VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusija odlučila: Više ne učestvuje u sporazumu o žitaricama

    Rusija odlučila: Više ne učestvuje u sporazumu o žitaricama

    Rusija je suspendovala učešće u sporazumu o žitaricama.

    Rusija je saopštila da obustavlja učešće u sporazumu o žitu nakon današnjeg napada u Sevastopolju na ratne brodove Crnomorske flote i na trgovačka plovila koji su angažovani za obezbeđenje žitnog koridora.

    “Uzimajući u obzir teroristički akt koji je kijevski režim uz učešće britanskih stručnjaka počinio 29. oktobra 2022. protiv brodova Crnomorske flote i civilnih plovila angažovanih da osiguraju bezbednost žitnog koridora, Rusija obustavlja svoje učešće u implementaciji sporazuma o izvozu poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, prenosi TASS.

    Prema tvrdnjama ruskog ministarstva, britanski stručnjaci iz grada Očakov, Nikolajevska oblast, učestvovali su u planiranju današnjeg napada devet dronova i sedam autonomnih pomorskih bespilotnih aparata na ruske brodove Crnomorske flote i civilna plovila, koji su se nalazili na spoljnim i unutrašnjim sidrištima u bazi u Sevastopolju.

  • Britanija: Moskva iznosi lažne tvrdnje epskih razmera

    Britanija: Moskva iznosi lažne tvrdnje epskih razmera

    Velika Britanija je danas demantovala ruske tvrdnje da su pripadnici britanske mornarice digli u vazduh gasovode Severni tok prošlog meseca, nazvavši to “lažnim tvrdnjama epskih razmera”.

    ”Da bi umanjili njihovo pogubno rukovođenje nelegalnom agresijom na Ukrajinu, rusko ministarstvo odbrane pribegava plasiranju lažnih tvrdnji epskih razmera“, saopštio je portparol britanskog ministarstva odbrane, prenosi Rojters.

    On je dodao da ”ova najnovija izmišljena priča više govori o argumentima kojima se služi ruska vlada nego o Zapadu”, navodi britanska agencija.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je prethodno danas da su pripadnici Ratne mornarice Velike Britanije učestvovali u planiranju i realizaciji terorističkog napada u Baltičkom moru 26. septembra kada su oštećeni gasovodi “Severni tok” i “Severni tok 2”.

    Saopšteno je da su, pored toga, oni rukovodili napadom na Sevastopolj uz pomoć dronova koji je izveden jutros.

    Prema informacijama ruskog ministarstva, britanski stručnjaci iz grada Očakov, Nikolajevska oblast, učestvovali su u planiranju napada devet dronova i sedam autonomnih pomorskih bespilotnih aparata na ruske brodove Crnomorske flote i civilna plovila, koji su se nalazili na spoljnim i unutrašnjim sidrištima u bazi u Sevastopolju.

  • Zaharova: Moskva će skrenuti pažnju na terorističke napade

    Zaharova: Moskva će skrenuti pažnju na terorističke napade

    Moskva će u Savjetu bezbjednosti UN skrenuti pažnju na terorističke napade izvršene u Crnom i Baltičkom moru u koje je umješan London, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Ruska strana namjerava da skrene pažnju međunarodne zajednice, uključujući Savjet bezbjednosti, na niz terorističkih napada izvršenih na Rusku Federaciju na Crnom i Baltičkom moru te na umiješanost Britanije”, naglasila je Zaharova prenosi ruska novinska agencija TASS.

    Sevastopolj se danas našao na udaru masovnog napada dronovima ukrajinskih snaga.

    Nešto ranije je guverner Sevastopolja Mihail Razvožajev rekao da su brodovi Crnomorske flote i protivazdušna odbrana odbili napad dronovima u vodama Sevastopoljskog zaliva.

    Iz ruskog Ministarstva odbrane ranije je saopšteno da su zvaničnici britanske mornarice učestvovali u planiranju i sprovođenju terorističkog napada na gasovode “Sjeverni tok” u Baltičkom moru 26. septembra. London je negirao ove tvrdnje.

  • Dačić ističe da eventualno uvođenje sankcija Moskvi mora da ima prethodno pitanje

    Dačić ističe da eventualno uvođenje sankcija Moskvi mora da ima prethodno pitanje

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da eventualno uvođenje sankcija Moskvi mora da ima prethodno pitanje, da li će Zapad pružiti ruku Srbiji za poštovanje njenog teritorijalnog integriteta.

    To nije pitanje Rusije, nije pitanje Ukrajine, to je pitanje Srbije – šta Srbija time dobija. Da li Srbija time dobija bolje uslove za rješavanje teritorijalnog integriteta i suverenitete? Koji je paket za Srbiju? – rekao je Dačić za RTS.

    On kaže da je Srbija najveća zemlja na Balkanu i da je nemoguće da neko ne želi paket dogovora sa njom.

    – Sve dok toga nema za nas je teško primamljiva kategorija – dajte da se ne gleda više u prošlost – rekao je Dačić.

    On ističe da nije adekvatna poruka – uvedite sankcije Rusiji, a mi ćemo primiti samoproglašeno Kosovo u Savjet Evrope.

    – Mi ne pristajemo da postoje različita tumačenja međunarodnog prava. Srbija će učiniti sve za mir, ali sigurno neće naštetiti svojim nacionalnim i državnim interesima. Ako neko traži od nas da izgubimo prijatelje koji nas podržavaju kada je riječ o teritorijalnom integritetu i suverenitetu, morao bi da nam predloži koji su to novi prijatelji – rekao je Dačić.

    On kaže da je to u razgovorima prenio svima od Amerikanaca, Nijemaca.

    – Rekao sam im šta nam nudite? Ne koliko ćete para da nam date, nego šta je politički paket u odnosu na probleme koje Srbija i region imaju – rekao je Dačić.

    On je podsjetio da je i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da Srbiji nisu dali šansu da diskutuje o političkom rješenju, već je samo pitanje kako da se “Srbija anestezira da lakše proguta nezavisnost Kosova”.

    Govoreći o tablicama i potezima Prištine, Dačić kaže da je pitanje koliko je neko sa Zapada riješen da to što verbalno zaprijeti i sankcioniše.

    – Priština ne osjeća strah zato nema napretka u dijalogu, time se otvaraju vrata za jednostrane korake – rekao je Dačić.

    Prema njegovim riječima, oni žele da idu logikom – ako ova mjera prođe onda bi to značilo da su Srbi priznali mjere nezavisne države, a to su stvari koje Priština radi već deset godina.

    – Najlošije stojimo u Evropi kada je riječ o državama koje podržavaju nezavisnost Kosova, moguće je da dođe do izglasavanja odluke na prijedlog Irske za prijem Kosova u Savjet Evrope – dodao je Dačić.

    On je rekao da je cilj Srbije da se to ne pokreće. – Nikada se o prijemu nije donosila odluka preglasavanjem, ovo bi bio taj slučaj – objasnio je Dačić.

    Dačić ističe da se Srbija neće predati i da će se boriti do kraja i pitao šta bi se desilo kada bi drugi regioni u Evropi podnijeli zahtjev za prijem u Savjet Evrope.

  • “Nećemo ignorisati američku modernizaciju bombi”

    “Nećemo ignorisati američku modernizaciju bombi”

    Rusija je danas saopštila da će ubrzano raspoređivanje taktičkog nuklearnog naoružanja – modernizovane američke B61 nuklearne gravitacione bombe u bazama NATO u Evropi smanjiti “nuklearni prag”, što će Moskva morati da ima u vidu kada bude pravila dalje vojne planove.

    Rusija ima oko 2.000 taktičkog nuklearnog naoružanja, dok SAD ima oko 200, a polovina od toga je u bazama u Italiji, Njemačkoj, Turskoj, Belgiji i Holandiji, prenio je Rojters.

    “Politiko” je izvijestio da su SAD na zatvorenoj sjednici NATO rekle da će ubrzati raspoređivanje modernizovane verzije bombe B61, odnosno, po novom B61-12, pa će novo oružje stići u evropske baze u decembru, nekoliko mjeseci ranije nego što je planirano.

    “Ne možemo da ignorišemo planove kojim se modernizuje nuklearno oružje, odnosno, te nenavođene bombe koje su sada u Evropi”, izjavio je zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško za RIA Novosti.

    Gravitaciona bomba B61-12 nosi nuklearnu bojevu glavu manje snage u odnosu na ranije verzije, ali je preciznija i može da prodre ispod zemlje, prema istraživanju Udruženja američkih naučnika.

    “SAD modernizuju bombe, povećavaju prezcnost i smanjuju snagu nuklearnog punjenja, odnosno, pretvaraju te bombe u ”oružje za bojno polje”, tako što smanjuju njihov nuklearni domet”, kazao je Gruško.

  • UN: Moskva i Kijev da produže ugovor o izvozu žitarica

    UN: Moskva i Kijev da produže ugovor o izvozu žitarica

    Ujedinjene nacije /UN/ zatražile su od potpisnica sporazuma postignutog pod okriljem svjetske organizacije da obnove dogovor i nastave sa izvozom žitarica iz Ukrajine kako bi se doprinijelo globalnoj prehrambenoj sigurnosti.
    UN, takođe, traže i puno sprovođenje sporazuma kojim se osigurava da žito i đubrivo iz Rusije dođe do svjetskog tržišta.

    “Naglašavamo hitnost produženja sporazuma zbog prehrambene sigurnosti širom svijeta i ublažavanja problema ugroženima zbog rasta troškova života”, rekao je portparol UN Stefan Dužarik. Sporazum ističe narednog mjeseca.

    Rusija i Ukrajina potpisale su Inicijativu za izvoz žitarica preko Crnog mora u Turskoj 22. jula, nakon čega je više miliona tona žitarica izvezeno iz Ukrajine.

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da Letonija i još nekoliko zemalja blokiraju većinu đubriva koje je Rusija spremna da donira siromašnijim zemljama.

    U saopštenju se dodaje da je ovo đubrivo, uglavnom blokirano u skladištima u Letoniji – 80 odsto, Estoniji, Belgiji i Holandiji, čije rukovodstvo ne omogućava da bude poslato kroz Svjetski program za hranu UN.

    Predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN potpisali su 22. jula paket od dva dokumenta u Istanbulu. Prema prvom, UN su preuzele obavezu za uklanjanje svih zabrana izvoza ruskog đubriva i poljoprivrednih proizvoda za svjetsko tržište.

    Drugim dokumentom se definiše tok izvoza ukrajinskih žitarica iz luka u Crnom moru.

  • Rusija poziva Ameriku da vrati iz inostranstva nuklearno oružje na svoju teritoriju

    Rusija poziva Ameriku da vrati iz inostranstva nuklearno oružje na svoju teritoriju

    Ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov pozvao je u petak Vašington da vrati na svoju teritoriju nuklearno oružje koje je Vašington rasporedio u inostranstvu.
    “U ovom periodu napetosti i povećanih rizika, nuklearne države imaju posebnu odgovornost da spriječe eskalaciju. S tim u vezi, još jednom pozivam Vašington da vrati nuklearno oružje stacionirano u inostranstvu na svoju teritoriju, da likvidira infrastrukturu za njegovo skladištenje i održavanje koje se nalazi u inostranstvu. Pored toga, treba prekinuti praksu vježbanja upotrebe takve municije uz učešće vojnog osoblja nenuklearnih država u okviru „zajedničkih nuklearnih misija“ NATO-a, koje je suprotno osnovnim principima sporazuma o neširenju nuklearnog oružja“, rekao je diplomata u komentar koji je poslala ambasada u vezi sa tekstom koji je objavio list “Politiko u kojem se navodi da su Sjedinjene Države odlučile da ubrzaju raspoređivanje modernizovanih nuklearnih bombi B61-12 u Evropi.

    „Predstavnici administracije ovu municiju tradicionalno nazivaju taktičkom i spekulišu da je ruski arsenal oružja slične klase višestruko veći od američkog. Međutim, ćute da se naše taktično nuklearno oružje e nalazi u centralizovanim skladištima na teritoriji Rusije i ne može predstavljati prijetnju za Sjedinjene Države. Američke vazdušne bombe su raspoređeni u evropskim zemljama sa kratkim vremenom letenja do ruskih granica. Stoga su B61-12, uprkos svojoj ograničenoj snazi, od strateškog značaja“, naglasio je Antonov.

    „Štaviše, Oružane snage SAD zajedno sa partnerima iz NATO-a redovno izvode vježbe upotrebe ove municije.

    Trenutno se takva testiranja odvijaju u okviru manevara Steadfast Noon. Rukovodstvo severnoatlantskog bloka tvrdi da događaj nije usmjeren protiv Rusije. Postavlja se pitanje: protiv koga je još alijansa, u čijoj strateškoj koncepciji se naša zemlja naziva „najznačajnijom i najdirektnijom prijetnjom bezbjednosti“, protiv koga se obučava za upotrebu nuklearnog oružja?“, zaključio je ruski ambasador, navodi “Sputnik”.

  • Rusi završili mobilizaciju, Zelenski tvrdi da će im trebati još ljudi

    Rusi završili mobilizaciju, Zelenski tvrdi da će im trebati još ljudi

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu objavio je kako je završena “djelimična mobilizacija” 300.000 ruskih rezervista za borbu u Ukrajini.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pak sumnja da je to to.

    Na sastanku sa Vladimirom Putinom, a što je prenosila državna televizija, Šojgu je rekao:

    “Zadatak koji ste postavili o (mobilizaciji) 300.000 ljudi je izvršen. Nisu planirane daljnje mjere”.

    Šojgu je rekao da je od 300.000 mobilisanih, njih 218.000 ostalo na obuci, a 82.000 su raspoređene u zonu sukoba, od kojih 41.000 u njihove jedinice.

    On je rekao da ubuduće neće biti obavezne regrutacije nego će se zasnivati na dobrovoljcima i profesionalnim vojnicima.

    Međutim, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je kako sumnja da je djelimična mobilizacija u Rusiji završena.

    Kaže da loš učinak promoskovskih snaga znači da bi moglo biti potrebno više ljudi.

    “Vrlo uskoro će Rusiji možda trebati novi val ljudi koje će poslati u rat”, rekao je Zelenski u videoobraćanju.

    Putin je proglasio “djelimičnu mobilizaciju” 300.000 rezervista 21. septembra, nakon niza vojnih poraza zbog kojih su ruske snage protjerane iz regije Harkov na istoku Ukrajine, a pritisnute u južnoj regiji Herson.

  • Šojgu: “Zadatak izvršen”

    Šojgu: “Zadatak izvršen”

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je nakon sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom da su aktivnosti vezane za delimičnu mobilizaciju završene.

    “Zadatak koji podrazumeva mobilizaciju 300.000 građana je izvršen. Nastavak mobilizacije nije predviđen“, rekao je Šojgu i naglasio da se pripremi mobilisanih građana pre njihovog slanja u zonu specijalne operacije pridaje velika pažnja.

    Ministar odbrane preneo je ruskom lideru da je u zonu specijalne operacije do sada poslato 82.000 mobilisanih vojnika, javio je Sputnjik.

    Takođe je rekao i da će svi koji učestvuju u borbenim operacijama u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini dobiti status veterana.

    Istovremeno, ruski predsednik je zahvalio svima koji su organizovali mobilizaciju i poručio da je sada glavni zadatak da svi oni koji su mobilisani prođu svu neophodnu obuku i da dobiju kompletnu opremu.

    „Sada je najvažnije da se oni pripreme i da dobiju svu neophodnu opremu kako bi se osećali sigurno ukoliko bude potrebe da učestvuju u neposrednim borbama“, istakao je Putin i dodao da se na front mogu slati isključivo dobro pripremljeni borci.

  • Pobjeda republikanaca znači kraj pomoći Ukrajini?

    Pobjeda republikanaca znači kraj pomoći Ukrajini?

    Iako ukrajinske snage trenutno solidno stoje na frontu, postoji mogućnost da se sve preokrene i to u samo jednom danu.
    Naime, republikanci su ranije upozoravali da postoji mogućnost da će prekinuti pomoć Ukrajini ako osvoje kontrolu nad američkim Kongresom na predstojećim izborima. Srednji izbori se održavaju dve godine nakon predsjedničkog mandata, odnosno na polovini predsjedničkog mandata. Oni biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 članova Senata, a ovogodišnji izbori biće održani 8. novembra. Dakle tada će konačno postati jasno da li će SAD ostati na strani Kijeva ili ne.

    Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je video na kojem se vidi vatreni niz raketa američke proizvodnje kako osvjetljavaju noćno nebo dok pogađaju svoju metu, dok se u pozadini svira pjesma Metalike.

    Oružje koje su Amerikanci dali Ukrajincima je savremeni višecjevni raketni bacač, poznatiji kao HIMARS. SAD su do sada poslale Ukrajini osamnaest ovih raketnih sistema, u okviru paketa pomoći vrednog 52 milijarde dolara. Vojni eksperti i ukrajinska vlada kažu da je podrška bila ključna za njihovu misiju.

    Mark Kasnije, bivši pukovnik američkih marinaca i stručnjak za odbranu u Centru za strateške i međunarodne studije rekao je da bi bez ovoga poraz Ukrajinaca bio izvjestan.

    Cijeli paket podrške uskoro bi mogao da bude doveden u pitanje jer su republikanci izrazili zabrinutost zbog trošenja toliko novca na Ukrajinu dok se Amerikanci bore sa rastućim troškovima života.

    Šta republikanci kažu o pomoći Ukrajini?
    Ranije u oktobru, lider manjine u Predstavničkom domu Kevin Makarti sugerisao je da Kongres koji kontrolišu republikanci ne bi bio voljan da ispiše „blanko ček” Ukrajini.

    „Mislim da će ljudi biti pogođeni recesijom i neće pisati blanko čekove Ukrajini“, rekao je Makarti.

    Trenutno je njegova stranka favorit za preuzimanje kontrole nad donjim domom Kongresa, koji, prema Ustavu SAD, inicira sve rezolucije o potrošnji. Kao predsjednik, Mekarti bi odlučivao o kojim zakonima će se glasati.

    I drugi republikanci su izrazili slične sumnje. Senator iz Misurija Džoš Houli rekao je u maju da pomoć Ukrajini nije u interesu Amerike i da omogućava Evropi da iskoristi njihovu velikodušnost i da se oslobodi. Komentari su istakli podjele u stranci, pri čemu je bivši potpredsjednik Majk Pens oštro osudio odbranu Putina i članove njegove sopstvene stranke koji bi ih natjerali da se odvoje od svijeta.

    Sa njim se slaže i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel, koji je pozvao Bijelu kuću da poveća pomoć Ukrajini. Rekao je da bi SAD trebalo da učine više da obezbjede Ukrajini neophodne alate za suprotstavljanje ruskoj agresiji.

    Zanimljivo je da su samo republikanci, njih 57 u Predstavničkom domu i 11 u Senatu, glasali protiv paketa pomoći Ukrajini od 40 miliona dolara ovog proljeća.

    Da li će SAD zaista povući pomoć?
    Zbog toga je glavno pitanje koje se postavlja – šta će se desiti nakon izbora. Britanski poslanik Tobajas Elvud, član parlamentarnog odbora za odbranu rekao je da u Evropi raste zabrinutost za budućnost rata.

    „Ako se Amerika povuče, Putin bi mogao da izvuče pobjedu iz ralja poraza“, rekao je Elvud.

    Ukrajinski zvaničnici i posmatrači sa sjedištem u SAD kažu da je malo vjerovatno da će pomoć biti značajno smanjena, bez obzira na ishod predstojećih izbora.

    Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov vjeruje da pomoć neće biti uskraćena. Takav utisak na njega su ostavili prethodni susreti sa američkim predstavnicima, među kojima su bili i demokrate i republikanci.

    „Mnogi signali su ukazivali na to da će se, bez obzira na to ko će biti na vlasti, dvostranačka podrška Ukrajini nastaviti. Verujem u to“, rekao je Reznikov.

    Džon Herbst, koji je bio američki ambasador u Kijevu između 2003. i 2006. godine, rekao je da bi Makarti mogao biti kriv za zauzimanje političkog stava u korist svoje stranke.

    „Nema sumnje da na populističkoj, Trampovoj strani stranke, postoji skepticizam u pogledu pomoći Ukrajini. Čak i mala količina neprijateljstva prema Ukrajini i izvesnog poštovanja prema Putinovoj Rusiji“, rekao je Herbst.

    Dodao je da postoje dobre šanse da će populističko krilo stranke u Kongresu ojačati nakon izbora, ali da li će ovaj pritisak dovesti do smanjenja finansiranja i dalje je otvoreno pitanje. Demokrate su odgovorile na Makartijeve komentare ponavljajući svoju podršku Ukrajini, iako imaju unutrašnje partijske pobunjenike čije povjerenje moraju da dobiju. Grupa lijevo orijentisanih demokrata povukla je pismo u kome se poziva na rešenje rata u Ukrajini putem pregovora usred optužbi da potkopavaju predsednika Džoa Bajdena.

    Kako američka javnost gleda na rat u Ukrajini?
    Ipak, ankete pokazuju da je američka podrška i dalje jaka, ali ima znakova da jenjava kako se rat odugovlači.

    Prošlog mjeseca, 20 odsto građana reklo je da SAD daju Ukrajini previše pomoći, prema Pev Research-u, u odnosu na 12 u maju i sedam odsto u martu ove godine, prenosi nova.rs.