VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Ako neko veruje da je ovo počelo u februaru, vara se. Evropa na ivici sukoba”

    “Ako neko veruje da je ovo počelo u februaru, vara se. Evropa na ivici sukoba”

    Zapad je, uzdižući do apsoluta pravo NATO-a na proširenje, približio Evropu do ivice sukoba, rekao je stalni predstavnik Rusije pri UN.Prema rečima Vasilija Nebenzje, izrečenim na sastanku Saveta bezbednosti UN, zahvaljujući politici pojedinih zapadnih država koje žele da zadrže svoje monopolske privilegovane pozicije u svetu, narušeno je poverenje u međunarodne institucije, u međunarodno pravo i u model sveta za kakav se UN zalažu.”I to se ne dešava samo od februara ove godine. Evidentno je da se danas odlučuje o pitanju budućnosti svetskog poretka. Put se račva na dve strane: ili je ovo poredak sa jednim hegemonom koji uspostavlja pravila koja su od koristi samo njemu, ili će to biti demokratski, multipolarni, fer, svet bez ucena, bez dominacije, zastrašivanja i bez neokolonijalizma”, rekao je Nebenzja, a prenosi Raša tudej Balkan.

    On je naveo da je “očigledno da se to ne dopada onima koji su glavni korisnici ovog umirućeg sistema”.

    Pokušavajući da oživi jednopolarni model pod sloganom “poretka zasnovanog na pravilima”, Zapad svuda nameće ideju podele, pokušavajući da proširi svoju sferu uticaja na sve regione sveta, istakao je stalni predstavnik Rusije pri UN.

    “Ukrajinsku krizu kolektivni Zapad na sve moguće načine pokušava da svede samo na početak naše specijalne vojne operacije, koja je zapravo samo jedan od elemenata višedimenzionalne krize, ka kojoj se svet već dugo kreće. Ukrajinska kriza je sistemska, preduslovi za nju su se stvarali postepeno tokom dve do tri decenije”, naveo je Nebenzja.

    On je napomenuo da NATO danas pretenduje na globalnu pokrivenost, a Zapad nije želeo da vodi sadržajan dijalog uoči krize, kao što ne želi da ga vodi ni sada.

    “Danas se računa na iscrpljenost i strateški poraz Rusije. Ako neko veruje da je ovo počelo u februaru ove godine, vara se”, zaključio je ruski diplomata.

  • Putin: Računica Zapada je bila pogrešna

    Putin: Računica Zapada je bila pogrešna

    Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je protiv Rusije pokrenuta agresija bez presedana, kako bi se uništila njena ekonomija.

    Računica Zapada da će uništiti rusku ekonomiju, međutim, nije bila tačna, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.”Kao što je poznato, protiv Rusije je pokrenuta sankciona agresija bez presedana. Ona je usmerena na to da se u što kraćem roku suštinski samelje naša ekonomija, da se pljačkanjem naših valutnih rezervi oslabi nacionalna valuta rublja i da se isprovocira razorna inflacija”, rekao je Putin na sednici Saveta za strateški razvoj i nacionalne projekte.

    Prema njegovim rečima, računica Zapada da će ruska ekonomija biti uništena nije se opravdala, građani Rusije su ispoljili jedinstvo i odgovornost.

    “Ta računica, kao što vidimo, svi to vide, nije se opravdala. Ruski preduzetnici, organi vlasti radili su pribrano i profesionalno, građani su ispoljili jedinstvo i odgovornost”, rekao je Putin i dodao da je Rusija, zahvaljujući zajedničkom radu Vlade, Banke Rusije i drugih subjekata uspela da stabilizuje situaciju.

    On je istakao da će Rusija tražiti partnere među zemljama koje se sada dinamično razvijaju – u Aziji i Latinskoj Americi.

    “Tražićemo druge, perspektivnije partnere u regionima svetske ekonomije, koji su u fazi aktivnog rasta. To su Azija, Bliski istok, Latinska Amerika, Afrika. Upravo na tržište prijateljskih zemalja ćemo preorijentisati isporuke ruskih energenata”, dodao je Putin.

    Ruski predsednik je, takođe, rekao da će Rusija, bez obzira na sankcije, nastaviti da ide samo napred, oslanjajući se na sopstvene resurse.

    Zemlje Zapada uvele su nekoliko paketa sankcija protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini.

    Putin je ranije rekao da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, kako bi se pogoršao život miliona ljudi.

    “Pad ruskog BDP-a u ovoj godini 2,5 odsto”
    Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije smanjiće se za oko 2,5 posto u 2022, saopštio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku Saveta za strateški razvoj i nacionalne projekte.

    „Smanjenje BDP-a do kraja godine je projektovano na oko 2,5 procenata“, rekao je on, dodajući da se zapadna kalkulacija „o padu ruske ekonomije, kao što vidimo, kao što i svi vide, nije materijalizovala“, prenosi agencija Tass.

    Putin je naveo da će Rusija proširiti trgovinsku saradnju sa novim partnerima, uključujući preusmeravanje tokova gasa ka istočnim susedima, u okviru borbe protiv zapadnih sankcija.

    Šef ruske države je u televizijskom obraćanju, kako prenosi Rojters, poručio da će Rusija razvijati ekonomske odnose sa partnerima u Aziji, Africi i Latinskoj Americi kako bi osujetila napore Zapada da je ekonomski izoluje.

    „Uklonićemo ograničenja u logistici i finansijama. Zapadne zemlje su uvođenjem sankcija pokušavale da potisnu Rusiju na periferiju svetskog razvoja. Mi nikada nećemo ići putem samoizolacije. Naprotiv, širimo i širićemo saradnju sa svima koji su zainteresovani za to”, rekao je.

    Prema njegovim rečima, sankcije uvedene Rusiji otvaraju nove mogućnosti i postale su podsticaj za izgradnju ekonomije koja ima potpuni suverenitet.

    “Sankcije su stavile mnoge teške zadatke pred našu zemlju. Bilo je problema sa komponentama, nedostatakom tehnoloških rešenja, poremećajima u normalom funkcionisanju logistike. S druge strane, to otvara nove mogućnosti, i postaje podsticaj za izgradnju privrede koja ima potpun, a ne delimičan tehnološki, proizvodni, kadrovski i naučni suverenitet”, rekao je Putin.

    Kako prenosi Tass, on je naglasi da je važno ne samo da se neke uvozne stavke zamene domaćim, već da je potrebno “ostvariti liderstvo u ključnim, vitalnim oblastima, kao što su veštačka inteligencija, transfer podataka, nove industrijske tehnologije“.

    Podsetio je i na svoj plan izgradnje novog “gasnog čvorišta” u Turskoj, navodeći da će cene za prodaju gasa Evropi biti definisane korišćenjem te “elektronske platforme”.

    Putin je kazao da Rusija nema potrebe da se zadužuje u inostranstvu i da „zahvaljujući snažnom platnom bilansu…ne mora da bude u ropstvu“.

    „Očuvana je otpornost javnih finansija Rusije. Od kraja januara do novembra ove godine, savezni budžet beleži suficit od 560 milijardi rubalja (8,22 milijarde evra), a konsolidovani budžet suficit od 1,45 biliona rubalja (21,3 milijarde evra)“, precizirao je ruski lider.

    Putin je takodje saopštio da je Rusija izvezla oko 22 miliona metričkih tona žitarica u poslednjih pet meseci, pretežno u azijske i afričke zemlje, i da je spremna da isporuči još 4-5 miliona tona do kraja godine.

  • Bjelorusija, pa Ukrajina?

    Bjelorusija, pa Ukrajina?

    Predstavnik generalštaba ukrajinske vojske Aleksij Gromov izjavio je danas da Rusija nastoji da rat u Ukrajini pretvori u dugu vojnu konfrontaciju.

    Dodao je i da Rusija obučava nove snage na teritoriji susedne Bjelorusije. Dodaje da je verovatnoca pokretanja vojne operacije sa beloruske teritorije i dalje mala, prenosi Rojters. Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko je 10. oktobra najavio formiranje regionalne vojne grupe sa Rusijom nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, objasnivši da je odluka o tome doneta usled zaoštravanja situacije na zapadnim granicama Unije Rusije i Belorusije, preneo je ranije TAŠ.

  • Rusi kreću na Kijev?

    Rusi kreću na Kijev?

    Komandant Oružanih snaga Ukrajine smatra da će ruske snage još jednom pokušati da osvoje Kijev.

    Prvi pokušaj osvajanja Kijeva ubrzo nakon početka rata je neslavno propao.General Valerij Zalužni je u intervjuu za Ekonomist rekao da se ukrajinska vojska sprema za novi pokušaj Rusije da osvoji Kijev, za koji veruje da bi se mogao desiti u februaru ili martu.

    Na novinarsko pitanje kako ocenjuje rusku mobilizaciju oko 300.000 rezervista i bivših vojnika, on je rekao da je uspela: “Možda nisu najbolje opremljeni, ali i dalje predstavljaju problem za nas. Procenjujemo da imaju rezerve od 1,2 do 1,5 miliona ljudi… Rusi spremaju oko 200.000 vojnika. Ne sumnjam da će ponovo pokušati da osvoje Kijev”.

    Žaluzni kaže da su njegovi generali izračunali koliko tenkova, artiljerije i vojnika treba Ukrajini da odbije još jedan ruski napad na Kijev. U njemu se navodi da su ruski komandanti povukli svoje vojnike izvan dometa američkih skupih lansera HIMARS, dodajući da je to oružje najvećeg dometa koje Ukrajina trenutno ima.

    Komandant ukrajinske vojske je povukao paralelu sa Drugim svetskim ratom, rekavši da Rusi “negde iza Urala spremaju nove resurse”. “Prema mojim proračunima, Rusi su potrošili oko 3,5-4 godine intenzivno pripremajući resurse: ljudstvo, opremu i municiju. Imali su resurse tri meseca da ostvare svoje ciljeve”, rekao je on.

    “Činjenica da su iscrpili te resurse i bacili taj potencijal, a da praktično nisu postigli nikakav rezultat govori da su pogrešno procenili situaciju. Sada moraju ponovo da razmišljaju kako da se izvuku iz te situacije”, ustvrdio je Zalužni.

    “Sada verovatno traže načine da zaustave borbe, odnosno da naprave pauzu po svaku cenu: granatiraju civile, puste da se naše žene i deca smrznu na smrt. Ovo im je potrebno iz jednog jednostavnog razloga: potrebno im je vreme da prikupe resurse i stvore. novi potencijal kako bi mogli da ostvare svoje prvobitne ciljeve“, rekao je ukrajinski general

    “Po mom mišljenju, iako nisam stručnjak za energetiku, čini mi se da smo na ivici. Balansiramo na finoj liniji. Ako nam unište energetsku mrežu, onda će vojnici i žene i deca početi da se smrzavaju. Takvi moguć je scenario. Možete li da zamislite u kakvom bi raspoloženju tada bili naši borci? Bez vode, struje i grejanja, kako uopšte možemo da pričamo o pripremi sredstava za nastavak borbe?“, upitao je Žaluzni.

  • Rusija: Nema božićnog prekida vatre u Ukrajini

    Rusija: Nema božićnog prekida vatre u Ukrajini

    Rusija je isključila “božićni prekid vatre” nakon gotovo 10 mjeseci krize u Ukrajini i odbacila poziv Kijeva da počne povlačiti trupe do Božića kao korak za okončanje najvećeg evropskog sukoba od Drugog svjetskog rata.

    Rusija i Ukrajina trenutno ne pregovaraju o okončanju borbi koje bjesne na istoku i jugu s malo pomaka s obje strane.

    Napadi su se vratili u srijedu u Kijev, s prvim velikim napadom dronovima na glavni grad Ukrajine u nekoliko sedmica.

    Pogođene su dvije upravne zgrade, ali je protivvazdušna odbrana većim dijelom odbila napad. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je oboreno 13 dronova.

    U jednoj kijevskoj regiji, gdje je snijeg ležao na tlu, stanovnici su rekli da su čuli glasno zujanje motora iranske bespilotne letjelice Šahed nakon čega je uslijedila snažna eksplozija u zgradi pokraj njihovih kuća, prenosi “Daily Star”.

  • Rusija: Njemačka pokušava opravdati loše poteze okrivljujući Moskvu

    Rusija: Njemačka pokušava opravdati loše poteze okrivljujući Moskvu

    Rusko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je u srijedu da njemački kancelar Olaf Šolc pokušava opravdati loše poteze svoje vlade okrivljujući Rusiju za njemačke ekonomske probleme.

    U saopštenju na svojoj veb stranici, ministarstvo je reklo da se Šolc fokusirao na napad na Rusiju umjesto da govori o problemima, izazvanim “nepromišljenom politikom njegove vlade” koja je dovela do prekida rusko-njemačke privredne i energetske saradnje “koja je decenijama osiguravala rast njemačke industrije.”

    Šolc je rekao da nije spomenuo preseljenje mnogih njemačkih kompanija u SAD zbog “neviđenog povećanja” cijena energije i suzdržao se od objašnjenja o nespremnosti da se istraži eksplozija gasovoda Sjeverni tok, stoji u saopštenju.

    Njemački zvaničnik takođe nije rekao kako antiruske sankcije štete samoj njemačkoj privredi i kako problemi u Njemačkoj utiču na cijelu EU, saopšilo je ministarstvo.

    Ministarstvo je saopštilo da Rusija neće insistirati na obnovi privrednih veza kada završi sukob u Ukrajini, kako očekuje Šolc.

    “Nećemo ništa pitati i njemački političari to trebaju shvatiti jednom zauvijek”, dodaje se.

    “Svi argumenti Olafa Šolca dokaz su krize u razumijevanju trenutne situacije i strateške vizije. Očigledno su to granice razmišljanja aktualnih njemačkih vlasti”, zaključuje se, prenosi “Yani Safak”.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Ruska vazdušna baza u Kursku napadnuta je sinoć, rekao je Anton Geraščenko, viši savetnik Vladimira Zelenskog.

    Geraščenko je, pozivajući se na ruske medije, rekao da su se “dve eksplozije dogodile u Kursku u blizini aerodroma”. “Nepoznati dron je pogodio vojni objekat u Kursku“, dodao je kasnije.

    Objavljen je snimak koji navodno prikazuje seriju eksplozija koje su potresle grad na zapadu Rusije oko 22 sata po lokalnom vremenu.

  • Sve je u rukama Zelenskog?

    Sve je u rukama Zelenskog?

    Zvaničnik američkog Veća za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi kazao je da Volodimir Zelenski treba da odluči kada će doći do pregovora sa Rusijom. On je sa “CNN” rekao da bilo kakve diskusije o tome da li je pravo vreme za pregovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini treba “prepustiti predsedniku Vladimiru Zelenskom, a ne SAD-u”. Kirbi je odmah dodao da se “inicijalne procene da bi se rat mogao završiti do kraja godine sada ne čine verovatnim”.

    “Mi bismo voleli da rat završi, ako ne danas, onda pre kraja ove godine koji se, naravno, brzo približava. No, s obzirom na ono što vidimo na terenu u Ukrajini, teško je zaključiti da će rat biti gotov do kraja godine”, rekao je Kirbi za CNN

  • Na pomolu dogovor Kijeva i Moskve

    Na pomolu dogovor Kijeva i Moskve

    Predsjednik Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta /MKCK/ Mirjana Spoljarić Eger rekla je danas da postoji mogućnost velike razmjene zarobljenika u konfliktu Ukrajine i Rusije.
    “Kada je riječ o razmjeni svi za sve, to se dešavalo u poršlosti i to je poznata praksa. Moguće je da se to desi i u međunarodnom konfliktu Rusije i Ukrajine”, rekla je novinarima Spoljarić Egerova.
    Ona je dodala da je to mogućnost i nešto što mogu da preduzmu obje strane, ali je odbila da saopšti više detalja.

  • Rusija prvi put pretekla Irak

    Rusija prvi put pretekla Irak

    Rusija se po prvi put pojavila kao najveći snabdevač naftom Indiji, zamenivši Irak.

    To se desilo jer su rafinerije prošlog meseca kupovale naftu iz Moskve u strahu da bi gornja granica cena od 5. decembra mogla da udari na zalihe i uguši puteve plaćanja, pokazali su podaci dobijeni iz trgovinskih izvora, prenosi Rojters.Indijski uvoz nafte iz Rusije porastao je peti mesec zaredom, na ukupno 908.000 barela dnevno (bpd) u novembru, što je 4% više u odnosu na oktobar, pokazuju podaci.

    G7, Australija i 27 zemalja Evropske unije ograničile su cenu ruske nafte na 60 dolara po barelu, počevši od 5. decembra, u pokušaju Zapada da ograniči sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini.

    Ruska nafta je činila oko 23% ukupnog uvoza Indije od oko 4 miliona barela dnevno u novembru, pokazuju podaci.

    Ukupan uvoz Indije u novembru opao je za 11% u odnosu na oktobar zbog nižih kupovina indijske rafinerije Naiara Enerdži koju podržava Rusija, koja je tokom meseca zatvorila svoju rafineriju od 400.000 bpd radi održavanja, pokazuju podaci.

    Indija, koja je retko kupovala rusku naftu zbog skupe logistike, postala je drugi najveći naručilac ruske nafte posle Kine, pošto su rafinerije otkupile sirovu naftu po sniženju.

    Prošlog meseca indijski uvoz nafte iz Iraka opao je na najniži nivo od septembra 2020, dok je uvoz iz Saudijske Arabije pao na najniži nivo u poslednjih 14 meseci, pokazuju podaci.

    Indijske rafinerije koje su prvobitno bile oprezne kada je u pitanju naručivanje ruske nafte za utovar nakon 5. decembra, nastavile su kupovine iz Moskve pošto sankcije dozvoljavaju direktno plaćanje ruske nafte, rekli su izvori.

    Tokom perioda od aprila do novembra, prvih osam meseci ove godine, Irak je nastavljao da bude najveći snabdevač naftom Indiji, a sledile su Saudijska Arabija i Rusija, koja je bila spustila UAE na četvrtu poziciju.