VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Otkriven novi cilj Rusije

    Otkriven novi cilj Rusije

    Član ruske Dume Andrej Guruljov rekao je da će njegova zemlja uništiti električnu mrežu Ukrajine, a zatim ciljati njen bankarski sistem.”Ako bombardujemo centar njihovog bankarskog poslovanja, onemogućićemo transfer novca, kartice neće raditi i ljudi neće primati plate”, rekao je Guruljlov Dodao je da je najvažnije to što je industrijska proizvodnja u Ukrajini je zaustavljena.

    “Industrija koja je donela prihod. Industrija koja je proizvodila oružje, sve je zaustavljeno, to je najvažnije, sve ostalo su nuspojave.Možemo da raznesemo železničku stanicu sa jednim projektilom. Zašto to ne uradimo? Sada radimo na njihovoj energetskoj mreži, uništićemo je, zapretio je, a zatim otkrio da je bankarski sistem sledeći”, rekao je Guruljov.

  • Njemci se plaše

    Njemci se plaše

    Nemački kancelar Olaf Šolc nije se usudio da preda tenkove Ukrajini, plašeći se ruske reakcije, rekao je u intervjuu za Deutsche Virtschafts Nachrichten poslanik Bundestaga iz CDU-a, pukovnik u penziji Roderih Kizeveter.

    “Po mom mišljenju, kancelara je uznemirilo rašireno mišljenje u Rusiji da bi upotreba nemačkih tenkova protiv ruskih trupa bila provokacija (iz Berlina)”, rekao je on.

    Kizeveter je kritikovao i Šolcovu izjavu da Berlin neće preduzeti nikakve korake bez saglasnosti svojih saveznika iz NATO-a.

  • Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Vlade Evropske unije nisu uspele da se dogovore o ograničenju cene ruske sirove nafte iz mora.

    Poljska je insistirala da ta granica mora biti niža od one koju su predložile države G7 kako bi se smanjila sposobnost Moskve da finansira napad na Ukrajinu, saopštile su diplomate.

    “Nema dogovora. Tekst zakona je usaglašen, ali Poljska još uvek ne može da pristane na cenu”, rekao je jedan diplomata, preneo je Rojters.

    Još nije određen novi datum za razgovore, rekle su diplomate, iako mehanizam ograničenja cena treba da stupi na snagu 5. decembra.

    Ukoliko do sledećeg ponedeljka ne bude dogovora o ideji o ograničenju cena G7, EU će primeniti oštrije mere dogovorene krajem maja – zabranu uvoza ruske sirove nafte od 5. decembra i naftnih derivata od 5. februara, navele su poljske diplomate.

    Mađarska i dve druge centralnoevropske države koje nemaju izlaz na more obezbedile su izuzeće.

    G7 je predložila ograničenje od 65-70 dolara po barelu, ali Poljska i neki drugi tvrde da to neće naškoditi Moskvi jer se ruskom naftom već trguje ispod tog raspona za 63,50 dolara.

  • “Ovo je pakao na zemlji. Klanica…”

    “Ovo je pakao na zemlji. Klanica…”

    Od kada je rat počeo, Ukrajina je proslavila niz nekoliko uspeha, ali grad Bahmut u Donbasu, je postao duboko destruktivan vrtlog za vojske obe zemlje.

    Hiljade ljudskih života i tone uništene opreme zaglavljene su u kaljuzi Bahmuta, dok Rusi mesecima očajnički pokušavaju da zauzmu grad, a Ukrajinci se svim silama bore da ga zadrže.Većina od 70.000 građana pobegla je, ostavljajući za sobom samo devastirane ulice koje neprestano odjekuju zvucima granatiranja. I danju i noću.

    Poslednja nedelja je bila posebno paklena, a sa dolaskom zime, najnoviji snimci koji stižu sa ovog fronta pokazuju neverovatne uslove u kojima se bore promrzli vojnici. Njihovi rovovi su puni blata, a dokle se okom ne vidi ništa osim kaljuge.

    Usled intenzivnog granatiranja stabla su takođe potpuno posečena.

    Svako ko je gledao veliki nemački film Edvarda Bergera “Na Zapadu ništa novo”, ove slike su ga potpuno vratile u Prvi svetski rat.

    Ledeni mraz hladnog jutra visi kao pokrov nad glavama vojnika dok potoci krvi teku oko njih, držeći ih sve zajedno u rovu na način koji malo ko od nas može zaista da razume. Na Tviteru se širi poređenje crno-belih fotografija Verdenske bitke iz Prvog svetskog rata i onih koje su podelili branioci kod Bahmuta snimljenih u novembru 2022.

    Osim moderne vojne uniforme Ukrajinaca, sve ostalo izgleda potpuno isto.

    Vojni analitičari opisuju bitku za Bahmut kao kombinaciju ratovanja ranog 20. veka i najnovije tehnologije. Dok trupe kopaju rovove iznad, posmatrači artiljerije sa obe strane koriste bespilotne letelice za bolje ciljanje i granatiranje.

    Ukrajinske snage optužuju Ruse da koriste fosfornu zapaljivu municiju i termobarične vakuum bombe. Izveštači Njujork tajmsa sa lica mesta opisuju kako u bolnicu u Bahmutu neprestano pristižu vozila hitne pomoći, oklopna vozila i putnički automobili koji bez prestanka dovoze ranjene ukrajinske vojnike.

    “Oni ne prestaju da vrište, jedan za drugim, i izvlače ranjenike ispred jedine vojne bolnice u gradu”, piše NYT.

    “Kroz glavna vrata bolnice prošao je vojnik, podržan od svojih drugova, lica potpuno unakaženog od zadobijenih povreda. Tamnozelena nosila koja su ga čekala bila su jedna od nekoliko još prekrivenih krvlju.”

    Do petka oko podneva lekari su prebrojali 50 ranjenih, od kojih su većina bili vojnici. Dan ranije je bilo još gore: kroz vrata bolnice prošlo je 240 ljudi, onih sa ranama od vatrenog oružja, gelerima i potresima mozga, navodi Njujork tajms.

    “Stalno dolaze u grupama, njih pet ili deset odjednom”, rekao je Parus, jedan od ukrajinskih medicinara u bolnici, dok je artiljerija tutnjala iznad njih i zveket mitraljeza odjekivao oko okolnih zgrada.

    Međutim, iako je broj ukrajinskih ranjenih i mrtvih visok, Rusi koji napadaju mnogo teže trpe.

    “Borbe karakteriše ogromno zanemarivanje sopstvenih trupa od strane Rusije”, objašnjava portparol Istočnog fronta Sergej Čerevatij za britanski The Telegraph, objašnjavajući kako ruski komandanti šalju ljude u smrt sa pesnicama i kapama kao na pokretnoj traci.

    “Bacaju ih kao topovsko meso da saznaju gde su naši vatreni položaji”, rekao je Čerevatiju.

    Julijus Terehov, portparol 58. samostalne motorizovane pešadijske brigade ukrajinske vojske u Bahmutu, rekao je da su borbe bile toliko intenzivne da su rovovi menjali vlasnika nekoliko puta za nedelju dana. Polja su ponegde bila puna mrtvih Rusa posle napada.

    “Za šest meseci koliko sam u Bahmutu, nikada nisam video da naša artiljerija radi ovako”, rekao je ukrajinski vojnik.

    Ukrajina je poslednjih dana poslala velika pojačanja u Bahmut, uključujući specijalne snage i manje obučene borce teritorijalne odbrane. Ukrajinske snage koje drže Bahmut sastavljene su od niza jedinica, uključujući 93. mehanizovanu brigadu i 58. motorizovanu pešadijsku brigadu, i iscrpljene su neprestanim napadima. Trupe iz drugih brigada stigle su da popune rupe u linijama i podrže formacije koje su posrnule nakon velikih gubitaka.

    Rusi, pak, stalno popunjavaju svoje redove plaćenicima zloglasne Vagnerove grupe, koji se bore uporedo sa separatističkim snagama i ruskim rezervistima. Intenzitet ruskih pokušaja da zarobi Bahmut zbunjuje vojne analitičare. Na drugim mestima duž fronta od 900 kilometara, Rusi uglavnom kopaju pre zime da bi sačuvali resurse, a ovde stalno napadaju. Tokom leta, nakon što su Putinove trupe zauzele susednu provinciju Lugansk, zauzimanje Bahmuta je izgledalo kao očekivani nastavak ruskog napredovanja ka osvajanju dva glavna centra Slavjanska i Kramatorska. Ali sada, nakon masovnih vojnih poraza i nestašice ljudi i municije, taj cilj izgleda maglovit, posebno nakon gubitka njihovih uporišta na severoistoku.

    Ruski gubici u toj oblasti procenjuju se na između 100 i 300 ljudi dnevno. Analitičari komentarišu da ruska vojska nastavlja da se nosi sa nerealnim političkim zahtevima da pokaže napredak. Bitke poput Bakhmuta troše snage koje bi se mogle koristiti na drugom mestu. Oni koriste ljude koje smatraju “potrošnom robom”, ali s obzirom na loš kvalitet raspoloživih snaga i sve manje zalihe artiljerijske municije, malo je verovatno da će biti uspešni.

  • Bliži se opkoljavanje Artjomovska

    Bliži se opkoljavanje Artjomovska

    Ofanziva u okolini Artjomovska ide uspešno, bliži se opkoljavanje grada, rekao je Denis Pušilin, vršilac dužnosti lidera DNR.

    On je istakao i da se borbe vode u centru Marinke.

    Sa druge strane, Vladimir Rogov, predsednik pokreta “Zajedno sa Rusijom” i član zaporoške administracije saopštio je da je preventivnim napadom na železničku infrastrukturu u Krivom Rogu, Dnjepropetrovska oblast, sprečeno prebacivanje ukrajinske tenkovske brigade na zaporoški deo fronta.

    “Preventivni napad je izveden na železničku infrastrukturu u Krivom Rogu, čime je sprečeno prebacivanje 17. tenkovske brigade Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Zaporožja”, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, kijevske vlasti su planirale da prebace u Zaporošku oblast „veliku količinu vojne tehnike i pojačanje za organizovanje ofanzivnih operacija“.

  • “Rusija će pobjediti, biće nas 200 miliona, a onda lagano Balkan, Poljska…”

    “Rusija će pobjediti, biće nas 200 miliona, a onda lagano Balkan, Poljska…”

    Na ruskoj državnoj televiziji, u toku rasprave o planiranoj ruskoj strategiji tokom sledeće decenije, stručnjaci naveli da će Rusija pripojiti susedne zemlje.

    Prema rečima ruskog filologa Nikolaja Vavilova, koji je učestvovao u emisiji na kanalu Rusija 1, susedne zemlje će biti pripojene Rusiji u “jedan veliki ruski dom”, sa eventualnim širenjem na Balkan i Poljsku.

    “Sada s jedne strane mnogi imaju razloga za očajavanje, ali ako pogledate stvari iz druge perspektive, Rusija se pobednički bori protiv više od milijardu Zapadnjaka. Tokom cele ove godine Zapad nije uspeo da savlada Rusiju. Svaki prosečan Rus će se složiti sa mnom – imamo toplu vodu, hranu, poslove, gradski prevoz funkcioniše. Naša ekonomija se rekonstruiše”, rekao je Vavilov.

    “Zapravo se radi o pobedi Rusije. Nema izolacije za nas, pogotovo sada kada nam se pridružila Kina. Pridružili su nam se i Indija, jugoistočna Azija, Afrika i Latinska Amerika. Nema izolacije jer smo pobednici u ovoj masovnoj specijalnoj operaciji”, dodao je.

    “Ja sam filolog. Ukrajinski je dijalekt ruskog jezika. Ukrajinski jezik ne postoji. Postoji samo ukrajinski dijalekt. Za proučavanje ovog dijalekta su vam potrebne dve sedmice. Uglavnom, zašto nas se Zapad toliko boji? Neprijatelj je pred Moskvom. I ako Zapad ništa ne može da učini, za 10, 15 ili 20 godina ćemo povratiti svu teritoriju”, kazao je Vavilov.

    “Pripojićemo sve te nacije koje tvrde da su nezavisne u jedan veliki ruski dom. Šta to znači? U Evropi s 500 miliona stanovnika postojaće kolektiv od 200 miliona ljudi koji govore ruski i koji može smireno položiti pravo na Balkan, Poljsku i tako dalje”, izjavio je ruski filolog.

    “Ima 80 miliona Nemaca, uključujući Pakistance, Turke i Arape. Ima 60 miliona Engleza, takođe uključujući Pakistance i druge. U istočnoj Evropi će se pojaviti vodeća nacija. Zapad neće moći ništa učiniti”, dodao je.

    “Za 10 do 15 godina će se pojaviti ogromna zajednica. Šta to znači? To znači da ćemo sa sebe zbaciti 20 ili 30 godina staro odelo, iznošeno odelo globalizma. Trebamo da ga zamenimo za novu ideologiju, nova načela, nove društvene i političke strukture”, zaključio je Vavilov.

  • Ruska vojska u ofanzivi

    Ruska vojska u ofanzivi

    Na brifingu Ministarstva odbrane Rusije saopšteno je da su vazdušno-kosmičke snage Rusije izvele napad.

    Napad je izveden na koncentraciju ljudstva i vojne tehnike Oružanih snaga Ukrajine u Dnjepropetrovskoj oblasti.

    Tom prilikom likvidirano je više od 100 ukrajinskih vojnika.

    “Oružane snage Rusije odbile su dva kontranapada ukrajinske vojske južno od Donjecka i, likvidirano je više od 50 ukrajinskih vojnika. Oružane snage Ukrajine pokušale su da krenu u ofanzivu u Kuzejomovke u LNR, ali su vraćene na prvobitne položaje, izgubivši više od 50 vojnika”, saopšteno je.

    Oružane snage Ukrajine izgubile su i do 80 ljudi tokom neuspešnih kontranapada u području Artjomovska.

  • Dodik: Nećemo prihvatiti sankcije Rusiji bez obzira šta od nas očekivali

    Dodik: Nećemo prihvatiti sankcije Rusiji bez obzira šta od nas očekivali

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će sutra u Istočnom Sarajevu razgovarati sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, koji nosi poruke za kandidatski status BiH.

    Rekli smo da to hoćemo, ali je ovo pomalo neka vrsta spekulisanja. U svakom slučaju uvažavam Varheljija i sutra ću sa njim razgovarati, rekao je Dodik danas novinarima u Kotor Varošu.

    On je upitao koja je to EU koja kaže da BiH može imati kandidatski status ali će ostati nelegalni visoki predstavnik Kristijan Šmit, kao i sudije Ustavnog suda BiH.

    – Kada pričaju istinu, da li kada govore o vladavini prava il` da treba da ostane visoki predstavnik? To ću sutra pitati na sastanku – istakao je Dodik.

    On je dodao da je EU partner sa kojim treba sarađivati, ali da Republika Srpska neće prihvatiti uvođenje sankcija Rusiji.

    – To pitanje neće biti stavljeno na sto i nećemo prihvatiti sankcije Rusiji bez obzira šta od nas očekivali. To što oni vode rat sa Rusijom, ne treba da mi trpimo zbog toga – rekao je Dodik.

    On kaže da ne želi da srpski narod ostane zabilježen u istoriji da je uveo sankcije Rusiji.

    Kada je riječ o formiranju vlast BiH, Dodik, koji je lider SNSD, ponovio je da postoji politički dogovor sa HDZ BiH, kojeg se pridržava.

    – Što se mene tiče, mogu da razgovaram sa partijama “osmorke”, a što se tiče SDA i Bakira Izetbegovića vidimo namjere da prigrle opoziciju iz Republike Srpske u vlast na nivou BiH da bi se što više destabilizovala Srpska. Poručujem mu da će tada više stabilizovati Srpsku u opredjeljenju da napusti BiH – zaključio je Dodik.

    “Jedinstvom se predstaviti na nivou BiH”
    Lider SNSD Milorad Dodik ocijenio je danas da bi formiranje vlasti na nivou BiH sa strankama opozicije iz Republike Srpske bilo loše za BiH koja je neuspješna, nefunkcionalna i gotovo propala.

    Dodik je istakao da Republika Srpska mora jedinstvom da se predstavi na nivou BiH.

    – Najbolje bi bilo da se republički interesi zajednički predstavljaju na nivou BiH, a ne oni koji nisu dobili podršku naroda – rekao je Dodik novinarima u Kotor Varošu povodom današnjeg sastanka predstavnika opozicije iz Srpske – SDS, PDP i liste “Za pravdu i red” sa rukovodstvom SDP BiH u Sarajevu na kojem će biti razgovarano o izboru delegata u Dom naroda BiH iz Srpske, te o formiranju vlasti na nivou BiH bez SNSD.

    Kada je riječ o saradnji SNSD i institucija Republike Srpske sa gradonačelnikom Banjaluke Draškom Stanivukovićem, Dodik je podsjetio da institucije Srpske imaju saradnju i sa onima koji nisu iz SNSD.

    – Banjaluka je grad koji traži da se rješavaju problemi. Ako opozicija misli da ne treba biti saradnje sa institucijama Srpske, onda će to biti na štetu Banjaluke – naglasio je Dodik.

    On je napomenuo da je sa Banjalukom sprovedeno nekoliko akcija, a da joj predstoji organizovanje “Srpska opena” kako bi bila dobar domaćin.

    – Meni ne predstavlja problem da sarađujem sa Stanivukovićem na ovakvim projektima, a šta misle njegovi iz opozicije to je njihov problem – zaključio je Dodik.

  • Pakleni plan Vladimira Putina za Bjelorusiju

    Pakleni plan Vladimira Putina za Bjelorusiju

    Zapadni mediji tvrde da Vladimir Putin namjerava da ukloni predsjednika Bjelorusije Aleksandra Lukašenka.

    Kako mediji navode, Putinov cilj je jasan, a to je pripajanje Bjelorusije Rusiji. Prema Bildu, ruska vojna obaveštajna služba bi navodno mogla “narednih dana da pokuša da sprovede scenario koji uključuje ili pokušaj atentata na bjeloruskog predsjednika ili njegovu imitaciju”.

  • Moskva očekuje napad?

    Moskva očekuje napad?

    Znakovi sa uputstvom za skloništa pojavili su se na ulicama ruskih gradova u blizini granice sa Ukrajinom, ali i na udaljenijim lokacijama.

    “Biće postavljeno oko 700 znakova do početka decembra u gradu Belgorod blizu ukrajinske granice”, rekao je gradonačelnik Valentin Demidov.Postavljanje znakova koji ukazuju na skloništa označava “drugu fazu” u pripremama civilne odbrane, kaže Demidov.

    “U prvoj fazi smo pregledali sve lokacije koje mogu da obavljaju ovu funkciju i pokrenuli proceduru za odobravanje pristupa i praćenje stanja skloništa”, rekao je Demidov.

    Stanovnici su takođe počeli da primećuju znakove za skloništa u Rostovu na Donu, oko 150 kilometara istočno od lučkog grada Mariupolja koji je sada pod ruskom kontrolom.

    Šef ruskog Saveta za bezbednost je naredio u aprilu kompletan popis skloništa u regionima blizu ukrajinske granice.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je pre dve nedelje sazvao prvi sastanak Saveta bezbednosti od početka invazije na kojem se razgovaralo o pripremama civilne odbrane.

    Vlasti u ruskim pograničnim regionima, uključujući Belgorod, tvrde da su dronovi, rakete i artiljerija vršili napade na njihovo tlo od samog početka Specijalne operacije u Ukrajini.

    Čak i u jugozapadnom Sibiru, daleko od ukrajinske granice, opštinski radnici su u Novokuznjecku postavili 3.000 znakova za skloništa.

    Procenjuje se da će oko 16.500 skloništa širom Rusije biti u potpunosti pripremljeno za korišćenje. Mediji napominju da su mnoge lokacije skloništa poverljive i nisu dostupne javnosti.