniteta, postaje samouvjerena i sada je njeno vrijeme.

    • Ovo je vrijeme Rusije – istakao je Putin u govoru na Forumu “Јake ideje za novo vrijeme”.

    On je istakao da redovno putuje zemljom i sve vidi i shvata, bez obzira na to što sastanke sa lokalnim stanovnicima pripremaju administrativne službe.

    • Čak i u ovim uslovima ljudi svejedno govore ono što misle, ono što žele da kažu, kao i ono što žele da vide u nastupajućem vremenu kao realizovane ideje i prijedloge – objasnio je Putin.

    On je naglasio da ruskom tržištu rada nedostaje 2,5 miliona ljudi, kao i da je potrebno uraditi mnogo u oblasti migracije radne snage.

    • U Rusiji nema nezaposlenih građana, prema zvaničnim podacima, broj nezaposlenih u zemlji iznosi oko 460.000 ljudi – naveo je Putin.

    Pored toga, on je naglasio da mnoge zemlje zanimaju ideje Rusije, uključujući ekonomiju.

    • Imamo mnogo interesantnih stvari i mnogi naši partneri su zainteresovani za njih i spremni su da ih zajedno sa nama implementiraju. U ekonomiji, u političkoj sferi prisutna je saradnja u najrazličitijim pravcima. To je takođe veoma važno i vrlo traženo – rekao je ruski lider.

    Ruski predsjednik je takođe rekao da zemlja dobija sve više pristalica širom svijeta, posebno kada se radi o tradicionalnim vrijednostima.

    • Ispostavlja se da to nisu samo naše tradicionalne vrijednosti. Za svakog normalnog čovjeka to su takođe tradicionalne vrijednosti – istakao je Putin.

    Prema njegovim riječima, u Rusiji se tolerantno odnose prema ljudima netradicionalne seksualne orijentacije, niko ih ne ograničava, ali najvažnije je da ne diraju djecu.

    Ruski predsjednik je najavio da će njegov predstojeći govor pred parlamentom, uzimajući u obzir unutrašnju agendu, biti okvir za realizaciju zadataka u narednih šest godina.

    Prethodno, Kremlj je saopštio da će se Putin obratiti Federalnoj skupštini Rusije 29. februara.

  • Kremlj reagovao na optužbe supruge Navaljnog da je Putin umiješan u njegovu smrt

    Kremlj reagovao na optužbe supruge Navaljnog da je Putin umiješan u njegovu smrt

    Optužbe da je ruski predsjednik Vladimir Putin možda umiješan u smrt Alekseja Navaljnog apsolutno su neosnovane, izjavio je danas portparol Kremlja, Dmitrij Peskov reagujući na izjavu Julije Navaljne, udovice ruskog opozicionara.

    “Nemamo komentar. Naravno, ovo su apsolutno nepotkrepljene, bezobrazne optužbe na račun šefa ruske države. Ali s obzirom na to da je Julija Navaljna ostala udovica prije samo nekoliko dana, ostaviću to bez komentara”, rekao je Peskov.

    Portparol Kremlja je takođe zamoljen da prokomentariše opaske Julije Navaljne da tijelo njenog muža možda neće biti predato porodici s ciljem da se prikriju tragovi neke vrste otrova.

    “Iskreno govoreći, nisam upoznat sa ovom izjavom. Ali ako je ovako nešto izrečeno, onda su to ništa drugo do neosnovane optužbe. One nisu ničim potkrijepljene i nisu potvrđene. U ovom slučaju samo iz etičkih razloga ne mogu da ocjenjujem ove riječi kako bi trebalo”, rekao je Peskov.

    On je poručio da Rusija neće odgovoriti na zahtjeve EU da se sprovede međunarodna istraga o okolnostima smrti Alekseja Navaljnog.

    “Uopšte ne dopiru do nas takvi zahtjevi, posebno ne kada stižu od visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, Žozepa Borela”, rekao je Peskov.

    Borel je ranije rekao da Rusija “mora da dozvoli transparentnu međunarodnu istragu” o smrti Navaljnog.

    Odjeljenje Savezne kazneno-popravne službe u Jamalo-Nenečkom autonomnom okrugu je 16. februara prijavilo smrt Alekseja Navaljnog u kaznenoj koloniji.

    U zvaničnom saopštenju je navedeno da je Navaljnom pozlilo poslije šetnje, a nedugo potom je izgubio svijest.

    “Ljekari su odmah počeli da pružaju pomoć. Pokušaji reanimacije trajali su više od pola sata”, saopšteno je iz Odjeljenja Savezne kazneno-popravne službe u Jamalo-Nenečkom autonomnom okrugu, prenosi “Telegraf”.

  • Šta se dešava na zaporoškom pravcu

    Šta se dešava na zaporoškom pravcu

    Ruske snage nastavljaju napadnu operaciju na zaporoškom pravcu.

    Trenutno situacija po mnogo čemu podsjeća na ono što se svojevremeno dešavalo u Avdejevki, piše “TV Front”.

    I tamo i u Rabotinu, ruske snage su stvorile “vatrenu prepreku” za ukrajinske garnizone. Ukrajinska komanda je počela da šalje rezerve i u Avdejevku i u Rabotino, štaviše, nakon što je ruska vojska zauzela naselja.

    U Avdejevki su na ovaj način komandanti Oružanih snaga Ukrajine samo u posljednjih nekoliko nedjelja prisustva Oružanih snaga Ukrajine u gradu ubacili najmanje 3.600 vojnika “u uzavreli lonac”, dok je više od 800 ljudi uspjelo da izađe.

    Trenutno se ruski borci bore u južnom dijelu Rabotina, a u isto vrijeme druge njihove jurišne grupe napadaju ukrajinske jedinice iz zapadnog pravca.

    Ukrajinske snage pokušavaju da odbace ruske jurišne grupe koristeći tenkove i samohodne topove.

    Štaviše, tenkovi se ne koriste u svojoj klasičnoj verziji, već kao artiljerijsko oružje.

    Dejstvo se odvija na putu koji povezuje Orehov i Pologe duž južne rute. Iza ovog puta ukrajinske snage su podigle određena utvrđenja, iako se nije ni slutilo da će im ona uopšte biti potrebna. Kada su ona građena Ukrajinci su izvodili protivofanzivu s ciljem da dođu do granica Krima.

  • “Nakon pada Avdijevke, Zapad mora da spriječi kolaps Ukrajine”

    “Nakon pada Avdijevke, Zapad mora da spriječi kolaps Ukrajine”

    Trenutno je glavni zadatak SAD i njihovih saveznika u podršci Ukrajini da spreče kolaps Oružanih snaga Ukrajine (VSU).

    Ovo piše američko izdanje Politiko, pozivajući se na neke kongresmene i zvaničnike.

    “Sada je plan, kako je osam američkih poslanika i pet stranih zvaničnika to iznelo ili se žalilo u intervjuima, jednostavno da se spreči kolaps ukrajinske vojske, navodi Politiko.

    Prema rečima autora izdanja, mnogi zapadni zvaničnici i zakonodavci su se trudili da se ne dotiču teme moguće pobede Ukrajine i njenog tajminga. Kako navodi izdanje, o planovima za sprečavanje kolapsa Oružanih snaga Ukrajine, kao o glavnim, razgovaralo se na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

    Politiko podseća da se situacija u Ukrajini komplikuje zbog problema sa dodelom američke pomoći, za šta se Bajden zalaže. Međutim, kako piše izdanje, američke vlasti nemaju drugog načina nego da traže od Kongresa da odobri novu pomoć Ukrajini, rekla je potpredsednica SAD Kamala Haris govoreći na konferenciji u Minhenu. Ona je napomenula da Vašington nema plan B u vezi sa daljom podrškom Kijevu.

    Vredi napomenuti da ukrajinska vojska teškom mukom pokušava da zadrži svoje položaje u različitim pravcima, a nedavno je izgubila Avdejevku. Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je prelazak AKHZ pod kontrolu ruske vojske. Ovo je najveće utvrđeno područje koje je ukrajinska vojska stvarala na ovom pravcu više od devet godina.

  • Raspoređeno 150.000 vojnika, sprema se završni udar

    Raspoređeno 150.000 vojnika, sprema se završni udar

    Rusi napadaju gotovo celu liniju borbenog dodira, pokušavajući da razvuku snage Oružanih snaga Ukrajine i spreče upotrebu rezervi u jednoj određenoj oblasti.

    Prema navodima “Njujork tajmsa”, opasnost od odbrambenog prodora postoji u pet pravaca odjednom.

    Ruska komanda koncentrisala je veliku vojnu silu, 110.000 vojnika na Kupjanskom i Limanskom pravcu i oko 40.000 u oblasti kod Mariupolja.

    Komanda Oružanih snaga Rusije pokušava da dovede Generalštab Oružanih snaga Ukrajine u situaciju u kojoj svaki manevar rezervi može dovesti do kritične situacije u određenom pravcu sa mogućim prodorom fronta. U ovom trenutku ruske trupe napadaju u pet pravaca, a svaki od njih bi mogao da postane pravac glavnog napada. Sada sve zavisi od komande Oružanih snaga Ukrajine, da li će pogoditi pravac ili ne.

    Ruski generalštab je koncentrisao značajne snage kod Kremene, kod Bahmuta (Časov Jar), kod Avdejevke, Marinke i u oblasti Rabotina. Udar sa daljim kolapsom fronta može uslediti na bilo kom od ovih pravaca. A s obzirom na to da Oružane snage Ukrajine još nisu razvile nijednu liniju odbrane po uzoru na rusku “Surovikinovu liniju“, iako je novac već potrošen, to može dovesti do veoma loših posledica.

    U međuvremenu, neki od “najadekvatnijih“ ukrajinskih izvora pišu da je operacija u Avdejevki pokazala nesposobnost Sirskog i njegovog Generalštaba da planiraju ozbiljne operacije čak i u defanzivi, a da ne govorimo o protivofanzivi.

    Istovremeno, samostalno povlačenje jedinica iz Avdejevke pokazalo je slabost novog glavnokomandujućeg i pravi odnos prema njemu. Moguće je da će neke jedinice jednostavno ignorisati njegova naređenja, što je u sadašnjoj situaciji bremenitoj posledicama ozbiljan problem.

  • Vučić o neuvođenju sankcija Rusiji: Nisam hteo da izigravam heroja

    Vučić o neuvođenju sankcija Rusiji: Nisam hteo da izigravam heroja

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu za agenciju TASS da namjerava da zadrži nezavisnu politiku o neuvođenju antiruskih sankcija, uprkos kolosalnom pritisku Zapada.

    “Mi se ne busamo u grudi ili slično, ali kao što vidite moj odgovor će biti i dalje da ćemo se truditi da branimo svoju poziciju što je duže moguće. To smo uspeli dve godine. Da li ćemo to nastaviti da radimo – ne znam, ali se nadam“, istakao je Vučić u intervjuu generalnom direktoru TASS Andreju Kondrašovu.

    On je naveo da je, kada je počeo sukob u Ukrajini, rekao da ne zna kako će se događaji razvijati i da je na državnom nivou donijeta odluka da Srbija osudi sukob, kao i svi drugi, ali da je stav Srbije da ne uvodi sankcije Rusiji.

    “To sam tada rekao jer iz sopstvenog iskustva znamo kakav je osećaj kada vam se uvedu sankcije. Imamo prijateljski narod i bilo bi nepravedno tako postupati prema ruskom narodu”, dodao je Vučić.

    “Ali rekao sam Srbima da to ne mogu da garantujem jer nisam znao kakav će biti taj pritisak u budućnosti. Nisam hteo da izigravam heroja jedan, dva ili tri dana, a onda da promenim odluku. Ali ono što ja kažem je ‘Ne znam’, a kada ja kažem da ne znam, moja reč je vrednija od bilo čijeg čvrstog obećanja”, istakao je Vučić.

  • Borel: EU traži istragu oko smrti Navaljnija, razmatramo sankcije protiv Rusije

    Borel: EU traži istragu oko smrti Navaljnija, razmatramo sankcije protiv Rusije

    Rusija mora dozvoliti nezavisnu i transparentnu međunarodnu istragu o okolnostima smrti Alekseja Navaljnija, ruskog opozicionog političara, izjavio je Žozef Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost.

    “EU neće štedjeti napore kako bi pozvali na odgovornost rusko političko vodstvo i vlasti, u bliskoj koordinaciji s našim partnerima te nametnuli dalju cijenu za njihove postupke, uključujući i sankcije”, rekao je on.

    Naglasio je da je EU ogorčena smrću Navaljnija, te ustvrdio da konačnu odgovornost snose predsjednik Vladimir Putin i ruske vlasti.

    “Navaljni se hrabro vratio u Rusiju nakon pokušaja atentata nervnim agensom „Novičok“ zabranjenim Konvencijom o hemijskom oružju, čija potpisnica je i Ruska Federacija. Bio je na izdržavanju više politički motivisanih kazni zatvora u strogoj kaznenoj koloniji u Sibiru gdje je prebačen radi izolacije od ostatka svijeta. Ograničen mu je bio i pristup njegove porodice. Njegovi advokati su maltretirani, a trojica su u istražnom pritvoru od oktobra 2023. godine”, rekao je on.

    Istakao je da je “neočekivana i šokantna smrt” Navaljnija još je jedan znak “ubrzane i sistematske represije u Rusiji”.

    “EU ponavlja svoj poziv Rusiji da odmah i bezuslovno oslobodi sve druge političke zatvorenike, uključujući Jurija Dmitrijeva, Vladimira Kara-Murzu, Ilju Jašina, Alekseja Gorinova, Liliju Čaniševu, Kseniju Fadeevu, Aleksandru Skočilenko i Ivana Safronova”, rekao je.

    Dodao je da je EU izrazila saučešće njegovoj porodici danas u Briselu, a zatražio je puštanje na slobodu uhapšenih koji su javnim okupljanjima izrazili žalost zbog njegove smrti.

  • Rusi probili front kod Zaporožja

    Rusi probili front kod Zaporožja

    Pripadnici ruskih snaga probili su liniju fronta u Zaporožju i ušli u Rabotino.

    Mnogi ruski vojni kanali na Telegramu navode da se borbe već vode na periferiji sela dok ukrajinski izvori za sada nisu potvrdili takve informacije.

    “Oružane snage Rusije napredovale su kilometar u pravcu Rabotina i povratile kontrolu nad dijelom položaja koje je neprijatelj zauzeo tokom ofanzive u ljeto 2023. godine. Trenutno se vode borbe na zapadnoj periferiji sela”, navodi ruski vojni bloger Ribar.

    “Potvrđeno je napredovanje u oblasti sela. Borbe se vode na periferiji. Samo selo je i dalje pod kontrolom neprijatelja”, navodi ruski vojni ekspert Boris Rožin na svom kanalu na Telegramu.

    Rusi su prema navodima vojnih blogera pokrenuli ofanzivu na širokom frontu u subotu uz pomoć artiljerije i Solncepekova nakon čega su oklopne grupe krenule u juriš. Motorizovani puk 71. brigade navodno je došao do Rabotina iz pravca zapada.

    Oružane snage Ukrajine su u subotu potvrdile da su Rusi prešli u ofanzivu na sektoru Zaporožja.

    Glavni štab Oružanih snaga Ukrajine nedavno je upozorio da ruska vojska sprema napad na Rabotino i da su Rusi na tom dijelu fronta koncentrisali više vojnika nego kod Avdejevke u oblasti Donjecka.

    “Grupa koja se koncentrisala u pravcu Orehovskog u posljednjih nekoliko dana ili nedjelja je brojnija po ljudstvu od grupe koja je uključena u pravcu Avdijivke. Očigledno nisu došli u šetnju”, upozorio je prije nekoliko dana portparol grupe Oružanih snaga Ukrajine u Tavriji Dmitrij Lihovi.

    Ukrajinska vojska, podsjetimo, povukla se u subotu iz Avdejevke.

  • Danska šalje svu artiljeriju Ukrajini

    Danska šalje svu artiljeriju Ukrajini

    Danska premijerka Mete Frederiksen saopštila je danas da će Danska poslati svu svoju artiljeriju u Ukrajinu.

    Ona je pozvala evropske zemlje da snabdevaju ukrajinske oružane snage municijom i protivvazdušnim odbrambenim sistemima, jer su im “sada potrebniji”, prenosi Evromajdan pres.

    Govoreći na marginama samita o bezbednosti u Minhenu, danska premijerka se požalila da “nema dovoljno osećaja hitnosti” u diskusijama samita u vezi sa transferom oružja, koje Ukrajini “treba odmah”.

    Frederiksen je rekla da evropski lideri često ističu probleme u proizvodnji kao glavnu prepreku povećanju ponude i da sada otvaraju nove odbrambene kompanije za buduće potrebe.”U Evropi ima vojne opreme, nije stvar samo u proizvodnji”

    “Ali Ukrajina od nas trenutno traži artiljeriju i municiju. I zato mi je žao, prijatelji, ali u Evropi ima vojne opreme. Nije samo stvar proizvodnje. Imamo oružje, imamo municiju i PVO sisteme. Oni moraju biti poslati u Ukrajinu”, rekla je Frederiksen.

    Frederiksen je takođe rekla da bez obzira na to šta se trenutno dešava u SAD, Evropa mora da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost: “Moramo da uradimo više”.

    Američki Senat je nedavno usvojio zakon o stranoj pomoći, uključujući 60 milijardi dolara Ukrajini. Međutim, republikanci u Kongresu odbili su da odobre dodatna sredstva i prekinuli sednicu zbog najavljenih praznika do kraja februara.

    Odluka Danske da pošalje artiljeriju u Ukrajinu naišla je na oduševljenje u Ukrajini. Anton Geraščenko, savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova, reagovao je na izjavu danske premijerke: “Hvala, Danska! Oni su pravi prijatelji”.