VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Kijev u panici – čeka se 16. decembar

    “Kijev u panici – čeka se 16. decembar

    Zvaničnici Ministarstva odbrane SAD-a sastavili su listu posledica ako vojska bude prinuđena da deluje po zakonu o jednogodišnjem privremenom finansiranju.

    Jednogodišnja rezolucija (CR) smanjila bi finansiranje Ministarstva odbrane za 29 milijardi dolara (3,7 odsto), u poređenju sa zahtevom predsednika Džoa Bajdena za budžet za 2023.

    CR je zakon o izdvajanjima koji daje budžetska ovlašćenja saveznim agencijama da nastave sa radom kada Kongres ne donese odluku o izdvajanjima za sledeću godinu.

    Prema pravilima budžeta, oba doma Kongresa trebalo bi da donesu 12 zakona o potrošnji do kraja septembra, koji se zatim međusobno koordiniraju i finansiraju vladu za narednu godinu, ili do sledećeg septembra.

    Međutim, Kongres to nikada ne čini i umesto toga odlaže odluku do krajnjeg roka. Ove godine rok za postizanje dogovora je 16. decembar.

    Obe kuće bi sada trebalo, umesto da donose pojedinačne zakone, sve da okupe u jedan ogroman omnibus ili CR.

    Problem je što do sada nisu uradili skoro ništa po tom pitanju, jer su bili zauzeti izborima za Kongres i zaostaju više nego inače.

    Očekuje se da će usvojiti “zakrpu” za kratkoročno finansiranje kako bi omogućili nastavak pregovora. Nakon što kratkoročna zakrpa istekne, moguć je jednogodišnji CR, ako ne mogu da se dogovore o dugoročnoj potrošnji.

    Ove nedelje, predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi rekla je da je moguća jednogodišnja rezolucija, nazvavši je “poslednjom instancom”.

    Prema listi koju je video Politiko, jednogodišnji CR bi, između ostalog, zaustavio nabavku novog stelt bombardera B-21 Raider, smanjio sredstva za kupovinu novih podmornica sa balističkim projektilima klase Kolumbija i obustavio vojnu pomoć u Ukrajinu.

    “Ukrajina je u kinetičkoj bitci, a mi smo njihov pomoćnik broj jedan”, rekao je šef finansija u Ministarstvu odbrane SAD Majkl Mekord.

    “Ako im ponestane municije, loše im se piše”, rekao je.

    Pentagon je zabrinut da bi jednogodišnje finansiranje predstavljalo “pretnju” za odbranu SAD.

    “Ne možemo da savladamo Kinu vezanih ruku na leđima tri, četiri, pet ili šest meseci svake fiskalne godine”, dodao je Mekord.

    On je takođe rekao da je “donekle optimista” da bi poslanici mogli da donesu sveobuhvatan zakon do kraja godine, ali je zabrinut jer nema informacija da su zvaničnici čak postigli okvirni dogovor o jednogodišnjem CR.

    Demokrate i republikanci su rekli da žele da finaliziraju paket finansiranja savezne vlade u poslednjim nedeljama Kongresa ovog meseca, umesto da ga odlažu do sledeće godine, kada podeljeni Kongres možda neće moći da postigne dogovor.

    Republikanci su na prošlim izborima preuzeli Predstavnički dom, a zvanično će preuzeti kontrolu u januaru naredne godine.

  • Bajden dao signal Zelenskom: Vrijeme je…

    Bajden dao signal Zelenskom: Vrijeme je…

    Američki predsednik Džo Bajden signalizira ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom o potrebi razgovora sa Rusijom.

    To je rekao Džozef Džofe iz Škole za međunarodne studije Džons Hopkins.

    “Bajden je suptilno nagovestio svom kijevskom kolegi: vreme je da započnemo razgovor sa Putinom”, napisao je Džofe u članku za časopis “Time”.

    Prema njegovim rečima, zapadni saveznici Zelenskog čuvaju Kijev od dalje eskalacije kako ne bi bio uvučen u sukob sa Rusijom.

    On je istakao da ukrajinska vlada treba da se pripremi za kompromise, uključujući “gubitak Krima”.

    Ranije je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izrazio uverenje da zapadne zemlje treba da ubede kijevske vlasti da sednu za pregovarački sto sa Rusijom.

  • “Pobjeda ili treći svjetski rat”

    “Pobjeda ili treći svjetski rat”

    Ili će pobediti ili će se desiti treći svetski rat, ne vidi drugu opciju, kao ni okolnosti pod kojima bi se Rusija odrekla Krima.

    To je rekla glavna urednica ruske televizije Raša Tudej, Margarita Simonjan.

    Ona tvrdi da je Rusija zapravo zauzela Kijev tokom prve nedelje rata, a zatim ga vratila Ukrajini.

    U snimku emisije koju je objavila Džulija Dejvis, američka novinarka koja prati ruske medije, Simonjan takođe kaže da ne veruje da bi Rusija napala Kijev nuklearnim oružjem, ali ne jer bi veliki broj ljudi poginuo, već zbog svetinja koja se nalaze u Ukrajini.

    “Nismo kao oni. Da jesmo, zašto bismo se borili? Borimo se zato što smo drugačiji i za naše pravo da budemo drugačiji: da ne budemo fašisti, da ne budemo histerični ili moroni kao oni. Ako nam je komšija debil, zar moramo da budemo moroni” rekla je Simonjan.

    Postoje samo dva scenarija, treći svetski rat ili ruska pobeda i ukrajinski poraz, kaže urednica RT-a.

    “Iz njihove perspektive, pobeda Rusije znači da bismo mi zadržali bilo šta. Oni smatraju da Ukrajina treba da dobije sve: Donbas, Hersonsku oblast, Zaporožje i Krim”, rekla je ona.

    Ta dva scenarija se međusobno isključuju, kaže ona.

    “Ili ćemo pobediti ili će se desiti treći svetski rat, ne vidim drugu opciju. Pod kojim okolnostima bismo se odrekli Krima? Da li bismo ga se odrekli bez svetskog rata”, upitala je Simonjan.

    “Rusija neće napasti Kijev nuklearnim oružjem”
    Ona takođe kaže da Rusija nikada neće napasti Kijev nuklearnim oružjem.

    “Prvi razlog je to što je besmisleno, već smo prve nedelje pobedili Kijev. Praktično smo ga uzeli. Lično poznajem vojnike koji su se zgrozili kada im je rečeno da napuste svoje položaje. Još od marta se ne borimo protiv Kijeva, već protiv Zapada. Zašto bismo onda bacili bombu na Kijev”, dodala je ona.

    Najvažniji razlog zašto se to neće desiti su ruske svetinje u Kijevu, kaže Simonjan.

    “Ali nema naših svetinja u Vašingtonu ili Londonu. Nema ih ni u Berlinu”, rekla je Margarita Simonjan.

  • Stigao odgovor Makronu

    Stigao odgovor Makronu

    Izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona o bezbednosnim garancijama za Rusiju su samo reči, rekao je ruski senator Aleksej Puškov.

    Prema njegovim rečima, Makronove izjave treba shvatiti kao apstraktne formule, a ne vodič za akciju.”Čak i ako su formule tačne, one nisu usaglašene sa drugim članicama NATO-a i stoga su to samo reči”, napisao je Puškov na svom Telegram kanalu.

    On je napomenuo da reči francuskog lidera nisu razlog da se govori o autonomiji Francuske od SAD-a.

    Podsetimo ranije je Makron u intervjuu za TF1 rekao da buduća evropska bezbednosna arhitektura treba da pruži garancije za Rusiju.

  • Strani plaćenici će završiti rat?

    Strani plaćenici će završiti rat?

    Ruska vojska regrutuje bivše avganistanske špijune koje su Britanci obučavali da joj pomognu na bojnom polju u Ukrajini, piše The Telegraph.

    Rusi im nude novčane nagrade od 10.000 američkih dolara i mesečne plate, a njihove porodice domove i obezbeđenje u Rusiji.

    Mnogi bivši pripadnici avganistanske Uprave za nacionalnu bezbednost (NDS) prihvatili su ove ponude jer smatraju da su Velika Britanija i druge zapadne zemlje za koje su radili tokom rata u Avganistanu propale i zaboravile ih.

    Bivši oficir NDS-a Hamid (pseudonim) sarađivao je sa britanskim specijalnim snagama u protivterorističkim operacijama protiv Talibana i DAEŠ-a. Hamid je za Telegraf rekao da je britanska vojska dala uputstva i mete oficirima NDS-a i da su oni potom izvršili te zadatke.

    “Rusija pokušava da regrutuje bivše avganistanske vojne zvaničnike da ih pošalje u Ukrajinu. Nemate pojma šta to znači. Ovaj plan je izuzetno opasan jer su to neki od najbolje obučenih zvaničnika na svetu”, rekao je Hamid.

    Oko 270 bivših oficira NDS-a napustilo je Avganistan zajedno sa svojim porodicama u septembru.

    Hamid je rekao da su službenicima ponuđene mesečne plate od 1.500 do 2.000 dolara i da su za svako dete mlađe od 18 godina dobijali po 3.000 dolara.

    Pored toga, dobili su i rusko državljanstvo.

    Britanska vlada je preko svojih programa pomoći Avganistanima prebacila u Veliku Britaniju više od 20 hiljada ljudi.

    Međutim, mnogi Avganistanci koji tvrde da su sarađivali sa britanskom vladom u Avganistanu kažu da ih je London zaboravio i da su dosta dugo čekali na odluke o preseljenju.

    Hamid je za Telegraf pokazao memorandum koji je potpisao bivši zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu, u kome je pisalo da je zaista sarađivao sa NATO trupama i britanskim specijalnim snagama i da su njegov život i životi članova njegove porodice u opasnosti kao rezultat.

    Oficiri NDS-a prošli su deo obuke zapadnih obaveštajnih agencija.

    Talibani su ih prezirali i ubili i mučili mnoge oficire NDS nakon preuzimanja vlasti u Avganistanu.

    Hamid je rekao da su mnogi oficiri NDS-a iskoristili dogovor između Moskve i Talibana koji im je omogućio da spasu svoje živote i pobegnu iz zemlje. Oni koji su izbegli i njihove porodice verovatno se nikada neće moći vratiti u domovinu.

    Prema Hamidovim rečima, ruski zvaničnici u ambasadi u Kabulu ocenjuju oficire koji žele da napuste zemlju i odu u Rusiju.

    “Gledaju kakvu ste obuku dobili i gde najbolje možete da im pomognete. Specijalne snage dobijaju jedan zadatak, a obaveštajci drugi”, rekao je Hamid i pozvao Veliku Britaniju da ubrza proces prijema bivših avganistanskih vojnih zvaničnika. da ih Rusi ne uzmu pod svoje.

  • Sijarto o ograničavanju cijene ruske nafte

    Sijarto o ograničavanju cijene ruske nafte

    Vrijeme je da Brisel shvati da će gornja cijena nafte i slične mjere naštetiti evropskoj privredi.
    Budimpešta je, sa svoje strane, izuzeta i neće primjenjivati ovu mjeru, izjavio je mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto.

    „Evropska unija uvodi ograničenje cijene nafte. Međutim, krajnje je vrijeme da Brisel shvati da će ova i slične mjere prije svega naškoditi evropskoj privredi. Neophodno je povećanje količine energenata, jer bi to smanjilo cijene. Tokom pregovora o graničnoj cijeni nafte, mnogo smo se borili za mađarske interese i na kraju postigli uspjeh: Mađarska je bila oslobođena primjene granične cijene nafte“, napisao je Sijarto na društvenim mrežama.

    On je naglasio da je Mađarska „još jednom uspjela da zaštiti bezbjednost svog snabdijevanja energentima“.

    Sijartovu objavu prokomentarisao je šef odsjeka za energetsku i klimatsku politiku pri mađarskom istraživačkom institutu „Sazadveg“ Oliver Hortai, koji ističe da se boji da velike zemlje proizvođači nafte, uključujući Rusiju, neće ostaviti bez odgovora embargo Evropske unije i graničnu cenu G7.

    „Bilo bi dobro kad bi zapadna politička elita najzad počela da radi na ublažavanju trgovinskog sukoba, a ne na njegovom produbljivanju“, ocijenio je Hortai.

    Mađarski ministar je početkom oktobra izjavio da je Budimpešta tokom sastanka stalnih predstavnika zemalja EU postigla da se ograničenje cijene nafte u okviru novih antiruskih sankcija ne odnosi na isporuke cjevovodom. U slučaju vanredne situacije, dodao je Sijarto, ograničenje takođe neće važiti za pomorski transport koji zamjenjuje cjevovod.

    Članice G7, Evropske unije i Australije nakon postizanja konsenzusa, od 5. decembra uvode ograničenje cijena ruske sirove nafte koja se prevozi pomorskim putem na nivou od 60 dolara po barelu. Gornja cijena se uvodi paralelno sa početkom važenja embarga EU na kupovinu sirove ruske nafte koja se prevozi tankerima.

  • Bjelorusija spremna da ispuni svoje obaveze prema Rusiji

    Bjelorusija spremna da ispuni svoje obaveze prema Rusiji

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je njegova zemlja spremna da ispuni svoje obaveze prema postojećim sporazumima sa Rusijom.
    “Ukratko, Bjelorusi će učiniti sve što su obavezni da urade prema otvorenom i stvarnom sporazumu sa Rusijom. Ne sumnjajte u to”, rekao je Lukašenko, a prenosi bjeloruska državna novinska agencija Belta.

    Lukašenko je pohvalio solidarnost među ruskim i bjeloruskim trupama, navodeći da su se uvježbavale “kao jedna vojska” tokom vježbe borbene gotovosti zajedničke regionalne vojne grupe.

    Predsjednik Bjelorusije se tokom dana sastao sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom, koji je doputovao u Minsk kako bi razgovarao sa bjeloruskim kolegom Viktorom Hreninom o bilateralnoj vojnoj saradnji.

    “Mislim da vas je bjeloruski ministar odbrane već obavijestio o situaciji u Bjelorusiji, o obuci i borbenoj koordinaciji bjeloruskih i ruskih trupa koje su stacionirane u Bjelorusiji”, rekao je Lukašenko tokom susreta sa Šojguom.

    On kaže da je Bjelorusija to shvatila ozbiljno.

    “I naši oficiri i vaši oficiri obučavaju trupe. Obučavaju se i bjeloruski i ruski oficiri”, rekao je Lukašenko i dodao da će moći da odbiju svaku moguću agresiju.

    Bjeloruski predsjednik je istakao da sve teče u skladu sa njegovim dogovorom sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

    Šefovi odbrane Rusije i Bjelorusije potpisali su protokol bilateralnog sporazuma o zajedničkom pružanju regionalne bezbjednosti iz 1997. godine.

    Lukašenko je rekao ranije da su se Minsk i Moskva dogovorili o razmještanju zajedničke vojne grupe pošto je bezbjednosna situacija opadala na zapadnoj granici nadnacionalne unije između Bjelorusije i Rusije osnovane 2000. godine.

  • Ruski odgovor na sankcije: Evropa će odsad živjeti bez naše nafte

    Ruski odgovor na sankcije: Evropa će odsad živjeti bez naše nafte

    Rusija je odbacila uvođenje zapadnog ograničenja cijena na izvoznu cijenu svoje nafte, poručivši da će “Europa sad živjeti bez ruske nafte”.

    Podsjetimo, ranije smo objavili kako se skupina G7, koja okuplja najmoćnije ekonomije svijeta, zajedno s Australijom i Europskom unijom dogovorila o uvođenju ograničenja cijene od 60 američkih dolara po barelu ruske nafte.

    Radi se o potezu zapadnih zemalja koje žele spriječiti eksploziju cijena, ali i uskratiti ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu sredstva koja su mu potreba za financiranje rata u Ukrajini. Ograničenje cijena danas je komentirao i Putinov glasnogovornik Dmitri Peskov kazavši kako ga Moskva “neće prihvatiti”, javlja ruska prorežimska agencija RIA.

  • Putin će posjetiti Donbas

    Putin će posjetiti Donbas

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetiće u dogledno vrijeme Donbas, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “To će se sigurno dogoditi u dogledno vrijeme jer je Donbas dio Ruske Federacije“, istakao je Peskov odgovarajući na pitanje novinara.

    Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR), kao i Hersonska i Zaporoška oblast, održale su krajem septembra referendume na kojima je većina birača odlučila da se te ukrajinske oblasti pridruže Rusiji, a predjsednik Putin potpisao je zakone o primanju tih regiona u sastav Ruske Federacije, podsjeća TASS.

  • Rusi razotkriveni? U tajnosti okupljali “flotu iz sjene”

    Rusi razotkriveni? U tajnosti okupljali “flotu iz sjene”

    Rusija je ove godine tajno nabavila 100 tankera kao odgovor na naftne sankcije koje je Zapad uveo Moskvi.

    To je objavio Fajnenšel tajms, pozivajući se na izvore i analitičare iz brodarske industrije, prenosi Indeks.

    Procenjuje se da je Moskva, koja se u velikoj meri oslanja na tankere za transport svoje sirove nafte, nabavila više od 100 tankera direktnim ili indirektnim kupovinama. Energetski konsultanti kompanije Ristad kažu da je Rusija ove godine nabavila 103 tankera, delom kroz direktnu kupovinu, a delom kroz preraspodelu brodova koje koriste Iran i Venecuela, dve zemlje koje su takođe pod zapadnim sankcijama.

    “Flota iz sjene”

    Želja Kremlja da organizuje ono što industrija transporta nafte naziva “ruskom flotom u senci” pokušaj je da se zaobiđu nova međunarodna ograničenja na rusku naftu. Ona uključuju zabranu EU na uvoz ruske nafte koja stupa na snagu u ponedeljak, ali i novo globalno ograničenje cene ruskog gasa od 60 dolara po barelu, koje je EU podržala u petak i deo je šire inicijative G7 grupe, koja okuplja najmoćnije ekonomije sveta.

    Trgovci su za FT rekli da će ruska “flota u senci” smanjiti uticaj takvih mera, ali ga neće u potpunosti eliminisati. Kaznene mere EU i G7 imaju za cilj da odseku Moskvu od globalne flote tankera, jer je osiguravajućim kompanijama kao što je Lojd iz Londona zabranjeno da osiguravaju tankere koji prevoze rusku naftu, bez obzira na odredište, osim ako se ne prodaje po šemi ograničenih cena.

    Međutim, Rusija je pre izvesnog vremena već rekla da neće prodavati naftu nijednoj zemlji koja primenjuje ograničenje cena, što znači da bi mogla da odbije da prodaje naftu pod uslovima koje je postavio Zapad. Umesto toga, planira da koristi svoju novu flotu za snabdevanje naftom u zemlje poput Indije, Kine i Turske, koje su postale veliki kupci ruske nafte pošto Evropa smanjuje uvoz.

    “Veliki broj ovih tankera pojavio se u Rusiji”

    Reč je o brodovima starim između 12 i 15 godina, za koje se očekivalo da će u narednim godinama završiti u brodogradilištu, rekao je za FT Anop Sing, šef londonske brodarske kompanije Braemar. “To su kupci sa kojima mi, kao neko ko se dugo bavi ovim poslom, nismo upoznati. Uvereni smo da je većina ovih brodova kupljena za potrebe Rusije”, dodao je on.

    “Broj tankera koji su Rusiji potrebni da transportuje svu svoju naftu je ogroman“, rekao je Kreg Kenedi, stručnjak za rusku naftu u Dejvis centru Univerziteta Harvard. “Videli smo veliki broj prodaja neimenovanim kupcima poslednjih meseci, a poslednjih nedelja se veliki broj ovih tankera pojavio se u Rusiji kako bi preuzeo svoj prvi teret sirove nafte“, dodao je on.

    Grupa zemalja G7 i Australija saopštile su da su se dogovorile o ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu nakon što su članice Evropske unije savladale otpor Poljske i ranije postigle politički sporazum.