VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Turska želi popust od Rusije

    Turska želi popust od Rusije

    Predstavnici Turske planiraju da održe razgovore s ruskom delegacijom u Ankari o popustu na cenu gasa iz Rusije od preko 25 odsto.

    To prenosi agencija “Blumberg”, pozivajući se na neimenovane visoke turske zvaničnike.

    Ankara želi popust na uvoznu cenu ruskog gasa za 2023. godinu, ali i na deo uplata izvršenih u 2022, retroaktivno, rekli su sagovornici njujorške agencije, prenosi Tass.

    Ako Turska ne dobije željeni popust, onda će nastojati da plaćanja odloži do 2024. godine.

    Sporazum će, ako bude zaključen, ublažiti pritisak na liru i pomoći da se izbegne rast cena energenata u Turskoj uoči predsedničkih izbora 2023. godine, navodi “Blumberg”.

    Turska se sprema za izgradnju gasnog čvorišta za isporuke gasa Evropi, izjavio je u nedelju predsednik Redžep Tajip Erdogan.

  • Kremlj: To je naše, zauzećemo

    Kremlj: To je naše, zauzećemo

    Kremlj je saopštio danas da su ruske snage i dalje raspoređene radi zauzimanja delova istočne i južne Ukrajine koje Moskva smatra svojom teritorijom.

    Upitan o ciljevima ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija treba da oslobodi delove regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja, preneo je Rojters.

    Rusija je proglasila pripajanje ta četiri ukrajinska regiona nakon održavanja referenduma krajem septembra u Donjeckoj Narodnoj Republici, Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u regionima Hersona i Zaporožja na kojima su se građani izjasnili za pripajanje Ruskoj Federaciji.

    Rezultate referenduma ne priznaju Ukrajina, zapadne zemlje, kao i vecina članica Ujedinjenih nacija.

  • Zaharova: “Priznanje Merkelove – pogodno za tribunal o Ukrajini”

    Zaharova: “Priznanje Merkelove – pogodno za tribunal o Ukrajini”

    Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je da su Minski sporazumi potpisani kako bi se Kijevu dalo vreme da se pripremi za sukob sa Rusijom.

    Povodom te izjave oglasila se portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova rekavši da to “apsolutno može biti upotrebljeno za suđenja u okviru tribunala”.

    Ona je istakla da se trenutno mnogo govori o pravnim procenama toga što se dešava oko Ukrajine, o nekim tribunalima i slično.

    “A, ovo je, posebno za tribunal. Ono što je Merkelova rekla u svom intervjuu je svedočenje osobe koja je direktno izjavila da je sve što je bilo urađeno tokom 2014-2015. godine imalo isti cilj: skrenuti pažnju svetske javnosti sa realnih problema, dobiti na vremenu, napumpati kijevski režim naoružanjem i dovesti situaciju do velikog sukoba”, smatra Zaharova.

    Prethodno je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da su Minski sporazumi potpisani kako bi Ukrajina imala vremena da postane jača.

    Dodala je da su svi shvatali da je konflikt zamrznut i da problem nije rešen.

    Ranije je i bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko u razgovoru sa ruskim prankerima priznao da su Minski sporazumi zapravo bili potrebni da bi se dobilo na vremenu i da bi se ojačala ukrajinska vojska uz podršku NATO-a.

  • Granatirana Rusija

    Granatirana Rusija

    Ukrajinske snage granatirale su grad Belgorod na zapadu Rusije, saopštio je guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov.

    U gradu, koji se nalazi na oko 35 kilometara od granice sa Ukrajinom, zabeleženo je oštećenje dalekovoda od gelera granata, saopštio je Gladkov.

    Preliminarne informacije kažu da nema civilnih žrtava, dodao je on.

    To nije prvi put da su, prema rečima Gladkova, ukrajinske snage napale Belgorod. On je 15. novembra objavio da su dve osobe poginule u ukrajinskom granatiranju.

    Navodno granatiranje Belgoroda usledilo je nakon što je Rusija optužila Kijev da koristi bespilotne letelice za napad na vojne vazdušne baze duboko unutar ruske teritorije u ponedeljak i utorak, razotkrivajući značajne propuste u ruskoj protivvazdušnoj odbrani.

  • Zaharova: Moguće da Amerika priprema još jedan prevrat u Kijevu

    Zaharova: Moguće da Amerika priprema još jedan prevrat u Kijevu

    Moguće je da Sjedinjene Američke Države pripremaju još jedan prevrat u Ukrajini, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova na redovnoj konferenciji za medije.
    “Kijev je 4. decembra posjetila viša zamjenica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland. Inspekcijska putovanja američkog pokrovitelja u Ukrajinu više nikoga ne iznenađuju – to je normalno: to je kao da dođete da provjerite kako je tamo – da li još gori vatrica ili treba nabaciti drva za ogrev. I, naravno, očigledno je vuče na mjesto zločina”, rekla je Zaharova.

    Portparolka je Nulandovu nazvala vjesnikom “tragičnih potresa” za Kijev.

    “Njeno pojavljivanje u Kijevu u sadašnjim uslovima, kada se u ukrajinskim vladajućim krugovima zaoštravaju nesuglasice oko raspodjele zapadne pomoći, naravno, nije slučajno. Moguće je da se ponovo pokrene dvorski prevrat ili neka kadrovska rekonstrukcija. Mislim da režim Zelenskog, koji je više puta iskušavao strpljenje Vašingtona, ima o čemu da razmišlja”, dodala je Zaharova.

    Ona je podsjetila da se lik Nulandove povezuje sa “evromajdanom”, koji je svjetskoj zajednici predstavljen kao znak demokratskog procesa u Ukrajini, a zapravo je bio državni prevrat organizovan novcem i rukama Zapada.

    “Iza ovoga su, prije svega, naravno, stajale SAD i one zemlje i političke snage na evropskom kontinentu koje su djelovale unisono sa Sjedinjenim Američkim Državama… Tada se Vašington otvoreno umiješao u unutrašnje stvari Ukrajine i jednostavno ručno upravljao masovnim protestima”, objasnila je ona.

    Zaharova je dodala da SAD planiraju da potpiruju sukob u Ukrajini najmanje do kraja 2025. godine, što se može zaključiti iz dokumenata koje Vašington ni od koga ne krije.

    Prema njenim riječima, američki mediji već danas sa uživanjem govore o detaljima korupcionaškog maratona “Bijela kuća-Kijev-Bijela kuća”, čime se objašnjava želja administracije predsjednika SAD Džozefa Bajdena da Kongres uključi dodatnu pomoć Kijevu u iznosu od 37 milijardi dolara 2023. godine.

    Neveći dio ove pomoći ići će za potrebe ukrajinske vojske, a potom će biti odlučeno ko će se od njih “namjestiti” u evropske, svjetske banke i privatne fondove, objasnila je Zaharova.

    “U istu logiku se uklapa i ugovor potpisan krajem novembra i koji su američke vlasti predvidjele na tri godine sa kompanijom Raytheon od 1,2 milijarde dolara za kupovinu sistema PVO za Kijev”, zaključila je Zaharova.

  • 12 Putinovih poruka

    12 Putinovih poruka

    Svetski, ali i ruski mediji bave se analizom poruka koje je uputio ruski predsednik Vladimir Putin, na sednici Saveta za ljudska prava održanoj u sredu.Putin je govorio o specijalnoj vojnoj operaciji, nuklearnoj pretnji i generalno situaciji oko Ukrajine. Sputnjik je sabrao 12 najznačajnijih teza ruskog predsednika sa ovog događaja.

    1. Razgovori o dodatnoj mobilizaciji nemaju smisla – za tim danas nema nikakve potrebe.

    2. Mobilisano je 350.000 ljudi od kojih se polovina nalazi u zoni specijalne operacije. Od tih 150.000 ljudi 77.000 je u borbenim jedinicama, dok su ostali na drugoj i trećoj liniji i obavljaju funkciju teritorijalne odbrane ili prolaze dodatnu obuku u zoni operacije. Preostalih 150.000 uopšte nije u jedinicama. Oni su i dalje na poligonima i u centrima za obuku.

    1. Specijalna vojna operacija je dugotrajan proces, ali su nove teritorije značajan rezultat za Rusiju. Azovsko more je postalo unutrašnje more Rusije. Još se Petar Veliki borio da ruska imperija dobije izlaz na to more. Ali najvažnije je to što su ljudi koji tamo žive sada sa nama. To je najvažniji rezultat.
    2. Treba razmisliti o formiranju specijalnog organa koji će evidentirati i istraživati zločine ukrajinske vojske, posebno napade na stambena naselja.
    3. Nema masovnog napuštanja položaja u zoni specijalne operacije. Rusija nema nikakve logore, zone i tako dalje – to su sve gluposti, lažne vesti koje nemaju nikakvog osnova.
    4. Rusija će štititi svoje nacionalne interese svim raspoloživim sredstvima.
    5. Jedini garant teritorija Ukrajine u njenim sadašnjim granicama mogla bi da bude Rusija, ali to je već stvar novih lidera Ukrajine.
    6. Nije Rusija pokrenula rat, nego su ga nakon državnog udara u Ukrajini 2014. godine pokrenule tadašnje ukrajinske vlasti.
    7. Ne bi bilo suvišno da Ukrajina nadomesti štetu koju je nanela Donbasu i drugim novim ruskim teritorijama.Ruku na srce, opasnost od nuklearnog rata raste.
    8. Rusija gleda na nuklearno oružje kao na sredstvo zaštite, kao mogućnost za uzvratni udar. Rusija nikome ne isporučuje svoje nuklearno oružje.
    9. Rusija neće mahati svojim nuklearnim oružjem kao mačem po svetu.
    10. Nismo poludeli, svesni smo šta je nuklearno oružje. Naše nuklearne snage su naprednije nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta.
  • FSB: Veleizdaja

    FSB: Veleizdaja

    Dva stanovnika Sevastopolja koja su Službi bezbednosti Ukrajine (SBU) odavala informacije o vojnim objektima, uhapšeni su zbog veleizdaje, saopštila je FSB.

    Prema saopštenju ruske Federalne službe bezbednosti, jednog uhapšenog je još 2016. vrbovala SBU “kao pristalicu ukrajinske ideologije”.

    Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, on je za novac odavao informacije o lokacijama objekata Ministarstva odbrane Rusije, „što je moglo biti iskorišćeno protiv bezbednosti Rusije i nanošenja štete odbrambenoj sposobnosti države“.

    To lice je ovog leta, po nalogu pokrovitelja iz SBU, angažovalo za špijunažu svog poznanika, takođe stanovnika Sevastopolja, koji je „preko internet mesindžera Vocap prikupljao i prenosio stranoj službi podatke o objektima FSB Rusije“.

    Protiv pritvorenih lica pokrenuti su krivični postupci zbog veleizdaje. Nije precizirano kada je privođenje sprovedeno, ali je Lenjinski okružni sud u Sevastopolju već odredio dvomesečni pritvor obojici stanovnika Sevastopolja, preneo je Sputnjik.

  • Rusi se spremaju na brutalne uslove

    Rusi se spremaju na brutalne uslove

    Ruska vojska učestvuje u taktičkim vežbama u Bjelorusiji, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

    Bjelorusija je rekla da neće ulaziti u rat u Ukrajini, ali je predsjednik Aleksandar Lukašenko u prošlosti naredio da se trupe rasporede sa ruskim snagama u blizini ukrajinske granice.

    “Pripadnici Zapadnog vojnog okruga nastavljaju intenzivnu borbenu obuku na poligonima Oružanih snaga Republike Bjelorusije. Pripadnici gađaju iz svih vrsta pešadijskog naoružanja, kao i iz minobacača, usavršavaju se u upravljanju borbenim vozilima i itd. “, navodi Ministarstvo odbrane.

    Pripadnici gađaju iz svih vrsta pešadijskog naoružanja, kao i iz minobacača, usavršavaju svoje veštine u vožnji borbenih vozila, prolaze kurseve psiholoških prepreka, studiraju taktičku medicinu i druge discipline”, navelo je rusko ministarstvo odbrane.

    Video-snimci koje je objavilo ministarstvo prikazuju ruske vojnike u zimskoj opremi kako treniraju u blizini tenkova u zimskom krajoliku, pucajući iz oružja.

  • Rusi su stigli; Bitka koja odlučuje ishod

    Rusi su stigli; Bitka koja odlučuje ishod

    Ruske i ukrajinske snage trenutno vode žestoke borbe u gradu Bahmutu u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, piše Skaj njuz.Profesor Majkl Klark, analitičar za odbranu i bezbednost u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), rekao je za Skaj njuz da je moguće da će Rusi pobediti Ukrajince u Bahmutu, ali da bi bitka za Kreminu u Luganskoj oblasti mogla da bude još važnija.

    “Bahmut je u centru velike ruske ofanzive”, rekao je Klark.

    “Rusi su stigli do juga Bahmuta i sada uspešno prodiru u grad… Ukrajinci ih uglavnom napadaju artiljerijom i uspevaju u tome. Rusi trpe prilično velike gubitke”, dodao je profesor. “Noću izgleda kao da polja gore“, ustvrdio je Klark.

    Profesor je rekao da rezultat bitke za Bahmut neće biti važan ako Ukrajinci zauzmu Kreminu. Analitičar RUSI kaže da ukrajinske snage kontrolišu autoput P66 koji povezuje Kreminu, Svatov i sever.

    “Ukrajinci su zauzeli neke oblasti severno od Kremine i izgleda da su u poziciji da se kreću na jug. Ako uspeju da potisnu Ruse iz Kremine, otvoriće im se vrata Luganska”, rekao je Klark.

    “Ako Rusi izgube Kreminu, ishod sukoba u Bahmutu neće biti bitan. Ključna bitka se odvija kod Kremine. Rusi željno uzvraćaju vatru, ali gube kontrolu nad Kreminom. Ako izgube kontrolu nad tim gradom, period oko Božića će pokazati koliko je on važan”, zaključio je profesor.

  • Ukrajinci mole: Dajte nam ono što ste bacali po Srbiji

    Ukrajinci mole: Dajte nam ono što ste bacali po Srbiji

    CNN navodi da su ukrajinski zvaničnici od američkog Kongresa i administarcije predsednika SAD tražili da im pošalju kasetne bombe.

    Reč je o najkontroverznijem ukrajinskom zahtevu do sad, prenosi Raša tudej Balkan i dodaje da je upotreba tog oružja zabranjena u preko 100 država.

    Američki zvaničnici više puta su naglasili da su spremni da podrže Ukrajinu “koliko je potrebno”, kako bi poboljšali njen položaj na potencijalnim pregovorima sa Rusijom. Međutim, ni zalihe zapadnog naoružanja nisu neograničene, pa Ukrajinci smatraju da bi im američka kasetna municija, koja skuplja prašinu po skladištima, dobro došla.

    Bajdenova administracija odbila je da u potpunosti odbaci taj ukrajinski zahtev, ali ga čuvaju kao poslednju opciju, ukoliko zalihe preostalog naoružanja počnu da presušuju.

    Međutim, problem je i u tome što je Kongres zabranio slanje ove municije drugim državama, a nije izvesno da bi ovo telo moglo da promeni tu odluku u bližoj budućnosti, prenosi RT Balkan.

    Ukrajinci tvrde da je njihov zahtev opravdan zato što “i ruska strana koristi tu vrstu municije”, tvrdeći da je oni “neće koristiti protiv civilnog stanovništva, već samo protiv ruske vojske”.

    Kasetna municija, poznata i pod nazivom kasetna bomba, predstavlja poseban tip, najčešće nevođene municije, koja u sebi sadrži manje eksplozivne naprave ili komadiće metala. Ove bombe pri eksploziji raspršuju svoju sadržinu u svim pravcima, predstavljajući tako veliku opasnost za sve koji se nađu u blizini.

    Čak i ukoliko ne eksplodiraju, ove bombe mogu biti izuzetno opasne, pošto se na tlu ponašaju slično minama, čineći značajne delove teritorije nepristupačnim.

    Upravo je ta njihova karakteristika presudno uticala na donošenje Konvencije o zabrani kasetnih bombi, koja je postala važeća 2010. godine. Tu deklaraciju postpisalo je 108 država, međutim ni SAD ni Ukrajina nisu među njima.

    Amerikanci su koristili kasetne bombe u velikom broju oružanih sukoba, uključujući i NATO agresiju na Jugoslaviju, kada su kasetne bombe bačene na više gradova, uključujući i Niš.