“To je politička igra”, odgovor je ovo Sergeja Lavrova na lažne navode zapadnih medija kako je šef ruske diplomatije primljen u bolnicu na Baliju.
On je podsjetio da i o ruskom lideru Vladimiru Putinu već 10 godina pišu da je bolestan.
Portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova objavila je snimak Sergeja Lavrova kako opušteno sjedi na terasi i tako poslala jasnu poruku da su vijesti koje dolaze sa Zapada, potpuno lažne.
Odbijanje Švajcarske da odobri isporuku municije Ukrajini za njemačke Gepard tenkove, pokazuje koliko je težak prelazak sa sovjetskog na zapadno oružje.
Taj deficit Kijev delom pokriva ratnim plenom.Početkom novembra Švajcarska je ponovo rekla ne i odbila zahtev Berlina da Ukrajini isporuči 35-milimetarsku municiju za nemačke tenkove Gepard. Sličan odgovor, u kojem se ukazuje na neutralnost, stigao je i u junu. Prema pisanju medija, ovoga puta Nemačka je htela da isporuči 12.400 komada municije za protivvazdušni tenk. Berlin je do sada Ukrajini isporučio 30 otpisanih tenkova Gepard, koji se koriste i protiv dronova. Još pre isporuke se znalo da za njih nema dovoljno municije.
To je pokazalo koliko je Ukrajini teško da pređe sa sovjetskog na NATO oružje. Prve zapadne isporuke oružja Kijev je primio nekoliko godina pre ruskog napada u febuaru, a nekoliko sedmica pre tog napada isporuke su ubrzane. Međutim, ukrajinska vlada je o velikom prelasku na drugu vrstu naoružanja govorila tek na proleće.
“Nalazimo se u jednoj novoj fazi, o kojoj se niko nije usudio ni da sanja”, napisao je u aprilu na Fejsbuku ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba. “Radi se o prelasku ukrajinske vojske na NATO oružje, na NATO standarde. To se već dešava.”
Gde se tačno u devetom mesecu rata Kijev nalazi u procesu naoružavanja, nije poznato. Činjenica je da Ukrajina sve više oružja dobija od Zapada. Ali isporuke su ograničene.
Kada je reč o savremenoj teškoj tehnologiji, broj je jednocifren (npr. PVO sistemi IRIS-T iz Nemačke i NASAMS iz SAD, koji su isporučeni poslednjih nedelja). Haubica iz NATO zemalja i američkih višecevnih raketnih bacača HIMARS ima na desetine, dok starijih modela, kao što je američko borbeno vozilo M117 ima na stotine.
“Kritična tačka zapadnog naoružanja je sistem održavanja, popravke i snabdevanja”, kaže ukrajinski vojni stručnjak Sergej Hrabskij. “To je mnogo opsežnije od same upotrebe oružja.” Čini se da je to jedan od razloga zašto se prebacivanje na oružje NATO odvija sporije nego što bi Kijev želeo. Strukture za snabdevanje zapadne tehnologije se ne postavljaju u samoj Ukrajini, već u susednim NATO zemljama.
Još jedan “problem sa zapadnom vojnom opremom je činjenica da postoji više vrsta istog naoružanja – američko, britansko, francusko, nemačko, švedsko”, kaže Hrabskij. Standard je isti, ali “postoje razlike u održavanju”.
To potvrđuje i austrijski pukovnik Markus Rajzner. “Ukrajinci su do sada na veoma razuman način upotrebljavali sisteme koji su isporučeni. Izazov je logistika. Imate čitavu kolekciju različitih sistema naoružanja”, kaže Rajzner. “Problem je pravu municiju dovesti do pravog oružja. Ukrajina je ogromna zemlja.”
Jedna stvar je zajednička za oružje sa Zapada – to su sistemi kratkog dometa od nekoliko desetina kilometara. Kijev želi oružje dugog dometa, ali i zapadne avione i borbene tenkove, ali ta želja je do sada ostala neispunjena.
Veliki deo naoružanja koje koristi ukrajinska vojska se bazira na sovjetskoj ratnoj tehnologiji, koja se snabdeva prvenstveno iz istočne i centralne Evrope, kažu vojni stručnjaci za DW. I zato što za to postoji logistika. U vazduhoplovstvu Ukrajina ima samo sovjetsku opremu, u artiljeriji je mešavina, kaže Serhij Hrabskij. Slična je situacija i sa tenkovima i oklopnim vozilima. Postoje izuzeci, ali većinom je reč o “sovjetskim uređajima”.
Najnoviji primer: početkom novembra SAD su najavile da će zajedno sa Holandijom iz Češke u Ukrajinu isporučiti 90 modernizovanih tenkova tipa T-72. Prethodno je Ukrajina dobila stotine sličnih tenkova iz drugih zemalja, uglavnom iz Poljske. Isporučena je i municija. Rat je intenzivan i oštećenja su velika, što potvrđuju i izveštaji sa fronta. “Malo je tehnike i jedva da ima municije za sovjetske kalibre”, napisao je početkom avgusta na Fejsbuku ukrajinski reditelj i vojnik Oleh Senzov koji je bio raspoređen u Bahmutu u istočnoj Ukrajini. “NATO sistemi su bolji, ali ih nema dovoljno”.
Prvi moderni PVO sistemi iz NATO zemalja
S obzirom da se sovjetske zalihe smanjuju, a zapadne još uvek ne mogu da ih zamene, da li to znači da će doći kritičan trenutak za Ukrajinu? I – kada bi to moglo da se desi? O tome se raspravlja na društvenim mrežama. Zvaničnih informacija nema, jer one su tajne.
“Problema je već bilo sa teškim protvvazdušnim raketama za Buk-M1 i S-300”, kaže Gustav Gresel, vojni stručnjak iz Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose (ECFR). “Kada su Rusi napali krstarećim projektilima ili nečim sličnim, Ukrajina je oborila samo dve ili tri od osam ili deset raketa. Samo zato što joj je ponestalo municije. Nakon isporuke sistema IRIS-T i NASAMS, može da ih obori znatno više. Nedavno su neke zemlje NATO odlučile da isporuče Ukrajini starije protivvazdušne sisteme kao što je američki HOUK (HAWK).
Još jedno drugo osetljivo pitanje je – da li Ukrajina ima dovoljno sovjetske municije? Sopstvene zalihe su smanjene još pre rata, nakon serije eksplozija i skladištima municije, koje su klasifikovane kao sabotaže. U istočnoj Evropi više “nema mnogo” sovjetskog oružja, kaže Gresel. Fabrike oružja u tim zemljama mogu da proizvedu municiju za topove, ali ne i topove. Za sovjetske protivvazdušne sisteme “Strela” i “Osa” sve je manje municije, koju je Kijev dobijao iz istočne Evrope.
Stotine zaplenjenih tenkova iz Rusije
Komentarišući želju Kijeva da se u potpunosti prebaci na zapadne sisteme, Gresel kaže da je to “dobar i opravdan zahtev”. Taj proces bi bio brži kada bi neke zemlje, među koje ubraja i Nemačku, brže donosile političke odluke.
Serhij Hrabskij smatra da trenutno “nije kritično” ako u Ukrajini ponestane sovjetskog oružja.
“Ko je najveći dobavljač oružja Ukrajini? Rusija”, kaže stručnjak misleći na zaplenjenu ratnu tehniku.
U ukrajinskom izdanju časopisa Forbs se navodi da u Ukrajini ima više zarobljene vojne tehnike nego što je isporučuju vodeće zapadne zemlje: do kraja septembra Ukrajina je zaplenila oko 400 ruskih borbenih tenkova i oko 700 borbenih vozila. Međutim, većinom se radi o starim modelima.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski danas je posetio strateški važan ukrajinski grad Herson.
Herson su pre nekoliko dana napustile ruske okupacione trupe.
Predsednik Zelenski je zahvalio NATO i drugim saveznicima za njihovu pomoć u ratu protiv Rusije, prenosi Rojters.
“Idemo napred”, rekao je Zelenski postrojenim ukrajinskim trupama.
“Spremni smo za mir, mir u celoj zemlji”, kazao je on.
Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da je neophodno da se nastavi dijalog sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom.
“Da, neophodno je nastaviti dijalog”, rekao je Makron za radio-stanicu “Frans inter” na pitanje da li vrijedi nastaviti dijalog sa predsjednicima Irana i Rusije.
Makron je naglasio da je uloga Francuske da nastavi dijalog sa liderima ovih zemalja.
NATO se nada da će igrati vodeću ulogu u azijsko-pacifičkom regionu, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov novinarima poslije učešća na samitu Zemalja istočne Azije (EAS).
Lavrov ističe da NATO više ne kaže da je to čisto odbrambeni savez, što je bio kada su postojali Sovjetski Savez i Varšavski pakt.
“Međutim, od tada su pomjerili svoju liniju odbrane i nejasno je od koga su se branili. Ovu liniju odbrane su nekoliko puta pomjerali bliže našim granicama, a na samitu u Madridu ljetos objavili su da imaju globalnu odgovornost i da je bezbjednost evroatlantske i Indo-pacifičkog regiona nedjeljiva”, rekao je Lavrov.
Prema njegovim riječima, NATO sada tvrdi da će igrati vodeću ulogu u azijsko-pazifičkom regionu i već pomjera takozvanu liniju odbrane ka Južnom kineskom moru.
Ruski ministar spoljnih poslova je skrenuo pažnju na tendenciju militarizacije regiona izjednačavajući u tom smislu napore lokalnih američkih saveznika, Australije, Novog Zelanda i Japana sa sve većim prisustvom NATO-a.
Prema njegovim riječima, ruska strana je iskreno iznijela svoje ocjene na samitu EAS-a, a pristupe slične ruskim iznio je i Peking.
“Međutim, nažalost, ovo teško da će natjerati SAD i njene saveznike da uzmu u obzir interese većine zemalja, ali ćemo nastaviti da prenosimo svoj stav koji nailazi na razumijevanje unutar ASEAN-a”, rekao je Lavrov.
On je dodao da ni u ASEAN-u nema konsenzusa o tome kako dalje u bezbjednosnoj sferi u ovom regionu.
Lavrov je naglasio da je stav većine zemalja ASEAN-a usmjeren na odbranu sopstvenih interesa i na nepodređivanje djelovanja interesima vanregionalnih igrača.
“Naši partneri visoko ocjenjuju poziciju Rusije, poziciju Kine, koji se zalažu za očuvanje centralne uloge ASEAN-a”, zaključio je Lavrov, prenio je TASS.
Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel pozvao je Kinu da “upotrijebi sva sredstva” da ubijedi Rusiju da poštuje međunarodno pravo, nekoliko dana prije samita Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja svijeta i zemalja u razvoju (G20) posvećenom sukobu u Ukrajini.
„Ohrabrujemo kineske vlasti da iskoriste sva sredstva koja su im na raspolaganju da ubijede Rusiju da poštuje medjunarodno priznate granice i da poštuje suverenitet Ukrajine“, rekao je Mišel za AFP.
Visoki evropski zvaničnik se nalazi u Pnom Pjenu gdje danas i sutra učestvuje na samitu lidera Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN). Mišel potom putuje na indonežansko ostrvo Bali na samit G20 na kojem će biti kineski predsjednik Si Đinping.
„Važno je u ovom brutalnom trenutku ljudske istorije da postoji medjunarodna saradnja i G20 će biti još jedna prilika da se pogledamo u oči“, rekao je Mišel i dodao da je potrebna saradnja sa zemljama koje imaju drugačija politička vidjenja, ali u najmanju ruku vjeruju da medjunarodno pravo treba da bude zaštićeno.
Lideri EU su od početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara nekoliko puta pozvali Kinu da javno osudi ruske postupke, ali do sada bez uspjeha.
Ukrajina će odlučiti o vremenu i sadržaju bilo kakvog pregovaračkog okvira sa Rusijom, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken tokom sastanka sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom u Pnom Penu.
Blinken je rekao da su Sjedinjene Države “nepokolebljivo posvećene da pomognu Ukrajini u ublažavanju efekata ruskih napada na kritičnu infrastrukturu” kako se zima približava, uključujući ubrzanu humanitarnu pomoć.
Sekretar Blinken je ponovio da vrijeme i sadržaj bilo kog pregovaračkog okvira ostaju odluka Ukrajine – rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
“Vašington post” je prošle nedjelje objavio da je administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena privatno ohrabrivala ukrajinske lidere da signaliziraju otvorenost za pregovore sa Rusijom i odustanu od javnog odbijanja da se uključe u mirovne pregovore ukoliko ruski predsjednik Vladimir Putin ne bude smijenjen sa vlasti.
List je prenio izjave neimenovanih osoba upućenih u diskusiju da zahtjev američkih zvaničnika nije imao za cilj da gurne Ukrajinu za pregovarački sto, već proračunati pokušaj da se osigura da Kijev zadrži podršku drugih nacija suočenih sa zabrinutostima birača zbog rata koji bi mogao da se produži unedogled.
Tokom današnjeg sastanka, Blinken i Kuleba su potvrdili važnost obnavljanja sporazuma koji Ukrajini omogućava izvoz žitarica preko Crnog mora, prije nego što istekne sljedeće subote.
Prema podacima UN, 10 miliona tona žitarica i druge hrane izvezeno je iz Ukrajine u okviru crnomorske inicijative dogovorene u julu, što je pomoglo da se spriječi globalna kriza hrane.
Rusija je danas saopštila da još nema dogovora o produženju sporazuma, ponavljajući svoje insistiranje na nesmetanom pristupu svjetskim tržištima za sopstveni izvoz hrane i đubriva.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je danas da je važno definisati uslove za mir u Ukrajini te da svaka vrsta mira treba da se zasniva na vrijednostima Povelje UN i međunarodnog prava.
“Veoma je važno stvoriti uslove za ponovno uspostavljanje dijaloga i progresivno početi da gledamo u budućnost u kojoj će prevladati mir”, rekao je Gutereš na konferenciji za novinare na marginama 12. samita ASEAN-UN u Kambodži.
Šef UN je rekao da svaka vrsta mira treba da se zasniva na vrijednostima Povelje UN i međunarodnog prava.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je 4. oktobra odluku Savjeta za nacionalnu bezbjednost i odbranu da ne vodi nikakve pregovore sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.
Sa svoje strane, Putin je 31. oktobra rekao da ne vidi priliku da razgovara o bilo kakvoj vrsti sporazuma sa Ukrajinom sve dok kijevska Vlada ne pokaže želju za tim. Međutim, naglasio je Putin, dobra volja Moskve je poznata i nije podložna promjenama.
“Sve što je potrebno za postizanje sporazuma je da sjednete za sto i angažujete se”, rekao je ruski predsjednik, prenosi TASS.
Putin je 24. februara pokrenuo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini kao odgovor na zahtjev za pomoć šefova republika Donbasa. Poslije toga, Zapad je uveo sveobuhvatne sankcije Rusiji i povećao snabdijevanje kijevskog režima oružjem u vrijednosti od više desetina milijardi dolara.
Ruski mediji su objavili snimak gdje se navodno vidi eksplozija u blizini Nove Kahovke.
Mediji su objavili snimak koji, kako tvrde, prikazuje eksploziju na brani koja se nalazi u blizini južnog lučkog grada Nova Kahovka u Hersonskoj oblasti.
Brana kod hidroelektrane je oštećena u toku ruskog povlačenja iz Hersona, a za sada se još ne zna koliko je oštećena.
Međutim, ako je suditi prema satelitskim fotografijama, situacija je prilično ozbiljna.
Ranije su stručnjaci upozoravali da uništenje brane može da izazove razorne poplave u većem dijelu Hersonske oblasti.
Upravo iz tog razloga stanovnici ovog grada apeluju na vlasti da što prije reaguju, i naglašavaju da su uplašeni od posljedica.
Uništavanje hidroelektrane Kahovka može da doprinese energetskim problemima Ukrajine, prenosi “Kyiv Independent”.
Njemačka nije uvela sankcije na ruski gas jer je bila svijesna da mnogo država zavisi od isporuka tog energenta iz Rusije, rekao je njemački kancelar Olaf Šolc.
“Nismo uvodili sankcije na gas. Ni Njemačka, ni EU, ni zemlje G7 nisu uvodile sankcije”, rekao je on za TV NDR i dodao da je to učinjeno namerno jer je Berlin znao koliko država zavisi od isporuka ruskog gasa i nije želeo da im stvara poteškoće, prenosi Sputnjik.
“Mi smo iz Rusije dobijali polovinu gasa, drugi su zavisni 80-90 odsto, a tako su se stekle i istorijske okolnosti, jer te zemlje su i dalje na istoku i njihova infrastruktura je takva”, naveo je Šolc.
U ovom momentu u Njemačku uopšte ne dolazi ruski gas, rekao je nemački kancelar dodajući da je Njemačka tu situaciju predvidela i popunila skladišta gasa tako što je izvršila diverzifikaciju izvora energenata.
U intervjuu za RDN Šolc je rekao da nije dozvolio da ga bilo kakva kritika spreči da održava dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Takođe je izneo stav da ovom trenutku nije moguće diplomatsko rešenje konflikta u Ukrajini.
“Svi želimo da se konflikt okonča i da nastupi mir, to je sve ovo vreme tema mojih razgovora sa predsednikom Rusije”, rekao je.
U tom kontekstu on je podsetio da je u februaru u Moskvi razgovarao sa Putinom koji je tada zahtevao da u Ukrajini ne bude raketa koje bi bile pretnja po Rusiju i da bude isključena mogućnost članstva Ukrajine u NATO.