VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “To je objava rata”

    “To je objava rata”

    Stalni predstavnik Krima pri Putinovoj administraciji Georgij Muradov komentarisao je stav Vašingtona koji Kijevu daje odrešene ruke za operaciju na Krimu.

    On je reako da to predstavlja “objavu rata tuđim rukama”.Naime, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi izjavio da SAD priznaju Ukrajini pravo da planira i sprovodi vojne operacije na Krimu jer poluostrvo smatraju ukrajinskom teritorijom.

    “Kirbijeva izjava o Krimu je objava rata Rusiji, koji SAD nalažu da se vodi tuđim krvavim nacističkim rukama. Smatram da se bez direktnog podsećanja Vašingtona na našu ‘batinu’ za nuklearno obuzdavanje, koja se uzdiže nad glupim glavama vašingtonskih ludaka, ovo pitanje neće završiti”, rekao je Muradov za Sputnjik.

    Prema njegovim rečima, Amerikanci treba da se prisete Bizmarkovih reči, koji je bio poznavalac Rusije – da Ruse ne treba dirati.

    “Nasrtanje na ruski Krim za nas Krimljane je jednako pozivu na bombardovanje Vašingtona”, istakao je Muradov.

    Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.

  • Sprema se invazija sa sjevera… Najžešće borbe tek predstoje

    Sprema se invazija sa sjevera… Najžešće borbe tek predstoje

    Ukrajinski vojni komandant rekao je da bi Rusija mogla da pokuša da izvrši invaziju sa sjevera.

    To bi potencijalno moglo da se dogodi oko godišnjice kada je ruski predsjednik Vladimir Putin prvi put naredio svojim trupama da napadnu Ukrajinu 24. februara.

    General-major Andrij Kovalčuk ​​upozorio je da najžešće borbe tek predstoje i pozvao zapadne saveznike da podrže Ukrajinu smrtonosnim oružjem, uključujući potencijalno kasetnu municiju.

    U intervjuu za Skaj njuz, on je rekao da je predvideo da bi ruske snage mogle da pokušaju da napadnu Ukrajinu sa severa, istoka i juga, možda čak i na godišnjicu invazije.

    Kovalčuk ​​je rekao: “Mi predviđamo takve scenarije, pripremamo se za to. Živimo sa činjenicom da će oni ponovo napasti. To je naš zadatak.”

  • Dijalog? “Ne dolazi u obzir”

    Dijalog? “Ne dolazi u obzir”

    Dijalog između Rusije i NATO-a ne dolazi u obzir usred trenutnih dešavanja, rekao je danas diplomatski izvor u Moskvi za TASS.

    “Bilo kakav dijalog sa NATO-om kao organizacijom sada ne dolazi u obzir, s obzirom na trenutna dešavanja”, naveo je izvor. Diplomatski izvor je istakao da će Moskva, kada se predstavnici NATO-a kao organizacije pojave na svetskim međunarodnim skupovima, zahtevati da oni ne budu tamo prisutni, navodeći da se izuzetak može napraviti samo za određene platforme, kao što je Forum za bezbednosnu saradnju OEBS-a.

  • “Putin je spreman i pokreće”

    “Putin je spreman i pokreće”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da se Rusija priprema da specijalna vojna operacija u Ukrajini potraje duži period vremena.

    “Ne smemo da potcenjujemo Rusiju. Moskva planira dugačak rat. Treba razumeti da je predsednik Rusije Vladimir Putin spreman da bude u ratu duži period vremena i da pokreće nove ofanzive”, rekao je on. Takođe je rekao i da će se konflikt na kraju završiti pregovorima, ali da je ptrehodno potrebno omogućiti Ukrajini da osigura pobedu kao suverena i nezavisna zemlja, a najbrži put da se to postigne je pružanjem vojne pomoći Kijevu.

    CIA: Pregovora o miru u Ukrajini nema jer Rusija nije na to spremna

    Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns izjavio je da pregovora o miru u Ukrajini nema jer Rusija nije spremna na to.

    “Većina sukoba završava se pregovorima, ali je u ovom slučaju potrebna ozbiljnost Rusije, a to se ne vidi. Naša ocena je da Rusi nisu zaista spremni na realne pregovore”, kazao je Berns u intervjuu za televiziju “Pi-bi-es”.

  • (Ne)ulaze u rat

    (Ne)ulaze u rat

    U Minsku su saopštili da povlače neke svoje jedinice sa ukrajinske granice, odnosno vraćaju ih u baze.

    Kaže se da je reč o 38. vazdušno-desantnoj brigadi koja “sedi” u Brestu, gradu na br. poljskoj granici.Ali istovremeno sprovode hitnu proveru borbene gotovosti svoje vojske, a u toku su i zajedničke vojne vežbe sa ruskom vojskom. Upravo zbog toga, piše Ukrainska pravda, ukrajinsko Ministarstvo odbrane kaže da ne treba donositi ishitrene zaključke i ne verovati previše u beloruske “dobre namere”.

    Doduše, zamenik načelnika Generalštaba ukrajinske vojske Aleksej Gromov rekao je ukrajinskoj redakciji Bi-Bi-Sija da je u ovom trenutku opasnost od “mešanja Bjelorusije u rat ili ruskog frontalnog napada sa teritorije Bjelorusije” minimalna, ali Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, smatra da je strategija Rusije tokom zime da “protegne ukrajinske snage” od istoka ka zapadu i da do godišnjice početka agresije “sakupi dovoljno snaga uz belorusko-ukrajinsku granicu” (zapamtite, Kijev je samo oko 150 kilometara udaljen od granice).

    Naime, Rusi koncentrišu svoje snage u Bjelorusiji, nedaleko od ukrajinske granice, a govori se o deset hiljada mobilisanih vojnika već raspoređenih na tom području. Osim toga, ciljevi u Ukrajini se gađaju i sa bjeloruske teritorije. Zbog toga, Kijev smatra Bjelorusiju “strankom u sukobu”.

    Andrij Demčenko, portparol graničnih snaga Ukrajine, kaže da njihovi obaveštajni podaci ne ukazuju na bilo kakvo značajno kretanje beloruskih trupa. On smatra da je možda reč samo o redovnoj smeni snaga, ali se ne očekuje povećana koncentracija novih snaga duž granice. Doduše, Demčenko je uveren da Moskva želi da gurne Belorusiju u rat i samo čeka povoljan trenutak.

    Neki analitičari smatraju da bi početkom godine Rusi – sa ili bez pomoći beloruske vojske – mogli da započnu novu ofanzivu ka Kijevu i zapadnim delovima Ukrajine.

    Dugo se spekulisalo o otvorenom učešću bjeloruske vojske, a razlog zašto se još nisu direktno uključili je to što se veruje da bi uključivanje Bjelorusije u rat destabilizovalo situaciju u samoj zemlji i dovelo u pitanje stabilnost ionako poljuljanog Lukašenkovog režima koji se održava isključivo na ruskoj ekonomskoj i vojno-obaveštajnoj pomoći.

    Pominje se još jedan razlog, a to je da bi u tom slučaju bila “oslabljena” zaštita granice prema Poljskoj i baltičkim državama. Doduše, Aleksandar Lukašenko često upozorava da bi Belorusija mogla da bude meta napada Ukrajine, pa mnogi veruju da to može poslužiti kao razlog za “preventivni udar”. Ali verovatno ne pre početka sledeće godine.

    Ukrajina gradi zaštitne rovove i ograde duž granice sa Bjelorusijom i postavlja minska polja.

  • Lukašenko: Bjelorusija neće nikada biti neprijatelj Rusije, ne želimo završiti kao Ukrajina

    Lukašenko: Bjelorusija neće nikada biti neprijatelj Rusije, ne želimo završiti kao Ukrajina

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko rekao je na sastanku za razmatranje saradnje Bjelorusije i Rusije u Minsku, da su suverenitet i nezavisnost Bjelorusije nepovredivi. Dodao je da Bjelorusija se nikada neće okrenuti protiv Rusije.

    Lukašenko je istakao da je nakon nekog vremena od velikih demonstracija u Bjelorusiji postalo očito da je odabrani kurs za bližu suradnju s Rusijom bio ispravan i da su poduzete mjere, uključujući odobrenje paketa dokumenata o integraciji države Unije, bile ispravne.

    “Vidim pokušaje da se uzburka situacija. I nakon ovih velikih pregovora svi će reći da je gotovo: u Bjelorusiji više nema vlasti, Rusi već vode zemlju. Još jednom želim naglasiti da niko osim nas ne upravlja Bjelorusijom. To su naše funkcije, pa tako i moje, po Ustavu. Mi ispunjavamo te funkcije”, rekao je bjeloruski čelnik.

    Lukašenko je kazao da je bilo vremena kada je bjeloruska država bila spremna nastaviti kao dio Sovjetskog Saveza, ali je ipak postala nezavisna zemlja i ti su suverenitet i neovisnost nepokolebljivi.

    “Bili smo spremni živjeti, služiti, rad u jednoj državi. Zvao se Sovjetski Savez. Sve se dogodilo pred mojim očima. Ipak, nismo mi to uništili. I znamo puno o razlozima i porijeklu ovog uništenja. Suverenitet i nezavisnost dobili smo sasvim neočekivano. Moramo ga sačuvati netaknutim, jer bjeloruski narod to želi”, poručio je Lukašenko.

    “Mi nikada nećemo biti neprijatelji Rusije. I nikada se nećemo okrenuti protiv Rusije. Ova zemlja i njeni ljudi su nam najbliži. Mislim da ćemo se držati tog kursa sve dok smo na vlasti. Da je bilo drugačije, završili bismo kao u Ukrajini. Svi to razumiju, ali ne mogu svi to izgovoriti. Oni koji su pobjegli trebaju se nekako snaći. Neko im je dao novac, rekao im što da kažu i oni su to rekli.” poručio je predsjednik Bjelorusije.

  • Putin: Spreman sam da saslušam prijedloge o neposrednim akcijama

    Putin: Spreman sam da saslušam prijedloge o neposrednim akcijama

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin rekao je na sastanku u združenom operativnom štabu da je spreman da sasluša prijedloge za neposredne i srednjoročne akcije u vezi sa specijalnom operacijom u Ukrajini.
    “Drugovi oficiri, danas ćemo saslušati stavove komandanata svih operativnih jedinica i želio bih da čujem vaše prijedloge u vezi sa našim neposrednim i srednjoročnim akcijama”, rekao je Putin.

    Prethodno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao novinarima da je Putin juče pratio rad zajedničkog štaba ruskih vojnih rodova uključenih u specijalnu operaciju u Ukrajini i saslušao izvještaj o napretku operacije i održao odvojene sastanke sa komandantima.

    Rusija je 24. februara započela svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, nakon što su Donjecka i Luganska narodna republika apelovala za pomoć u odbrani od ukrajinskih provokacija.

    Kao odgovor na rusku operaciju, zemlje Zapada uvele su sankcije Moskvi i krenule sa isporukom oružja Ukrajini.

  • Počinje: Velika ruska ofanziva znači kraj?

    Počinje: Velika ruska ofanziva znači kraj?

    Poslednji ruski raketni napadi na Ukrajinu mogli bi da prethode velikoj ruskoj ofanzivi, izjavio je bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO-a u Evropi.

    General Ser Ričard Širef, govoreći za Skaj njuz je rekao da su najnoviji raketni napadi na Ukrajinu “nastavak” onoga što se dešavalo od oktobra.”Ovo oblikuje bojno polje kako bi ga vojska opisala. Omekšavanje gradova i naselja, udaranje morala civila. To je u velikoj meri nastavak onoga što se dešava otprilike od oktobra,” rekao je on.

    “Preko 1.000 projektila je lansirano u Ukrajinu upravo sa tim ciljem od oktobra. Mislim da je razlika u tome što je do sada dizajniran da slomi moral civila, što oni neće učiniti jer su odustali od velike ofanzive. Ali s obzirom na obaveštajne podatke i brifinge koje primamo, to bi moglo biti deo preteče velike ruske ofanzive”.

    Dalje je rekao da su Rusi “pripremali” svoje linije fronta i da su poslednjih nedelja mobilisali značajan broj civila.

    “Kao rezultat povlačenja iz Hersona, mogli su da ojačaju druge delove svoje linije i Rusi su se ovde uklopili”, dodao je Ser Ričard.

  • Bocan-Harčenko: Rukovodstvo Srbije pod jezivim pritiskom Zapada

    Bocan-Harčenko: Rukovodstvo Srbije pod jezivim pritiskom Zapada

    Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je danas da je rukovodstvo Srbija pod jezivim pritiskom jer se principijelno ne pridružuje anturuskim sankcijama.

    Bocan-Harčenko je na otvaranju Trećeg rusko-srpskog kulturno-turističkog foruma u Beogradu naglasio da takav stav rukovodstva i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića ostaje čvrst, što će omogućiti realizaciju usvojenih srpsko-ruskih dogovora i u sljedećoj godini, prenijeli su beogradski mediji.

    On je ocijenio da je forum jedan od najvažnijih događaja bilateralne agende za 2022. godinu i važna tradicija u međusobnim odnosima dvije zemlje, koja iz razumljivih razloga ima mnogo širi politički, humanitarni i kulturni značaj.

    • Zahvaljujući stavu Beograda razvoj kulturnih i turističkih veza se odvija u kontekstu razvoja ekonomskih odnosa, koji nisu ograničeni ni na koji način i put ostaje otvoren. Neke stvari nismo uspjeli odmah da realizujemo zbog poteškoća sa logistikom pošto ne živimo u vakumu, već u okruženju gde nažalost preovladavaju rusofobija i mere koje nas ograničavaju – rekao je Bocan Harčenko.
  • Ukrajina tvrdi da Rusi po prvi put koriste strateške bombardere

    Ukrajina tvrdi da Rusi po prvi put koriste strateške bombardere

    Rusi su danas prvi put upotrebili strateški bombarder, rekao je danas portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ihnat.

    “Ruske snage su ispalile 60 projektila na ciljeve širom Ukrajine”, saopštio je Jurij Ihnat na konferenciji za novinare detalje jutrošnjeg ruskog raketnog napada na Ukrajinu.

    On navodi da su rakete lansirane iz strateškog bombardera Tu-95 i da su to rakete Kh-555 i Kh-101.

    U napadu je učestvovala i ruska Crnomorska flota koja je lansirala rakete Kalibr, a u napadu su lansirane i rakete S-300 i H-22 koje su ispaljene iz bombardera Tu-22M3, rekao je on.

    Na nebu su primećeni i ruski avioni MiG-31K, rekao je Ihnat i dodao da su “prvi put okupatori upotrebili strateške bombardere Tu-95 iz oblasti Engelsa, gde se ovi avioni nalaze“.

    “Pored toga, snimili smo lansiranja sa severa Kaspijskog mora“, rekao je Ihnat.

    Engels je vazdušna baza u Rusiji za koju Moskva tvrdi da je bila meta dronova lansiranih iz Ukrajine pre desetak dana.