VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusija se ne boji “Patriota”

    Rusija se ne boji “Patriota”

    Rusija nije dobila nijedan predlog za “božićni prekid vatre” u Ukrajini, saopštio je Kremlj. Takođe, zvanična Moskva odgovorila je i na slanje “Patriota”.

    Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Rusiju da počne sa povlačenjem trupa do Božića kao prvi korak ka mirovnom sporazumu.Portparol Kremlja je odgovorio na pitanje o isporukama američkih PVO sistema Patriot Ukrajini, rekavši da će “Patriot” biti legitimna meta ruskih snaga, ukoliko SAD isporučee to oružje u okviru vojne pomoći Kijevu.

    Peskov rekao je da će Patrioti definitivno biti meta Rusije, ali da neće da komentariše nepotvrđene medijske izveštaje o slanju tog oružja, preneo je Tass.

    Nije jasno koliko će raketnih sistema biti poslato, ali tipična baterija ovog oružja uključuje radarski set koji detektuje i prati ciljeve, kompjutere, energetske sisteme, stanicu za aktiviranje raketa i do osam lansera, od kojih svaki sadrži četiri rakete.

    Ukrajina je zatražila od SAD da pošalju napredni sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa koji je veoma efikasan u presretanju balističkih i krstarećih projektila i kako bi se odbranila od ruskih raketnih i napada dronovima, podseća britanski nacionalni servis.

    Rusi ponovo napali Herson
    Šef regionalne vojne uprave u Hersonu izjavio je da su Rusi granatirali 42 puta ovu regiju tokom proteklog dana.

    “Neprijatelj je ponovo granatirao stambena područja Hersona. Napadači su pogodili jahtaški klub, školu, sportski objekat, te privatne i stambene zgrade. Nažalost, ima civilnih žrtava. Ruski okupatori su ubili jednu osobu, a još jedan stanovnik regije je ranjen”, rekao je Januševič.

  • Ruska pravoslavna crkva zabrinuta za srpske manastire na KiM

    Ruska pravoslavna crkva zabrinuta za srpske manastire na KiM

    Ruska pravoslavna crkva sa zabrinutošću prati dešavanja na Kosovu i Metohije, destabilizacija u regionu negativno utiče na bezbjednost drevnih pravoslavnih manastira koji se tamo nalaze, rekao je za Sputnjik protojerej Nikolaj Balašov, savjetnik patrijarha moskovskog i cijele Rusije Kirila.

    • Pratimo sa pažnjom i zabrinutošću, molimo se za našu braću i sestre. Naravno, destabilizacija velikih razmjera koja je trenutno primjetna neizbježno podriva bezjbednost drevnih manastira koji se nalaze na Kosmetu – rekao je Balašov.

    Situacija na sjeveru KiM je eskalirala nakon hapšenja bivšeg pripadnika prištinske policije Dejana Pantića.

    Sjever KiM je blokiran što od strane građana, što od strane policije. Srbi protestuju već peti dan, a škole na sjeveru neće raditi do daljnjeg.

    Prištinska policija zabranila je prolaz i vozilima i pješacima na administrativnim prelazima Јarinje i Brnjak.

  • Nekoliko eksplozija u centru Kijeva, pogođene dvije administrativne zgrade

    Nekoliko eksplozija u centru Kijeva, pogođene dvije administrativne zgrade

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Klička je rano jutros izvijestio o višestrukim eksplozijama u glavnom gradu Ukrajine, prvi takav put poslije nekoliko sedmica od posljednje eksplozije u ovom gradu.

    Kličko je u objavi na Telegramu napisao da je došlo do eksplozija u centralnoj četvrti glavnog grada u kojoj se nalaze mnoge vladine agencije i zgrade. Pogođene su dvije administrativne zgrade, kažu vlasti, ali za sada nije poznato da li ima žrtava.

    Kijevski sistemi protivzračne odbrane oborili su u srijedu 10 ruskih bespilotnih letelica, rekao je gradonačelnik, dok su SAD blizu finalizacije planova za slanje svog PVO sistema Patriot u Ukrajinu, što je potencijalno ključni potez u sukobu. Gradonačelnik Kličko rekao je da su sistemi protivzračne odbrane oborili 10 dronova iranske proizvodnje Shahed i da je došlo do eksplozija u centralnom okrugu Ševčenkovski.

    Kijevska administracija je saopštila da su, prema preliminarnim informacijama, oštećene dvije administrativne zgrade u Ševčenkovskom i da se razjašnjavaju informacije o potencijalnim žrtvama.

  • Sijarto: Sankcije uvedene Rusiji nanijele više štete Evropskoj uniji

    Sijarto: Sankcije uvedene Rusiji nanijele više štete Evropskoj uniji

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da sankcije Zapada uvedene Rusiji nisu uspjele da okončaju sukob u Ukrajini i samo su pogoršali ekonomsku situaciju u Evropi, kao i da planirani deveti paket sankcija neće biti izuzetak.

    • Sankcije su nanijele ozbiljnu štetu svima, ali Evropa nažalost još uvek nije napustila ovu politiku – rekao je ministar u video obraćanju, objavljenom na njegovoj Fejsbuk stranici, prenosi TASS.

    Prema njegovim riječima, deveti paket sankcija koji je sada u pripremi “po svemu sudeći će dodatno pogoršati situaciju u Evropi”.

    • Proteklih osam paketa sankcija pokazalo je da je svaki od njih naneo više štete nama, Evropljanima, nego onima kojima su bili namenjeni – rekao je ministar.

    Dodao je da uvedene sankcije nisu uspele da okončaju sukob u Ukrajini već da su samo stvorile probleme i teškoće za zemlje Evropske unije.

    • Naš cilj je da odbranimo nacionalne interese Mađarske. Ne smemo dozvoliti da sankcije još više štete mađarskoj ekonomiji – saopštio je Sijarto.

    Mađarski ministar je pozvao sve Mađare da izraze svoj stav o sankcijama tokom konsultacija na nacionalnom nivou u zemlji koje će trajati do 15. decembra.

  • “Patriot” stiže u Ukrajinu?

    “Patriot” stiže u Ukrajinu?

    Sjedinjene Države završavaju planove za slanje odbrambenog raketnog sistema Patriot u Ukrajinu.Konačna odluka mogla bi da bude objavljena već ove nedelje, potvrdilo je nekoliko američkih zvaničnika.Plan slanja Patriota u Ukrajinu još čeka odobrenje američkog ministra odbrane Lojda Ostina, a zatim će ići na potpis američkom predsedniku Džou Bajdenu. Očekuje se da će obojica odobriti raspoređivanje, izjavila su za CNN tri američka zvaničnika.

    Kada plan bude odobren, rakete “Patriot” bi trebalo da budu poslate u Ukrajinu vrlo brzo, a Ukrajinci će biti obučeni za njihovu upotrebu u američkoj vojnoj bazi u Grafenveru u Nemačkoj, rekli su dužnici.

    Odbrambeni sistem Patriot se smatra jednim od najboljih sistema odbrane dugog dometa protiv nadolazećih balističkih i krstarećih projektila. To je sistem koji bi mogao da obori ruske rakete i avione daleko od ciljeva koje Rusi pokušavaju da pogode u Ukrajini, navodi CNN.

    Podsetimo, ove jeseni su ruske snage pokrenule seriju masovnih napada raketama i dronovima širom Ukrajine, a Kijev već mesecima moli svoje zapadne saveznike za dodatne, sofisticirane sisteme PVO. Nedavni ruski napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine doveli su administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena pod dodatni pritisak da Ukrajini isporuči odbrambeni sistem rakete Patriot.

    “Ono što se dešava na terenu” nateralo je Bajdenovu administraciju da donese odluku, rekao je zvaničnik za CNN.

  • Šolc odredio pod kojim se uslovom može nastaviti saradnja sa Rusijom

    Šolc odredio pod kojim se uslovom može nastaviti saradnja sa Rusijom

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je nastavak ekonomske saradnje Njemačke i Rusije moguć ako Kremlj okonča rat u Ukrajini.

    Šolc je u prethodnim izjavama poručio da Zapad neće ukidati sankcije uvedene Rusiji zbog sukoba u Ukrajini sve dok Moskva ne povuče svoje trupe iz Ukrajine i postigne mirovni sporazum sa Kijevom, podseća u izveštaju Rojters.”U ovom trenutku odnosi koje imamo su na najnižem nivou, na minimumu. Međutim, ukoliko Rusija okonča rat trebalo bi da joj se pruži šansa za obnovu ekonomske saradnje. To sada svakako nije slučaj”, rekao je Šolc pred nemačkim Odborom za ekonomske odnose sa istočnom Evropom.

  • Za EU kandidaturu “zaslužna” Rusija

    Za EU kandidaturu “zaslužna” Rusija

    Bosna i Hercegovina će u četvrtak najvjerovatnije dobiti zeleno svjetlo za kandidatski status za članstvo u EU, a “najzaslužniji” faktor za ovu odluku Evropskog savjeta, koji je do sada odbijao da ovu odluku čak uzme i u razmatranje, jeste Rusija, odnosno rat u Ukrajini.

    Naime, kako je “Nezavisnim” nezvanično rečeno u nedjelju, a slične informacije ovih dana dobili su i drugi mediji u regionu i Briselu, EU je stala na stranu Ukrajine i pomaže joj ne samo politički i ekonomski, nego i vojno, a u tom kontekstu evropske zemlje žele da vežu zapadni Balkan za sebe i ograniče uticaj Rusije na region. Zbog toga, čak i one zemlje koje smatraju da BiH zbog manjka reformi ne zaslužuje kandidatski status, smatraju da geopolitičke okolnosti nalažu da se BiH ovog puta progleda kroz prste.

    Određene rezerve prema kandidatskom statusu još pokazuje Nizozemska, ali u Briselu vlada opšte uvjerenje da ta zemlja neće blokirati odluku ako svi ostali budu za nju. Podsjećanja radi, ovu odluku mora podržati svih 27 članica EU.

    Proteklih nekoliko mjeseci evropske diplomate koje se bave BiH, među kojima se posebno istakao ambasador Johan Zatler, šef kancelarije EU u BiH, pokušali su motivisati bh. političare da ostvare kakav-takav napredak, kako bi članovi Evropskog savjeta imali osnovu da kažu da je ostvaren makar minimalan napredak. Njihov napor je urodio plodom jer je BiH blizu dobijanja novih vlasti, usvojen je Zakon o javnim nabavkama koji je EU ocijenila pozitivno, imenovane su sudije u federalni Ustavni sud, a BiH je nakon više godina konačno primljena u Evropski mehanizam civilne zaštite.

    Internet portal specijalizovan za praćenje EU, Euroactiv, dobio je uvid u nacrt dokumenta koji će evropski lideri usvojiti, u kojem se, prema njima, kaže da je za preporuku kandidatskog statusa zaslužan trenutni geopolitički kontekst, ali da to ne znači da BiH neće morati raditi na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije. Euroactiv piše da će šefovi država i vlada ipak izraziti zabrinutost zbog manjka reformi u BiH, posebno u oblasti izborne reforme.

    “Za dugogodišnje posmatrače preporuka Evropske komisije za kandidaturu je iznenađenje jer ovogodišnji izvještaj o napretku sadrži veoma ograničen napredak”, piše Euroactiv.

    Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnosti i odličan poznavalac evropskih integracija, smatra da je ovu odluku trebalo donijeti još prije više od deset godina, kada su taj status dobile susjedne zemlje.

    “Za činjenicu da se to nije desilo djelimično su odgovorni bh. političari, ali je to ipak većim dijelom krivica EU”, rekao je on za “Nezavisne” i istakao da promjena pozicije o ovom pitanju od maja do danas predstavlja djelimično priznanje da je odugovlačenje davanja kandidature bila pogrešna politika. Ukoliko dođe do pozitivne odluke, Ćerimagić smatra da će to prije svega biti poruka bh. građanima.

    “Međutim, da bi taj kandidatski status imao veći značaj od ovog simboličnog, osim pokušaja popravka pogrešne politike EU, on mora biti motivirajući ne samo za bh. političare nego i za širi region. Za naredni korak, odnosno otvaranje pregovora o članstvu, biće potrebno da BiH zaista učini reforme koje su u rangu kombinacije reformi koje su učinile Albanija i Sjeverna Makedonija”, smatra on. Ćerimagić je podsjetio da su reforme koje su ove dvije zemlje uradile, od promjene imena, zaštite manjina, pravosudne reforme i drugih oblasti, bile dramatične i da je logično očekivati da će slični dramatični reformski iskoraci biti traženi i od BiH. Da bi BiH bila motivisana da sprovede tako opsežne reforme, Ćerimagić ističe da je važno da ove dvije zemlje brzo napreduju kroz pregovore ka članstvu.

    I Aleksander Šalenberg, ministar spoljnih poslova Austrije, juče je pred početak Savjeta EU za spoljne poslove izjavio da njegova zemlja podržava kandidatski status za BiH jer je protiv toga da zemlje istočnog susjedstva imaju drugačiji tretman u odnosu na zapadni Balkan.

    “Podržali smo kandidaturu za Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju i sada ne smijemo zaboraviti jugoistok. Veoma smo naklonjeni tome da se BiH dodijeli kandidatski status. Moramo paziti da nemamo zemlje kandidate prve i druge klase. Imamo region u kojem moramo biti mnogo prisutniji i moramo priznati da ove zemlje trebaju Evropu”, rekao je on.

    Cvijanovićeva: Očekujem kandidatski status
    Željka Cvijanović, predsjedavajuća Predsjedništva BiH, rekla je da očekuje da će BiH dobiti kandidatski status, ali da se ne može prihvatiti nasilna centralizacija.

    Kako prenosi Srna, Cvijanovićeva je za RTRS rekla da BiH treba da koordiniše svoje obaveze, da bude kredibilna, ali da je crvena linija nasilna centralizacija, nešto što se ne može prihvatiti.

    “Ne postoji cijena za koju bismo to prihvatili. Partnerski treba da razgovaramo koje su naše obaveze, a da pritom ne izlazimo iz ustavnog okvira, a on je vrlo jasan i precizan. A ako ćemo biti iskreni, svi problemi u BiH unazad nekoliko decenija bili su vezani za nasilnu centralizaciju”, rekla je Cvijanovićeva.

  • Potvrđeno: “Nećemo slati vojnike u Ukrajinu”

    Potvrđeno: “Nećemo slati vojnike u Ukrajinu”

    Sjedinjene Američke Države ne nameravaju da šalju svoje trupe u Ukrajinu, već će se ograničiti na materijalnu podršku, izjavio je predsednik SAD Džozef Bajden.

    “Da li šaljemo trupe u Ukrajinu? Ne, šaljemo (vojnu) opremu kao i ranije. Vredne milijarde dolara”c, rekao je Bajden novinarima u svetlu izveštaja o planovima Vašingtona da poveća brojno prisustvo američkih vojnih snaga u zemlji.

    Ranije je televizija “En-Bi-Si“ javila, pozivajući se na tri neimenovana američka zvaničnika, da SAD žele da povećaju broj svojih vojnika u Ukrajini kako bi se povećala kontrola nad isporukama oružja i pomoglo u upotrebi značajnih sistema.

    Kako se navodi, “nekoliko desetina“ američkih vojnika trenutno se nalazi u Ukrajini, uključujući „veoma malu“ grupu koja proverava da li zapadno „oružje stiže do onih kojima je namenjeno“.

    “Ministar odbrane (SAD Lojd) Ostin i drugi vojni rukovodioci žele da prošire misiju kontrole i obezbede prisustvo specijalista u zemlji koji bi pomagali Ukrajini da primenjuje ključne sisteme naoružanja, uključujući protivvazdušnu odbranu i sredstva za borbu protiv bespilotnih letelica”, navodi televizija.

    “En-Bi-Si“ tvrdi da plan o kojem se raspravlja uključuje dodatno slanje „malog broja“ američkih vojnika u Ukrajinu.

    Rusija je ranije uputila notu zemljama NATO-a zbog isporuka naoružanja Ukrajini. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.

  • “Povucite se. Za Božić…”

    “Povucite se. Za Božić…”

    Predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Rusiju da za Božić povuče okupacione trupe iz Ukrajine.

    Na ovaj način bi Moskva pokazala svoje iskrene namere. To je naveo u svom obraćanju liderima zemalja G7.

    “Ako Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine, onda će to obezbediti trajni prekid neprijateljstava. Nadam se da ćete podržati naš poziv, jer je to globalni interes i deo naše formule za mir. Ne vidim razlog zašto Rusija ne bi uradite to sada, za Božić. Odgovor iz Moskve će pokazati šta oni zaista žele”, naglasio je šef države.

    Pored toga, Zelenski je predložio sazivanje specijalnog samita – Global Peace Formula Summit.

    “Predlažem da se sazove poseban samit – Global Peace Formula Summit – da se odluči kako i kada možemo da primenimo tačke ukrajinske mirovne formule. Predlažem da, kao i druge savesne države, identifikujete svoje vođstvo u sprovođenju mira, formulu ili njene specifične tačke. Pozivamo Rusiju da sprovede konkretan diplomatski korak ka nagodbi o kojoj se toliko priča u Moskvi”, rezimirao je ukrajinski lider.

  • Zaharova: Moskva će pomoći Beogradu u odbrani nacionalnih interesa na Kosmetu

    Zaharova: Moskva će pomoći Beogradu u odbrani nacionalnih interesa na Kosmetu

    Rusija će pomoći Beogradu da brani svoje zakonite nacionalne interese u vezi sa Kosovom i Metohijom na osnovu rezolucija Savjeta bezbjednost UN, saopštila je portarol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
    Ona je podsjetila da je Rezolucija 1244 Savjeta bezbjednosti UN i dalje na snazi, prenijela je RIA Novosti.

    “Nastavićemo da pomažemo Beogradu da brani svoje nacionalne interese u vezi sa Kosovom i Metohijom na osnovu Rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti UN, koja je i dalje na snazi bez izuzetaka i pruža realnu šansu za pronalaženje uravnoteženog i poštenog rješenja za problem Kosova i Metohije u skladu sa međunarodnom pravom”, navela je Zaharova u saopštenju.

    Bivši pripadnik Kosovske policijske službe Dejan Pantić uhapšen je na administrativnom prelazu Jarinje u subotu, 10. decembra. Srbi na sjeveru Kosova i Metohije odgovorili su postavljanjem barikada na više lokacija na putnim pravcima koji Kosovsku Mitrovicu povezuju sa Leposavićem i Zubinim Potokom, a na barikade su poslate patrole Kfora i Euleksa.

    Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti juče je zahtijevao od Srba da do uveče sklone barikade, upozorivši da će, u suprotnom, poslati policijske snage