VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Ukrajinci potiskuju Ruse?

    Ukrajinci potiskuju Ruse?

    Ukrajinske snage nastavile su danas da pritiskaju ruske položaje u okupiranom Hersonu, gađajući Antonovski most preko reke Dnjepar.

    Ukrajinska vojska je potvrdila da je pogodila most Antonovski kod Hersona na jugu Ukrajine. Oko 2.000 sveže mobilisanih Rusa stiglo je u oblast Hersona “kako bi nadoknadili gubitke i ojačali jedinice na liniji fronta”, saopštio je Generalštab ukrajinske vojske.Podsetimo, antonovski most na glavnoj ruti od Krima do teritorija pod ruskom kontrolom na jugu Ukrajine, pogođen je sinoć ali tek tokom lokalnog policijskog časa, da bi se izbegle civilne žrtve, rekla je portparolka operativne komande na jugu Ukrajine Natalija Humenjuk.

    Podvukla je da ukrajinske snage “ne napadaju civile i naselja” odgovarajući na sapštenje ruskih zvaničnika da su četiri civila poginula a 13 je ranjeno od ukrajinskog napada na most.

    Raniji ukrajinski napadi su onesposobili Antonivski most zbog čega ruske vlasti trajekima i preko pontonskih mostova snabdevaju svoje trupe u Hersonu, na zapadnoj obali Dnjepra. Te prelaze ukrajinska vojska redovno gađa raketama.

    Ruski zvaničnici pozvali su stanovnike da se evakuišu iz Hersona iz bezbednosnih razloga i da dozvole vojsci da gradi utvrđenja. Dok gradske službe prestaju da rade, 15.000 stanovnika od očekivanih 60.000 je već preseljeno iz grada i okoline.

    Herson s predratnih 284.000 stanovnika, bio je jedan od prvih gradova koje je Rusija zauzela kada je napala Ukrajinu, i najveći je grad kojeg ona drži. To je glavna meta obe strane zbog svojih ključnih industrija i velike rečne luke.

    Oblast Hersona, zajedno sa Luganskom, Donjeckom i Zaporožijom, nezakonito je Rusiji pripojio njen predsednik Vladimir Putin, iako nije sva teritorija pod ruskom kontrolom. Zatim je početkom ove nedelje proglasio ratno stanje u tim oblastima gde ukrajinske strane nanose udare ruskoj vojsci koja popušta.

    U oblasti Donjecka dve osobe su poginule u poslednja 24 sata kada su ruske snage topovima gađale grad Bahmut, rekao je regionalni guverner Pavlo Kirilenko. Ruske trupe ne mogu da napreduju ka tom gradu već više od mesec dana.

    Devet ljudi je ranjeno u dva ruska napada u gradu Harkovu na istoku zemlje, saopštio je regionalni guverner Oleh Sinjehubov.

    Kremlj je danas insistirao da je ruski predsedik Vladimir Putin otvoren za pregovore “od samog početka” i “da se ništa nije promenilo” u tom pogledu.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je Putin “pokušao da razgovara i sa NATO-om i sa Sjedinjenim Državama čak i pre specijalne vojne operacije” što je ruski naziv za rat u Ukrajini.

  • Sve spremno za “Grom 2022”

    Sve spremno za “Grom 2022”

    “Nuklearne” vojne vježbe ruske armije “Grom 2022” trebalo bi da budu održane ovih dan, kako su preneli zapadni mediji.

    Međutim, za sada nije jasno da li je to zaista tako. Podsjetimo, slične vežbe održane su samo nedelju dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, iako zapadni mediji najavljuju skori početak vojne vežbe, Rusija, prema utvrđenom dogovoru, još nije obavestila SAD o početku manevra, što je dužna da uradi.

    Prokremljanski portal Gazeta.ru piše da su 17. oktobra u Belgiji, Velikoj Britaniji i Severnom moru počeli “Stedfast podnevni manevri nuklearnih snaga NATO-a, u kojima učestvuju snage 14 država članica“, pa, dodaju, “Zapad očekuje od Rusije da odgovori svojim vežbama strateških nuklearnih snaga“.

    Manevre će lično “voditi” Vladimir Putin. Vojne vežbe, prema zapadnim obaveštajnim podacima, odvijaće se u vodama Barencovog i Karskog mora, gde je, kako piše Njuzvik, tzv. torpeda “sudnjeg dana“ – Posejdoni, kojima su opremljene ruske nuklearne podmornice. Vežba bi trebalo da traje nekoliko dana i obuhvatila bi područje od norveškog poluostrva Varanger do arhipelaga Novaja zemlja u Arktičkom okeanu.

    Vanredne okolnosti
    Međutim, zanimljivo je da estonski portal na ruskom jeziku Postimees.ee prenosi da, prema nekim njihovim podacima, vežba neće biti održana „u punom obimu“ jer navodno unutar Kremlja postoji oklevanje da se to uradi upravo u trenutku kada Vladimir Putin preti mogućim taktičkim nuklearnim napadom na Ukrajinu održana je jedna takva vežba.

    Postimees.ee navodi reči bivšeg profesora međunarodnih odnosa sa Moskovskog instituta Valerija Solovjova, koji kaže da je u okviru vežbe trebalo da budu izvedene „dve eksplozije sa nuklearnim punjenjem” – jedna na dnu Barencovog reke. More a drugi na podzemnom poligonu u Arhangelsku.

    Solovjov, međutim, tvrdi da se to neće dogoditi i da je toga svestan i Putin jer je reč o „vanrednim okolnostima” zbog kojih je to odloženo. U vanrednim okolnostima, smatra se nuklearnom pretnjom o kojoj se u Rusiji stalno govori.

    “NATO ima svoje planove, mi imamo svoje. Odgovori na vojne vežbe rivala su uobičajena stvar”, rekao je za Gazeta.ru Igor Korotčenko, urednik časopisa Nacionalna odbrana.

    Dodaje da u ovoj situaciji niko nikome ne preti, a koliko je neko spreman i obučen pokazuju manevri. Korotčenko smatra da je međunarodna situacija napeta zbog ruske “specijalne operacije u Ukrajini” i američkog mešanja u nju, a da nije toga, to bi bile “obične vojne vežbe” i ništa drugo. On smatra da je to više politička nego vojna tenzija.

  • Evropa je u panici

    Evropa je u panici

    Evropa je zabrinuta zbog mogućnosti da Sjedinjene Američke Države smanje vojnu pomoć koju pružaju Ukrajini.

    To bi zaista moglo da se dogodi nakon izbora za Kongres koji će se održati u novembru, a u kojima pobedu mogu da odnesu republikanci, piše list “Politiko”.

    Kako se navodi, Evropa je “svesna zabrinjavajuće realnosti” koja se svodi na to da bi uskoro mogla da izgubi glavnog sponzora među članicama NATO-a u Ukrajini.

    Iako vlade zapadnih zemalja pružaju Ukrajini rekordnu pomoć, podrška Vašingtona i dalje nadmašuje napore Evrope po tom pitanju. Na to ukazuju predstavnici Republikanske stranke koji tvrde da sukob u Ukrajini predstavlja veću opasnost za Evropu, nego za Vašington. Stoga smatraju da evropske zemlje same treba da povećaju isporuku vojne pomoći Ukrajini.

    “Naši saveznici bi trebalo da počnu sa rešavanjem problema u sopstvenom dvorištu, pre nego što zatraže od SAD velike investicije“, rekao je kongresmen, republikanac Tim Berčet, prenosi “Politiko”.

    Kako ocenjuje autor članka, “najdarežljiviji izvor pomoći Ukrajini bi 2023. godine mogao odjednom postati mnogo škrtiji”.

    Izbori za Predstavnički dom Kongresa na sredini predsedničkog mandata u SAD održaće se 8. novembra. Prema prognozama, republikanci bi mogli da dobiju većinu, što će im omogućiti da spreče sprovođenje predloga predsednika SAD Džoa Bajdena, člana Demokratske stranke, koji aktivno pruža pomoć Ukrajini.

  • Bijela kuća: Iranski vojnici pomažu ruskim snagama na Krimu

    Bijela kuća: Iranski vojnici pomažu ruskim snagama na Krimu

    Iranski vojnici su na Krimu gdje pomažu ruskim snagama da izvode napade bespilotnim letjelicama – “dronovima” iranske proizvodnje na Ukrajinu, saopštila je Bijela kuća.
    „Danas možemo da potvrdimo da su ruski vojnici bazirani na Krimu upravljali iranskim dronovima i koristili ih za napade u Ukrajini, uključujući i na Kijev posljednjih dana“, rekao je porptarol Nacionalnog savjeta za bezbjednost američkog predsjedništva Džon Kirbi.

    „Procjenjujemo da su iranski vojnici bili na terenu na Krimu i da su pomogli Rusiji u tim operacijama. Nemam broj Iranaca koji se nalaze na Krimu“, rekao je on nagovještavajući da su oni još tamo, uz ruske snage.

    Kirbi je rekao da je Rusija do sada dobila desetine „dronova“ i da će nastaviti da ih dobija, i istakao da SAD strahuju da Rusija sada možda pokušava da dođe do iranskog konvencionalnog oružja kao što su rakete zemlja-zemlja da bi ih koristila u Ukrajini.

    Kirbi je precizirao da su Iranci u Ukrajini tehničari i nastavnici, a da su ruski vojnici izvodili napadae „dronovima“ kojima je teško oštećena ukrajinska infrastruktura.

    „Teheran je sada direktno angažovan na terenu“, rekao je on.

    „SAD će uraditi sve da objelodane te isporuke oružja, odvraćati od toga i boriti se protiv toga“, dodao je Kirbi i rekao da će SAD nastaviti oštro da primjenjuju sankcije protiv prodaje oružja i Rusiji i Iranu.

  • Biden dobio kritike: Ne možete Ukrajini pisati čekove i praviti se da Amerikanci nemaju ništa protiv

    Biden dobio kritike: Ne možete Ukrajini pisati čekove i praviti se da Amerikanci nemaju ništa protiv

    Najistaknutiji republikanac Kevin McCarthy kritikovao je politiku koju administracija Joea Bidena vodi prema Ukrajini rekavši da SAD više Ukrajini ne može ispisivati bianco čekove i praviti se kao da njeni građani nemaju ništa protiv takve politike.

    McCarthy je rekao da će ljudi sjediti kod kuće u ekonomskoj krizi i neće im biti lako gledati kako SAD šalju Ukrajini milijarde.

    “Bidenova administracija previše se bavi stvarima izvan SAD-a, a ne svakodnevnim problemima s kojima se građani susreću. Ukrajina je važna, ali ne smije biti najvažnija”, rekao je McCarthy.

    Biden je na to odgovorio da se ne ovdje samo o Ukrajini nego o čitavoj istočnoj Evropi i o NATO-u, rekavši da je riječ o veoma ozbiljnim i važnim potezima i ukidanje pomoći Ukrajini bi moglo biti veliki problem.

    “Jeste li čuli što ti likovi govore? Oni ništa ne razumiju. Ne shvaćaju da potezi koje vuče Amerika određuju što će ostatak svijeta raditi. Čitav svijet nas gleda kao lidera, a oni nemaju pojma o američkoj vanjskoj politici”, rekao je Biden.

  • “Putin nam je pokazao dve stvari”

    “Putin nam je pokazao dve stvari”

    Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg smatra da rat u Ukrajini neće biti brzo zvaršen.

    Šalenberg je, u obraćanju spoljnopolitičkom odboru austrijskog parlamenta, kazao da je posle nove eskalacije postalo jasno da je mirovno rešenje dalje nego ikada.

    On je ukazao i da se rešenje može postići samo za pregovaračkim stolom, dodajući da je opasno zahtev za primirjem odbijati kao smešnu stvar.

    Šalenberg se založio za snažnije vezivanje Zapadnog Balkana za EU.

    “Rat u Ukrajini krije rizik destabilizacije stanja na Zapadnom Balkanu”; rekao je on dodajući da je važno da Austrija podrži civilno društvo.

    Što se tiče stava EU prema Rusiji Šalenberg je ocenio da su ključni faktori narednih meseci jedinstvo, umerenost i sabranost.

    Prema njegovim rečima do sada je zapadna zajednica veoma jedinstvena, ali održavanje toga, kako je naveo, zbog različitih interesa članica EU neće biti lako.

    Austrija će se, kaže, i dalje boriti za to jedinstvo, jer Evropa ne sme da zapostavi opasnost od internacionalizacije konflikta, što je pokazalo nedavno korišćenje iranskih dronova. Istovremeno se izjasnio protiv “automatizma sankcija”, usprotivši se opštem odbijanju viza za gradjane Rusije.

    “Cilj Austrije nije uništenje Rusije, već ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine”, podvukao je Šalenberg.

    Kao tešku stratešku grešu Vladimira Putina naveo je vezivanje sporazuma o isporuci gasa za sankcije. “Time nam je Putin pokazao dve stvari – priznao je da ga bole sankcije, a kao drugo da za njega ne vrede ništa trgovinski i poslovni ugovori. To nije bilo tako ni za vreme Sovjetskog saveza”, podvukao je on.

    Šalenberg je istakao da je opasna zamisao da se veruje da će Evropa u slučaju ukidanja sankcija ponovo postati “raj mira”, kao što je bila pre rata. On je ocenio i da će najveći spoljnopolitički izazov narednih godina biti politika prema Kini.

    Kazao je da Putin i Si Đinping žele da dokažu da su liberalne demokratije slabe, pa je važno da im se pokaže da nisu u pravu.

  • Sprema se napad iz Bjelorusije?

    Sprema se napad iz Bjelorusije?

    Generalštab ukrajinske vojske saopštio je danas da jača mogućnost da ruske snage pokrenu napad iz Bjelorusije da bi prekinuli rute snabdevanja Ukrajine oružjem.

    Oleksej Hromov, zamenik šefa Glavnog operacionalnog odeljenja Generalštaba, rekao je danas da Rusija letjelice i trupe prebacuje u vazduhoplovne baze i drugih vojnih objekata u Bjelorusiji.

    “Ovog puta pravac ofanzive bi mogao da bude promenjen na zapad bjelorusko-ukrajinske granice, tako da prekine glavne logističke arterije sanbdjevanja oružja i vojne opreme Ukrajini iz partnerskih zemalja”, rekao je Hromov.

  • Zelenski: Imamo informacije, minirali su

    Zelenski: Imamo informacije, minirali su

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je večeras da su Rusi minirali hidrocentralu u oblasti Herson na jugu njegove zemlje.

    “Po našim informacijama, ruski teroristi minirali su agregate brane hidrocentrale Kahovka”, rekao je Zelenski u svom redovnom noćnom govru gradjanima preko društvenih mreža.

    “U slučaju uništenja brane… Severnokrimski kanal jednostavno će ;nestati” što bi bila “katastrofa velikih razmera” rekao je Zelenski.

    On je o toj mogućnosti već govorio samitu Evropske unije.

    Brana hidrocentrale Hakovka na reci Dnjepar pod kontrolom je ruske vojske i nedaleko od linije kontakta sa ukrajinskim snagama.

    Severnokrimski kanal dugačak 400 kilometara, služi za odvodnjavanje tla i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i snabdevanje vodom industrije i stanovništva Hersonske oblasti na jugu Ukrajine i poluostrva Krim.

    Po ideji iz 19. veka građen je od 1957. do 1971. godine.

    Po podacima iz 2015. godine taj kanal je obezbeđivao 85 odsto vode potrebne Krimu, mahom za poljoprivredu, a manjim delom za industriju i potrebe stanovništva. Kanal počinje iz akumulacije Kahovka koju napaja reka Dnjepar, a duž njega je sedam akumulacionih jezera.

    Ukrajina je Severnokrimski kanal zatvorila ;2014. posle ruske aneksije Krima, ali je protok vode obnovljen u martu ove godine tokom ruske invazije.

  • Zaharova o Trasovoj: Britanija nikad nije imala ovakvu sramotu za premijera

    Zaharova o Trasovoj: Britanija nikad nije imala ovakvu sramotu za premijera

    Bivši britanski premijer Liz Tras biće upamćena po “katastrofalnoj nepismenosti”, rekla je portparol ruskog Ministarstva odbrane Marija Zaharova.

    “Britanija nikada nije imala ovakvu sramotu za premijera”, naglasila je Zaharova.

    Prema njenim riječima, Trasova će biti upamćena po katrastrofalnoj nepismenosti i sahrani kraljice Eizabete II obavljene neposredno nakon što je bila u audijenciji kod monarha, prenosi “Raša tudej”.

    Trasova je nešto ranije podnijela ostavku, samo šest sedmica nakon imenovanja.

    Ona je izgubila položaj zbog svog ekonomskog programa koji je izazvao potrese na tržištima i podijelio njenu Konzervativnu partiju.

  • “Rusija je spremna, ali SAD ne dozvoljava”

    “Rusija je spremna, ali SAD ne dozvoljava”

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je Moskva spremna da isporučuje hranu i đubrivo mnogim zemljama.

    Međutim, tvrdi da SAD to sprečavaju.

    “Svesni smo značaja ruskog izvoza hrane za društveno-ekonomski razvoj mnogih zemalja”, rekla je Zaharova na konferenciji za novinare, prenose RIA Novosti.

    Navela je da ruska đubriva nisu ništa manje važna za izbegavanje krize, jer će bez njih buduća žetva biti ugrožena.

    “Spremni smo da snabdevamo i hranom i đubrivo i svim što je neophodno da obezbedimo da situacija sa hranom u svetu bude stabilna”, kazala je Zaharova.

    Ona je ukazala na potrebu obnove lanaca snabdevanja i eliminisanja ograničenja zbog sankcija Zapada sa kojima se suočavaju privredni subjekti iz Ruske Federacije.

    “Mi smo sprečeni u tome (u izvozu hrane i đubriva). SAD su zadale udarac stabilnom snabdevanju hranom u svetu, otežavajuci izvoz ruskih proizvoda”, zaključila je Zaharova.