VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Kadirov najavio iznenađenja

    Kadirov najavio iznenađenja

    Čečenski lider Ramzan Kadirov objavio je na Telegramu da je besan zbog saopštenja Ukrajine o pogibiji čečenskih vojnika kod Lisičanska.

    Kadirov je najavio “iznenađenja” za ukrajinske “sataniste”, prenosi RIA.

    Kadirov kaže da njegovi ljudi uspešno izvršavaju svoje zadatke.

    Prema njegovim rečima, u Lisičanskoj nije stradao nijedan čečenski vojnik. On je najavio “iznenađenja za ukrajinske sataniste” i upozorio da to nisu puke pretnje.

    “Oni koji prate moje izjave dobro znaju da posle sličnih najava ne moraju dugo da čekaju na moju reakciju. Dobro se sećaju akcije “Vozmežđe” koju smo nedavno izveli. Uništili smo više od 600 ljudi u jednom danu”, napisao je čečenski lider.

    “Ukrajinci su robovi NATO politike“
    Kadirov je napisao da mu je žao ukrajinskog naroda koji je postao “rob NATO politike“ i da ne može da utiče na situaciju u svojoj zemlji.

    On je naglasio da zapadne zemlje nastavljaju da šalju svoje plaćenike u Ukrajinu jer je Ukrajina iscrpila svoje kapacitete.

    “Sada vam kažem, Rusi žele da se bore protiv profesionalaca, a ne pukih talaca egzistencije“, rekao je on i dodao, “budite spremni za nove pobede“, rekao je Kadirov.

  • Ukrajinci gube?

    Ukrajinci gube?

    Kiril Stremousov saopštio je danas da su pripadnici ruske vojske odbili pokušaj napredovanja ukrajinskih oružanih snaga u pravcu Hersona.

    “Evo šta mogu da vam kažem o situaciji u Hersonskoj oblasti. Bilo je pokušaja ukrajinske vojske da napadne, ali su ih naše trupe odbile. Pomogla je i naša avijacija,“ saopštio je zamenik načelnika vojno-civilne administracije Hersonske oblasti Kiril Stremousov, prenosi TASS.

    Dodaje da nije bilo većeg otpora i da je ruska vojska sve pokušaje uspešno odbila.

  • Zaharova: “Sada je jasno ko stoji iza”

    Zaharova: “Sada je jasno ko stoji iza”

    Rusija i Ukrajine ne vode konstruktivne pregovore od aprila, nakon što Kijev nije odgovorio na predloge Moskve, izjavila je Marija Zaharova.

    “Nema konstruktivnih razgovora, oni su završeni u aprilu ove godine nakon što smo odgovorili na predlog Ukrajine i ponovo poslali naše predloge. Dalje je sve bilo blokirano”, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Po njenom mišljenju, Zapad direktno utiče na spremnost Kijeva na pregovore.

    “Sada je jasno ko stoji iza zvaničnog Kijeva, oni koji im isporučuju oružje i daju ogroman novac, čas zabranjujući i da i misle o pregovorima, čas provocirajući priču o tome da sve treba da se rešava na bojnom polju, čas se ponovo vraćajući na temu pregovora, ali u kontekstu optužbi protiv naše zemlje da ne vodimo pregovore”, ocenila je Zaharova.

    Prethodno je ministar inostranih poslova Rusije Andrej Rudenko izjavio da Rusija nema nikakve preliminarne uslove za pregovore sa Ukrajinom, izuzev jednog glavnog uslova, a to je da Ukrajina pokaže dobru volju.

  • Putin se hvata za poslednju slamku?

    Putin se hvata za poslednju slamku?

    Nakon neočekivanih neuspeha u Ukrajini, za Rusiju je rat u nedelju doneo još jedno iznenađenje.

    Iznenađenje se odnosilo na bivšeg ruskog robijaša i nekadašnjeg prodavača hot-dogova Jevgenija Prigožina koji je možda i najveća nada za Kremlj. Nada za jednu malu vojnu pobedu koja bi spasila ruski obraz.

    Dok su ruske snage bile izložene opasnosti u južnom gradu Hersonu, pripadnici vojnih trupa pod kontrolom Prigožina, bliskog saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina uspeli su da napreduju prema gradu Bahmutu koji je pod kontrolom Ukrajinaca.

    Ovaj grad ima malu stratešku vrednost, a ruska pobeda u tom gradu prekinula bi ponižavajući niz poraza i pružila podsticaj političkoj moći Prigožina, pišu mediji.

    Prigožina su ismevali da je “Putinov kuvar” zbog svojih poslovnih interesa koji su vezani za ugostiteljstvo, a on je bio posebno privilegovan od strane Kremlja, ipak sada je sve jači u lavirintu ruske političke moći.

    Prigožin je u svojim izjavama nepokolebljivo odan Putinu, s obzirom da je postao sve samopouzdanija i nezavisnija ličnost koja javno proziva vojne komandante koje je imenovao Kremlj.

    Ruski debakl
    Pod udarom kritika Prigožina i čečenskog vođe Ramzana Kadirova koji se smatra još jednim Putinovim “jastrebom”, zbog vojnih neuspeha, rusko Ministarstvo odbrane je prošlog meseca imenovalo novog generalnog zapovednika ruskih snaga u Ukrajini, generala Sergeja Surovikina.

    Dok je ruska vojska često bila neuspešna u Ukrajini, privatne Prigožinove snage – “Vagner grupa”, povremeno je pokazala veću borbenost, najviše oko Bahmuta, u istočnoj ukrajinskoj regiji Donjeck.

    Dopisnik za medije rekao je da su snage “Vagner grupe” zauzele selo Ivangrad, koje se nalazi blizu puta na južnom prilazu Bahmutu, kao i da se vode žestoke bitke u drugom predgrađu.

  • NATO otkrio zašto ne želi prekid vatre u Ukrajini

    NATO otkrio zašto ne želi prekid vatre u Ukrajini

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da Alijansa ne želi prekid vatre u Ukrajini pod ruskim uslovima.

    To bi prema njegovim rečima, “poslalo signal da upotreba sile vodi ka postizanju političkih ciljeva”.

    “Ako Ukrajina pristane na ruske zahteve i prihvati činjenicu da je Rusija izvršila invaziju, zauzela teritorije – postoji rizik da će biti nastavljeni napadi… To će biti katastrofa za Ukrajinu, ali i opasnost za sve nas, jer bi se time poslao signal da upotreba sile omogućava da se postignu politički ciljevi za sticanje kontrole nad susednim zemljama”, rekao je Stoltenberg, odgovarajući na pitanje zašto Zapad ne želi da traži prekid vatre u Ukrajini, već nastoji da nastavi da pruža vojnu podršku Kijev u konfrontaciji sa Ruskom Federacijom.

    Generalni sekretar je takođe pozvao da se ne zaboravi da je pre rata Rusija, navodno, “demonstrirala ambicije” ne samo prema Ukrajini, već i prema NATO-u i državama alijanse. Želeli su da NATO zatvori vrata, želeli su da spreče Švedsku i Finsku da postanu članice Alijanse… želeli su da NATO povuče sve snage iz istočnog dela bloka… što je neprihvatljivo”, rekao je Stoltenberg.

    Istovremeno, on je uverio da severnoatlantski blok i dalje “želi da okonča rat”.

    “Svi žele da se rat završi, ali ako Ukrajina prestane da se bori, onda će prestati da postoji kao nezavisna nacija. Ako Rusija prestane da se bori, imaćemo mir… Da, želimo da okončamo rat, i to na najbolji način – da predsednik Putin poštuje suverenitet svog suseda – Ukrajine”, objasnio je generalni sekretar.
    On je ponovio da NATO nije strana u ukrajinskom sukobu.

    “Rusija želi da obnovi sistem sfera uticaja gde bi mogli da odlučuju šta susedi mogu, a šta ne. Ovo je opasniji svet… Ukrajina ima pravo na samoodbranu, NATO i saveznici nisu strana u sukobu, ali podržavamo Ukrajinu”, rekao je Stoltenberg.

  • Turska počinje plaćati dio ruskog gasa u rubljama

    Turska počinje plaćati dio ruskog gasa u rubljama

    Turska je počela plaćati dio svog prirodnog gasa iz Rusije u rubljama, izvijestio je Rojters, pozivajući se na turskog ministra energetike, Fatiha Donmeza u utorak.
    U intervjuu za televizijsku kuću “TRT Haber”, Donmez je rekao da će se u nadolazećim mjesecima povećati udio plaćanja u lokalnoj valuti u trgovini energijom s Rusijom.

    Rusija, pogođena zapadnim sankcijama zbog specijalne vojne akcije na tlu Ukrajine, sve više traži od kupaca njene energije da plaćaju u rubljama kako bi ojačala svoju valutu. Većina međunarodnih energetskih poslova podmiruje se u američkim dolarima ili evrima.

    Turska takođe pokušava podstaći trgovinu koristeći liru, koja je oštećena neortodoksnom monetarnom politikom.

    Ankara i Moskva dogovorile su se u septembru da počnu plaćati u rubljama za isporuke prirodnog gasa, prenosi “Turkish Minute“.

    Na pitanje o prijedlogu ruskog predsjednika Vladimira Putina za čvorište prirodnog gasa u Turskoj, Donmez je rekao da će Ankara izraditi plan do kraja ove godine i da bi mogla održati konferenciju za dobavljače i kupce.

  • Ruska vojska napreduje

    Ruska vojska napreduje

    Ruska vojska odbila je napad bataljona Oružanih snaga Ukrajine podržanog tenkovima u kupjanskom pravcu u LNR.

    To je saopštio portparol Ministarstva odbrane Rusije general-potpukovnik Igor Konašenkov.

    Osim toga, udarima vojne avijacije pogođene su dve taktičke grupe ukrajinskih snaga, koje su krenule u napad u oblastima naselja Berestovo u Harkovskoj oblasti i Novoselovsko u Luganskoj Narodnoj Republici. Tokom borbi ubijeno je i ranjeno više od 160 pripadnika ukrajinskih snaga i uništena dva tenka, tri borbena vozila pešadije i dva automobila.

    U pravcu Krasni Liman, preventivnim vatrenim napadom sprečen je pokušaj napada dve bataljonske taktičke grupe Oružanih snaga Ukrajine u LNR. Udarima ruske armijske avijacije i artiljerijskih jedinica ubijeno je više od sto ukrajinskih vojnika, a uništeno tri tenka, pet borbenih oklopnih vozila, jedan MT-LB, dva pikapa i dva automobila.

    U pravcu Južnodonjecka u DNR ukrajinske snage su, pokušavajući da uspore napredovanje ruskih trupa, izvele dva neuspešna pokušaja kontranapada. Ukrajinske jedinice su zaustavljene i razbijene. Ubijeno je oko 90 ukrajinskih vojnika, uništeno pet borbenih oklopnih vozila, jedan MT-LB i dva pikapa.

    U pravcu Nikolajev-Krivoj Rog, ruske jedinice su u protekla 24 časa sprečile devet pokušaja prodora diverzantsko-izviđačkih grupa Oružanih snaga Ukrajine u pozadinska odbrambena područja. Ubijeno je više od 50 ukrajinskih vojnika i neonacista i uništeno sedam borbenih oklopnih vozila i deset vozila.

    Raketne trupe i artiljerija uništile su četiri komandna mesta Oružanih snaga Ukrajine u DNR i Harkovskoj oblasti, kao i 64 artiljerijske jedinice na vatrenim položajima, ljudstvo i vojnu tehniku u 192 okruga.

    Uništena su tri skladišta municije i raketnog i artiljerijskog naoružanja u Zaporoškoj oblasti, Luganskoj Narodnoj Republici i Hersonskoj oblasti, kao i skladište goriva za ukrajinsku vojnu tehniku u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine.

    U Nikolajevskoj oblasti uništena je radarska stanica ukrajinskog protivvazdušnog raketnog sistema S-300. takođe je uništen ukrajinski protivvazdušni raketni sistem “Buk M1”, a u Harkovskoj oblasti uništen je kontrabaterijski radar američke proizvodnje AN/TPQ-64.

    Tokom kontrabaterijske borbe, pogođena su tri artiljerijska voda Oružanih snaga Ukrajine u Donjeckoj Narodnoj Republici i Hersonskoj oblasti.

    Ruska jurišna avijacija oborila je ukrajinski vojni helikopter Mi-24 u blizini sela Novovoskresensko u Hersonskoj oblasti.

    Sredstva za protivvazdušnu odbranu oborila su ukrajinski avion Su-25 u Donjeckoj Narodnoj Republici.

    Osim toga, tokom proteklog dana oboreno je sedam ukrajinskih bespilotnih letelica u LNR, DNR, Nikolajevskoj i Hersonskoj oblasti.

    Takođe je presretnuto 17 raketa ispaljenih iz višecevnih raketnih sistema “Himars” i “Oljha” u Donjeckoj Narodnoj Republici i Hersonskoj oblasti.

    Od početka specijalne vojne operacije uništeno je ukupno: 332 aviona, 171 helikopter, 2.465 bespilotnih letelica, 388 protivvazdušnih raketnih sistema, 6.448 tenkova i drugih oklopnih vozila, 884 vozila za raketne sisteme, 3.563 artiljerijskog oruđa i minobacača, kao i 7.127 jedinica specijalnih vojnih vozila.

  • Zelenski otkrio pod kojim uslovima će pregovarati s Rusijom

    Zelenski otkrio pod kojim uslovima će pregovarati s Rusijom

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski objavio je uslove za mirovne pregovore sa Rusijom, nakon spekulacija u zapadnim medijima da Vašington nagovara Kijev da izrazi otvorenost za dijalog sa Moskvom.

    Američki list “Vašington post” objavio je u nedjelju, 6. novembra, da administracija predsjednika SAD Džozefa Bajdena “privatno” nagovara Kijev da pokaže spremnost da pregovara sa Moskvom.

    “Još jednom – vraćanje teritorijalnog integriteta, poštovanje Povelje UN, kompenzacija štete nanesene ratom, kažnjavanje svakog ratnog zločinca i garancije da se ovo neće ponoviti. Ovo su potpuno razumni uslovi”, izjavio je Zelenski u video-snimku koji je objavio na “Telegramu”.

    Ukrajina i Rusija održale su nekoliko krugova mirovnih pregovora od početka neprijateljstava 24. februara. Posljednji krug zaključen je u Istanbulu 29. marta – bez rezultata – i od tada su pregovori u zastoju.

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je krajem septembra da je Moskva i dalje otvorena za razgovore sa Kijevom i pozvao Ukrajinu da prekine neprijateljstva.

    Zelenski je nakon toga izjavio da je Kijev spreman za razgovore samo ako Rusija dobije novog predsjednika, na šta je Kremlj odgovorio da će čekati promjenu stava trenutnog ili nekog budućeg predsjednika Ukrajine.

  • Kanali komunikacije između Vašingtona i Moskve otvoreni

    Kanali komunikacije između Vašingtona i Moskve otvoreni

    Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan potvrdio da su kanali komunikacije između Vašingtona i Moskve otvoreni, uprkos ratu u Ukrajini.

    Salivan je tokom svog obraćanja u Njujorku rekao da je u interesu SAD da održavaju kontakt sa Kremljom uz napomenu da su američki zvaničnici “svesni s kim imaju posla”, prenosi BBC.

    Njegova izjava usledila je nakon pisanja “Volstrit džurnala”, koji je naveo da je Salivan razgovarao sa zvaničnicima Rusije kako bi se smanjili rizici da rat u Ukrajini eskalira u nuklearni sukob.

    Navodi se da je Salivan bio u kontaktu sa savetnikom predsednika Rusije Vladimira Putina za spoljnu politiku Jurijem Ušakovim i sekretarom ruskog Saveta za bezbednost Nikolajem Patruševom, ali da tema razgovora nisu bili načini da se okonča ukrajinski sukob.

    Bela kuća nije javno saopštila da je bilo razgovora između Salivana i nekog visokog ruskog zvaničnika od marta, kada je američki savetnik za nacionalnu bezbednost razgovarao sa Patruševom.

    Prošlog meseca Salivan je izjavio da bi svaka upotreba nuklearnog oružja imala “katastrofalne posledice po Rusiju”, navodi BBC.

    On je za američku televiziju NBC rekao da su visoki zvaničnici „izložili” obim potencijalnog odgovora SAD u neslužbenim razgovorima sa ruskim zvaničnicima.

    Portparolka američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson odbila je da potvrdi izveštaj Volstrit džurnala, i rekla da „ljudi iznose mnoge tvrdnje“, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije želeo da komentariše navode lista da je Vašington vodio poverljive razgovore sa najvišim ruskim zvaničnicima.

    “Nemamo šta da kažemo povodom tih navoda. Još jednom ponavljam da postoje neki istiniti izveštaji, ali uglavnom je sve čista spekulacija“, rekao je Peskov na konferenciji za štampu i savetovao novinare da za komentar kontaktiraju Belu kuću ili Volstrit džurnal.

    Portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je u ponedeljak da SAD zadržavaju pravo na otvorene kanale za komunikaciju sa Rusijom, dok je Slivan, jedan od najviših savetnika američkog predsednika, saopštio da je održavanje kontakta sa Moskvom u „interesu svake zemlje koja je pogođena ovim sukobom“, navodi BBC.

  • Ukrajina: Gađaćemo lokacije u Rusiji; vrh vojske radi na tome

    Ukrajina: Gađaćemo lokacije u Rusiji; vrh vojske radi na tome

    Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurih Ihnat rekao je da bi Ukrajina mogla da gađa iranske rakete na mestima lansiranja, koja se nalaze u Rusiji.

    “One se moraju nekako uništiti, verovatno odakle se lansiraju. Nemamo efikasna sredstva za borbu protiv balističkih projektila, osim da ih fizički uništimo u fazi lansiranja”, objasnio je.

    Ihnat je rekao da iranske rakete imaju “domet od 300 do 700 kilometara, što u principu neće biti ništa novo za Ukrajinu, jer se Iskanderi ruske proizvodnje koriste od prvog dana rata”.

    “Mislim da i vrh vojske i naši partneri rade na ovom pitanju, tražeći efikasne načine da se suprotstave ovim novim pretnjama”, rekao je Ihnat.

    Dva najjača ukrajinska sredstva za odbranu od iranskih raketa su nedavno isporučeni, a to su najsavremeniji nemački protivvazdušni sistem IRIS-T SLM i američki NASAMS, koji je moderniji i efikasniji protivvazdušni štit od svih postojećih ukrajinskih raketni sistemi zemlja-vazduh kratkog i srednjeg dometa koji datiraju iz sovjetskog doba.

    Ali pouzdana odbrana od niskoletećih projektila i dronova je veoma izazovna čak i za najnapredniju svetsku mrežu protivvazdušne odbrane, tako da čak i uz nadogradnju, značajan broj iranskih projektila i dalje može da pogodi metu.

    Balističke rakete pogađaju mnogo jače od krstarećih raketa i imaju daleko veće bojeve glave od samoubilačkih dronova velikog dometa.

    Vojni analitičari kažu da je preciznost iranskih balističkih raketa kratkog dometa prilično impresivna, a njihova tačnost je više nego dovoljna da uništi ukrajinske čvorove za proizvodnju i distribuciju električne energije, uzrokujući potencijalno katastrofalnu štetu.

    Ukrajinci su do sada dokazali da su čvrsti kao ekseri i veoma prilagodljivi promenljivim uslovima rata. Pokazali su i veliku sposobnost u uništavanju projektila i dronova pre nego što su stigli do željenih ciljeva, međutim, i manji deo koji nisu uspeli da presretnu naneo je ogromnu štetu. Strahuje se da bi stotine iranskih balističkih projektila koje sada ulaze u vojnu jednačinu mogle ozbiljno potkopati dosadašnju efikasnost Ukrajine u presretanju i obaranju.

    Na pitanje koliko je zabrinut zbog mogućih napada iranskih balističkih raketa, šef ukrajinske obaveštajne službe general-major Kiril Budanov je prošle nedelje rekao:

    “To je ozbiljna pretnja jer su, za razliku od ruskih projektila, iranske rakete veoma precizne, veoma brze i njihove karakteristike dokazane u borbi.”