VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Kremlj priznao: Imamo probleme

    Kremlj priznao: Imamo probleme

    Kremlj je danas priznao da ruska vojska ima problema sa opremom, na šta je nedavno aludirao ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Svi ste čuli šta je predsednik rekao na sastanku Koordinacionog saveta. Zaista je bilo problema sa opremom”, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Prema njegovim rečima, neki od problema i dalje postoje, ali se rešavaju.

    “Preduzimaju se mere za otklanjanje ovih problema”, rekao je Peskov.

    Podsetimo, Putin je juče rekao da “oprema ruskih vojnika mora biti moderna i efikasna” kako bi se ispunili zahtevi ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini.

    On je takođe pozvao rusku vladu da “ubrza donošenje odluka” o proizvodnji vojne opreme.

  • Početak zime će izmjeniti tok rata u Ukrajini

    Početak zime će izmjeniti tok rata u Ukrajini

    Vol strit džurnal, u opširnoj analizi, najavljuje da će početak zime izmeniti tok rata u Ukrajini, zbog niskih temperatura i kraćih dana.

    “Bliži se zima u ukrajinskoj stepi. Kako temperature padaju, slede talasi hladne kiše što rastvaraju asfalt i polja, pretvarajući ih u blato koje zapljuskuje ljude i opremu. Zatim dolaze duboki mraz i sneg koji stvrdnjavaju tlo, ali ga čine težim za borbu”, navodi na početku teksta Vol strit džurnal.

    Hladnoća, zimski uslovi, kraći dan…sve to uticaće i na moral i zdravlje trupa, umanjiće delotvornost oružja i senzora za prikupljanje obaveštajnih podataka i umnožiće logističke poteškoće za vojnike koji će biti na linijama.

    “Kopneni rat je uopšteno vrlo težak. Zimsko ratovanje je dvostruki izazov”, potvrdio je za Vols strit džurnal Mikola Bjeliškov, istraživač na Nacionalnom institutu za strateške studije u Kijevu koji podržava ukrajinska vlada.

    Prema Bjeliškovu, pokrenuti veliku ofanzivu na 15 stepeni ispod nule biće izazov za obe strane,a na to treba dodati i da je Rusija uništila dronovima ukrajinska postrojenja za proizvodnju električne energije i toplane.

    Slično misli i Ben Beri, stručnjak za kopneno ratovanje na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu. “Ali ako se bilo koja strana želi da se bori, može nastaviti da se bori”, rekao je on.

    Ukrajina je već pozvala zapad da im pomogne u zalihama za zimu, a ta pomoć već je počela da stiže.

    Ništa drugačije nije ni na drugoj, ruskoj strani, jer Rusija dovodi pojačanja, često loše obučena, sastavljena uglavnom od mobilizovanih ljudi.

    Zapadni zvaničnici veruju da će Ukrajina biti bolje opremljena od Rusa, a njeni su vojnici takođe bolje motivisani.

    Ipak, pošto je rat u istočnoj Ukrajini u većem delu artiljerijski , u okviru kog se ukrajinske trupe brzo premeštaju s lokacije na lokaciju znajući da će Rusija gađati mesto s kojeg su ispaljene granate, na snegu će tragovi ukrajinskih vozila biti vidljivi ruskim bespilotnim letelicama, pomoću kojih će moći da utvrde kuda su se vojnici prebacili. Ako vojnici zapale vatru da se ugreju, biće još uočljiviji.

    Najteži uslovi biće u novembru i decembru – deo razdoblja koje Rusi zovu “rasputica”, vreme kada se putevi natope blatom i postaju neprohodne.

    Ruska strana kaže da će “general Zima” i njegov kolega “general Blato” stati na stranu Rusije kao što su to činili u prošlim vekovima kako bi odbili Napoleonove i Hitlerove snage od Moskve. Ipak, ovaj je put Rusija napadačka vojska, a ne odbrambena.

    Ukrajinska strana se međutim veoma dobro pripremila, bar tako tvrde. Vojnicima su već sada dali po dva para čizama I dosta čarapa. U rovove su ukopali peći, a stalno im stiže pomoć sa Zapada.

    Jedanukrajinski general čak tvrdi da će Rusi više patiti. “Samo u reklamama ruska oprema radi na minus 20 stepeni”, uveren je on.

    Značajno je pomenuti da su ruski vojni blogeri počeli kampanju prikupljanja pomoći ruskim vojnicima na frontu, apelujući da im se donira topla odeća, čarape, ćebad… što možda bolje govori o pravom stanju stvari na frontu, uprkos tome što su Putina vodali po kampovima i pokazivali mu zimsku opremu za vojsku.

  • Rusija je podnjela žalbu protiv SAD i Ukrajine

    Rusija je podnjela žalbu protiv SAD i Ukrajine

    Rusija je podnjela zvaničnu žalbu protiv SAD i Ukrajine zbog aktivnosti američkih vojno-bioloških laboratorija u Ukrajini.”U skladu sa članom šest Konvencije o biološkom oružju, Rusija upućuje Savetu bezbednosti zvaničnu žalbu koja uključuje sve moguće dokaze koji potvrdjuju njenu opravdanost i ponovo traži da se 27. oktobra 2022. godine održi sednica SB UN kako bi se razmotrio priloženi nacrt rezolucije”, navodi se u pismu u koji je Sputnjik imao uvid.

    Nacrt rezolucije koji podnosi Rusija ima za cilj formiranje komisije za istragu optužbi protiv SAD i Ukrajine koje se tiču njihovog poštovanja obaveza u okviru Konvencije o biološkom oružju u kontekstu aktivnosti bioloških laboratorija na teritoriji Ukrajine.

    Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja traži da se svi članovi SB odmah obaveste o toj inicijativi.

    Moskva takođe očekuje da će komisija moći da razjasni u kojoj meri Vašington i Kijev ispunjavaju svoje obaveze prema Konvenciji o biološkom oružju u vezi vojno-bioloških aktivnosti SAD na teritoriji Ukrajine.

    Takođe, se zahteva da se SB podnese izveštaj sa preporukama do 30. novembra 2022. godine i da se zemlje potpisnice Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja zaliha bakteirološkog i toksičnog oružja informišu o rezultatima istrage na konferenciji koja će se održati od 28. novembra do 16. decembra u Ženevi.

    Član šest Konvencije o biološkom oružju glasi da “svaka država potpisnica Konvencije, koja konstatuje da neka druga država potpisnica krši obaveze koji proističu iz odredbi Konvencije, može podneti žalbu SB UN”.

  • Putin: Potreban plan za potrebe ruskih snaga u Ukrajini

    Putin: Potreban plan za potrebe ruskih snaga u Ukrajini

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je potrebno izraditi plan za zadovoljavanje potreba snaga uključenih u specijalnu operaciju.

    “Moramo da se fokusiramo na realnu situaciju, stvarne potrebe u različitim oblastima, mora da postoji jasan plan”, rekao je on na sastanku sa vladinim Koordinacionim savjetom za zadovoljavanje potreba trupa, prenijele su RIA Novosti.

    On je zamolio sve da se uključe u sadržajan rad u novom formatu.

    “Ako budemo radili u okviru standardnih birokratskih procedura, krijući se iza formalnosti, nećemo dobiti željeni rezultat ni u jednom pravcu. A upravo da bismo sve riješili brže i efikasnije stvorili smo takav mehanizam kao što je Koordinacioni savjet”, istakao je Putin.

    Prema njegovim riječima, to se ne može učiniti bez široke i duboke koordinacije između svih oblasti djelovanja, svih struktura, svih ministarstava, resora i bloka moći i ekonomskog bloka i ruskih regiona.

    “Neophodno je povećati konkurenciju: treba da se pojave novi proizvođači, efikasni i moderno opremljeni, spremni da rade u pravom, novom formatu i proizvode pravi kvalitet ovog ili onog proizvoda. To važi i za medicinu, odnosi se i na sektor građevinarstva u najširem smislu riječi”, naveo je Putin.

    Predsjednik Rusije je naglasio da oprema, koju ruski vojnici koriste u specijalnoj vojnoj operaciji, mora biti moderna, udobna i efikasna, prenio je Spunjik.

    “Oprema, specijalna sredstva i druga specijalna oprema mora biti moderna, udobna i efikasna i u svakom pravcu treba definisati jasan i konkretan plan rada”, rekao je on.

    Putin je skrenuo pažnju da proizvođači moraju direktno da dobiju povratnu informaciju o svojim proizvodima i njihovoj efikasnosti.

    Kako je pojasnio predsjednik Rusije, to se ne odnosi samo na kompanije, njihove rukovodioce ili eksperte.

    “Poštovane kolege, to se tiče i članova našeg Savjeta. Potrebno je da dobijate informacije iz prve ruke. Znam, da dio vas to već čini, a ja bih zamolio da se ta praksa nastavi i proširi”, kazao je Putin u obraćanju učesnicima Koordinacionog savjeta.

  • Šta su “prljave bombe” na koje upozoravaju i Moskva i Kijev

    Šta su “prljave bombe” na koje upozoravaju i Moskva i Kijev

    Ukrajina i Rusija nastavljaju međusobne optužbe da druga strana planira da napravi ili upotrebi “prljavu bombu” na teritoriji Ukrajine.

    Rusija traži pomoć od generalnog sekretara UN-a. Pozivaju ga da spreči Ukrajinu da izvede provokaciju. Tvrde da je plan Kijeva da upotrebi “prljavu bombu”, a da za to optuži Rusiju. NATO sve demantuje.

    “Prljava bomba” nikada do sada nije upotrebljena, pa su sva saznanja samo na nivou teorije. A teorija kaže – nije atomsko oružje. Ipak, u zavisnosti od snage eksplozije i stepena radioaktivnosti, prilično velika područja mogla bi da postanu opasna po život, upozoravaju stručnjaci.

    “Ideja je vrlo jednostavna, da se koristi klasična eksplozivna naprava unutar koje se umesto nekog drugog štetnog punjenja ubaci radioaktivni materijal, što ima za efekat da prilikom eksplozije na veliku zapreminu bude razbacan taj radioaktivni materijal”, objašnjava fizičar i novinar Slobodan Bubnjević, autor portala “Nauka kroz priče”.

    Kako kaže, ne vidi se jasno kakvu svrhu u ratnim dejstvima ima naprava koja koristi klasično konvencionalno eksplozivno punjenje i nanosi štetu ljudima i tehnici, kao bilo koje drugo oružje, a pritom je zatrovana radioaktivnim materijalom i dovodi do trajnih posljedica na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

    Ukrajina, Sjedinjene Države, Britanija i Francuska odbacile su tvrdnje Moskve da bi Kijev aktivirao takvu radioaktivnu napravu u Ukrajini i za to okrivio Rusiju. Moskva je spremna i da pruži detaljna objašnjenja o pripremama Ukrajine.

    “Ovaj pristup je daleko od ozbiljnog. To je pristup koji je neprihvatljiv s obzirom na ozbiljnost opasnosti o kojoj govorimo. Ostavljamo to na savjesti telefonskih sagovornika i onih koji su davali izjave. I još jednom naglašavamo veliku opasnost koja leži u sprovođenju samih planova koje Ukrajinci imaju, a vezanih za ‘prljavu bombu'”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    U međuvremenu, u Ukrajinu su stigli stručnjaci iz međunarodne atomske agencije, koji na dvije lokacije proveravaju ruske navode.

    “Informacija o tzv. ‘prljavoj bombi’ se pojavila neposredno pred početak ruske operacije u Ukrajini, ona je između ostalog bila i jedan od povoda koji je pomenut za započinjanje ovih operacija. Nešto kasnije su nekakvi drugi povodi upotrebljavani”, kaže profesor Filozofskog fakulteta, istoričar Aleksandar Životić za RTS.

    Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je zadržala nuklearno naoružanje, ali ga se ubrzo jednim međunarodnim sporazumom odrekla.

    “Neposredno pred početak ovog sukoba jedan od ukrajinskih ministara je govorio o tome da je velika greška što se Ukrajina odrekla svog nuklearnog potencijala i da ona može pristupiti njegovom ponovnom izgrađivanju”, dodaje Životić.

    O “prljavim bombama” u javnosti se govorilo i ranije. Međutim, prvenstveno su bile tretirane kao teroristička pretnja. Policije u Gruziji i Hongongu su 2003. godine u kratkom razmaku zaplijenile dvije ilegalne pošiljke radioaktivnih supstanci koje su mogle da se koriste za pravljenje “prljave” auto-bombe.

  • Rusi se spremaju za najtežu bitku?

    Rusi se spremaju za najtežu bitku?

    Zamenik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič saopštio je da se ruske snage pripremaju za “najtežu bitku” u strateški važnom južnom regionu Hersona.

    “Sa Hersonom je sve jasno. Rusi dovlače rezerve, jačaju svoju grupaciju tamo. To znači da ne planiraju da se povuku. Naprotiv, najteža bitka vodiće se za Herson”, rekao je Arestovič juče u videu koji je objavljen na društvenoj mreži Telegram.

    Jurij Sobolevski ukrajinski regionalni zamenik za Herson rekao je da vlasti koje je postavila Moskva vrše sve veči pritisak na stanovnike grada da se evakuišu.

    Ruske vlasti su ranije pozvale stanovnike Hersonske oblasti da se evakuišu i saopštile da Ukrajina planira ofanzivu na tu oblast.

    Od četiri oblasti koje su objavile prisajedinjenje u septembru sa Rusijom, Hersonska je verovatno strateški najvažniji, ocenjuje Gardijan.

    Ona povezuje jedini kopneni put do poluostrva Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine i ušće reke Dnjepar.

  • “Postoji potencijal da Tuski tok bude proširen prema potrebi”

    “Postoji potencijal da Tuski tok bude proširen prema potrebi”

    Postoji potencijal da gasovod “Turski tok” bude proširen prema potrebi, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
    “Sa Turskom nas povezuje jedan od sada najvećih gasovodnih sistema “Turski tok” koji ima ozbiljan potencijal da, prema potrebi, bude proširen”, rekao je Peskov, javlja “Sputnjik”.

    Gasovod “Turski tok” postavljen je duž dna Crnog mora od Rusije do obale Turske. Dalje ide kopneni tranzitni krak do granice sa susjednim zemljama, odakle se gas već izvozi u Grčku, Bugarsku, Sjevernu Makedoniju i Srbiju.

    Propusni kapacitet gasovoda dužine 930 kilometara iznosi 31,5 milijardi metara kubnih gasa godišnje.

  • Rusija obavijestila SAD da će izvesti nuklearne vježbe

    Rusija obavijestila SAD da će izvesti nuklearne vježbe

    Rusija je obavijestila SAD o svojim planovima za izvođenje godišnjih vježbi nuklearnih snaga, saopćila je u utorak američka vlada, potez za koji Washington tvrdi da smanjuje rizik od pogrešne procjene u vrijeme “nepromišljene” ruske nuklearne retorike.

    SAD su saopćile da očekuju od Rusije da izvrši probna lansiranja projektila tokom svojih godišnjih vježbi strateških nuklearnih snaga “Grom”, napominjući da je u prošlosti ispaljivala interkontinentalne balističke rakete.

    Prema novom START ugovoru, Rusija je dužna unaprijed obavijestiti o takvim lansiranjima projektila, kažu američki zvaničnici.

    “SAD su obaviještene, i kao što smo ranije istakli, ovo je rutinska godišnja vježba Rusije”, objavio je glasnogovornik brigadni general Ratnog zrakoplovstva Patrick Ryder na brifingu za novinare.

    Ryder je odbio ponuditi više detalja.

    Rusija je u utorak također iznijela Vijeću sigurnosti UN-a optužbe da se Ukrajina sprema upotrijebiti “prljavu bombu” na vlastitoj teritoriji, što su zapadni i ukrajinski zvaničnici odlučno odbacili kao dezinformaciju i izgovor za eskalaciju rata.

    Zapadni zvaničnici izrazili su uvjerenje u njihovu sposobnost da uoče razliku između ruske vježbe i bilo kakvog Putinovog poteza da ispuni svoje ranije iznesene nuklearne prijetnje.

  • Građani Srbije protiv uvođenja sankcija Rusiji

    Građani Srbije protiv uvođenja sankcija Rusiji

    Eventualno uvođenje sankcija Rusiji ne bi podržalo 64 odsto građana Srbije dok je 16 odsto ispitanika za usaglašavanje sa EU po tom pitanju, prenosi Blic.

    Anketa koju je sproveo Faktor plus pokazuje i da petina ispitanika nema stav o tom pitanju što po rečima direktora te agencije Vladimira Pejića ukazuje da protivljenje sankcijama “nije bezuslovno”, navodi list.

    “Često se govori da je 80 odsto gradjana protiv uvođenja sankcija Rusiji ali moramo biti precizni. Postoje nijanse u odgovorima. Čak 20 odsto građana nije za ali nije ni protiv i na njihovo mišljenje bi mogle da utiču određene okolnosti”, naveo je Pejić.

    Istraživanje pokazuje i da 30 gradjana smatra da nova Vlada Srbije neće uvoditi sankcije Rusiji, 20 odsto smatra da je takva odluka izvesna, a 18 odsto da je “malo verovatna”, dok skoro trećina očekuje da će novi kabinet “ozbiljno” razmisliti o uvodjenju sankcija Rusiji.

  • Putin pokreće “sjeverni front”?

    Putin pokreće “sjeverni front”?

    Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao bi da pokrene očajnički napad na Ukrajinu iz Bjelorusije, ocenjuju stručnjaci. Postoje strahovi da bi Putin mogao da pokrene novi, sjeverni front, kako ukrajinske snage stežu obruč oko njegove armije na jugu. Ruski predsednik već je koristio susednu Bjelorusiju kao teren za invaziju na Ukrajinu. S druge strane, predsednik Bjelorusije Aleksander Lukašenko do sada se opirao pritiscima da se više uključi u razorni sukob.

    Ali, Ukrajina je upozorila da verovatnoća od novog napada sa severa sada raste jer Putin, kako piše “San”, gomila 9.000 vojnika na bjeloruskoj granici.

    Prošle nedelje je Lukašenko rekao da su on i Putin formirali nove vojne snage od 70.000 bjeloruskih vojnika i do 15.000 ruskih. Skoro 170 borbenih tenkova, 200 oklopnih transportera, artiljerije i aviona pristiže u njegovu zemlju u okviru “udruženih snaga”.

    Do eskalacije je došlo u trenutku kad Putin pokušava da povrati kontrolu nad svojom invazijom dok se njegova vojska potiskuje na svim frontovima pred ukrajinskim snagama. Kako ukrajinske snage nastavljaju svoju kontraofanzivu, započetu u septembru, sve su bliže crnomorskom gradu dok su Rusi potisnuti nazad – za poslednjih nekoliko nedelja čak do 30 kilometara, navodi “Blic”.

    Penzionisani američki general Majk Lajons izjavio je da bi otvaranje novog fronta na sjeveru primoralo Kijev da prerasporedi vojnike da brane granicu a Putinu dalo prostora da uzvrati na jugu i istoku.

    Lajons je upozorio da bi novi front na severu Ukrajine mogao da otvori i novu borbu za prestonicu Kijev, iz čije su se okoline Rusi povukli još u aprilu, nakon neuspeha da je zauzmu, i preusmerili se na istok.

    “Otvaranje tog drugog fronta bilo bi važno jer bi primoralo ukrajinsku vojsku da odgovori nekim nivoom snaga”, rekao je Lajons CNN-u.

    “Govori se o zajedničkoj operativnoj grupi između beloruskih i ruskih snaga, pa ako uzmete 15.000 ruskih vojnika i dovedete ih u Belorusiju i kombinujete sa njihovom vojskom od 20-25.000, dobijate tamo ogromnih 40.000 vojnika”, istakao je on.

    Britansko Ministarstvo odbrane ocenilo je da je komešanje vojnih aktivnosti u Belorusiji “verovatno pokušaj demonstracije rusko-beloruske solidarnosti” čiji je cilj da se Ukrajina ubedi da preusmeri svoje snage da čuvaju severnu granicu. Ali Lajons je upozorio da bi Lukašenko mogao da se suoči sa pobunom ako se njegova vojska uključi u rusku invaziju.

    “Lukašenko podržava Putina, ali bjeloruski narod ne podržava ovaj rat. Mogli bi da imaju iste unutrašnje probleme i lako dođe do svrgavanja (vlasti) u toj zemlji”, istakao je on.

    Sem Lajonsa, mnogi drugi zvaničnici i stručnjaci su upozorili da bi takav potez Lukašenka predstavljao veliki rizik.

    “To bi bilo samoubilački, veoma loša ideja, ali ko zna šta bi mogli da urade”, rekao je “Njujork tajmsu” Valerij Kavaleuski, bivši beloruski diplomata.

    Ministar odbrane Letonije Artis Pabriks ocenio je da Lukašenko “pokušava da manevriše u sve užem prostoru”.

    “Putin očigledno pokušava da više uvuče Bjelorusiju u svoj rat protiv Ukrajine, ali Lukašenko razume da bi to bio kraj njegovog vremena ako bi to uradio”, istakao je Pabriks.