VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Sijarto: Sankcije protiv Rusije su najgori odgovor EU

    Sijarto: Sankcije protiv Rusije su najgori odgovor EU

    Ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da bi ostavka bila normalna reakcija evropskih lidera koji su podržali sankcije Rusiji, koje su bile, kako kaže, najgori odgovor EU na sukob u Ukrajini, prenio je Sputnjik.

    • Evropska unija želi nove sankcije samo da bi nekako opravdala svoje pogrešne odluke koje su štetne, jer će nakon objava da sankcije predstavljaju ćorsokak biti potrebno imenovati odgovorne – prenijela je Sijartovu izjavu agencija MTI.

    Mađarski ministar je istakao da je uvođenje sankcija bio najgori odgovor EU na početak sukoba u Ukrajini i pozvao je građane Mađarske da se tokom nacionalnih konsultacija izjasne protiv njih.

    • Mađarska kupuje gas od Rusije, jer je bez njega fizički nemoguće riješiti problem snabdijevanja gasom, zato što je takva infrastruktura u ovoj oblasti – dodao je on.
  • Sprema se velika izdaja?

    Sprema se velika izdaja?

    Amerika će pre ili kasnije prestati da pomaže Kijevu, jer je Amerika uvek napuštala svoje prijatelje.

    To smatra zamenik predsednika Saveta federacije Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Obični Amerikanci postepeno će početi da se okreću stvarnosti. Taj efekat će se gomilati sve dok Kongres ne obustavi nepromišljenu podršku nacionalističkog režima u Ukrajini”, rekao je Medvedev.

    Istovremeno je podsetio da američki kongresmeni traže da se proveri gde je završio ogroman novac koji je poslat kao pomoć Ukrajini.

    “Počelo je… Tema novca izdvojenog za Ukrajinu postaje toksična u SAD. Kongresmeni traže totalne provere gde su završile ogromne sume i gde će završiti nove desetine milijardi koje je zatražio Bajden koga su na Kapitol hilu umesno nazvali potpredsednikom Ukrajine. To je bilo neizbežno, takvi su zakoni političkog žanra. Republikanci, koji su postali jači nakon izbora, dižu veliku prašinu protiv demokrata, a oni uzvraćaju”, ocenio je Medvedev.

    Međutim, po njegovom mišljenju, SAD će i dalje nastaviti da izdvajaju ogroman novac za militarizaciju ukrajinskog režima.

    “To je sastavni deo rusofobičnog konsenzusa u američkim političkim elitama. Ali to će ići sve teže i teže”, predviđa Medvedev.

    Istovremeno, dodaje on, kijevske vlasti shvataju da bi izvor pomoći uskoro mogao da presuši, zbog čega “gube veze sa realnošću i pomahnitalo traže uvođenje novih sankcija protiv Rusije” i sve više novca za sukob.

    Ranije su republikanski kongresmeni uputili pismo američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u kome su zatražili informacije o mogućim finansijskim vezama Demokratske partije i vlade Ukrajine preko kripto berze FTX koja je bankrotirala.

  • Istorijski udarac Moskvi, a onda…

    Istorijski udarac Moskvi, a onda…

    Šef britanske obaveštajne službe ocenio je da je protjerivanje 400 ruskih špijuna širom Evrope zadalo “najznačajniji strateški udarac Moskvi” u novijoj istoriji.

    Kako je naveo, taj potez je istovremeno iznenadio Vladimira Putina.

    Ken Makalum je u godišnjem izveštaju o aktuelnim pretnjama Velikoj Britaniji ponovio i upozorenja o pokušajima Kine da utiču na britansko zakonodavstvo i pokušajima Pekinga da prati i uznemirava kinesku dijasporu.

    Istaknuo je da je ogroman broj ruskih zvaničnika proteran iz celog sveta, a pritom iz Evrope njih 600.

    Više od 400 proteranih osumnjičeno je za špijunažu.

    On je opisao kako je Britanija koristila “dobro isprobane metode proterivanja” usvojene nakon trovanja Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije u Solsberiju u Engleskoj 2018. godine, što je izazvalo talas diplomatskih proterivanja.

    Makalum je rekao da je Britanija odbila više od 100 zahteva za ruske diplomatske vize, pozivajući se na nacionalnu bezbednost.

    “Stvar je u tome da Ujedinjeno Kraljevstvo mora biti spremno za rusku agresiju u budućnosti. Nešto od toga biće prikrivena agresija, sa kojom će se MI5 boriti i poraziti. Ali većina će, kao i trenutna situacija sa energentima, biti otvorenog tipa, rekao je on.

    On je upozorio da su rusko “tajno oruđe” sajber-napadi, dezinformacije, špijunaža i mešanje u britanski demokratski proces, i tvrdi da je MI5 naporno radio da Velika Britanija bude “najteže moguće operativno okruženje za rusku tajnu akciju”,

    On je posebno pomenuo pretnju koju predstavljaju oligarsi povezani sa Putinom.

    “Neke njihove igrače smo uspešno izbacili iz igre, i sada u sopstvenoj svlačionici okrivljuju jedni druge, ali ponovno će nas napasti”, rekao je koristeći fudbalsku analogiju.


    Dok su aktivnosti Rusije došle do izražaja zbog invazije na Ukrajinu, britanski obaveštajci su identifikovali Kinu kao britansku “najveću dugoročnu pretnju”.

    “To se dešava širom sveta, od primoravanja kineskih državljana da se vrate u domovinu do maltretiranja i napada”.

    On tvrdi da je taktika zastrašivanja nedavno “došla do Britanije” kada je prodemokratski demonstrant osumnjičen da je žrtva nasilja ispred kineskog konzulata u Mančesteru. On je podsetio na incident koji se dogodio prošlog meseca kada je protivnik Sijevog režima uhvaćen na ulici pretučen u konzulatu.

    Maklaum je govorio i o Iranu, tvrdeći da je Iran planirao ubistvo i otmicu najmanje 10 ljudi koji žive u Britaniji, koje optužuje da su “neprijatelji režima”.

    On je upozorio da “agresivna iranska obaveštajna služba” sada takođe planira terorističke napade na britansko tlo.

    Naime, prošle nedelje je otkriveno da su dvojica englesko-iranskih novinara, koji su radili za nezavisni TV kanal sa sedištem u Britaniji, bili na meti teheranskog režima.

    Makalum tvrdi da je Iran “državni akter koji najčešće pribegava terorizmu”, označavajući teheranske obaveštajne službe kao “sofisticiranog rivala”.

    “Aktuelni talas protesta naterao je režim da upotrebi nasilje kako bi pokušao da ućutka kritičare. Iran projektuje pretnju direktno Ujedinjenom Kraljevstvu, kroz svoje agresivne obaveštajne podatke. Ovo uključuje ambicije da se otmu ili čak ubiju Britanci koji se smatraju neprijateljima režima. Od januara je bilo najmanje 10 takvih pretnji”, rekao je on.

    On je takođe otkrio da je u poslednjih 12 meseci sprečeno osam “potencijalno smrtonosnih” terorističkih napada koje su organizovali islamisti i desničarski ekstremisti.

  • Više od 10 miliona Ukrajinaca bez struje

    Više od 10 miliona Ukrajinaca bez struje

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da trenutno 10 miliona građana Ukrajine nema električnu energiju zbog oštećenja električne mreže nakon ruskih raketnih udara.

    “Trenutno je više od 10 miliona Ukrajinaca bez struje”, rekao je Zelenski, dodajući da su najviše pogođeni regioni Odesa, Vinica, Sumi i Kijev.

  • “Kiev pokazao propast NATO alijanse”

    “Kiev pokazao propast NATO alijanse”

    Kijevski režim je svetu tri puta dokazao neuspeh Severnoatlantske alijanse, rekao je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.

    “Jasno je da je ovo početak kraja za NATO. Kijevski režim je tri puta dokazao celom svetu neuspeh NATO-a”, napisao je Volodin na Telegramu.

    Volodin je primetio da je režim u Kijevu, “hranjen NATO oružjem – postao njegov grobar”.

    Kao primere naveo je rumunski borbeni avion oboren iznad Crnog mora, dron koji je eksplodirao u Zagrebu i ukrajinsku protivvazdušnu raketu koja je pala u Poljskoj.

    Poljske vlasti su ranije dozvolile ukrajinskim stručnjacima da posete mesto pada rakete na poljskoj teritoriji.

    Prema rečima poljskog predsednika Andžeja Dude, nema dokaza da je raketu koja je pala na poljsku teritoriju ispalila ruska vojska.

  • Rusija u velikom problemu. Ostaju bez brodova

    Rusija u velikom problemu. Ostaju bez brodova

    Ukrajina tvrdi da je Vladimir Putin u velikoj krizi i da mu je ostalo samo sedam brodova na Crnom moru.

    Vladimiru Putinu je ostalo samo sedam brodova na Crnom moru, tvrdi Ukrajinska operativna komanda Jug, formacija ukrajinskih kopnenih snaga koja deluje u južnom delu zemlje.

    U objavi na Fejsbuku napisali su da je jedan od razloga smanjenja ruske flote i olujno nevreme.

    “Dok se olujno nevreme pojačava u Crnom moru, neprijateljska flota je smanjena na sedam brodova, uključujući jedan nosač podmorskih projektila”, objavila je Operativna komanda Jug u svojoj dnevnoj analizi rata. Zapadni mediji nisu mogli nezavisno da provere ove brojke, ali je poznato da je ruska crnomorska flota pretrpela velike gubitke od početka rata. Jedan od najvećih udaraca za rusku mornaricu bio je potonuće vodeće krstarice Moskve.

    Poteškoće
    Moskva je potonula nekoliko sati nakon što je odjeknula nekoliko eksplozija. Iako je Rusija izjavila da eksplozije nisu povezane sa napadima, nego s detonacijom streljiva, Ukrajina je preuzela odgovornost tvrdeći da su gađali projektilima i naneli veliku štetu. Savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Oleksij Arestovič objavio je na Tviteru video za koji tvrdi da je snimak napada.

    Uništena su još najmanje četiri broda ruske Crnomorske flote, a Ukrajina je krajem oktobra napala najnoviji, Admiral Makarov. Britansko ministarstvo odbrane ocenilo je u avgustu da Rusija “ima teškoće da kontroliše more”.

    “Trenutno ograničena efikasnost Crnomorske flote podriva celokupnu strategiju invazije”, saopštilo je tada ministarstvo.

    Rusija je takođe okrivila Ukrajinu za prošlomesečni napad na Sevastopolj, grad u kome se nalazi sedište Crnomorske flote. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je devet ukrajinskih dronova i sedam “pomorskih dronova” izvelo “teroristički napad” na brodove Crnomorske flote i civilne brodove u luci Sevastopolj.

  • “Raketni napad na Ukrajinu je rezultat toga što Kijev odbija pregovarati”

    “Raketni napad na Ukrajinu je rezultat toga što Kijev odbija pregovarati”

    Glasnogovornik ruskog predsjednika Dmitrij Peskov rekao je da su napadi ruskih snaga na objekte u Ukrajini posljedice toga što Kijev odbija pregovarati.

    “Specijalna vojna operacija se nastavlja, ne zavisi od klimatskih ili vremenskih uslova”, rekao je Peskov. Dodao je da “njeni ciljevi moraju biti ostvareni”.

    Odgovarajući na pitanje o milionima građana Ukrajine koji su 15. novembra ostali bez napajanja električnom i toplotnom energijom zbog borbenih dejstava u vrijeme kada su vremenske prognoze predviđale niže temperature vazduha, Peskov je rekao da je to posljedica udara na “vojnu infrastrukturu” zbog odbijanja Kijeva da vodi pregovore sa Rusijom.

    Komentarišući masovne raketne napade koje je izvela ruska vojska na Ukrajinu 15. novembra, Peskov je naglasio da su “infrastrukturni objekti u pitanju direktno ili indirektno povezani sa vojnim potencijalom Ukrajine i ukrajinskim režimom”.

    “Nespremnost ukrajinske strane da riješi problem i da uđe u pregovore, štaviše, odbijanje ukrajinske strane usaglašenog razumijevanja teksta (Istanbulskih sporazuma) su osnovni razlozi posljedica”, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje u kakvoj su korelaciji vojni ciljevi specijalne operacije sa efektima na miran život običnih ukrajinskih građana.

  • Nova serija napada na Ukrajinu

    Nova serija napada na Ukrajinu

    Rusija je danas pokrenula novi napad projektilima na Ukrajinu, pogodivši više energetskih postrojenja i drugih civilnih zgrada manje od dva dana nakon jednog od najtežih bombardiranja dosad.

    Sedam ljudi poginulo je kada je projektil pogodio njihovu stambenu zgradu u Vilnjansku, u blizini južnog grada Zaporožja, saopštilo je ukrajinsko predsjedništvo.

    Postrojenje za proizvodnju plina na istoku i tvornica projektila u Dnipru bile su među posljednjim metama, kažu dužnosnici. Mnogi ljudi pogođeni su nestanom struje.

    Predsjednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da je uništila zalihe električne i toplinske energije namijenjene građanima.
    Moskva je nastojala opravdati svoje nedavne napade optužujući Kijev za “nespremnost” na pregovore.

    Fotografije stambenog bloka Vilnjansk pretvorenog u ruševine objavio je na Telegramu Kirilo Timošenko, pomoćnik predsjednika Zelenskog.

    Jedan od najvećih ukrajinskih gradova, Dnipro, sjeverno od Zaporožja, bio je među onima koji su napadnuti u četvrtak. Premijer Denis Šmihal rekao je da je tvornica Pivdenmash – koja proizvodi projektile – napadnuta.

    Drugi je dužnosnik rekao da su 23 osobe, uključujući jednog tinejdžera, povrijeđene nakon što je grad granatiran. BBC nije mogao neovisno potvrditi najnovije civilne žrtve.

    Jugozapadno od Zaporožja, 70 granata navodno je palo oko grada Nikopolja, ostavivši hiljade domova bez struje i vode. U međuvremenu, državna energetska firma Naftogaz saopštila je da su njena postrojenja za proizvodnju plina na istoku Ukrajine bila izložena “masovnom napadu”.

    Daljnje udare na infrastrukturu – kao i povrede civila – zabilježili su dužnosnici u južnoj regiji Odesa i Harkovu na sjeveru.

    Glavni grad, Kijev, bio je samo jedno mjesto gdje su se oglasile sirene za zračnu uzbunu. Lokalna protuzračna obrana je krenula u akciju, a vojne vlasti su izvijestile da su oborene četiri krstareće rakete i pet bespilotnih letjelica iranske proizvodnje. Predsjednik Zelenski rekao je da Rusija ne želi mir.

  • Rusija je u utorak izvela najveći raketni napad na Ukrajinu od prve sedmice rata

    Rusija je u utorak izvela najveći raketni napad na Ukrajinu od prve sedmice rata

    Britansko ministarstvo odbrane objavilo je da su napadu u utorak Rusija ispalila do 80 dugodometnih raketa uglavnom u pravcu ukrajinske energetske infrastrukture.

    Kako su naveli ovo je najveći broj napada koje je Rusija izvela u jednom danu od početka invazije. Projektili su ispaljeni iz zraka, mora i zemlje.

    “Iako je veliki broj projektila uspješno presretnut, Ukrajina se suočava sa značajnim opadanjem energije dostupne iz nacionalne mreže. Ovo će utjecati na pristup civila komunikacijama, toploti i vodi”, navodi se u analizi.

    Navode da se kontinuirani udari u ovoj razmjeri duboko se oslanjaju na ruske zalihe konvencionalnih krstarećih projektila, budući da je degradiranje ukrajinske nacionalne infrastrukture postalo ključni element ruskog strateškog pristupa kampanji.
    Američki ambasador u UN-u, Linda Thomas Greenfield rekla je kako su ovi napadi imali cilj da smrzne Kijev do pokornosti.

    “Ova tragedija se nikada ne bi dogodila da nije bilo ruske bespotrebne invazije na Ukrajinu i njezinih nedavnih raketnih napada na ukrajinsku civilnu infrastrukturu. Čini se da je odlučio da će, ako ne može zauzeti Ukrajinu silom, pokušati zamrznuti zemlju na pokornost”, rekla je Greenfield.

  • Američki general priznao: Ukrajina ne može da pobjedi

    Američki general priznao: Ukrajina ne može da pobjedi

    General Mark Mili, načelnik Združenih generalštabova američke vojske, odbacio je mogućnost da bi Ukrajina mogla uskoro da pobedi u ratu.

    Mili je upozorio da Rusija i dalje ima značajnu borbenu moć u Ukrajini, uprkos tome što je išla korake unazad tokom napada.

    “Verovatnoća da Ukrajina uskoro ostvari vojnu pobedu – a to znači da izbaci Ruse sa cele svoje teritorije, uključujući i Krim – nije velika”, rekao je Mili, preneo je Rojters.

    On je dodao da politički može doći do rešenja po kojem bi se Rusi povukli.

    “To je moguće. Rusija je sada na kolenima”, dodao je Mili.