Vašington nije unapred znao za ukrajinske udare na rusku teritoriju, saopštila je zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing.
“Ne bih rekla da smo u stalnom kontaktu, niti smo u kontaktu oko udara koji će biti naneti. Svakako sarađujemo sa našim ukrajinskim kolegama”, rekla je ona odgovarajući na pitanje da li postoji koordinacija između Vašingtona i Kijeva.
Putin izjavio je danas da će se Moskva truditi da odbrani svoje interese “svim raspoloživim sredstvima”, prenose mediji.
Putin je ovo izjavio tokom sjednice ruskog Savjeta za ljudska prava koja je prenošena direktno na televiziji, rekavši da je Zapad tretirao Rusiju kao državu “druge klase” koja nema pravo na svoje postojanje.
On je poručio da ruski Savjet za ljudska prava može da bude važno međunarodno mjesto za zaštitu ljudskih prava.
“Smatram da naš državni savjet kao institucija već radi sa brojnim civilnim organizacijama u Rusiji, ali i inostranstvu i može da postane važno međunarodno mjesto na kojem se može razgovarati o pitanjima ljudskih prava i zaštite u modernom svijetu”, istakao je Putin, prenio je “TAS S”.
On je dodao da se “doktrina ljudskih prava globalno koristi da se uništi suverenitet država i podrži dominacija Zapada”.
“Vidimo da se ta doktrina koristi da se uništi suverenitet država, da se opravda zapadna politička, finansijska, ekonomska i ideološka dominacija”, istakao je Putin.
U svom govoru, on je odgovarao na komentar člana Savjeta za ljudska prava koji je rekao da ukrajinske snage granatiraju stambene oblasti u regiji Donjecka koju kontroliše Rusija.
Putin je rekao i da će se njegova vojska vjerovatno još dugo boriti u Ukrajini, ali i da ne vidi razlog da u ovom trenutku mobiliše dodatne vojnike.
“Što se tiče specijalne vojne operacije, naravno da to može biti dug proces”, rekao je on.
“Ali trenutno nema potrebe za drugim krugom mobilizacije nakon poziva 300.000 rezervista u septembru i oktobru”, dodao je Vladimir Putin, predsjednik Rusije, prenosi “b92”.
Od tog broja, 150.000 je trenutno raspoređeno u Ukrajini.
Ruski predsjednik Vladimir Putin danas je tokom sastanka ruskog Vijeća za ljudska prava, koji je održan putem video veze, utvrdio da “Rusija nije počela rat u Ukrajini”. Rekao je da je rat otpočeo državnim udarom 2014. godine, nakon čega je Rusija izvela pripajanje Krima.
Rekao je kako “Rusija nije imala šanse smiriti situaciju u Ukrajini”, zemlji na čijem je tlu započela specijalnu vojnu akciju 24. februara ove godine. Potom je utvrdio da Poljska, koja graniči s Ukrajinom, želi zauzeti dijelove ukrajinske teritorije.
Potom se osvrnuo i na strahove oko nuklearnog oružja, utvrdivši da “prijetnja nuklearnog rata raste”.
Odmah zatim je rekao da “Rusija razmatra korištenje nuklearnog oružja samo kao odgovor na napad” pa dodao da “Rusija nema taktička nuklearna oružja u drugim zemljama, za razliku od Amerike”.
“Nismo mi govorili o korištenju nuklearnog oružja”, rekao je Putin i dodao: “Rusija nije poludjela. Imamo najnaprednija oružja, ali ne želimo njima mahati okolo”, prenosi “Breaking the news”
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da SAD pokušavaju da što više produže svoje privilegovano postojanje na Međunarodnom forumu “Primakovska čitanja” u Moskvi.
“SAD pokušavaju da što više produže svoje privilegovano postojanje ili, kako kaže predsjednik Putin, da ‘sačuvaju hegemoniju’ što je duže moguće. Zapad ne oklijeva da destabilizuje tržišta, ili obrnuto, stavi ruku na prirodne resurse određene zemlje. Bez griže savjesti, zemlje udaljene desetinama hiljada milja od američke obale, bilo da je u pitanju Jugoslavija, Irak, Sirija, Avganistan – proglašavaju ih pod kontrolom. Avganistan se završio veoma loše po članice NATO-a”, rekao je Lavrov, prenosi RT.
Forum “Primakovska čitanja” je godišnji skup diplomata i visokih stručnjaka iz oblasti globalne politike i ekonomije. Forum se održava od 2015. godine u čast Jevgenija Primakova, ruskog političara i diplomate koji je bio premijer od 1998. do 1999. godine.
Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da postoje dva uslova za kraj rata, da Rusija odustane od planova invazije i povuče svoje trupe.
Govoreći za indijski novinski kanal NDTV, on je rekao: “Da bi se okončao rat u Ukrajini, moraju se uraditi dve stvari – mišljenje u Kremlju se mora promeniti, a sile poput Indije mogu da pomognu u tome”.”Moskva mora da odustane od svojih ratnih planova i da pređe na miroljubiv način razmišljanja. Drugo, Rusija mora da povuče svoje snage sa cele teritorije Ukrajine”, rekao je on.
Kremlj je direktno odgovorio na glasine ruske opozicije i proratnih Telegram kanala da planira drugu mobilizaciju.
Sekretar za štampu Dmitrij Peskov pozvao je Ruse da se oslone na komunikaciju ruskog Ministarstva odbrane i predsednika i da ignorišu “provokativne poruke“ postavljene na platformama društvenih medija.
Sve su glasnije glasine da bi Vladimir Putin mogao da najavi još jedan talas mobilizacije početkom sledeće godine.
Još u septembru je naredio delimičnu mobilizaciju 300.000 rezervista za borbu u Ukrajini.
Uslovi za mirno rješenje sukoba u Ukrajini “za sada ne postoje”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i pozvao zapadne saveznike Kijeva da nastave da snabdijevaju oružjem Ukrajinu.
Stoltenberg je rekao da će, iako je vjerovatno da će sukob ući u mirniju fazu tokom zime, obe strane nastojati da se pregrupišu i ponovo naoružaju svoje snage, pa bi zemlje NATO-a trebalo da nastave da pružaju podršku Ukrajini.
“Uslovi (za diplomatsko rješenje) za sada ne postoje”, rekao je Stoltenberg “Fajnenšl tajmsu” i dodao da Rusija nije pokazala nikakve znake da želi da mirno okonča svoju vojnu operaciju.
“Što više želimo mirno rješenje, to je važnije da pružimo vojnu podršku Ukrajini”, dodao je on.
“Rusija pokušava da zamrzne” sukob prije nego što “pokrene veću ofanzivu na proljeće”, rekao je šef NATO-a.
“Sada Ukrajina ima zamah”, rekao je Stoltenberg, dodajući da prijestonice zemalja NATO “stalno razmatraju koje sisteme (oružja) želimo da isporučimo” Kijevu, prenosi RT.
Rusija je više puta istakla da je spremna za pregovore sa Kijevom, ali pod određenim uslovima, dok ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski kategorično odbija mogućnost pregovora i traži od NATO da se još više uključi u sukob.
Uprkos pozivima Moskve da ne šalju oružje Kijevu jer će to dovesti do eskalacije u Ukrajini, Zapad redovno šalje oružje i opremu, ali se ne uključuje direktno u sukob.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da NATO bezobzirno i bez stida odbija da prizna istinu.
Kako je naveo, Mihailu Gorbačovu i Borisu Jeljcinu obećali su da neće biti širenja na istok, iako dokaza o tome da lažu ima i više nego dovoljno.”Poštovani američki, nemački, britanski političari te epohe u svojim memoarima citiraju i sebe same i svoje kolege, potvrđujući tako da su davali usmene, ali čvrste garancije“, rekao je Lavrov na forumu “Primakovska čitanja“. Podsetio je na reči jednog britanskog političara, učesnika tog procesa, koji je u svojim memoarima napisao: “Da, obećali smo to, ali tada niko nije mislio o tome da ta obećanja i ispuni, jednostavno bilo je potrebno smiriti situaciju.“ Lavrov je dodao da Rusija nije zaboravila da su postojale i pisane obaveze o neširenju NATO, potpisane na najvišem niovu. “Imam u vidu samit OEBS u Istanbulu 1999. godine kada je bila utvrđena tema nedeljivosti bezbednosti“, rekao je Lavrov i dodao da se radi o tome da nijedna zemlja, organizacija ne može da jača svoju bezbednost na prostoru OEBS na račun slabljenja bezbednosti drugih. “Ali, ni te obaveze ne funkcionišu“, istakao je on. Prema njegovim rečima, ekspanzija NATO i dalje je glavni pokretački motiv u odnosu ne samo prema Rusiji nego i drugim zemljama. “Ekspanzija NATO je i dalje, kao što je i bila, glavni pokretački motiv Zapada u odnosu ne samo prema Rusiji , nego i zemljama postsovjetskog prostora, zemljama nekadašnjeg Varšavskog pakta koje je Alijansa već progutala, nego i prema drugim državama i regionima u svetu“, rekao je ministar
Rusija razmišlja o određivanju cene ispod koje neće prodavati naftu kao odgovor na ograničavanje cene ruske nafte koje su nametnule zemlje EU, G7 i Australija.
Moskva razmatra ili uvođenje fiksne cene za barel ruske nafte ili propisivanje maksimalnih popusta na međunarodnom tržištu po kojima se može prodavati ruska nafta, izvestio je danas Blumberg pozivajući se na dva zvaničnika upoznata sa planom.
Ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara po barelu, koje su uvele EU, G7 i Australija, stupilo je na snagu u ponedeljak.Zapad na taj način pokušava da ograniči sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini, ali je Rusija saopštila da se neće pridržavati ograničenja cene za naftu, čak i ako bi morala da smanji proizvodnju, preneo je Rojters.
Rusija se neće ograničavati po pitanju mogućih odgovora na ograničavanje cene ruske nafte koju je uveo Zapad, a oni i drugi koji ga podržavaju, moraju biti spremni za sve izjavio je Sergej Rjabkov.
Rusija se neće ograničavati po pitanju mogućih odgovora na ograničavanje cijene ruske nafte koju je uveo Zapad, izjavio je Sergej Rjabkov.
“Neću da prepričavam, da iznosim sadržaj naših kontramera. Zapad i oni koji ga podržavaju, moraju biti spremni za sve. Ako oni započnu neku vrstu rata bez pravila, ne treba da se osjećamo ograničenim u uvođenju sopstvenih kontramjera”, rekao je zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova novinarima u Moskvi.
Nametanje ograničenja cijene ruske nafte dovešće do naglog skoka cijena energenata koji neće uticati na ekonomski potencijal Rusije, rekao je Rjabkov.
“Ovu odluku ocjenjujemo skroz negativno. To su elementi ekonomskog i psihološkog rata koji zapadna grupacija vodi protiv Rusije. Ovo nije nešto novo: diskusija o ovoj ideji traje već duže vrijeme. Bilo je vremena da se spremimo”, istakao je zamjenik.
“Nesumnjivo ćemo naći mogućnosti da prodajemo naše proizvode. Ponovo će oni koji smišljaju šeme kako da nanesu štetu ruskim interesima, doživjeti neuspjeh. Neće biti rezultata – rezultat može biti novi skok cijena na zapadnim tržištima, novo povećanje računa za zapadne potrošače”, rekao je Rjabkov, ističući da oni koji će sarađivati sa Rusijom, to neće osjetiti.
“Naše ekonomske mogućnosti se neće smanjiti. Siguran sam da će naši budžetski prihodi biti obezbijeđeni”, zaključio je on, prenosi “b92”.