Oznaka: Rusija

Ruska vojska je u ofanzivi južno od Donjecka, napredovala više od tri kilometra u dubinu neprijateljske odbrane.

Vojska napreduje prema selu Pavlovka u Donjeckoj Narodnoj Republici, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.”Jurišne jedinice ruskih snaga napredovale su u dubinu neprijateljske odbrane više od tri kilometra tokom ofanzive i krenule ka južnoj periferiji naselja Pavlovka u Donjeckoj Narodnoj Republici. Likvidirano je više od 100 ukrajinskih vojnika, uništen je jedan tenk, tri oklopna borbena vozila i šest pikapa. Predalo se šest ukrajinskih vojnika, a zaplenjen je i jedan ukrajinski tenk”, navodi se u izveštaju ruskog Ministarstva.

Pojašnjeno je da su u pravcu južnog Donjecka jedinice ruske vojske uništile protivnika i u rejonu naselja Novomihajlovka i Vladimirovka u Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i da su osvojile niz neprijateljskih utvrđenja.

Ukrajinske snage bi uskoro mogle da krenu u veliku ofanzivu na Hersonsku oblast, izjavio je zamenik šefa administracije regiona Kiril Stremousov.

“Oni grupišu snage, između ostalih i mnogo plaćenika. Ali i naša vojska gomila snage”, rekao je on.

Istovremeno, prema njegovim rečima, u ovom trenutku situacija na prvoj liniji fronta je pod kontrolom, izgrađeno je nekoliko linija ešalonske odbrane.

Ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov izjavio je da je nepravedno optuživati Rusiju za povlačenje iz Sporazuma o izvozu žita iz ukrajinskih luka koje je prouzrokovano nepromišljenim postupkom Kijeva.
Antonov je naglasio da Rusija ne može da nastavi učešće u Sporazumu zbog ozbiljnih bezbjednosnih zabrinutosti.

“Za obustavljanje implementacije sporazuma nepravedno je osuđivati Rusiju. To se dogodilo zbog nesmotrenosti ukrajinskih vlasti. Što se tiče insinuacija o provociranju gladi, želimo da podsjetimo na naše stalne apele da se hrana šalje prevashodno u zemlje u nevolji. Međutim, umjesto toga dobra polovina cjelokupnog tereta svih brodova po žitnoj šemi otišla je u razvijene zemlje”, rekao je Antonov.

On kaže da su Somalija, Etiopija, Jemen, Sudan i Avganistan u okviru inicijative za žito dobili samo oko tri odsto poljoprivrednih proizvoda.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da Moskva obustavlja svoje učešće u Sporazumu o izvozu žita, nakon što je ukrajinska strana dronom gađala brodove ruske Crnomorske flote u Sevastopolju.

Antonov je istakao da je reakcija Vašingtona na teroristički napad na luku Sevastopolj nečuvena.

“Nismo vidjeli nikakvu osudu nepromišljenih postupaka kijevskog režima”, rekao je Antonov.

On je istakao da postoji “potpuno zanemarivanje očiglednih znakova umiješanosti pripadniha specijalnih vojnih snaga Britanije” u organizovanju napada dronom.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je juče da Vašington poziva Rusiju da nastavi učešće u Sporzumu.

Blinken je optužio Moskvu za korištenje hrane kao oružja i rekao da povlačenje Rusije iz Istanbulskog sporazuma “direktno utiče na zemlje sa niskim i srednjim prihodima i globalne cijene hrane”.

Američki predsednik DŽozef Bajden rekao je novinarima juče da je povlačenje Rusije iz Sporazuma “nečuveno” i da će “povećati broj gladnih”.

Zamjenik predsjednika gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantin Kosačov izjavio je poslije odluke Moskve da suspenduje učešće u crnomorskoj inicijativi za žito da je Rusija spremna da u potpunosti zamijeni ukrajinsko žito na svjetskom tržištu.

On je rekao da je oko 10,5 miliona tona ruskog žita već poslato u zemlje Azije i Afrike.

Više ruskih medija prenelo je informaciju kako je general-pukovnik Aleksandar Lapin, komandant Centralnog vojnog distrikta smenjen sa ove pozicije.

Lapinov rad je u više navrata kritikovao lider Čečenije Ramazan Kadirov.

Kadirov je Lapina između ostalog okrivio za ruski gubitak grada Limana i je rekao da je Lapin bez talenta.

Kadirovu je smetalo i što je Lapin dobio titulu heroja Rusije za zauzimanje Lisičanska iako “tamo nije bio ni prisutan”.

Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe izjavio je da veruje da će ukrajinska protivofanziva za povratak Hersona biti gotova do kraja sledećeg mjeseca.

“Rusija se trenutno pregrupiše u tom području sa oko 40.000 vojnika, uključujući najobučenije i najsposobnije ruske jedinice”, rekao je general-pukovnik Kirilo Budanov za magazin ”The War Zone”.

Budanov je dodao da to uključuje protivvazdušnu odbranu, snage za specijalne operacije i mornaričku pešadiju.

Na pitanje da li Ukrajina planira protivofanzivu na Krimu, koji je pripojen 2014. Budanov je rekao da će se to “dogoditi sledeće godine”.

Na pitanje kada će se rat završiti, rekao je da bi dobra prilika za kraj rata bila onda kada se Ukrajina vrati na granice iz 1991. godine, kada je stekla nezavisnost od Rusije.

Ruska Crnomorska flota se vraća u rat.

Povučen je nakon što je u aprilu potopljena glavna ruska krstarica Moskva. Sada je novoimenovani ruski glavnokomandujući Sergej Surovikin imenovao novog admirala da vrati flotu u rat, piše londonski Tajms.

Od spektakularnog potonuća Moskve, komandanti ruske vojske nedovoljno su iskoristili svoje brodove, plašeći se da će protivnička strana sve gubitke pretvoriti u propagandni trijumf.

Međutim, pod vođstvom novog komandanta ruskih snaga, generala Sergeja Surovikina, izgleda da je doneta odluka da se Crnomorska flota uključi u mnogo većoj meri nego poslednjih meseci. 12 ratnih brodova i podmornica sa krstarećim projektilima se vraćaju u igru.

Povratak Crnomorske flote poklapa se sa imenovanjem generala Sergeja Surovikina za vrhovnog komandanta Rusije.

Taj 56-godišnji general vazduhoplovstva izrazio se u vojnim akcijama u Siriji 2019.

London Tajms piše da se sada čini da je rusko oružje koncentrisao na uništavanje ukrajinskih energetskih objekata.

Nakon gubitka broda Moskva, ruska crnomorska flota se vratila u matične luke ili se povukla u bezbednije vode.

Sastoji se od dve fregate klase Grigorovič i četiri korvete klase Bujan-M, sve naoružane krstarećim raketama dugog dometa.

Veruje se da je jedna od fregata Grigorovič opremljena sistemom za vertikalno lansiranje za ispaljivanje krstarećih raketa Kalibr.

Postoji i šest podmornica klase Kilo koje ispaljuju napredne krstareće rakete Kalibr, sa dometom do 1.500 milja. Podmornice su sa dvostrukim pogonom, dizel i električne.

U ranoj fazi rata, ruska vojska je skoro svakodnevno koristila svoje ratne brodove i podmornice, na primer 24. marta, kada je krstarećim raketama “Kalibr” uništeno vojno skladište goriva u blizini Kijeva.

Sledećeg meseca, prvi put je raspoređena podmornica klase Kilo koja je iz Crnog mora ispalila rakete Kalibr na ukrajinske vojne ciljeve.

U Siriji je ruska mornarica ispalila gotovo stotinu projektila Kalibr na protivrežimske ciljeve.

Međutim, posle potapanja Moskve, cela Crnomorska flota je ostala u drugom planu.

Pored uspešnog napada na glavnu krstaricu Moskva, Ukrajinci su brojnim projektilima i dronovima bombardovali manje brodove ruske mornarice, potopivši nekoliko plovila.

Zapadne obaveštajne službe su očekivale da će ruska crnomorska flota sa sedištem na Krimu igrati ključnu ulogu u pružanju podrške za eventualni amfibijski napad na Odesu. Međutim, očekivani napad se nikada nije dogodio.

Uspeh ukrajinske protivbrodske rakete Neptun i rakete Harpun, koje su dobili od Danske, bio je ponižavajući udarac za rusku mornaricu.

Oni su koristili ove projektile da potopi ruski brod za snabdevanje Spasatel Vasilij Bek u junu.

Upravo je potapanje Moskve i uvođenje projektila Zapadni harpun u ukrajinski arsenal preokrenulo vojne snage u toj oblasti i primoralo Moskvu da povuče brodove i isključi ih iz ofanzivnih operacija.

Zbog ovog neuspeha smenjen je komandant Crnomorske flote admiral Igor Osipov.

Zamenio ga je viceadmiral Viktor Sokolov.

Portal “Naval news” objavio je pre nekoliko dana da obaveštajni podaci pokazuju da Rusi pokušavaju da prošire i ojačaju svoje pomorske baze na Krimu.

Između ostalog, primećeno je da se ruska flota vraća u zaliv Balaklava na južnoj obali Krima, nedaleko od Sevastopolja.

Zaliv sa prirodnom zaštitom visokih, okomitih stena bio je važan još u Hladnom ratu.

U bivšoj tajnoj bazi ruske mornarice u Crnom moru, pedesetih godina prošlog veka prokopan je podmornički tunel da bi se sakrile podmornice, ali nije korišćen nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Istovremeno, u toku su radovi u glavnoj ruskoj pomorskoj bazi u Sevastopolju.

Oni su započeti pre ruske invazije na Ukrajinu i nije jasno da li će se završiti za nekoliko meseci.

Baza Sevastopolj je ranije bila dom patrolnih čamaca FSB, ruske tajne službe.

Oni su od početka invazije intenzivno patrolirali severom Krima. Nejasno je da li će FSB ostati tamo nakon nadogradnje glavne ruske crnomorske vojne baze.