Broj poginulih u požaru u magacinu cvijeća u centru Moskve porastao je na sedam, izjavio je neimenovani izvor za TASS.
“Izvučeno je sedmo tijelo”, rekao je izvor.
Službe za vanredne situacije saopštile su juče da je poginulo dvoje ljudi.
Požar je zahvatio 2.500 metara kvadratnih. Vatrogascima je za gašenje vatre bilo potrebno devet časova.
Neimenovani zvaničnik hitnih službi istakao je da se vjeruje da su požar izazvali neispravan električni grijač i isključenje struje.
Kijevski režim zaslužuje najsuroviju kaznu za svoja zverstva, a Volodimiru Zelenskom treba suditi, izjavio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin. Volodin je komentarisao snimak streljanja ruskih vojnika na Telegramu porukom: “Tako se ponašaju fašisti. Kijevski režim zaslužuje najsuroviju kaznu za svoja zverstva. Šefovi evropskih država do danas nisu osudili te zločine”.
Prema njegovim rečima, takvo isto ćutanje tridesetih godina prošlog veka dovelo je do stvaranja fašističke države i Drugog svetskog rata.
“Zemlje koje sarađuju s kijevskim režimom treba da shvate da podržavaju nacističku državu, sadiste kojima su ruke u krvi do lakata. Zelenskom treba suditi. On treba da se pojavi pred tribunalom”, rekao je Volodin.
Ministarstvo odbrane Rusije je ranije saopštilo da je ukrajinska vojska namerno ubila 10 zarobljenih ruskih vojnika.
Video snimak na kojem ukrajinski vojnici streljaju ruske vojnike koji su se predali i leže na zemlji pojavio se u petak na internetu. Prema informacijama predsednika Suda za ljudska prava Valerija Fadejeva, zločin se dogodio u Makejevki.
On je dodao da će Sud za ljudska prava video snimak uputiti upravi vrhovnog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, OEBS-u, Savetu Evrope, organizaciji “Amnesti internešenel“, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i drugim organizacijama. Istražni komitet Rusije pokrenuo je istragu o tom zločinu.
Portparol Oružanih snaga Ukrajine rekao je da Rusija neće moći brzo da uspostavi proizvodne pogone za proizvodnju bespilotnih letelica iranskog dizajna.
Komentarišući mogućnost da bi Iran mogao da preda rakete Rusiji, portparol je rekao da se moraju “pripremiti za sve izazove”.
“Ovo zavisi od mnogo faktora, pre svega od želje zemalja da se uključe u priču o proizvodnji bespilotnih letelica u Rusiji. Naravno, to će trajati mnogo duže od nekoliko nedelja ili čak meseci, neće se dogoditi brzo“, rekao je Jurij Ihnat, portparol ukrajinske vojske, za Ukrinform.
On napominje da je rat u fazi kada su dronovi sve važniji.
“Rat je ušao u fazu u kojoj se sve više dronova materijalizuje, oni su pretnja od koje moramo da se zaštitimo, ali takođe moramo da povećamo sopstvene zalihe takvih dronova, takve leteće municije koja može da pogodi neprijatelja izvan linije fronta”, dodao je on.
Ihnat je rekao da Rusija proizvodi sopstvene bespilotne letelice, kako za napad tako i za izviđanje.
“Nadamo se da Rusija neće dobiti te rakete“
On je dodao da bi Iran možda želeo da izbegne dodatne sankcije koje bi bile uvedene ako preda svoje nacrte bespilotnih letelica Rusiji.
Na pitanje da li će Iran isporučiti rakete Rusiji, portparol ukrajinske vojske je rekao da su određeni diplomatski faktori možda usporili proces, ali je dodao da Ukrajina treba da bude spremna za sve izazove.
“Možda su neki diplomatski resursi i pregovori već počeli, neke zemlje bi mogle da se izjasne o tome. Nadajmo se da teroristi neće dobiti te rakete, što će donekle ublažiti napad. Ostaje nam da se nadamo, a u međuvremenu moramo se pripremiti za sve izazove“.
Vašington post je ranije objavio da su se Iran i Rusija dogovorili o planu sklapanja dronova iranskog dizajna na ruskom tlu.
Američki list “Njujork Tajms” naveo je da je autentičan snimak na kome se vidi kako ukrajinska vojska ubija zarobljene ruske vojnike.
Kako navodi ovaj list, vojnici su ubijeni izbliza.
“Raša tudej” navodi da se na snimku vide događaji koji su se dogodili u selu Makejevka u Lugansku sredinom novembra. Podsećanja radi, zvanični Kremlj optužio je Kijev da je ukrajinska vojska pogubila nekoliko ruskih vojnika.
“Video snimci, čiju smo verodostojnost utvrdili, predstavljaju retku priliku da vidimo neki od užasnih situacija u rat, ali ne prikazuju zašto su ruski vojnici ubijeni”, naveo je Njujork Tajms”.
List je dodao da i dalje “ostaje misterija” to šta se zapravo dogodilo sa vojnicima.
Međutim, “Njujork Tajms” ističe da je, sudeći po snimku”, “najmanje 11 Rusa ubijeno izbliza pošto je jedan od njihovih saboraca otvorio vatru na ukrajinske vojnike, koji su stajali u blizini”.
Podsećanja radi, Ukrajina je ranije saopštila da proverava verodostojnost snimka.
“Pre pokretanja istrage mora postojati temelj za to. Upravo utvrđujemo da li su li ovi video zapisi lažni”, rekao je tada portparol glavnog štaba Bogdan Senik.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da su ruske snage u toku današnjeg dana izvele skoro 400 artiljerijskih udara u istočnim regionima Ukrajine.
“Najžešće borbe, kao i ranije, vode se u regionu Donjecka. Iako je danas bilo manje napada zbog pogoršanja vremena, obim ruskog granatiranja je nažalost i dalje izuzetno velik”, rekao je Zelenski, prenosi Rojters.
Zelenski je, u redovnom video obraćanju, istakao da ukrajinska vojska polako napreduje na teritoriji Luganske oblasti.
Ukrajinski predsjednik je rekao da snage pod kontrolom Kijeva “dosljedno i veoma proračunato uništavaju potencijal okupatora” na jugu zemlje, ali nije iznio detalje.
Ukrajina je u subotu saopštila da je oko 60 ruskih vojnika poginulo u artiljerijskom napadu na jugu zemlje, dodaje Rojters.
Ukrajinski zvaničnik za ljudska prava odbacio je optužbe Moskve o slučaju pogubljenja ruskih ratnih zarobljenika, tvrdeći da su se u snimljenom incidentu ukrajinski vojnici branili od Rusa, koji su se pretvarali da se predaju.
Ombudsman Dmitro Lubinec rekao je da video snimci koje je Moskva predstavila kao dokaz da je Kijev pogubio ruske ratne zarobljenike, zapravo pokazuju da su ruski vojnici „koristeći lažnu predaju“ „počinili ratni zločin otvarajući vatru na ukrajinske oružane snage“.
Ruski vojnici poginuli su u tom incidentu i „zbog toga se ne mogu smatrati ratnim zarobljenicima“, dodao je Lubinec na Telegramu.
Ruske vlasti su u petak optužile Ukrajinu da je pogubila više od deset njenih vojnika koji su položili oružje. Vlasti su ocijenile da je to „ratni zločin“ na osnovu video snimaka postavljenih na društvenim mrežama.
AFP je naveo da nije mogao da provjeri autentičnost video snimaka iz nezavisnih izvora.
Dmitrij Medvedev istakao je istorijske veze Kijeva sa Ruskom Federacijom i SSSR-om, napominjući da je to “jednostavno ruski grad”.
Medvedev je svoj post na Telegram kanalu nazvao odgovorom na ukrajinske pretnje da će “vratiti Krim” i podsetio na sledeće nesporne činjenice.
Prvo, kako je Medvedev primetio, “Kijev je bio prestonica Drevne Rusije”.
Drugo, “Kijev je bio veliki maloruski grad u okviru Ruske imperije”.
Treće, “Kijev je bio republička prestonica u okviru SSSR-a”.
Pored toga, kako je primetio, Kijev je “jednostavno ruski grad u kome su (stanovnici) uvek mislili i govorili na ruskom jeziku”. On je primetio da iz svega gore navedenog proizilazi da je “jasno šta i kako treba vratiti”.
Ukrajina nema šanse da povrati Krim ni upotrebom vojne sile, a ni političkim djelovanjem, izjavio je danas za agenciju TAS S član Savjeta Federacije Rusije sa Krima Sergej Cekov.
“Ukrajina uopšte nema šanse da povrati Krim vojnim putem. To je nemoguće. Ali ne znači da ne treba da budemo spremni na provokacije i akcije sa njihove strane. Oni se pripremaju, ali i mi”, rekao je Cekov.
Šef kabineta predsjednika Ukrajine Andrij Jermak izjavio je ranije da se ta zemlja sprema za ofanzivu na Krim, a zamenik ukrajinskog ministra odbrane Vladimir Gavrilov rekao je juče u intervjuu za Skaj njuz da će ukrajinske snage biti na Krimu do decembra, kao i da će rat biti završen na proleće naredne godine.
Kako je rekao Cekov, takve izjave kijevskih vlasti su trebale da stimulišu pomoć iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Lider Krima Sergej Aksjonov rekao je u petak da lokalne vlasti kontrolišu radove na utvrđivanju na poluostrvu, a kako bi osigurale bezbednost naroda i istakao da su te mjere dovoljne da se osigura bezbednost Krima.
Institut za proučavanje rata (ISW) objavio je novu dnevnu analizu događaja u Ukrajini.Ono na šta se stavlja akcenat jeste da ruske snage navodno počinju da pojačavaju svoje položaje u okupiranim oblastima, Luganskoj, Donjeckoj i istočno Zaporiškoj oblasti i to vojnicima iz Hersonske oblasti, kao i vojnicima koji su mobilizovani.
Ukrajinski glavni generalštab izvestio je o povećanju ruskog vojnog osoblja u gradu Lugansku, gde je primetio da ruske snage svoje vojnike smeštaju u napuštene domove u Krasneu i Simejkineu koji se nalazi oko 30 km jugoistočno od grada Luganska.
Šef administracije Luganska Serhij Hajdaj izjavio je da su ruske snage prebacile ostatke ruskih desantnih jedinica sa desne, odnosno zapadne obale Hersonske oblasti u Lugansku oblast.
Dok vojna uprava Luganske oblasti dodaje da deo preraspoređenih ruskih trupa stiže u Novoaidar, što je otprilike oko 55 km istočno od Severodonjecka.
Savetnik gradonačelnika Mariupolja Petro Andrušenko primetio je takođe i dolazak preraspoređene ruske vojske i vojne opreme u Mariupolj, navodeći da ruske snage postavljaju 10.000 do 15.000 vojnika u šire mariupoljsko područje.
Andrušenko je izjavio da se novomobilisani ljudi verovatno preko Mariupolja raspoređuju na bojno polje u zapadnoj Donjeckoj oblasti.
Građani bi trebalo da razmotre napuštanje zemlje kako bi smanjili potražnju za električnom energijom u državi.
To je izjavio šef najveće ukrajinske privatne energetske kompanije “DTEK” Maksim Timčenko
“Ako građani mogu da pronađu alternativno mesto za boravak još tri ili četiri meseca, to može biti od velike pomoći sistemu”, rekao je Timčenko za “Bi-Bi-Si”.
Ruski napadi oštetili su skoro polovinu ukrajinskog energetskog sistema, a milioni ljudi su bez struje
“Oštećeni energetski sistem i dalje nije u stanju da proizvede dovoljno električne energije da zadovolji trenutne potrebe, tako da svaki način smanjenja potrošnje, uključujući i napuštanje zemlje, treba posmatrati kao pomoć Ukrajini da pobedi u ratu protiv Rusije””, objasnio je Timčenko.
On je dodao i da energetski sistem postaje manje pouzdan sa svakim ruskim napadom, a smanjenje potrošnje električne energije je ključ za njegovo održavanje.
“Ako trošite manje, onda će bolnice koje neguju povređene vojnike imati zagarantovano snabdevanje strujom. Kad tako posmatramo, manjim trošenjem struje ili odlaskom građani doprinose i drugim ljudima””, izjavio je Timčenko za britanski javni servis.
Napadi Rusije na ukrajinsku infrastrukturu pojačani su nakon ukrajinske kontraofanzive u oblasti Harkova i ponovnog ulaska u Herson.