VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Proglašena uzbuna – čitava zemlja u crvenom

    Proglašena uzbuna – čitava zemlja u crvenom

    U glavnom gradu Ukrajine Kijevu proglašena je vazdušna uzbuna.

    Ovo se navodi u poruci u Telegram kanalu gradske uprave. Svi stanovnici Kijeva su pozvani da se hitno presele u skloništa.

    Takođe je saopšteno da je vazdušna uzbuna objavljena u Sumskoj, Poltavskoj, Dnjepropetrovskoj, Nikolajevskoj i Odeskoj oblasti. To prenosi RIA Novosti pozivajući se na podatke onlajn mape vazdušne uzbune Ministarstva digitalne transformacije Ukrajine.Kako prenose ukrajinski mediji, prijavljena je eksplozija u Dnjepropetrovskoj oblasti. Informacija još uvek nije potvrđena, ali se na mrežama deli fotografija i video dima koji se širi.

  • Krim pada? Poznato i kada

    Krim pada? Poznato i kada

    Poslednjih dana brojni ruski političari diskutuju o mogućem ukrajinskom napadu na ključno poluostrvo.

    Krim ima strateški značaj i za Ukrajinu i za Rusiju jer se nalazi na Crnom moru, ali ne treba potceniti ni njegov simbolički značaj.

    Bivši komandant ruskog vazduhoplovstva Viktor Bondarev smatra da Ukrajina nema “ni resurse ni vojni potencijal” da vrati Krim pod sopstvenu kontrolu.

    Istovremeno, ruski parlamentarac Andrej Guruljov poziva Kremlj da izračuna mogućnost da Ukrajinci krenu u napad uz podršku NATO-a.

    Njegov kolega iz ruskog parlamenta Mihail Šeremet upozorio je ukrajinske trupe da će zadobiti “veliki završni udarac” ako krenu u ofanzivu na Krim, piše Skaj njuz.

    Kada su Rusi u februaru započeli vojnu invaziju na Ukrajinu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u početku bio oprezan da javno izrazi svoje ambicije da oslobodi Krim. Međutim, kako rat odmiče i kako Ukrajinci sve više napreduju na bojnom polju, Zelenski sve otvorenije šalje poruke da smatra Krim ukrajinskom teritorijom i da će ga ukrajinski vojnici ponovo zauzeti.

    Zamenik ukrajinskog ministra odbrane Volodimir Havrilov rekao je da bi ukrajinske snage mogle da se vrate na Krim do kraja decembra, dok bi ceo rat sa Rusijom trebalo da bude završen do proleća. On smatra da je ponovno zauzimanje Krima “samo pitanje vremena” i tvrdi da bi takvom scenariju mogao da doprinese neki nepredvidivi događaj u Rusiji, poput iznenadnog pada Putinovog režima.

    “Možemo da zakoračimo na Krim, na primer, do kraja decembra. Moguće je, moguće je. Nije isključeno”, rekao je Havrilov.

    Međutim, britanski vicemaršal u penziji Šon Bel podseća da je Krim veliki deo ruske istorije i da Rusija nikada nije smatrala Krim neruskim.

  • Putin: Rusija spremna da poveća izvoz đubriva

    Putin: Rusija spremna da poveća izvoz đubriva

    Moskva je spremna da poveća izvoz đubriva i da radi sa apsolutno svim partnerima u toj oblasti, izjavio je danas predsjednik Rusije Vladimir Putin.

    “Spremni smo da ovaj posao proširimo sa svim partnerima bez izuzetka”, rekao je Putin na sastanku sa šefom Komisije za proizvodnju i trgovinu mineralnih đubriva (RSPP) Dmitrijem Mazepinom, prenosi Tas s.

    On je dodao da je situacija na svjetskim tržištima đubriva dobro poznata čak i lancima.

    “Uralhem grupa je jedan od najvećih svjetskih proizvođača i azotnih i kalijumovih đubriva i amonijaka. Znam da je posao u toku uprkos vještačkim preprekama koje stvaraju određene zemlje. Takvi postupci samo pogođaju globalno tržište”, rekao je ruski predsjednik Mazepinu.

  • Zelenski: Ukrajina otvara skloništa s grijanjem, strujom i vodom

    Zelenski: Ukrajina otvara skloništa s grijanjem, strujom i vodom

    Širom Ukrajine će biti otvorena javna skloništa, tzv. Centri nepobjedivosti u kojima će najugroženijim građanima 24 sata besplatno biti obezbjeđena električna energija, grijanje, voda, internet, mobilna konekcija i lijekovi, izjavio je u svom sinoćnjem video obraćanju naciji ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    “Ako se masivni ruski napadi ponavljaju i bude jasno da struje neće biti satima, Centri nepobjedivosti otvoriće vrata građanima”, rekao je Zelenski.

    Ukrajinska vlada juče je obećala da će ova skloništa uskoro biti izgrađena uz apel građanima da štede el. energiju tokom predstojeće zime, prenosi Rojters.

    Ruski napadi prekinuli su na duže vrijeme snabdijevanja strujom za 10-ak miliona potrošača što je ukrajinski operater nacionalne elektro-mreže nazvao “kolosalnom štetom”.

  • Veliki pritisak na Bajdena: Hoće li Ukrajina ipak dobiti najmoćnije američko oružje?

    Veliki pritisak na Bajdena: Hoće li Ukrajina ipak dobiti najmoćnije američko oružje?

    Grupa od 16 američkih senatora vrši pritisak na Bidenovu administraciju da pažljivo razmotri zahtjev Ukrajine zaameričke bespilotne letjelice Grey Eagle za borbu protiv Rusije i zatražila od Pentagona da objasni zašto nije postignut napredak o ovom pitanju.

    Bidenova administracija je do sada odbijala zahtjeve za slanje svojih najmodernijih dronova MQ-1C Grey Eagle, koji može letjeti na 8.000 metara i koji bi predstavljao veliki tehnološki iskorak za Ukrajinu.
    Odbijanje je bilo zasnovano na zabrinutosti da bi bespilotne letjelice mogle biti oborene, nisu bile od suštinske važnosti za ukrajinske ratne napore i mogle bi da eskaliraju sukob, ali Pentagon nije potvrdio svoj stav.

    Ukrajina je uputila brojne pozive Sjedinjenim Državama da joj pošalju moćne bespilotne letjelice, a nedavno i rakete protiv bespilotnih letjelica, nadajući se da će Washington preokrenuti svoje prethodno protivljenje, jer se Rusija sve više okreće kamikaza bespilotnim letjelicama i napada civilnu infrastrukturu.Senatori, uključujući republikanca Jonija Ernsta i demokratu Joea Manchina, koji su obojica članovi Senatskog odbora za oružane snage, izrazili su zabrinutost zbog protivljenja SAD zahtjevu, rekavši da nabavka drona sa oružjem “zahtijeva pažljivo preispitivanje”.

  • Zaharova: “Divljački postupci kijevskog režima”

    Zaharova: “Divljački postupci kijevskog režima”

    Za pretrese u Kijevsko-Pečerskoj lavri nema ni objašnjenja, ni opravdanja to je novi oblik amoralnosti kijevskog režima, izjavila je Marija Zaharova.

    Portparolka Ministarstva inostranih poslova je istakla da se to “toliko uklapa u logiku delovanja kijevskog režima da se čini da bez ovog dela slika ne bi bila potpuna”.

    “Ovo je još jedan element, koji potpuno prirodno pripada apsolutno amoralnim, divljačkim postupcima kijevskog režima”, dodala je Zaharova.

    SBU je juče izvršila pretres na terioriji Kijevsko-pečerske lavre.

    U saopštenju je navedeno da su sprovedene kontraobaveštajne aktivnosti. Ruska pravoslavna crkva nazvala je ove akcije SBU – zastrašivanjem.

    Kijevsko-pečerska lavra je najstariji manastir u današnjoj Ukrajini i jedan od prvih manastira Kijevske Rusije. Nalazi se na listi UNESKO. Osnovana je u 11. veku. U ovom trenutku površina teritorija lavre premašuje 20 hektara.

  • Kijev sprema desant?

    Kijev sprema desant?

    Ukrajinska komanda nastavlja prebacivanje jedinica sa hersonskog pravca.

    U periodu od 22. do 25. novembra više od 1,5 hiljada ljudi i preko 210 jedinica različite tehnike krenuće iz Nikolajevske i Hersonske oblasti u centralne i istočne regione Ukrajine.

    U Hersonu je nastavio sa radom odeljenje SBU i nacionalne policije.

    Zaposleni sprovode mere filtracije i masovno proveravaju sve zgrade i kuće u gradu u potrazi za proruskim građanima i vojnim osobljem Oružanih snaga RF. Jedinice 9. kombinovanog bataljona Oružanih snaga Ukrajine su pomoću helikoptera sa raketnim sistemom napale su položaje u Kairimu.

    Oružane snage Ukrajine nastavljaju deminiranje Hersonske oblasti i administrativnog centra. U raznim naseljima postoje demineri i kinološke službe.

    U blizini poluostrva Kinburn, ukrajinske izviđačke grupe 73. centra SOF-a na malim čamcima patrolirali su obalom Dnjeparskog ušća, pod kontrolom Oružanih snaga Rusije. U pozadini povećane pažnje ukrajinskih resursa ovom sektoru fronta, Oružane snage Ukrajine ispituju odbranu ruskih trupa pre mogućeg desanta.

  • Rusija se na brzinu zadužila 13,2 milijarde evra

    Rusija se na brzinu zadužila 13,2 milijarde evra

    Rusija je prikupila više od 13,2 milijarde evra izdavanjem dužničkih hartija investitorima jer je rat u Ukrajini ugrozio njene finansije, piše Dejli mejl.

    Naime, zvanična Moskva, u najvećem emitovanju duga te vrste u svojoj istoriji, za vikend je izdala IOU hartije (I Owe You – dokument kojim se priznaje dugovanje) u vrednosti 11,4 milijarde funti, navodi britansko Ministarstvo odbrane.

    Prethodno je prognozirano da će vojni troškovi za sledeću godinu porasti 40 procenata usled rata u Ukrajini, pa je novac verovatno namenjen “zapušavanju te rupe”, piše britanski list.

    Obim aukcije duga verovatno ukazuje na to da se Rusija trudi da prikupi što više keša pre nego što joj se uslovi zaduživanja pogoršaju i cena ode uvis, dodaju britanski obaveštajci.

    Vladimir Putin je već skoro deset meseci zaglibljen u borbe u Ukrajini i ekonomija njegove zemlje posrće pod teretom stranih sankcija.

    Prošle nedelje, zvanično je objavljeno da je privreda Rusije ušla u recesiju smanjivši se za 4,1 odsto u drugom kvartalu godine, a potom pala četiri procenta u trećem kvartalu.

    Stotine velikih kompanija pobegle su iz zemlje zbog invazije, a njihov izvoz je desetkovan.

    Unosna prodaja nafte i gasa, čije su cene uzletele u nebo, održala je finansije zemlje ove godine, ali kako se steže obruč sankcija EU i SAD očekuje se da će prihodi opasti u 2023, piše Dejli mejl.

    Tako se sada očekuje da će pad ruske ekonomije na godišnjem nivou iznositi 4,6 procenata, što će joj biti druga recesija za tri godine, ali za razliku od one izazvane kovidom, put za izlaz iz nje nije jasan.

  • “Čak i ako Putin izgubi, biće još gore”

    “Čak i ako Putin izgubi, biće još gore”

    Zapadni mediji tvrde da nezadovoljstvo u Rusiji raste, te eksperti većaju da li postoji mogućnost da predsednik Vladimir Putin bude svrgnut sa vlasti.

    Britanski novinar i dopisnik iz Moskve Oven Metjuz tvrdi da Putin ne bi mogao politički da preživi “vojnu katastrofu na terenu” u Ukrajini. Međutim, on upozorava da je Putinova alternativa još “opasnija” od ruskog predsednika.

    “Ono što ne želite jeste da dođe do još opasnije situacije, opasnije i od Putina, a to je moguća revolucija u Rusiji ukoliko on padne”, kazao je Mejtuz za Skaj njuz.

    On je naveo da Putinovu opoziciju čine “nacionalisti koji su zapravo mnogo agresivniji od Putina”.

    Kako prenosi “Skaj njuz”, Metjuz, koji je živeo i radio u Rusiji više od 25 godina, rekao je da ne razume zašto je Putin pokrenuo rat.

    Naime, kako ističe, Putin je već “počeo da pobeđuje sa diplomatijom koja uključuje zveckanje oružjem” i da je sa tom taktikom “daleko dogurao”.

    “Putin je mislio da će obaranje režima u Kijevu biti lagano, ali se nisu spremili za iscrpljujući rat”, kazao je Metjuz.

  • Peskov: Moskva razumije zabrinutost Ankare

    Peskov: Moskva razumije zabrinutost Ankare

    Rusija razumije zabrinutost Turske u vezi sa bezbjednošću kada se radi o stanju u Siriji, ali poziva sve strane da izbjegnu postupke koji bi mogli da zakomplikuju situaciju, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Razumijemo i poštujemo brige Turske u vezi sa osiguravanjem njene bezbjednosti. Vjerujemo da je to legitimno pravo Turske”, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje kako Kremlj posmatra izjave turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdoana da ruska strana, navodno, nije izvršila svoju obavezu “čišćenja kurdskih vojnih formacija iz sirijskih regija” u skladu sa dogovorom iz 2019. godine.

    Peskov je napomenuo da Rusija poziva sve strane da se suzdrže od koraka koji bi mogli da dovedu do ozbiljne destabilizacije bezbjednosne situacije u cjelini.

    “To se može vratiti kao bumerang i dodatno zakomplikovati bezbjednosnu situaciju”, naglasio je Peskov.

    Govoreći o suprotnim stavovima Rusije i Turske u vezi sa osiguravanjem bezbjednosti u Siriji, Peskov je rekao da postoje određene nesuglasice, ali da partnerstvo Moskve i Ankara omogućava da se o tim razlikama otvoreno i konstruktivno razgovara i da su predsjednici dvije zemlje već više puta razgovarali o tome.

    Prema njegovim riječima, “prijateljska i partnerska priroda odnosa sa Turskom omogućuje otvorenu i konstruktivnu diskusiju o pomenutim nesuglasicama”.

    Izaslanik ruskog predsjednika za Siriju Aleksandar Lavrentijev izjavio je ranije da je Moskva pozvala Ankaru da pokaže suzdržanost u svjetlu napada na sirijsku teritoriju i da se ne smije dozvoliti da tenzije eskaliraju.