VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Putin u obraćanju Federalnoj skupštini: Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Putin u obraćanju Federalnoj skupštini: Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se Federalnoj skupštini, a u govoru je predstavio viziju onoga što očekuje Rusiju u narednih nekoliko godina.

    Izgradićemo 40 studenskih gradova

    Privreda Ruske Federacije ne samo da je ispred Evropske unije po rastu nego i ispred ostlaih zemalja G7. On je rekao da je Rusija danas najveća privreda Evrope o paritetu kupovne moći i peta u svijetu te da tempo rasta omogućava da u bližoj budućnosti Rusija može ući u četiri najrazvijenije zemlje svijete.

    • U sljedećih šest godina udeo plata u BDP mora porasti – rekao je Putin dodajući da do 2030. godine plata mora biti uvećana dvostruko.

    Problemi mogu biti nedostatak kadrova i napredak tehnologije te da se time Rusija mora pozabaviti.

    • Iako imamo demografske probleme imamo brojno mlado pokoljenje. U 2030. godine u zemlji će biti 8,3 miliona mladih od 20 do 24. godine – rekao je Putin dodajući da će oni učestvovati u ekonomiji 21. vijeka.

    On je pozvao poslodavce, naučne institute da pozovu djecu kod sebe da vide pogone i institute i da zajedno sa obrazovnim ustanovama rade na školovanju jer u narednim godinama treba pripremiti najmanje milion stručnjaka.

    Naglasio je da se centri nauke moraju razvijati u cijeloj zemlji te da će biti izgrađeno 40 studentskih gradova u cijeloj zemlji za šta će biti izdvojeno 400 milijardi rubalja.

    Ruske nuklearne snage u stanju pune borbene gotovosti

    Nuklearne snage Rusije nalaze se u stanju pune borbene gotovosti.

    • Strateške nuklearne snage su u stanju pune borbene gotovosti za garantovanu upotrebu. Hipersonični raketni sistem morskog baziranja “cirkon” već je korišćen u borbi, ovaj sistem je u upotrebi. Takođe je u borbi već korišćen hipersonični udarni sistem morskog baziranja “cirkon”, o kome se nije govorilo u obraćanju skupštini 2018. godine. Ali ovaj sistem je već u upotrebi – naglasio je Putin, a prenosi Sputnjik.

    Završavaju se ispitivanja krstareće rakete “burevesnik“ i sistem “posejdon“, koji su potvrdili svoje jedinstvene karakteristike, rekao je Putin.

    O Makronovoj izjavi

    Putin je dodao da su na Zapadu počeli da govore o slanju vojnih kontingenata NATO u Ukrajinu.

    • Ali, mi se sjećamo sudbine onih koji su slali kontingente na teritoriju naše zemlje. Sada će posljedice po one koji bi krenuli u intervenciju biti daleko tragičnije. Oni moraju da shvate da i mi imamo oružje koje može da uništava ciljeve na njihovoj teritoriji. To su ljudi koji nisu prošli kroz teška iskušenja. Oni su zaboravili šta je rat. Oni misle da je to crtani film – rekao je Putin.

    Besmislice da će Rusija napasti Evropu

    Putin je rekao da su čiste besmislice tvrdnje da će Rusija napasti Evropu.

    Zapad je izazvao sukobe u mnogim zemljama svijeta i uprkos tome tvrdi da je Rusija ta koja je spremna da “napadne” Evropu, rekao je on.

    • Pri tome strane države same biraju ciljeve koje treba uništiti, govore o slanju snaga u Ukrajinu. Posljedice po njih će biti tragične – upozorio je Putin i dodao da “sve što smišlja Zapad realno nas vodi ka opasnosti od sukoba sa primjenom nuklearnog oružja , a to znači uništenja civilizacije.

    Svako obraćanje Federalnoj skupštini je pogled u budućnost, rekao je Putin na početku.

    Prilika da se govori o strateškim planovima i svim mjerama neophodnim za dalji razvoj zemlje.

    • Samo jedinstveni možemo da realizujemo sve što smo zamislili. Dokazali smo da je Rusija spremna da odgovori na svaki izazov – poručio je Putin.

    Nikome nećemo dozvoliti da se miješa u naše unutrašnje stvari.

    Na Zapadu žele da sa nama učine isto kao i sa mnogim dugima u svijetu, kao što je slučaj sa Ukrajinom.

    • Da donesu neslogu i da nas oslabe iznutra. Ali, preračunali su se i to je sada očigledno – istakao je on i dodao – Sami ćemo određivati svoj put i čuvati tradicije, rješavati zadatke bazirajući se na našem pogledu na svijet.

    Apsolutna većina ruskih građana podržala je specijalnu operaciju u Ukrajini, istakao je Putin.

    Rusija će uvijek pamtiti svoje pale heroje, rekao je predsjednik Rusije i objavio minut ćutanja.

  • Rusi kreću u napad

    Rusi kreću u napad

    Rusija pojačava napade na istočnom frontu u Ukrajini, prisiljavajući ukrajinske trupe da se povuku na manje utvrđene obrambene položaje.

    Ove podatke objavio je Institut za proučavanje rata.

    U najnovijem izveštaju Institut navodi da nakon kratkog predaha moskovske trupe “pokušavaju da iskoriste taktičke mogućnosti koje nudi rusko zauzimanje Avdejevke i održavaju relativno visok tempo ofanzivnih operacija”.

    Fokus napada su zapadni rubovi Avdejevke, s teškim borbama zabeleženim u naseljima Berdiči, Orlivka i Tonenke, “gde su ukrajinske snage uspostavile obrambene položaje kako bi pokrile svoje povlačenje iz Avdejevke”, navodi se u izveštaju.

  • Rusi mjenjaju taktiku

    Rusi mjenjaju taktiku

    Rusi menjaju taktiku ratovanja u Ukrajini, piše Forbs, navodeći da ruske snage sada koriste japansku taktiku “banzai”.

    Reč je o taktici koju su tokom Drugog svetskog rata primenjivali Japanci i koja je podrazumevala nalete vojnika na ruske položaje. Saveznici su takve napade nazivali “banzai navala” i odgovarali su nekontrolisanim pucanjem.

    Sada, osamdeset godina kasnije, u Ukrajini, ruske trupe koriste sličnu taktiku, s tm da je razlika u tome da Ukrajincima ponestaje municije. Rusi su to primetili i sada se nadaju, nastavlja dalje Forbs, da slanjem pešadije u “klanicu” mogu istrošiti i ono malo municije koja je Ukrajincima ostala.

    Ukrajinski centar za odbrambene strategije naveo je da je “modernija banzai” taktika primećena u borbama zapadno od ruševina Bahmuta na istoku Ukrajine.

    “Napadačke grupe od oko 100 ili 200 ljudi na osam do 12 borbenih vozila ubrzano napreduje ka frontu i pokreće napad”, objasnili su iz centra. “Zbog nedostatka municije među Ukrajincima, deo napadačke grupe dolazi do mete i kreće u borbu. Istovremeno se i druga napadačka grupa ubrzano kreće prema bici.”

    “Ova taktika omogućava kontinuirano gomilanje trupa, ali rezultira i značajnim gubicima za neprijatelja, zaključuju iz centra i dodaju: “Gubi se do 60 odsto oklopnih vozila u jednom napadu, kao i do polovine trupa. Ovakvi napadi dovode i do povećanih gubitaka među ukrajinskim jedinicama, što je za njih kritično.”

    Ista taktika primenjena je i u subotu u selu Robotine, koje su Rusi zauzeli. Najmanje dva oklopna vozila BMP-3 pratila su vozila za transport u ovo uništeno naselje. Iz vozila u pokretu izlazili su vojnici i skrivali se u urušenim zgradama.

    Vozila BMP-3 potom su se povukla, puštajući pešake da se bore sami protiv ukrajinske 65. mehanizovane brigade i njenih dronova. Čini se da je vrlo malo Rusa preživelo, prenosi Forbs.

    Rusi su isto pokušali i narednog dana, ovaj put s tri vozila BTR-82. Ukrajinska mina uništila je jedno vozilo. Drugo je navodno raketnim bacačem pogodio vojnik iz 118. mehanizovane brigade i tako barem privremeno zaustavio napad.

    Za ovakve “banzai” napade Rusi plaćaju visoku cenu, a smatra se da ruske trupe zbog toga gube oko 800 vojnka dnevno. Iz ukrajinskog Ministarstva odbrane objašnjavaju i zašto su Rusi, kako procenjuje nezavisni analitičar Andrju Perpetua, otpisali ili napustili 19 oklopnih vozila u samo dva poslednja dana.

  • Važna pobjeda Vučića: Ovo su tačke koje su izbačene iz deklaracije u Tirani

    Važna pobjeda Vučića: Ovo su tačke koje su izbačene iz deklaracije u Tirani

    Zahvaljujući zalaganju predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Deklaracije u Tirani izbačene su dve za Srbiju važne tačke.

    Ovako je izgledala prva tačka koja je izbačena:

    “Potvrđujemo kritičnu važnost i neophodnost uvođenja sankcija protiv Ruske Federacije kao odgovor na njen ničim izazvan akt agresije i kršenja međunarodnog prava.”

    Ovako je izgledala druga tačka koja je izbačena:

    “Prepoznajući negativne efekte ruskog zlonamernog mešanja u demokratske procese i unutrašnje stvari suverenih država, ujedinjeni smo u našoj posvećenosti da se borimo protiv takvih akcija. Štaviše, priznajemo destruktivni uticaj ruske propagande, hibridnog ratovanja i kampanja dezinformacija i obavezujemo se da ćemo unaprediti naše napore saradnje u borbi protiv ovih izazova, doprinoseći stabilnosti i bezbednosti međunarodne zajednice.”

  • Rusi odlučno krenuli na Kijev?

    Rusi odlučno krenuli na Kijev?

    Posle nekoliko nedavnih relativnih ratnih uspeha Rusa, spekulacije o mogućem ponovnom pokušaju “ofanzive na Kijev” i njenom osvajanju su ponovo oživeli.

    Na samom početku rata ruske trupe su stigle do nekoliko predgrađa Kijeva, ali su potom bili prinuđeni da se povuku.

    Međutim, zauzimanje Kijeva nikada nije prestalo da bude glavna preokupacija Kremlja.

    Naime, tek njegovim osvajanjem Putinova tzv. specijalna vojna operacija bi bila u potpunosti realizovana, a sam ruski predsednik stalno pominje da ni posle dve pune godine nije odustao od “prvobitnih planova” zbog kojih je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

    Ukrajinski mediji ističu nedavnu izjavu Putinovog bliskog saradnika Dmitrija Medvedeva, koji se, kako prenose ruske režimske agencije, retorički zapitao: “Gde će Rusija stati? Hoće li to biti Kijev? Da, trebalo bi da bude Kijev. Ako ne sada, onda svakako u sledećoj fazi sukoba“.

    Time je Medvedev potvrdio da Moskva ne odustaje od okupacije Kijeva.

    Doduše, vojni analitičari, i zapadni i ukrajinski i ruski, kažu da za sada nema većih izgleda da Rusi spremaju takvu ofanzivu i da bi uskoro mogli da krenu na Kijev, ali je vojni analitičar Roman Pogorelij rekao ruskoj redakciji Bi-Bi-Sija da Ukrajina na to rešenje mora biti spremna jer planovi za to u ruskom Generalštabu sigurno postoje.

    Prema obaveštajnim podacima, u tom severnom pravcu stacionirano je između 20 i 25 hiljada ruskih vojnika, a izvestan broj ruskih vojnika nalazi se u Belorusiji, upravo u pravcu prema Kijevu, koji je od te granice udaljen svega oko 150 kilometara.

    Ali to je veoma zahtevna vojna operacija. Ukrajinski vojni bloger Konstantin Mašovec kaže da bez 100.000 do 120.000 vojnika Rusi ne mogu ozbiljno da razmišljaju o planovima da ponovo marširaju na Kijev, a grupisanje od tolikog broja vojnika bilo bi teško sakriti od obaveštajnih službi i satelitskih snimaka.

    S druge strane, veruje se da nova ofanziva na Kijev neće biti moguća bez nove “javne“ mobilizacije. Vladimir Putin za sada ništa o tome ne govori, čeka da ozvaniči svoju pobedu na predstojećim predsedničkim izborima, pa svi pretpostavljaju da će posle toga, na proleće, objaviti još jednu mobilizaciju, bez koje neće moći da pokrene bilo kakve značajnije i veće operacije.

    Kako navodi nekoliko ruskih vojnih blogera, zbog umora i gubitaka vojske, Rusi će morati, ako ne nameravaju da se zaustave samo na osvojenom, pokrenu i “osveže“ vojsku sa najmanje 150 do 200 hiljadu novih vojnika.

    Ipak, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov kaže da nas “već dve godine plaše novim udarom na Kijev, iz jednog ili drugog pravca. Verujte mi, već mi je dosadno da pričam o tome“, kaže Budanov.

    S druge strane, vojni savetnik Taras Čmut smatra da “opasnost od novog pokušaja osvajanja Kijeva” raste sa promenom situacije na ratištu. Neki ukrajinski vojni analitičari smatraju da bi Moskva mogla da pribegne tzv. imitiranjem napada na Kijev, kako bi se rasteretili drugi delovi fronta i primorali Ukrajinci da najveći deo svojih snaga usredsrede na “odbranu“ Kijeva i udaljili ih sa područja koja su sada prioritet za Ruse, što je opkoljavanje Donbasa i ponovni pokušaj osvajanja Hersona, koji je prošle jeseni proglasio “rusku teritoriju“.

    Konstantin Mašovec navodi da je ovaj manevar “lažni napad” vrlo izvestan, možda već ovog proleća. U svakom slučaju, mnogi odbrambeni i fortifikacioni objekti se već grade oko Kijeva i duž beloruske granice.

  • Vučić u Tirani traži izmjenu završne Deklaracije – Srbija protiv sankcija Rusiji

    Vučić u Tirani traži izmjenu završne Deklaracije – Srbija protiv sankcija Rusiji

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ne prihvata prijedlog teksta završne Deklaracije u Tirani kojim se predviđa da sve zemlje podrže sankcije Ruskoj Federaciji, saznaje Sputnjik.

    U Tirani se danas održava prvi samit Ukrajina – Јugoistočna Evropa, na kojem je domaćini premijer Albanije Edi Rama, na čiji poziv prisustvuje i predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

    Prema informacijama Sputnjika, prijedlog završnog dokumenta je izrazito antiruski i u toku je velika diplomatska borba Srbije da izuzme svoj stav.

    Srbija traži da se iz deklaracije izbaci da se traži uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, da se izbaci dio da Ruska Federacija ima ‘maligni uticaj’ na zemlje u regionu, da u tekstu ne stoji “Zemlje” već “Zapadnobalkanska šestorka” – zbog, kako je saopšteno, tzv. Kosova koje Srbija ne priznaje kao državu.

    Očekuje se da će se na samitu razgovarati o sukobu u Ukrajini i njegovim posljedicama.

    Na samitu se očekuje i prisustvo predsjednice Moldavije Maje Sandu, predsjednika Crne Gore Јakova Milatovića, premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, predsjednika Sjeverne Makedonije Steve Pendarovskog, predsjednice privremenih institucija u Prištini Vjose Osmani, kao i predsjedavajća Savjeta ministara Bosne i Hercegovine Borjane Krišto.

  • Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas izjavio je danas da bi NATO mogao da pošalje misije za obuku u Ukrajinu, a ne trupe.

    “Razgovaramo o slanju misija za obuku, instruktora. Odluka bi bila doneta na multilateralnoj osnovi”, rekao je Anušauskas novinarima, prenosi TASS.

    Dodao je da “stav može da se promeni” jer je u toku potraga za “načinima pružanja pomoći Ukrajini”. “Različite zemlje imaju različite stavove”, rekao je šef diplomatije Litvanije.

    Predsednik Francuske je u ponedeljak, nakon samita evropskih lidera u Parizu, poručio da se, iako nema konsenzusa o slanju trupa evropskih zemalja u Ukrajinu, “ništa ne može isključiti”.

  • Makron izazvao haos

    Makron izazvao haos

    Francuski predsednik Emanuel Makron želi da preuzme globalno liderstvo u vezi sa pomoći Zapada Ukrajini i poveća smanjenu podršku Kijevu.

    U tom pokušaju nailazi na otpor francuskih političara, piše Politiko.

    Dok su ukrajinske snage potisnute na bojnom polju i postoji neizvesnost u vezi sa daljom vojnom pomoći Zapada, Makron je izjavio u ponedeljak da je Evropa u pitanju i rekao da ne treba isključiti mogućnost da u budućnosti evropske nacije pošalju trupe u Ukrajinu.

    Ta Makronova izjava već je naišla na kritike francuske opozicije.

    Liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen rekla je da se Makron poigrava životima francuske dece, ne isključujući mogućnost raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajini.

    Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon naveo je da suočavanje nuklearnih sila jednih protiv drugih predstavljalo, kako je rekao, “ludilo”.

    Socijalistička partija i konzervativni Republikanci takođe su osudile Makronovu izjavu.

    Prema anketama, Makronova centristička liberalna stranka Preporod ima trenutno daleko manju podršku građana u odnosu na krajnju levicu i krajnju desnicu uoči evropskih izbora u junu.

    Makronovo nastojanje da se pruži veća pomoć Ukrajini nije u skladu ni sa preovlađujućim stavom francuskih građana.

    Nedavne ankete pokazuju da samo 50 odsto Francuza podržava slanje pomoći Ukrajini u naoružanju Ukrajine.

    Prema anketama, samo 62 odsto Francuza podržava sankcije prema Rusiji, u poređenju sa 72 odsto na početku rata.

    Ministar spoljnih poslova Francuske Stefan Sežurne izjavio je u utorak da bi francuske trupe mogle da imaju neborbenu ulogu u Ukrajini i da bi mogle da pomažu u uklanjanju mina, sajber odbrani i proizvodnji oružja.

    Sežurne je rekao poslanicima da moraju da se razmotre nove akcije za podršku Zapada Ukrajini.

    “Neke od tih akcija bi mogle zahtevati prisustvo na ukrajinskoj teritoriji, bez prelaska praga borbe. Ništa ne treba isključiti”, naveo je Sežurne.

    Makronova izjava izazvala je niz odgovora saveznika koji su saopštili da nemaju nameru da šalju trupe u Ukrajinu.

  • Zelenski pred kolapsom?

    Zelenski pred kolapsom?

    U nedostatku municije, očekuje se da će Ukrajina biti u veoma teškom položaju u ratu s Rusijom, rekao je šef britanskih oružanih snaga admiral Toni Radakin.

    Kako je istakao, u teškoj situaciji će biti i narednih nekoliko meseci dok Zapad ne dogovori dalje korake za podršku Kijevu.

    Admiral Toni Radakin, govoreći na konferenciji u Londonu, nije direktno komentirao francuski predlog o raspoređivanju zapadnih kopnenih trupa u Ukrajini, već je umesto toga naglasio hitnu potrebu za povećanjem industrijske pomoći, prenosi Gardijan.

    Vojni šef je rekao da se Ukrajina suočava s teškom situacijom na kopnu gde se njena vojska “bori u pogledu nedostatka municije i zaliha” s američkom vojnom pomoći koju su zaustavili republikanci u Kongresu, a Evropa još nije u stanju da popuni jaz.

    Radakin je rekao da se među saveznicima u NATO-u vode razgovori o tome kako mogu da ojačaju podršku Ukrajini, s novim najavama koje se očekuju na ili uoči julskog samita NATO-a u Vašinktonu.

  • Dijametralni podaci Šojgua i Zelenskog

    Dijametralni podaci Šojgua i Zelenskog

    Ukrajinska vojska izgubila je više od 444.000 vojnika od početka “specijalne vojne operacije”, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    To je prenela ruska novinska agencija Tas.

    Šojgu je dodao da Ukrajinci od početka ove godine svakodnevno gube više od 800 vojnika i oko 120 komada vojne opreme, navodi Tas.

    Zelenski nedavno: Izgubili smo 31.000 vojnika
    Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je prvi put objavio da je Ukrajina dosad u ratu izgubila 31.000 vojnika. Rekao je da je objavio taj broj jer mu je, kako je rekao, “dosta laži”.

    Zelenski je tada rekao da su čak i neki američki političari iznosili “prilično netačne brojeve”. Naime, američki zvaničnici procenjuju da je tokom ruske invazije na Ukrajinu ubijeno oko 70.000 ukrajinskih vojnika, a da je gotovo dvostruko više ranjeno.

    Treba napomenuti da ni broj koji je izneo Šojgu, ni broj koji je izneo Zelenski nisu provereni.