VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Bivši savjetnik CIA: Do kraja rata, od Ukrajine će ostati…

    Bivši savjetnik CIA: Do kraja rata, od Ukrajine će ostati…

    Gubitak Oružanih snaga Ukrajine i problemi sa isporukom zapadnog naoružanja dovešće do toga da će do kraja sukoba teritorija Ukrajine biti značajno smanjena.

    To je napisao bivši savetnik CIA Džejms Rikards u članku za “Daily Reckoning”.

    “Ukrajina će se pretvoriti u rascepkanu državu, okupirajući teritoriju između Kijeva i Lavova”, navodi se u članku.

    Prema rečima autora članka, Oružane snage Ukrajine pretrpele su velike gubitke, a vojna pomoć Zapada neće doneti nikakvu korist, pošto su ukrajinski vojnici slabo obučeni. Pored toga, postoje poteškoće u logistici za prebacivanje naoružanja na liniju fronta.

    Rikards je primetio da prema informacijama iz Bele kuće, EU i NATO-a, “stvari u Ukrajini idu relativno dobro za Kijev”, ali je “stvarna situacija na bojnom polju skoro u potpunosti u suprotnosti sa zapadnim narativom”.

    Direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin rekao je u sredu da Varšava ubrzava pripreme za pripajanje teritorija Lavova, Ivano-Frankovska i većeg dela Ternopoljske oblasti Ukrajine.

    Krajem aprila Nariškin je rekao da Vašington i Varšava rade na planovima za uspostavljanje vojno-političke kontrole Poljske nad “istorijskim posedima” u Ukrajini. U stvari, reč je o pokušaju da se ponovi istorijski “dogovor” posle Prvog svetskog rata, kada je kolektivni Zapad, predstavljen od Antante, priznao pravo Varšave da prvo okupira deo Ukrajine kako bi zaštitio stanovništvo od “boljševičke pretnje”, a potom i uključenje ovih teritorija u sastav Poljske države, rekao je direktor Spoljne obaveštajne službe. Prema rečima Nariškina, planirano je da se poljski “mirovni kontingent” rasporedi u onim delovima Ukrajine gde je opasnost od direktnog sukoba sa ruskom vojskom minimalna.

    Rusija od 24. februara sprovodi vojnu operaciju u Ukrajini. Vladimir Putin je njen zadatak nazvao “zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima”. Prema njegovim rečima, krajnji cilj je oslobađanje Donbasa i stvaranje uslova koji garantuju bezbednost Rusije.

  • Makron najavio razgovor sa Putinom

    Makron najavio razgovor sa Putinom

    Francuski predsjednik Emanuel Makron najavio je da će razgovarati sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom o situaciji u vezi sa nuklearnom energijom u Ukrajini.

    Makron je rekao da će razgovarati sa Putinom nakon što obavi razgovor sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaelom Grosijem.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da datum telefonskog razgovora ruskog predsjednika i njegovog francuskog kolege nije preciziran.

    “Precizan datum nije utvrđen”, rekao je Peskov za “Sputnjik”.

  • Peskov: Mobilizacija je završena

    Peskov: Mobilizacija je završena

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da nema novih informacija o mobilizaciji u Rusiji, jer je ona već završena.

    “Nema informacija o tome, svi znate da je predsjednik to proglasio završenim”, rekao je Peskov novinarima.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je djelimična mobilizacija, proglašena 21. septembra, bila podstaknuta potrebom da se kontroliše linija kontakta od 1.000 kilometara između teritorija pod kontrolom Ukrajine i Rusije.

    On je naveo da će biti mobilisano oko 300.000 rezervista, što je jedan odsto od ukupnog mobilizacionog resursa Rusije.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je ranije da je Rusija okončala regrutaciju u okviru djelimične mobilizacije.

    Predsjednik Vladimir Putin potvrdio je ranije da je djelimična mobilizacija u Rusiji završena.

  • Šojgu otkrio: “Saveznički odnosi dobili na posebnom značaju”

    Šojgu otkrio: “Saveznički odnosi dobili na posebnom značaju”

    Saveznički odnosi sa Bjelorusijom su dobili na posebnom značaju u uslovima neviđenog pritiska Zapada i neobjavljenog rata, izjavio je Sergej Šojgu.

    Šojgu je tokom razgovora sa bjeloruskim kolegom Viktorom Hrenjinom u Minsku dodao da je Republika Belorusija bila i ostaje pouzdan partner Rusije. Ministar odbrane je visoko ocenio “odlučnost Minska da se suprotstavi neprijateljskom kursu Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika, kao i spremnost da zajedno sa Moskvom osigura vojnu bezbednost Savezne države”. Šojgu je takođe podsetio da je se “trenutno u skladu sa odlukama predsednika dve zemlje na teritoriji Bjelorusije sprovode aktivnosti borbenog koordinisanja ruskih i beloruskih formacija i vojnih jedinica, koje ulaze u sastav regionalne vojne grupacije”. Prethodno je beloruska agencija “Belta” prenela da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu doputovao u Bjelorusiju gde će razgovarati sa beloruskim ministrom odbrane Viktorom Hrenjinom. U saopštenju se navodi da će ruska i beloruska strana razgovarati o aktuelnim pitanjima bilateralne vojne i vojno-tehničke saradnje. Istovremeno, bjeloruska strana je saopštila da su dva Ministarstva potpisale protokol o osiguravanju regionalne bezbednosti.

  • Oglasila se Rusija: “Opasan pokušaj”

    Oglasila se Rusija: “Opasan pokušaj”

    Rusija je danas saopštila da će nastaviti da pronalazi kupce za svoju naftu.Rusija je danas saopštila da će nastaviti da pronalazi kupce za svoju naftu, uprkos, kako je rečeno, “opasnom” pokušaju Zapada da uvede ograničenje cena za njen izvoz nafte, prenosi Rojters.Koalicija zapadnih zemalja predvođena grupom nacija G7 složila se da ograniči cenu ruske morske nafte na 60 dolara po barelu, jer imaju za cilj da ograniče prihode Moskve i sputaju njenu sposobnost da finansira svoj sukob sa Ukrajinom.

    Ruski predsednik Vladimir Putin i visoki zvaničnici Kremlja više puta su govorili da neće isporučivati naftu zemljama koje primenjuju ograničenje cena.

    U komentarima objavljenim na Telegramu, ruska ambasada u Sjedinjenim Državama kritikovala je, kako je rekla, “preoblikovanje” principa slobodnog tržišta i ponovila da će njena nafta i dalje biti tražena uprkos merama.

    “Ovakvi koraci će neizbežno dovesti do povećanja neizvesnosti i nametanja većih troškova za potrošače sirovina”, navodi se u saopštenju.

    “Bez obzira na trenutna koketiranja sa opasnim i nelegitimnim instrumentom, uvereni smo da će ruska nafta i dalje biti tražena”.

    Ograničenje cena G7 omogućiće zemljama koje nisu članice EU da nastave da uvoze pomorsku rusku sirovu naftu, ali će zabraniti kompanijama za transport, osiguranje i reosiguranje da rukuju teretom ruske sirove nafte širom sveta, osim ako se ne proda za manje od gornje cene.

  • “Vidite, Putin ima šemu”

    “Vidite, Putin ima šemu”

    Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da iskoristi mirovne pregovore da obnovi vojsku pre nego što započne nove napade, upozorio je britanski ministar.

    Džejms Kleverli je u intervjuu za Telegraf rekao da postoji rizik da “Putin zaista samo koristi prekid vatre da obuči više trupa i proizvede više municije i obnovi svoje oštećene oružane snage i ponovo ih naoruža”.Upozorenje britanskog ministra dolazi nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao da bi bio voljan da razgovara sa Putinom ako zaista želi da okonča rat, što se do sada nije dogodilo. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će nastaviti da razgovara sa Putinom kako bi pokušao da spreči dalju eskalaciju i da obezbedi bezbednost nuklearnih elektrana.

    Međutim, Kleverli, koji je ove nedelje bio na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Bukureštu, postavio je pitanje da li će se Putin zaista angažovati u dobroj veri. “Poenta je da moramo da budemo veoma, veoma oprezni ako mirovne pregovore, a ja koristim reč mir pod navodnicima, pokrene Vladimir Putin”, rekao je Kleverli.

    “Rešenje za ovo mora biti održivo, mora biti smisleno, mora biti stvarno”
    On je dodao da ako Rusi iskoriste bilo kakvo zatišje u borbama kao paravan za ponovno naoružavanje, mogu nastati dodatni problemi. “Onda će se desiti da ćemo ponovo videti scene novih napada, ali možda za nekih 12 do 18 meseci“, rekao je on.

    “Rešenje za ovo mora da bude održivo, mora da ima smisla, mora da bude stvarno. Ono na šta moramo da pazimo je pauza koju Rusija koristi kao način da obezbedi da njena sledeća faza agresije bude efikasnija. nego ovaj sadašnji”.

    “I vidite, Vladimir Putin ima šemu za ovo. Gruzija, to će biti jednokratno, zar ne? Krim, to će biti jednokratno, zar ne? Istočna Ukrajina, to bi trebalo da bude jednokratno. U stvari, ono što smo videli je da su svi spremni za najnoviji talas agresije”, zaključio je Kleverli.

  • Zapad donio konačnu odluku: “Limit za gospodina Putina”

    Zapad donio konačnu odluku: “Limit za gospodina Putina”

    Grupa sedam najrazvijenijih zemalja na svetu (G7) i Australija dogovorile su se da usvoje gornju granicu cene ruske nafte od 60 dolara po barelu.

    Do odluke je došlo ubrzo nakon što je Evropska unija postigla jednoglasni sporazum o istoj ceni ruske nafte, javio je AP.

    Evropska unija je u petak formalno potvrdila odluku o uvođenju ograničenja cene za naftu koja se transportuje morskim putem iz Rusije, objavila je Češka koja predsedava EU, preneo je Rojters.

    “Ambasadori su upravo postigli dogovor o ograničenju cene ruske nafte koja se transportuje morskim putem”, navela je Češka.

    Sledi pisana procedura, a odluka će stupiti na snagu objavljivanjem u Službenom listu, saopštila je Češka.

    Oglasila se i Amerika
    Bela kuća je pozdravila vesti da je Evropska unija “nastupila zajednički” po pitanju ograničenja cene na rusku morsku naftu na 60 dolara po barelu i dodala da će to uticati na limitiranje ruskih prihoda.

    “I dalje verujemo da će ograničenje cene pomoći da se limitira sposobnost gospodina Putina da profitira od nafte, što će mu otežati finansiranje njegove ratne mašinerije kojom se ubijaju nevini Ukrajinci”, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, preneo je Rojters.

    Ranije je Evropska unija odlučila da ograniči cenu na 60 dolara po barelu, nakon što je Poljska pristala da odblokira dogovor koji je bio stopiran pre četiri dana.

    Mehanizam ograničenja cena stupiće na snagu 5. decembra.

    “Zaštitiće potrošače”
    Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je da će ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara po barelu zaštititi potrošače da ne dođe do poremećaja u snabdevanju.

    “Ograničenje cene će podstaći protok ruske nafte na globalna tržišta, a pritom će štititi potrošače i kompanije da ne dođe do globalnog poremećaja u snabdevanju”, rekla je Jelen, preneo je TASS.

    Prema njenom mišljenju, ograničenje cene nafte će posebno koristiti zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su “već osetile teret zbog povišenih cena energenata i hrane”.

    Osim toga, dodala je, ograničenje će tim zemljama “omogućiti da se cenkaju za veće popuste na rusku naftu”, kao i da imaju koristi od veće stabilnosti na globalnim energetskim tržištima.

    Jelen je ponovila da veruje da će ovaj potez uskratiti Rusiji prihod za ratovanje u Ukrajini.

  • “30 – brže bi ih uništilo”

    “30 – brže bi ih uništilo”

    Ograničenje cene ruske sirove nafte transportovane morem koje su odobrile EU, G7 i Australija, trebalo bi bude spušteno na 30 dolara po barelu.

    Ograničenje cene ruske sirove nafte transportovane morem koje su odobrile EU, Grupa sedam najrazvijenijih zemalja (G7) i Australija, trebalo bi bude spušteno na 30 dolara po barelu, da bi se još teže pogodila ruska ekonomija, izjavio je savetnik ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.

    Jermak je napisao na Telegramu da bi bilo neophodno da se cena ruske sirove nafte spusti i na 30 dolara po barelu da bi se ruska neprijateljska ekonomija brže uništila, preneo je Rojters.

  • Opkoljavanje: Rusija zauzima Bahmut?

    Opkoljavanje: Rusija zauzima Bahmut?

    Rusija najverovatnije planira da opkoli ukrajinski grad Bahmut u Donjeckoj oblasti, a onda da napreduje na sever i jug, saopštilo je britansko ministarstvo.

    “Osvajanje grada bi imalo ograničenu operativnu vrednost, ali bi potencijalno omogućilo Rusiji da zapreti Kramatorsku i Slavjansku”, dodalo je ministarstvo u najnovijem obaveštajnom izveštaju, prenosi Rojters.

    Iz Londona navode da postoji realna mogućnost da bi osvajanje Bahmuta predstavljalo simboličan, politički cilj za Rusiju.

  • Ruski uslov Zapadu za početak mirovnih pregovora: Priznajte aneksiju ukrajinskih teritorija

    Ruski uslov Zapadu za početak mirovnih pregovora: Priznajte aneksiju ukrajinskih teritorija

    Rusija početak mirovnih pregovora za okončanje agresije na Ukrajinu uslovljava priznanjem ruske aneksije ukrajinskih teritorija.

    Kremlj je poručio da je otežavajuća okolnost to što Zapad ne želi priznati “nove teritorije” anektirane od Ukrajine. Rusko očitovanje je uslijedilo nakon što je američki predsjednik Joe Biden 1. decembra izjavio da je spreman za susret s predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom.

    Biden je kao uslov za to istakao da Putin mora pokazati spremnost da se iznađe način da se završi rat u Ukrajini.

    Ovo je izjavio nakon susreta s francuskim predsjednikom Emmanuelom Macronom u Bijeloj kući. Macron je kazao da su se usaglasili da od Ukrajinaca neće tražiti da pristanu na kompromis koji im nije prihvatljiv.

    Kako je objavio BBC, diplomatske aktivnosti za završetak agresije na Ukrajinu uslijedile su nakon nekoliko mjeseci tokom kojih nije bilo naznaka da će se to i desiti. Konkretnije, uslijedile su nakon što je ruska vojska bila primorana da se povuče iz južnih dijelova Ukrajine, tj. nakon što je ukrajinska vojska oslobodila te teritorije.

    Njemački kancelar Olaf Scholz je, prvi put od septembra telefonski razgovarao s Putinom. U razgovoru dugom sat vremena pozvao je predsjednika Rusije na iznalaženje diplomatskog rješenja za završetak rata što je prije moguće. Putin je pozvao Scholza da “preispita pristup u kontekstu ukrajinskih događaja”.

    Ministar vanjskih poslova Rusije Sergej Lavrov se prije razgovora između Scholza i Putina požalio da evropske države nisu ništa konkretno uradile po pitanju uslova pregovora, prenosi BBC.