VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • NATO ima plan: Nove metode u Ukrajini

    NATO ima plan: Nove metode u Ukrajini

    Severnoatlantska alijansa namerava da koristi nove metode obračuna sa Rusijom u sukobu u Ukrajini, posebno hakere, piše Politiko.

    Kako piše pomenuti list, sajber snage NATO pomno prate situaciju u Ukrajini kako bi pronašle načine da pomognu Kijevu, kao i da otežaju Rusiji i “drugim protivnicima” hakovanje infrastrukture u zemljama Severnoatlantske alijanse.U članku se takođe kaže da su tokom vežbi u Estoniji prošle nedelje sajber snage alijanse primenile nove tehnologije, uključujući upotrebu tehnologija veštačke inteligencije.

    Prethodno je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na forumu o sajber bezbednosti pozvao zemlje alijanse da povećaju saradnju u sajber prostoru i povećaju investicije.

    On je pre toga naveo da alijansa sve više “ulaže u sajber odbranu, nove savremene tehnologije”.

  • Masivan udar; Više od 100 raketa zasipa Ukrajinu

    Masivan udar; Više od 100 raketa zasipa Ukrajinu

    Rusija pokrenula novi raketni napad na Ukrajinu. Širom zemlje zavijaju sirene i ljudi beže u skloništa. Prijavljen nestanak struje u Moldaviji.Na društvenim mrežama je navedeno da su lansirana 104 projektila sa 13 borbenih aviona, a upozorava se i na mogući napad s mora, projektilima Kalibar. Očekuje se da rakete pogode mete u Kijevu u 14.15 po lokalnom vremenu.

    Da su rakete lansirane potvrdio je portparol vazduhoplovnih snaga Ukrajine Jurij Ihnat. “Rakete su već lansirane”, rekao je on, dok je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak upotio apel građanima: “Nemojte ignorisati upozorenja.”

    Navodno je pet raketa presretnuto.

    Objavljena je i mapa masivnih udara, a navedeno je da je krenula i druga “tura” raketa ka Ukrajini. Ta vest međutim, zvanično nije potvrđena.

    Za sada nema informacija o eventualnoj šteti ili žrtvama, ali ukrajinski mediji su preneli izjave zvaničnika da su se čule eksplozije u pojedinim oblastima kao i da je PVO reagovala.

    Kako je preneto na Telegramu, ali i na Tviteru, jedna raketa već je pogodila Odesu. Javljeno je i da je nestalo struje u glavnom pogonu za snabdevanje vodom u tom gradu, tako da je cela Odesa trenutno bez vode.

    Kompanija koja upravlja fabrikom za snabdevanje vodom je apelovala na građane da ostanu smireni, dodajući da će se isporuka vode normalizovati kada se izvrše neophodne popravke.

    Takođe, na društvenim mrežama pojavila se i informacija da je došlo do nestanaka struje u Moldavciji, ali za sada nije jasno da li zbog toga što je pogođen neki dalekovod u UKrajini, ili zbog “zalutalog” projektila. Ihnat je rekao da postoji mogućnost da je ovaj napad ruske vojske usmeren ka iscrpljivanju ukrajinske protivvazdušne odbrane pred nov napad Rusije koji bi se mogao dogoditi kasnije tokom dana i čije bi mete mogli da budu ključni infrastrukturni objekti, preneo je “KIjev independent”

  • Rakete pale 200 km od Moskve

    Rakete pale 200 km od Moskve

    Izveštaji ruskih medija i video snimci objavljeni na društvenim mrežama ukazuju da su se jutros dogodile dve eksplozije u Rusiji.

    To je, kako piše “Gardijan” povećalo mogućnost da je Kijev pronašao način da gađa ruske dalekometne bombardere koji se koriste u napadima na infrastrukturu Ukrajine.Prema izveštajima ruskih medija, rano ujutro dogodila se eksplozija u vazdušnoj bazi Engels-2 u ruskoj oblasti Saratov u kojoj se nalaze bombarderi Tu-95 koji su učestvovali u napadima krstarećih raketa na Ukrajinu, preneo je Blic pisanje britanskog lista.

    Na društvenim mrežama pojavile su se i informacije da su uništena tri bombardera.

    Izveštaji ruskih medija i video snimci objavljeni na društvenim mrežama ukazuju da se u ponedeljak rano ujutro dogodila eksplozija u vazdušnoj bazi Engels-2 u ruskoj oblasti Saratov u kojoj se nalaze bombarderi Tu-95 koji su učestvovali u napadima krstarećih raketa na Ukrajinu.

    Još jedna eksplozija dogodila se u vojnoj vazduhoplovnoj bazi u blizini grada Rjazanja, manje od 250 milja od Moskve. Troje je poginulo, a pet je ranjeno nakon eksplozije cisterne, javili su ruski državni mediji. U toj bazi se nalaze i bombarderi dugog dometa Tu-95 i Tu-22M.

    Video snimak eksplozije pokazao je vatreni udar koji obasjava noćno nebo. Meštani su izvestili da se zvuk eksplozije mogao čuti na miljama.

    Uzrok dve eksplozije nije potvrđen, prenosi.

    Međutim, Baza, ruski medij sa izvorima u bezbednosnim službama, izvestio je da je ruski aerodrom u Engelsu napadnut lutajućim municijom koja je gađala pistu aerodroma. Astra, još jedan nezavisni ruski medij, tvrdi da su dva nuklearna bombardera Tu-95 oštećena u eksploziji. Ni jedan ni drugi nisu naveli izvor za svoje informacije.

    Ukrajinski posmatrački izveštaji od prošle nedelje sugerišu da je Rusija isporučivala krstareće rakete u vazdušnu bazu Engels i prebacivala avione u vazduhoplovnu bazu Rjazanj u pripremi za još jedan napad na Ukrajinu.

    Nije poznato da Ukrajina ima bilo kakvu municiju koja bi joj omogućila da napadne stotine kilometara izvan linija fronta sukoba, iako je bilo izveštaja da su u razvoju takve bespilotne letelice.

    Rjazanj se nalazi oko 200 kilometara jugoistočno od Moskve.

  • Peskov: Rusija priprema odgovor Zapadu na uvođenje ograničenja cijena ruske nafte

    Peskov: Rusija priprema odgovor Zapadu na uvođenje ograničenja cijena ruske nafte

    Moskva priprema odgovor Zapadu na uvođenje ograničenja cijena ruske nafte, a jedno je očigledno – neće priznati tu odluku, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Odluke se pripremaju, ali, razumije se, jedno je očigledno – nikakve gornje granice (cijena nafte) nećemo priznavati – rekao je Peskov.

    Naftne sankcije zapadnih zemalja stupile su na snagu u ponedjeljak. Evropska unija prestaje da kupuje rusku naftu koja se prevozi morem, a zemlje “Velike sedmorke”, Australija i Evropska unija uvode ograničenje cijena nafte koja se prevozi morem od 60 dolara po barelu.

    Peskov je istakao da uvođenje granične cijene nafte neće uticati na finansiranje specijalne vojne operacije i da ruska ekonomija ima potencijal da zadovolji sve svoje potrebe.

    Sankcije protiv Rusije nanose štetu Evropljanima

    Sankcije protiv Rusije nanose štetu Evropljanima, uključujući i ekonomiju Njemačke, to je očigledno, rekao je portparol Kremlja.

    • Bilo bi neprofesionalno, vjerovatno, prećutkivati štetu koju sankcije nanose evropskim zemljama. Imam u vidu segmente sankcija koje su Evropljani i Evropska unija uveli protiv nas. To naši stručnjaci odlično znaju, kao i stručnjaci u Briselu i Berlinu – rekao je Peskov.

    Prethodno je njemački kancelar Olaf Šolc za evropsko izdanje lista Foreign Affairs izjavio da efikasnost sankcija protiv Rusije sve više raste, a da su EU i NATO jači nego ikada ranije.

    Prema njegovim riječima, poruka Zapada Moskvi je jasna: “Štitićemo svaki pedalj teritorije NATO-a”.

    Kancelar smatra da je ruski lider Vladimir Putin pogriješio kada je pretpostavio da će dejstva u Ukrajini dovesti do “zaoštravanja odnosa među njegovim protivnicima”.

    • U stvarnosti se dogodilo upravo suprotno: Evropska unija i transatlantska alijansa su jake kao nikada do sada. Ništa to ne pokazuje tako jasno kao ekonomske sankcije bez presedana kojima je sada izložena Rusija – naveo je Šolc.

    Evropska unija prestaje da prihvata rusku naftu koja se transportuje morem, a zemlje G7, Australija i Evropska unija nameću ograničenje cijena za njen pomorski transport na 60 dolara po barelu.

    Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak je, komentarišući ove odluke, primjetio da Rusija neće prihvatiti gornju granicu cijena nafte, čak i ako bude morala da smanji proizvodnju.

    On je dodao da su takva ograničenja miješanje u tržišne instrumente, Rusija je spremna da radi samo sa onim potrošačima koji će raditi po tržišnim uslovima.

  • Makron: Zapad ne želi da uništi Rusiju

    Makron: Zapad ne želi da uništi Rusiju

    Francuska i druge zapadne zemlje ne žele da unište Rusiju, izjavio je francuski predsjednik Emanuel Makron.

    “To nikada nije bila naša perspektiva u Francuskoj. Štaviše, imamo vrlo bliske odnose sa kulturološtog i istorijskog stanovišta. Oduvijek smo poštovali ruski narod”, naglasio je Makron.

    On je rekao da je dugo razgovarao sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i da postoji jasna svjesnost o tome koliko su Rusi veliki narod, sa velikom istorijom, prenio je TASS.

  • Rusi “provalili” HIMARS: Sad znamo šta vam je to

    Rusi “provalili” HIMARS: Sad znamo šta vam je to

    Ruske snage PVO dobile su novi softver koji olakšava obaranje raketa HIMARS MLRS, rekao je komandant jedne od jedinica baziranih u pravcu Zaporožja.

    “U početnoj fazi nismo razumeli šta je to HIMARS raketa, ali sada sa sigurnošću radimo sa HIMARS-om. Napravili smo novi program zahvaljujući kome su nam HIMARS rakete sasvim obična meta. Precizno vidimo, posmatramo i uništavamo bez problema”, rekao je taj komandant za RIA Novosti.

    Kako dalje prenosi Raša tudej Balkan, jedinica pod njegovom komandom, kako je naveo, već je oborila desetak projektila HIMARS, od kojih četiri u poslednjih mesec dana.

    Sistem HIMARS koji su isporučile SAD se u rukama ukrajinskih snaga pokazao kao “promena igre” u rusko-ukrajinskom sukobu, doprineo je ukrajinskoj vojsci. Sistem do tada nije bio poznat i nije bilo načina da ruske snage adekvatno odgovore na napade.

    Direktor Centra za vojno-politička istraživanja, doktor istorijskih nauka Aleksej Podberezkin je za radio “Sputnjik” rekao da su ruski sistemi često uništavani na udaljenosti od 15-25 metara, jer na tako velikoj udaljenosti nije bilo moguće oboriti HIMARS rakete.

    “Sada su proračuni daleko precizniji, skoro stoprocentni. Ako nije reč o masovnom napadu, onda novi softver daje stopostotno precizne rezultate”, rekao je Aleksej Podberezkin.

    Raketni sistem HIMARS razvijen je u Sjedinjenim Državama u kompanijama “BAE Sistems” i “Lokid Martin” krajem devedesetih godina, a proizvodi se od 2003. godine.

    HIMARS je raketa visoke tehnologije, male težine na točkovima, što joj daje veću agilnost i manevarske sposobnosti na bojnom polju.
    Radi na bazi troosovinske šasije FMTV američke vojske, može da nosi šest raketa ili jednu operativno-taktičku balističku raketu ATACMS, a svaka jedinica može da nosi šest GPS-om vođenih raketa.

    Ponovno punjenje moguće je za oko jedne minute, a iziskuje mali broj članova osoblja.

    Domet raketa iz ovog sistema je oko 80 kilometara, skoro dvostruko više od haubica M777, koje su SAD ranije isporučile Ukrajini.

  • Erdoan: Sprovodimo pripremne radove za izgradnju gasnog čvorišta sa Rusijom

    Erdoan: Sprovodimo pripremne radove za izgradnju gasnog čvorišta sa Rusijom

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdoan rekao je danas da ta zemlja sprovodi pripremne radove za stvaranje rusko-turskog gasnog čvorišta za snabdijevanje Evrope gasom.

    “Ruski predsjednik Vladimir Putin, kao što znate, predložio je da se prirodni gas za Evropu distribuira preko teritorije Turske. Mi za to sprovodimo pripremne radove“, rekao je Erdogan, prenosi TASS.

    Ideju o uspostavljanju čvorišta u Turskoj za preusmjeravanje količine gasa, predložio je ruski predsjednik Vladimir Putin na forumu Ruske energetske nedjelje u oktobru.

    Kako je tada predložio, u Turskoj bi trebalo da bude izgrađeno najveće gasno čvorište u Evropi i da isporuka gasa, koja više nije moguća Sjevernim tokom, bude preusmjerena na to čvorište.

    Putin je tada naveo da to može da podrazumijeva i izgradnju još jednog gasovoda.

  • Stupio na snagu embargo EU na rusku naftu

    Stupio na snagu embargo EU na rusku naftu

    U ponoć je stupio na snagu embargo Evropske unije na rusku naftu koja stiže morskim putem, a od danas važi i ograničenje cijene ruske nafte na 60 dolara, koje su usvojile EU, G7 i Australija.

    Rusija je saopštila da ne prihvata to ograničenje ni po cijenu smanjenja proizvodnje.

    EU, G7 i Australija uvele su embargo na rusku naftu koja stiže preko mora, u nastojanju da smanje finansijsku dobit Moskve i njenu sposobnost da finansira rat protiv Ukrajine.

    Predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je juče, povodom stupanja na snagu embarga na izvoz sirove ruske nafte morskim putem u okviru paketa sankcija EU prema Rusiji, da će to imati uticaja na našu ekonomiju, ali da je Srbija energetski stabilna zemlja.

    Brnabić je navela da je u ovom trenutku, zahvaljujući naporima predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, Srbija energetski bezbjedna.

    Srbija uvozi sirovu naftu morskim putem preko naftovoda Janaf u Hrvatskoj, ali više neće moći tim naftovom da uvozi rusku naftu zbog sankcija EU prema Rusiji.

  • Brnabić: Srbija neće uvesti sankcije Rusiji

    Brnabić: Srbija neće uvesti sankcije Rusiji

    Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da po pitanju zahtjeva iz Evropske unije za uvođenje sankcija Rusiji, zbog njene agresije na Ukrajinu “Srbija ima principijelnu poziciju”, odnosno da sankcije neće uvoditi.

    Brnabić je za televiziju Pink izjavila, povodom optužbi da preko Srbije druge zemlje krše sancije Rusiji, da „mi nećemo da budemo zemlja preko koje neko drugi krši neke sankcije“.

    Premijerka je kazala da „nećemo posebno donositi odluke o tome“, već da će se spriječavanje kršenja sankcija Rusiji od strane drugih zemalja preko Srbije sprovoditi „prema našem zakonu“.

  • EU duboko žali što Srbija nije uvela sankcije Rusiji

    EU duboko žali što Srbija nije uvela sankcije Rusiji

    Evropska unija duboko žali što Srbija nije uvela sankcije Rusiji i ispunila svoju obavezu usklađivanja sa restriktivnim mjerama, stoji u nacrtu zaključaka Savjeta ministara spoljnih poslova EU.

    Ovaj dokument trebalo bi da usvoje šefovi diplomatija EU 13. decembra, a zatim će se tekst naći na dnevnom redu samita lidera EU koji je zakazan za 15. i 16. decembra u Briselu.

    Savjet očekuje da Srbija ispuni svoju obavezu preuzetu u okviru pregovaračkog okvira i da pojača svoje usklađivanje sa zajedničkim spoljnim i bezbjednosnim pozicijama EU i restriktivnim mjerama kao pitanje od najvećeg prioriteta, piše u zaključcima.

    U nacrt dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid, Evropska unija uzima u obzir podršku Srbije rezolucijama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usvojenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, kao i druge relevantne korake, ali duboko žali zbog nazadovanja Srbije u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, posebno neusklađivanje sa sankcijama EU protiv Rusije i Belorusije, kao i njene spoljno-političke akcije suprotne zajedničkom pristupu EU.

    EU je ipak zadovoljna što Srbija kontinuirano aktivno učestvuje u misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

    Pozdravljeni su pozitivni koraci Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU.

    Savjet naglašava potrebu da Srbija ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU. Pozdravljajući pozitivne korake koje je Srbija preduzela u ispunjavanju ove obaveze, Savjet naglašava potrebu za kontinuiranim naporima u ovoj oblasti, posebno u pogledu trećih zemalja koje predstavljaju neregularnu migraciju ili bezbjednosni rizik za EU, stoji u nacrt dokumentu.

    Unija takođe poziva srpske vlasti da objektivno i nedvosmisleno komuniciraju o EU i da se aktivno angažuju na sprečavanju i suzbijanju svih oblika dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima.

    Pozdravljajući to što je nova Vlada Srbije afirmisala integraciju u EU kao svoj strateški cilj, Savjet naglašava da treba da uslijede akcije.

    Osim uvođenja sankcija protiv Rusije i usklađivanje sa viznom politikom EU, države članice smatraju da i pored toga što je ukupan napredak postignut u pristupnim pregovorima do sada, sa 22 od 35 otvorena pregovaračkih poglavlja i dva poglavlja privremeno zatvorena, reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih prava moraju ponovo dobiti zamah.

    Da bi Srbija kogla da napreduje ka EU, Savjet podvlači da je napredak u ovim oblastima, kao i na “normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom”, kako je navedeno u pregovaračkom okviru, i dalje od “suštinskog značaja i da ce odrediti tempo pristupnih pregovora u cjelini”, stoji u dokumentu.

    U dokumentu u koji je Tanjug imao uvid, tačka posvećena dijalogu između Beograda i Prištine je prazna i biće popunjena prije samog početka ministarskog sastanka, a možda tek pred samit EU lidera 15 i 16 decembra, u zavisnosti razvoja događaja.

    EU konstatuje da je Srbija napravila napredak u nekim oblastima vladavine prava, ali i opšti ograničeni napredak i stalna kašnjenja u nizu drugih oblasti, piše u dokumentu koji identifikuje najvažnije i najhitnije reforme koje Srbija treba da preduzme.

    Srbija treba da stavi fokus na ispunjavanje privremenih merila za poglavlja 23 i 24, uključujući sprovođenje revidiranih akcionih planova za ova poglavlja, potrebno je poboljšati nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosuđa.

    Potrebno je da fokus bude i na većoj političkoj volji i pojačanim naporima u borbi protiv korupcije i opipljivim i ubjedljivim rezultatima sa efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama, zamrzavanju i konfiskaciji imovine stečene kriminalom, posebno u slučajevima teškog i organizovanog kriminala.

    Mediji su ponovo našli mjesto u ovim zaključcima, inspirisanim Godišnim izvještajem Evropske komisije za Zapadni Balkan koji je bio objavljen početkom oktobra ove godine.

    Savjet poziva Srbiju da prioritetno efikasno sprovodi svoj akcioni plan medijske strategije, poštujući slovo i duh ciljeva medijske strategije, naglašeno je u nacrtu zaključka i ukazano da je Savjet ozbiljno zabrinut zbog nedostatka napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnosti medija, što takođe utiče na mogućnosti birača da donesu potpuno informisane izborne odluke.

    U zabilješkama EU ističe se da se od Srbije očekuju opipljiva poboljšanja u efikasnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, posebno u oblastima obrazovanja, upotrebe manjinskih jezika, pristupa medijima i vjerskim službama na jezicima manjina, i prava LGBTI osoba, uključujući njihovo pravo na slobodu okupljanja i izražavanja.

    Savjet pozdravlja to što je Evroprajd održan i što nije došlo do većih incidenata.

    Što se tiče ekonomskih reformi, Savjet pozitivno konstatuje kontinuirani napredak ostvaren u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i podstiče Srbiju da intenzivira strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeca, sa posebnim fokusom na državna preduzeća u energetskom sektoru.

    Konačno, Savjet EU pozdravlja to što je Srbija zadržala svoju posvećnost u nizi inicijativa regionalne saradnje i podstiče Srbiju da dalje jača dobrosusjedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu.