VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Evropi je potrebna Rusija…”

    “Evropi je potrebna Rusija…”

    Ministar inostranih poslova Austrije Aleksander Šalenberg, zbog novog talasa napada ruske vojske, smatra da trenutno gotovo da nema šanse za mirovne pregovore.

    Šalenberg je, pred spoljnopolitičkim odborom austrijskog parlamenta, rekao da, je i pored toga, pogrešno isključiti Rusiju sa međunarodnih skupova.

    “Evropi je potrebna Rusija sa kojom je moguće stupiti u dijalog u vezi zajedničke bezbednosti“, poručio je on.Na osnovu aktuelne situacije, smatra da će rat trajati i iduće godine. Zbog toga, ističe, treba učiniti sve da se spreči ljudska patnja, te i pored pomoći Ukrajini treba pokušati sa Rusijom stupiti u razgovore, iako za to nema konsenzusa u EU.

  • Šojgu: 8.300 vojnika, pet aviona, 10 helikoptera, 149 tenkova, preko 300 oklopnih transportera

    Šojgu: 8.300 vojnika, pet aviona, 10 helikoptera, 149 tenkova, preko 300 oklopnih transportera

    Ukrajinske snage su u novembru izgubile 8.300 vojnika, pet aviona, 10 helikoptera, 149 tenkova, više od 300 oklopnih transportera, rekao je Sergej Šojgu.Ruska vojska je u poslednjem periodu oslobodila Majorsk, Pavlovku, Opitno, Andrejevku, Belegorovku Južnu i Kurdjumovku u Donbasu, naveo je ruski ministar odbrane.

    ”Na lugansko-donjeckom i južnodonjeckom delu fronta naneti su veliki gubici protivniku i u ljudstvu i u vojnoj tehnici“, dodao je on, a prenosi Sputnjik.
    Govoreći o nuklearnoj elektrani Zaporožje, Šojku je rekao da kijevski režim nastoji da stvori privid opasnosti od nuklearne katastrofe, nastavljajući ciljano da gađa tu nuklearku.

    Samo u poslednje dve nedelje ukrajinske snage ispalile su 33 projektila velikog kalibra na nuklearku, naveo je on. “Naše jedinice preduzimaju sve mere da osiguraju bezbednost Zaporoške nuklearke. Kijevski režim nastoji da stvori privid opasnosti od nuklearne katastrofe tako što nastavlja da namerno gađa taj objekat“, naveo je on.

    Ruska PVO, ističe Šojgu, presrela je većinu projektila koje ispaljuje ukrajinska vojska, ali neki od njih ipak pogađaju objekte koji su od značaja za bezbedno funkcionisanje nukelarke.

    Šojgu je dodao i da će ruska vojska nastaviti da brani ključne objekte na teritorijama koje su oslobođene toko specijalne vojne operacije.

  • Turska ne pušta tankere s ruskom naftom

    Turska ne pušta tankere s ruskom naftom

    Tankeri s ruskom naftom gomilaju se u Bosforu, Turci ne planiraju da ih puste.Sankcije na uvoz ruske nafte brodovima u Evropu i ograničenje cena nafte na 60 dolara po barelu na snagu su stupile u ponedeljak, a već su u utorak počele da stvaraju tržišne poremećaje – tankeri puni ruske nafte skupljaju se uz obale Crnog mora jer ih Turska ne pušta kroz Bosfor dok ne budu potpunosti osigurani, prenosi tportal.Kako piše “Financial Times” 90 odsto svetskog brodskog prevoza pokriveno je osiguranjima izdatim u Evropi i to je poenta novih sankcija – bez osiguranja ruski brodovi neće moći slobodno da plove svetom tj. puno osiguranje moći će da dobiju samo oni brodovi na kojima je nafta koja će se prodati po 60 dolara po barelu ili niže.

    Turske vlasti to ne zanima jer ne planiraju da puštaju nikakve neosigurane brodove – u slučaju katastrofe, izlivanja nafte ili bilo kakve nesreće Ankara bi morala da sanira svu štetu koju može da napravi neosigurani brod.

    U dopisu koji je turska vlada izdala još sredinom novembra, insistira se da svi brodovi koji će prolaziti kroz Bosfor imaju puno osiguranje pa iako to značilo kršenje EU sankcija.

    To je ključ problema – Turska ne pušta tankere bez punog osiguranja, a EU osiguranja ne mogu da osiguraju ruske brodove jer krše zapadne sankcije.

    Prometna gužva kod Bosfora i Dardanela počela je još 29. novembra kad su turske vlasti odbile da propuste prvi ruski neosigurani brod, a do danas ih se nakupilo 19. Turske vlasti su za sad bez komentara na ‘prometnu gužvu’ u Crnom moru.

    Moskva je pak poručila kako naftu neće prodavati ispod cene od 60 dolara po barelu jer je to put u destabilizaciji tržišta, nestašice i smanjenje investicija.

    Isto tako, Rusija je okupila ‘flotu iz senke’ u kojoj je oko sto tankera kojima će da pokušaju da zaobiđu zapade sankcije ploveći bez osiguranja ili će ih osigurati kompanije iz neutralnih zemalja. FT je od izvora saznao da su ruske osiguravajuće kuće potvrdile osiguranje kod nekoliko brodova koji su neometano prošli dok su trenutno blokirani samo brodovi koji su pod delomičnim osiguranjem kompanija iz EU-a ili ga uopće nemaju.

    Sankcije na uvoz nafte bi trebalo Moskvi da zadaju težak udarac, ali mnogi ekonomisti smatraju da Evropa, u kojoj divlja inflacija i preti recesija, ovim sankcijama puca u nogu.

    U Briselu kažu da će se zabranom uvoza tankerima pokriti 90 posto ruskog izvoza u Evropu i da je ruski izvoz nafte u EU već značajno pao te sad iznosi 1,5 miliona barela u odnosu na 3,95 miliona barela u predratnom periodu. To ne znači da je Rusija počela da gubi novac jer su preusmerili naftu u Kinu i Indiju.

    Neki ekonomisti misle da barel od 60 dolara nimalo ne pogađa Ruse jer se njihova nafta i inače prodaje jeftinije u odnosu na referentne cene na zapadnim berzama (prošle nedelje je barel ruske nafte bio 52 dolara, čega je vrlo dobro svestan i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji ponavlja da su ove sankcije ‘slabe’).

    Ako se zbog uvoza nafte ne dogodi ništa dramatično, EU bi mogla da se nađe u problemima 5. februara, kad na snagu stupa zabrana uvoza naftnih prerađevina.

    Treba znati da 60 odsto dizela koji se potroši u Evropi dolazi iz Rusije i da nema nekih velikih alternativa pa bismo usred zime mogli da imamo nestašicu tog goriva koje se koristi za prevoz, industriju, ali i grejanje.

  • Moskva sprema osvetu

    Moskva sprema osvetu

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je “faktorom opasnosti” izjave Ukrajine o nastavku napada na Rusiju, preduzimaju se neophodne mjere.”Naravno, otvoreno deklarisana linija ukrajinskog režima da nastavi sa takvim terorističkim aktima, to je faktor opasnosti. I, naravno, to se uzima u obzir i preduzimaju se neophodne mere”, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje da li Kremlj vidi opasnost u intenziviranju udara na rusku teritoriju poslednjih dana.On je takođe napomenuo da se Savet bezbednosti Rusije obično sastaje jednom nedeljno. Ranije je saopšteno da 6. decembra ruski predsednik Vladimir Putin održava operativni sastanak sa članovima Saveta bezbednosti Rusije.

    Kako je navedeno, Putin je predložio da se razgovara o pitanjima obezbeđenja unutrašnje bezbednosti.

    Penzionisani admiral američke mornarice Džejms Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO savezničkih snaga u Evropi, smatra da pokušaji napada na ruske aerodrome signaliziraju novi i opasan zaokret u sukobu.

  • Rusija sprema zabranu

    Rusija sprema zabranu

    Moskva planira da do kraja 2022. godine kreira i pokrene mehanizam kojim se ruskim kompanijama zabranjuje prodaja nafte zemljama koje prihvate ograničenje cene.

    To je izjavio potpredsednik Vlade Aleksandar Novak.”Da, uveren sam da će to biti urađeno. Trenutno razgovaramo o tome s kompanijama, brusimo tu odluku“, rekao je Novak, odgovarajući na pitanje novinara, prenosi Tass.

    “Ne vidimo nikakvu tragediju u tome”
    Ruska nafta je bila i biće tražena, dok će se logistički lanci menjati, u tome nema tragedije, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.

    “Ruska nafta je tražena na globalnim tržištima, nafta će naći svoje kupce. Rusija je najveći svetski snabdevač naftom globalnim energetskim tržištima… Ruska nafta je uvek bila tražena i biće tražena. Da, logistički mehanizmi i lanci će se sada promeniti. Ipak, ne vidimo nikakvu tragediju u tome”, rekao je Novak novinarima, prenosi Sputnjik internešenel.

    Rusija, zbog neizvesne situacije, može da smanji proizvodnju nafte, ali ne mnogo, dodao je Novak.

    “Ne isključujemo da, ako bude potrebno, bude situacija kada će biti pada proizvodnje nafte, jer je ova situacija neizvesna. Danas postoji velika volatilnost. Ne mislim da bi to bile velike količine, ali ipak ne isključujemo ovu mogućnost“, rekao je Novak novinarima, dodajući da Rusija sarađuje sa manjim trgovcima kada trguje naftom i da koristi nove šeme osiguranja snabdevanja.

    Uvođenje ograničenja cena ruske nafte može samo da dovede do smanjenja globalnih investicija u industriju, što će zauzvrat dovesti do povećanja cena, dodao je zvaničnik.

    “Ne prihvatamo one mehanizme koji se usvajaju kao ograničenja cena na veštački način, na netržišni način, određivanje cena od strane zemalja potrošača. One prave istu grešku, uvode granice cena na netržišne načine. To može samo da dovede do globalnog pada investicija i nestašice odgovarajućih energetskih resursa u budućnosti. To će pak dovesti do još većeg povećanja cena“, rekao je Novak.

    Ruska proizvodnja nafte porasla 2,2 posto za 11 meseci
    Ruska proizvodnja sirove nafte porasla je 2,2 posto u periodu januar-novembar 2022. na 488 miliona tona, rekao je novinarima potpredsednik vlade Aleksandar Novak.

    Rusija će, shodno odluci grupe OPEK+ i u njenim okvirima, ove godine proizvesti oko 530 miliona tona nafte i gasnog kondenzata, a 2023. godine 490 miliona tona, rekao je Novak, prenosi Tass.

    On je ranije saopštio da se ruska proizvodnja nafte u oktobru zadržala na septembarskom nivou od 9,99 miliona barela dnevno, dodajući da se očekuje da će proizvodnja ostati na istom nivou i u novembru.

  • Peskov se složio sa Blinkenom

    Peskov se složio sa Blinkenom

    Rusija je saglasna sa izjavama američkog državnog sekretara Entonija Blinkena o Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ishod onoga što se dešava treba da bude pravičan, dugoročan mir – sa tim se možemo složiti. Ali, što se tiče izgleda za neku vrstu pregovora, mi ih trenutno ne vidimo“, rekao je Peskov novinarima, prenosi RIA Novosti.

    Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio da SAD žele da mirovni pregovori o Ukrajini donesu pravedan i trajan mir, navodi agencija.

  • Rusima prijeti najveći neprijatelj?

    Rusima prijeti najveći neprijatelj?

    Neophodno je obustaviti nezakonite aktivnosti Vašingtona u oblasti biološkog oružja, izjavio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

    Kako je naveo, to predstavlja pretnju za bezbednost Rusije i drugih regiona sveta,

    “Neophodno je uspostaviti odgovarajući mehanizam verifikacije i ojačati mere za izgradnju poverenja u okviru Konvencije o zabrani biološkog i toksičnog oružja”, rekao je Rjabkov u Državnoj dumi.

    Prema njegovim rečima, od suštinskog je značaja da se obustave ilegalne i nezakonite aktivnosti koje sprovode SAD u oblasti biološkog oružja, oslanjajući se na svoje saveznike u mnogim delovima sveta.

    Rjabkov je ukazao da te aktivnosti predstavljaju neposrednu pretnju za bezbednost Rusije jer su američke biolaboratorije raspoređene duž ruskih granica, preneo je TAS S.

  • Amerika ima jasan cilj

    Amerika ima jasan cilj

    Američki državni sekretar Entoni Blinken je, govorio je o podršci koju Vašington pruža Kijevu.On je izjavio da su Sjedinjene Američke Države fokusirane da pomognu Ukrajini da povrati teritorije koje je Rusija okupirala od početka specijalne vojne operacije – 24. februara ove godine.”Naš fokus se ogleda u daljem nastavku tekućih akcija kako bi se Ukrajina snabdela neophodnim za odbranu i vraćanje teritorije koja je okupirana, počev od 24. februara”, izjavio je Blinken na konferenciji izdanja “Vol strit žurnala”.

    Državni sekretar je takođe naglasio da je pored vojne, Kijevu takođe potrebna ekonomska i humanitarna pomoć.

    On je, istovremeno, izbegao da direktno odgovori na pitanje mogu li Ukrajinci da “vrate Krim”, rekavši da Ukrajinci sami odlučuju “kuda žele da idu i kada”, ali “uz našu podršku i podršku desetak svetskih zemalja”.

    Blinken je naglasio da SAD žele da mirovni pregovori oko Ukrajine donesu pravedan i dugotrajan mir.

    Prema njegovim rečima, Vašington želi da izbegne “namešteni” mir za Ukrajinu.

    On je još istakao da SAD rade sa članicama G7, Evropskom unijom, Svetskom bankom, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj na obnavljanju energetske infrastrukture Ukrajine.

  • Napad dronom na aerodrom u Rusiji

    Napad dronom na aerodrom u Rusiji

    Na aerodrom u Kursku izvršen je napad dronom, usljed čega se zapalio rezervoar sa naftom, objavio je jutros gubernator Kurske oblasti u Rusiji Roman Starovojt

    On je na Telegramu napisao da nije bilo žrtava i da je u toku lokalizacija požara.

    Sve specijalne službe su na mjestu incidenta, napisao je Starovojt, prenosi RIA Novosti.

    “Jutros sam održao sastanak antiterorističke komisije. Donijeta je odluka da se ‘žuti’ nivo terorističke prijetnje od danas od 17 časova produži za još 15 dana”, napisao je guverner Kurske oblasti Roman Starojt u Telegramu.

    Rusko Ministarstvo odbrane juče je saopštilo da je Ukrajina pokušala da izvede napad na vojne aerodrome u Saratovskoj i Rjazanjskoj oblasti u Rusiji, uz pomoć bespilotnih letjelica sovjetske proizvodnje.

    Kako je navedeno, ruska avijacija je uz pomoć PVO oborila ukrajinske dronove koji su letjeli na maloj visini.

    U napadu su poginula tri pripadnika vojno-tehničkog osoblja, a četvoro je povrijeđeno.

    Rusija je nakon toga pokrenula masovni udar na vojno-komandni sistem Ukrajine i saopštila da je spriječeno prebacivanje ukrajinskih trupa i naoružanja u zonu borbenih dejstava.

  • Orban: Vrijeme je za reviziju sankcija protiv Rusije

    Orban: Vrijeme je za reviziju sankcija protiv Rusije

    Mađarski premijer Viktor Orban zatražio je danas da se izvrši revizija sankcija protiv Rusije, čime je podržao izjavu francuskog predsjednika Emanuela Makrona da sukob u Ukrajini na različite načine utiče na EU i SAD.

    “Makron je u pravu jer troškovi ukrajinskog sukoba nisu isti sa obje strane Atlantika. Ukoliko želimo opstanak evropske privrede, moramo da ubrzano rješavamo energetsku krizu. Vrijeme je za ponovnu procjenu sankcija”, naglasio je Orban u poruci objavljenoj na Twitteru.

    Francuski lider je juče u izjavi za američki CBS News rekao da je bilo “desinhronizacije” u odnosima između Evrope i Vašingtona zbog visoke cijene energije.

    On je podsjetio da je EU kupac gasa i nafte dok su SAD proizvođač i da zbog toga domaćinstva Unije i Amerike struju dobijaju po različitim cijenama i da ta razlika utiče na kupovnu moć i konkurentnost evropskog društva.